Vizner: Prema principima Kontakt grupe nema podele Kosova

Predstavnik SAD u pregovaračkoj trojci Frenk Vizner istakao je da principi Kontakt grupe upučuju na to da neće biti podele Kosova i ponovio da je plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija i dalje "veoma aktuelan"

"Principi Kontakt grupe izričito kažu da neće biti podele, pa to pitanje nije na dnevnom redu", rekao je Vizner u razgovoru za "Glas Amerike", dodajući da "ni jedna strana nije pokrenula to pitanje".

Prema njegovim rečima, rano je govoriti o tome koje su alternative, jer to nije zadatak trojke već Beograda i Prištine koji treba da izađua sa odgovarajućim predlozima.

Vizner je, takođe, odbacio mogućnost da rešenje bude nametnuto i rekao da "to nije zadatak trojke".

"Njen mandat je da podstakne strane da iznesu sopstvene ideje, a ne da im spolja namećemo naše ideje. Na kraju, sve će biti predato natrag generalnom sekretaru UN, suverenim vladama i stranama, i to će onda biti sasvim drugo pitanje", istakao je Vizner.

Što se tiče statusa Ahtisarijevog plana, Vizner je ponovio da principi Kontakt grupe ostaju na snazi.

"Sve ideje su na stolu, Ahtisarijev plan je na stolu, ali strane su slobodne da predlože bilo kakve ideje koje imaju. Mi smo tu da ih saslušamo i da ih razmotrimo, ali Ahtisarijev plan je još veoma aktuelan", rekao je Vizner.

Vizner je istakao da se "u ovoj veoma ranoj fazi, sve odvija po planu".

"Ovo je bio naš drugi sastanak, a imaćemo i druge sastanke ovog meseca i dalje, sve do decembra... Krajem septembra takođe ćemo razgovarati sa ministrima, u Njujorku. Očekujemo da ćemo tada imati bolje uobličene ideje, pa čak i mogućnost susreta licem u lice dve strane", rekao je Vizner.

Upitan kako bi SAD i Evropska unija mogle da podstaknu dve strane da budu konstruktivnije, Vizner je rekao "možemo samo da ih pogledamo pravo u oči i kažemo im da je ovo problem za koji je i jednima i drugima potrebno rešenje... stavite na sto ideje koje imaju šanse za recipročnu akciju, budite realni, poštujte interese druge strane".

"Ovo je prilika za njih da vide da li mogu da sklope mir, a mi ih ohrabrujemo i podstičemo da preduzmu korake neophodne za postizanje mira", rekao je Vizner.

Izvor: Press

Trojka odlučna da okonča pregovore do 10. decembra
Autor: Beta | 01.09.2007 - 14:43

Predstavnik SAD u pregovaračkoj trojci Frenk Vizner izjavio je danas da je trojka rešena da do 10. decembra završi pregovore o statusu Kosova i generalnom sekretaru Ban Ki Munu preda izveštaj.
Vizner je Glasu Amerike na albanskom rekao da su predstavnici Beograda i Prištine "stavili na sto neke ideje" i da će trojka biti angažovana na pripremi direktnog susreta dve strane.
Dodao je da ga "ne čudi izostanak uspeha" sastanaka predstavnika Beograda i Prištine sa trojkom u Beču, održanog 30. avgusta, jer su pregovori "u ranoj fazi".
Vizner je istakao da su dve strane dužne da sačuvaju mir u regionu tokom pregovora i ponovio da je trojka od Beograda i Prištine tražila da ne preduzimaju ništa što bi moglo voditi sukobima, nasilju i nemirima.

Izvor: Blic

Išinger sutra u Beogradu, u sredu u Briselu

Predstavnik Evropske unije u posredničkoj trojki Kontakt grupe za pregovore o Kosovu, Volfgang Išinger, razgovaraće sutra i u utorak sa srpskim zvaničnicima o daljem toku pregovora Beograda i Prištine o Kosovu, a u sredu će o tome u Briselu razmeniti mišljenje s funkcionerima EU

Išinger će o prvom sastanku pregovaračke trojke Kontakt grupe s delegacijama Beograda i Prištine i toku novih pregovora izvestiti šefove diplomatija EU na sastanku 7. i 8. septembra u portugalskom gradu Vijana du Kastelo.

Ministri inostranih poslova evropske dvadesetsedmorice će na ovom nezvaničnom sastanku, na kojem nema zaključaka i odluka, temeljito raspravljati o rešavanju kosovskog problema.

Prema evropskim diplomatskim izvorima, na tom zasedanju se očekuje da, pored ustavno-institucionalne reforme EU, ministri zemalja Unije iznesu i zamisli kuda bi ceo proces trebalo da vodi i kakav bi bio mogući ishod i rešenje za status Kosova.

Glavni cilj je da se sagleda kako da na završetku pregovora, ako bi se dogodilo da dve strane ne dođu blizu dogovora, članice EU zauzmu jedinstven stav o rešenju za status Kosova, uz potvrdu odlučnosti EU da kosovski problem ne ometa ulazak Srbije u redove Unije.

Jer, kako su to već ranije primetili neki vodeći zvaničnici Evropske komisije, pre samog čina ulaska Srbije u članstvo EU bi kosovski problem morao biti rešen ili "uređen".

Izvor: Press

UDVARDI: O KOSMETU I SRBIJI ISTOVREMENO


BUDIMPEŠTA , 2. septembra (Tanjug) - Politički direktor u Ministarstvu inostranih poslova Mađarske Ivan Udvardi ponovio je nedavno izneti stav premijera Ferenca Djurčanja da bi status Kosova i Metohije trebalo rešavati istovremeno s prijemom Srbije u Evropsku uniju.

"Te dve stvari su povezane, a zvanična Budimpešta je zainteresovana za trajno rešenje kosovskog problema, koje nije moguće bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija", dodao je visoki funkcioner u intervjuu budimpeštanskom dnevniku "Nepsabadšag".

Udvardi je ukazao da su mogućnosti Mađarske na ovom polju ograničene, jer nije članica "trojke", niti Saveta bezbednosti UN, ali da je ona veoma zainteresovana za stabilnost u regionu i za evropsku perspektivu Srbije, kao svog važnog suseda u kome živi znatan broj pripadnika mađarske manjine.

"Da bi rešenje bilo trajno potreban je dogovor Prištine i Beograda, koji bi potom osnažio Savet bezbednosti. Zadatak međunarodne zajednice je u ovom trenutku da ubedi dve strane da postignu nekakav kompromis", nastavio je načelnik.

Udvardi se složio sa konstatacijom nekih zemalja na Zapadu da je Kosmet "jedinstven slučaj", ali da bi to trebalo i pravno formulisati.

"Zbog toga je neophodna nova rezolucija Saveta bezbednosti, koja bi omogućila i veliku samoupravu Srba unutar Kosova, koja se takođe ne bi mogla preslikati u druge delove sveta", istakao je on.

Spoljnopolitički stručnjak ne veruje da će doći do podele južne srpske pokrajine, niti da će, ukoliko ona postane nezavisno, nastati lančana reakcija.

"Zamislivo je da posle 10. decembra bude doneta nekakva odluka, ali će njeno puno sprovođenje biti odloženo za kasnije. Moguće su i jednostrane odluke, ali one, da ponovim, ne bi bile trajne", predočio je Udvardi.

Prema mađarskom zvaničniku da bi zvanična Budimpešta priznala eventualnu nezavisnost Kosova bila bi potrebna neka odluka međunarodne zajednice.

"Budimpešta će po tom pitanju izneti svoj stav imajući u vidu dugoročno jedinstvo Evropska unija i NATO, čiji je Mađarska član", zaključio je Udvardi.

DESETI DECEMBAR NIJE KRAJ PREGOVORA O STATUSU KOSMETA

BEOGRAD, 2. septembra (Tanjug) - Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je danas da 10. decembra neće biti sve gotovo u vezi nove faze pregovora o budućem statusu pokrajine.

"Sasvim je sigurno da će, ukoliko se razgovori budu odvijali kako treba, oni morati da budu nastavljeni posle 10. decembra i to će veoma brzo shvatiti i predstavnici raznih zapadnih zemalja, koji smatraju da će se 10. decembra okončati ovaj proces", istakao je Samardžić u izjavi Tanjugu.

On je naglasio da se radi o složenom i komplikovanom procesu koji mora trajati duže, ukoliko je potrebno da se dođe do zajedničkog kompromisnog rešenja.

Osvrnuvši se na minule sastanke međunarodne posredničke "trojke" sa delegacijama Državnog pregovaračkog tima Srbije i predstavnika kosovskih Albanaca u Beču, Samardžić je rekao da, "kada se razvrgnu sve manje važne stvari, ostaje najveći problem kako albansku delegaciju privući za pregovarački sto".

"Očigledno je da je ona došla u Beč sa jednim predlogom promene dnevnog reda, odnosno izmeštanja glavne teme. Oni predlažu da se razgovara o budućim odnosima Srbije i Kosova kao dve nezavisne države, a ne o budućem statusu Kosova i Metohije, kako to nalaže Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244", rekao je Samardžić.

On je istakao da je delegacija Državnog tima skrenula pažnju "trojci" da od toga nema ništa i da se "moramo strogo pridržavati onoga što rezolucija nalaže i onoga o čemu smo se i do sada dogovarali, a to je da izložimo naša viđenja statusa Kosova i Metohije i naše viđenje rešenja budućeg statusa Kosmeta".

"Nadamo se da će se ovo vreme do susreta u Njujorku, kojim je predviđeno da se prvi put zajedno nađemo s albanskom delegacijom, iskoristiti da tačno definišimo osnovnu temu razgovora i da za to vreme zapadne zemlje, pre svega, privuku Albance za pregovarački sto, da ih ubede da je upravo to tema i da o tome moraju razgovarati", rekao je Samardžić koji je i rukovodilac operativnog tela Državnog pregovaračkog tima.

Do susreta u Njujorku ima dovoljno vremena za to, rekao je Samardžić i najavio da će Beograd imati stalne konsultacije s predstavnicima "trojke".

Samardžić je rekao da je i predstavnicima "trojke" "jasno da je to osnovni problem i da bi bilo najbolje da ovo vreme najviše iskoriste za rešavanje tog problema".

"Jer, Beograd, očigledno, ima dovoljno ideja. Neke je izložio u Beču, to je dobro prihvaćeno, ali nije problem u idejama Beograda", smatra on.

"Problem je u tome što Priština nema ideje, što postavlja potpuno pogrešne teme, teme koje ne postoje u obavezama Rezolucije 1244 i teme koje do sada nisu ni pominjane, a to je taj iluzorni odnos između Kosova i Srbije", rekao je Samardžić.

Prema njegovom mišljenju, važno je i to da se za ovo vreme, pre svega, zapadne zemlje i njihovi predstavnici uzdrže od komentara o budućem statusu Kosova i Metohije.

"Još postoje ostaci takvih špekulacija o tome da će Kosovo biti nezavisno ili o tome da će plan Martija Ahtisarija biti osnova za rešavanje budućeg statusa Kosova i Metohije", upozorio je Samardžić.

"Mi smo, dakle, skinuli sa dnevnog reda i jednu i drugu temu i sada moramo da se usresredimo na pregovore oko budućeg statusa Kosova i Metohije, a ti pregovori neće moći dobro da se odvijaju ako sve zemlje ne budu u tome saradnički učestvovale", kazao je Samardžić.

On je ukazao da "ne treba kvariti jedan relativno dobar početak sa raznim lošim predviđanjima, kao što je ono da će Kosovo, bez obzira na način pregovaranja, biti nezavisno ili predviđanje da će 10. decembra biti sve gotovo".

Мajeр: Мoгућа правична подјела Косова



Трajнo рјeшeњe зa будућнoст Кoсoвa мoглo би врeмeнoм дa сe изгрaди aкo би сe Бeoгрaд и Приштинa дoгoвoрили 'сa дoбрим нaмјeрaмa' и пoстигли спoрaзум 'oкo чeтири кључнe тaчкe', oцијeниo je Стивeн Мajeр прoфeсoр aмeричкoг Унивeрзитeтa зa нaциoнaлну oдбрaну у Вaшингтoну.

'Првo, oбe стрaнe мoрajу дa прихвaтe чињeницу дa спoрaзумнa пoдјeлa, сa прaтeћим прилaгoђaвaњeм грaницa, мoжe дa будe oснoвa зa прaвичну - нe сaвршeну - пoдјeлу тeритoриje', нaписao je Мajeр у aутoрскoм тeксту зa 'Пoлитику'.

Прeмa њeгoвoм мишљeњу, 'пoдјeлa - и нoвa грaницa - ишли би дуж Ибрa, тaкo штo би сјeвeрни диo oстao Србиjи, a jужни диo би пoстao нeзaвиснa aлбaнскa држaвa'.

Aмeрички прoфeсoр нaвoди дa тo, иaкo никoмe ниje нajбoљe рeшeњe, 'мoжe дa прoђe' укoликo и Бeoгрaд и Приштинa прихвaтe 'принцип eтничкe тeритoриjaлнoсти и прaвo другe стрaнe нa тeритoриjaлни сувeрeнитeт'.

'Другo, сaмa пoдјeлa и прoмјeнe грaницa нeћe бити дoвoљни. Мoрaћe дa сe прeвaзиђe пeриoд бoлнoг прилaгoђaвaњa, укључуjући и извјeснo нaсиљe 'прoтивникa' нa oбe стрaнe. Сeм тoгa, мнoгo je српских свeтих и истoриjских мјeстa jужнo oд Ибрa, a Aлбaнaцa имa и сјeвeрнo oд oвe рeкe', пишe дaљe Стивeн Мajeр.

Прeмa њeгoвoм мишљeњу, СAД, Русиja и EУ мoрajу дa гaрaнтуjу бeзбјeднoст oвих мeстa, 'дa Срби имajу приступ, кao и бeзбјeднoст мaњинских зajeдницa кoje oдлучe дa oстaну нa 'пoгрeснoj стрaни' грaницe - укључуjући сaнкциje oнoj влaди кoja нe зaштити свoje мaњинe oд дискриминaциje'.

'Дaљe, Бaњaлукa и Бeoгрaд трeбaлo би дa имajу прaвo дa рaзгoвaрajу o тoмe дa ли би Рeпубликa Српскa и Србиja трeбaлo дa сe пoвeжу и пoд кojим oкoлнoстимa', нaписao je Мajeр и oцијeниo дa би истa лoгикa мoглa дa сe примјeни нa oднoс дoлинe Прeшeвa сa нeзaвисним Кoсoвoм.

Прoфeсoр Унивeрзитeтa зa нaциoнaлну oдбрaну смaтрa дa би 'нa крajу, чим буду удaрeни пoлитички и бeзбeднoсни тeмeљи спoрaзумa, oдмaх трeбaлo зaпoчeти прeгoвoрe измeдjу Бeoгрaдa и Приштинe o eкoнoмскoj сaрaдњи'.

RTRS

Frenk Vizner: Principi Kontakt grupe izričito kažu da neće biti podele Kosova !!!


Na razgovorima delegacija Beograda i Prištine sa posredničkom trojkom, u Beču, dve strane iznele su svoje viđenje budućnosti Kosova. Naš saradnik, Branko Mikašinović, zamolio je američkog člana trojke, Frenka Viznera, da za naš program iznese rezultate tih razgovora, uključujući status Ahtisarijevog plana.

Vizner: U ovoj, veoma ranoj fazi, mogu samo da vam kažem da se sve odvija po planu. Ovo je bio naš drugi sastanak, a imaćemo i druge sastanke ovog meseca i dalje, sve do decembra. U ovoj fazi strane iznose početne ideje na sto, na njima će se još raditi i one će biti preispitivane. Krajem septembra takođe ćemo razgovarati sa ministrima, u Njujorku. Očekujemo da ćemo tada imati bolje uobličene ideje, pa čak i mogućnost susreta licem u lice između dve strane. Što se tiče statusa Ahtisarijevog plana, principi Kontakt grupe ostaju na snazi, i to je standardna procedura na pregovorima. Sve ideje su na stolu, Ahtisarijev plan je na stolu, ali strane su slobodne da predlože bilo kakve ideje koje imaju. Mi smo tu da ih saslušamo i da ih razmotrimo, ali Ahtisarijev plan je još uvek veoma aktuelan.

Glas Amerike: Koje su to alternativne ideje, da li je među njima i ideja o podeli Kosova?

Vizner: Dozvolite mi da odmah odbacim pitanje podele. Ni jedna strana nije pokrenula to pitanje. Principi Kontakt grupe izričito kažu da neće biti podele, pa to pitanje nije na dnevnom redu. Ali mislim da je rano govoriti o tome koje su alternative, jer to nije zadatak trojke već dve strane. Ovo je prilika za njih da vide da li mogu da sklope mir, a mi ih ohrabrujemo i podstičemo da preduzmu korake neophodne za postizanje mira.

Glas Amerike: Na direktnim pregovorima, koji će se uskoro održati, kako bi po vašem mišljenju Sjedinjene Države i Evropska unija mogle da podstaknu dve strane da budu konstruktivnije?

Vizner: Mislim da možemo samo da ih pogledamo pravo u oči i kažemo im da je ovo problem za koji je i jednima i drugima potrebno rešenje. Dajemo vam dodatno vreme za to. Stavite na sto ideje koje imaju šanse za recipročnu akciju, budite realni, poštujte interese druge strane. Drugim rečima, odgovrnost leži na onima koji žele da uživaju u miru.

Glas Amerike: Šta će se dogoditi ako strane ne budu u stanju da se dogovore? Postoji li mogućnost za nametnuto rešenje?

Vizner: Ne. To nije zadatak trojke. Njen mandat je da podstakne strane da iznesu sopstvene ideje, a ne da ima spolja namećemo naše ideje. Na kraju, sve će biti predato natrag generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija, suverenim vladama i stranama, i to će onda biti sasvim drugo pitanje.

Glas Amerike

Američki profesor: Moguća sporazumna i pravična podela

Trajno rešenje za budućnost Kosova moglo bi vremenom da se izgradi ako bi se Beograd i Priština dogovorili "sa dobrim namerama" i postigli sporazum "oko četiri ključne tačke", ocenio je profesor američkog Univerziteta za nacionalnu odbranu u Vašingtonu.

"Prvo, obe strane moraju da prihvate činjenicu da sporazumna podela, sa pratećim prilagođavanjem granica, može da bude osnova za pravičnu - ne savršenu - podelu teritorije", napisao je Stiven Majer u autorskom tekstu za današnju "Politiku".

Prema njegovom mišljenju, "podela - i nova granica - išli bi duž Ibra, tako što bi severni deo ostao Srbiji, a južni deo bi postao nezavisna albanska država".

Američki profesor navodi da to, iako nikome nije najbolje rešenje, "može da prođe" ukoliko i Beograd i Priština prihvate "princip etničke teritorijalnosti i pravo druge strane na teritorijalni suverenitet".

"Drugo, sama podela i promene granica neće biti dovoljni. Moraće da se prevaziđe period bolnog prilagođavanja, uključujući i izvesno nasilje 'protivnika' na obe strane. Sem toga, mnogo je srpskih svetih i istorijskih mesta južno od Ibra, a Albanaca ima i severno od ove reke", piše dalje Stiven Majer.

Prema njegovom mišljenju, SAD, Rusija i EU moraju da garantuju bezbednost ovih mesta, "da Srbi imaju pristup, kao i bezbednost manjinskih zajednica koje odluče da ostanu na 'pogresnoj strani' granice - uključujuci sankcije onoj vladi koja ne zaštiti svoje manjine od diskriminacije".

"Dalje, Banjaluka i Beograd trebalo bi da imaju pravo da razgovaraju o tome da li bi Republika Srpska i Srbija trebalo da se povežu i pod kojim okolnostima", napisao je Majer i ocenio da bi ista logika mogla da se primeni na odnos doline Preševa sa nezavisnim Kosovom.

Profesor Univerziteta za nacionalnu odbranu smatra da bi "na kraju, čim budu udareni politički i bezbednosni temelji sporazuma, odmah trebalo započeti pregovore između Beograda i Prištine o ekonomskoj saradnji".

On je, međutim, dodao da bi, "bez obzira na to da li je moguće postići politički i bezbednosni dogovor, loša regionalna ekonomija skoro sigurno posejala seme nove nestabilnosti na Kosovu, u Srbiji i šire".

Izvor: Press

DSS: Zbog Kosova nećemo u NATO!

Demokratska stranka Srbije (DSS) u saopštenju za javnost upozorila je da bi Kosovo moglo jednostrano na proglasi nezavisnost 11. decembra. DSS zato predlaže da kao mogući odgovor na takav opasan scenario treba razgovarati o tome da srpski parlament donese odluku da Srbija ne može biti član NATO-a

"Vreme je da započnemo razgovor kako ćemo kao zemlja odgovoriti na moguću jednostranu nezavisnost i prvu NATO državu", smatra DSS.

Portparol G17 plus Nikola Papak izjavio je u nedelju da o ulasku Srbije u NATO odlučuju gradjani na referendumu.

"O ulasku Srbije u NATO odlučuju gradjani na referendumu. Za nas je najvažnije da se na sednicama Vlade jednoglasno donose odluke o svim pitanjima koja imaju veze sa evroatlanskim integracijama, tako da ne želimo posebno da komentarišemo pojedinačne izjave drugih stranaka o tome", rekao je Papak.

Kako je dodao, G17 plus je apsolutno za evroatlantske integracije i za tu stranku je najvažnije da Srbija ide korak bliže ka tim integracijama.

Predsednik Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivica Dačić izjavio je da bi ta stranka u parlamentu glasala za predlog da Srbija ne postane članica NATO-a.

"Mi smo protiv ulaska Srbije u NATO, ukoliko neko želi da naša zemlja udje u taj pakt onda svoju želju treba da proveri na referendumu", rekao je Dačić.

Dačić je dodao da Srbija treba da pripremi jasan spisak mera i način na koji će da reaguje u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, a ne da o tome razmišlja 10. ili 11. decembra.

Pregovaračka trojka Kontakt grupe treba do 10. decembra da podnese izveštaj o pregovorima o budućem statusu Kosova generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu.

Izvor: MTS-Mondo

Nećemo nikuda
- ovde ostajemo!
D. DAMJANOVIĆ, 2. septembar 2007

GRAČANICA - Pokušavaju da nas prevare, ali neće u tome uspeti. Hoće da nam otmu Kosovo, ali nam ga neće oteti. Progone nas, ali nas ne mogu sve prognati. Bave se svim i svačim, ali ni pravno, ni istorijski, ne mogu objasniti kako to hoće da Srbiji otmu najstariju postojbinu, šestinu teritorije i da to sve opravdaju kao poseban slučaj. Sve mi ovo liči na posebnost kao kada su se i pre osam godina, bez ikakvog međunarodnog prava i dogovora, drznuli da bombarduju Srbiju. Tada avionima, a sada raznom propagandom i lažima, koje će im, nadam se u Boga, opet ostati uzaludne.
Ovako se, za "Novosti", pred početak najavljenih pregovora o Kosovu, ispoveda vladika Artemije.
Šta očekujete od pregovora?
- Od pregovora ne očekujem ništa, jer ni prošlogodišnji nisu doveli do nekih rezultata, iz prostog razloga, jer su bili najobičnija farsa. Šiptarima je obećana nezavisnost pre pregovora, odnosno pre sukoba na Kosovu i Metohiji. Zato oni nisu spremni na bilo kakav kompromis sa Beogradom i traže isključivo nezavisnost. Ne shvataju da su ih oni koji su im to obećali slagali, jer im se u datom trenutku učinilo da to mogu da dobiju. Međutim, mnogo toga se u minulih osam godina promenilo, pa oni koji su ih podstrekivali na sukobe i pomagali im, sada ne mogu da im ispune obećanje, osim što produžavaju da ih lažu. Obećano im je tuđe, što nikada nije bilo njihovo i to je taj ključni čvor o koji se sapliću.
Da li su pregovori jedino rešenje?
- Da, ali pravi pregovori, za koje se iskreno zalažem. Preduslov tome je da SAD i EU iskreno kažu Šiptarima da od nezavisnosti ne može biti ništa i da se dogovoraju o onome što je realno i moguće. Tada bi oni drugačije rezonovali i razmišljali i siguran sam da bi se našao kompromis koji je jedino moguć. Najopasnije je nastavljati agoniju i podgrejavati iluzije. Nije lako bilo pristati na pregovore Vašingtonu, Briselu ni Prištini, ali budući da Ahtisarijev plan nije prošao u Savetu bezbednosti UN, nije bilo drugog puta nego da se pregovora. Nije dobro što se ponovo stavljaju u službu politike, jer se ograničavaju na 120 dana, sa rezultatom da treba da dovedu do nezavisnog Kosova, ili će se aktivirati plan Ahtisarija. To je obećanje Šiptarima da će dobiti nezavisnost, bez obzira na rezultate pregovora. Znači, opet im podgrevaju lažne nade.
Nedavno ste izjavili da je bolje i nametnuto rešenje, nego podela Kosova?
- Nemamo šta da delimo! Ako Kosovo i Metohiju jednostrano proglase nezavisnim, od Srbije se oduzima 15 odsto teritorije. Ako bi Srbiji, na primer, pripalo severno Kosovo, to bi značilo od dva do tri procenta. A zar ima razlike u odricanju od 15 ili samo jednog procenta? To je protivustavan čin. Ovaj prostor je načičkan svetinjama, a čak i da ih nema, ne bi bilo moguće bilo kome pokloniti pedalj teritorije. Zato sam rekao da je bolje i nametnuta nezavisnost, znači, bez našeg pristanka, jer bi to predstavljalo jednu vrstu moderne okupacije, koju smo imali mnogo puta u našoj istoriji. Ona, ipak, ne traje večno. A sve što je nametnuto, samo po sebi nije rešenje. Samo ono čega bi smo se mi odrekli, dobrovoljno, ostaje za vjeki vjekov tako. Mi se svesno nećemo odreći nijednog dela teritoriji. Jer, Božje tapije su jače od belosvetske mafije.


OKUPATORI DOLAZE I PROLAZE

SRPSKI narod se pribojava nezavisnosti, a vi?
- Nažalost, mnogi Srbi su tokom ovih osam godina, pa i sada, osećali opasnost koja se nad nama nadvija, pa prodaju kuće i imanja i napuštaju Kosovo. Smatram da će i ovoga puta biti kao kroz istoriju. Okupatori su dolazili, prolazili, a narod je ostajao. Danas na Kosovu i Metohiji živi oko 130.000 Srba. Ovim prostorima prolaze razni belosvetski emisari, politički provokatori, koji pitaju Srbe: "Šta ako bude nezavisno Kosovo?" Oni u revoltu kažu: "Selićemo se!" A to njima i odgovara. Oni upravo to i žele, da bez Srba lako reše svoj problem. Zato im odavde poručujemo: nikada nećemo napustiti Kosovo i Metohiju! Ovde ostajemo i ovde će nas uvek biti - kaže za "Novosti" vladika Raško-prizrenski Artemije.

Izvor: Novosti