BOCAN-HARČENKO: PODRŽAN SKORI POČETAK DIREKTNOG DIJALOGA

MOSKVA/BEČ - Ruski predstavnik u "trojci" Kontakt-grupe Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je danas da su Beograd i Priština podržali predlog posrednika o što skorijem početku direktnih pregovora.

"Postoje prvi znaci spremnosti da se vodi ozbiljan dijalog, a zadatak 'trojke' je da ih razvija", rekao je on u intervjuu Ruskoj informativnoj agenciji (RIA) Novosti u Beču.

Bocan-Harčenko je istakao da su se "Srbi veoma ozbiljno i odgovorno poneli prema pozivu 'trojke' da obnove svoje predloge i dopune ih novim idejama".

" Oni su predstavili sveže elemente", rekao je ruski diplomata. Bocan-Harčenko je, međutim, dodao da su pozicije strana u pogledu budućeg statusa Pokrajine "za sada u suštini teško uskladivi".

"Ipak, posle razgovora u Beču, moguće je uočiti pojavljivanje novih elemenata u njihovim ranijim pozicijama", rekao je on i dodao da je to potvrda "pozitivnog raspoloženja prema rešavanju (postojećih) pitanja".

Predstavnik Rusije u "trojci" je izrazio uverenje da će se Priština uzdržati od jednostranog proglašenja nezavisnosti tokom pregovaračkog procesa o statusu Pokrajine.

"Vođen je ozbiljan razgovor već dva puta, u Prištini i sada (juče i prekjuče) u Beču, i kosovska strana se obavezala da će održavati bezbednost na potrebnom nivou i uzdržavati se od bilo kakvih poteza i izjava koje mogu da dovedu do povećanja napetosti", istakao je Bocan-Harčenko.

On je pojasnio da se "imaju u vidu političke izjave i potezi koji bi bili suprotni sa zadacima u pregovaračkom procesu".

"Prilično sam siguran, da će se kosovsko rukovodstvo zaista i uzdržati od proglašenja nezavisnosti", naglasio je predstavnik ruskog ministra inostranih poslova u Kontakt-grupi, dodajući da su "uveravanja data na najvišem nivou".

"Možemo se nadati da su ta obećanja čvrsta i odgovorna", rekao je Bocan-Harčenko, istovremeno izražavajući sumnju da će kompromis biti moguće dostići do 10. decembra, kada "trojka" treba generalnom sekretaru da predstavi izveštaj. "Međutim, nadam se da će biti dostignuti bar takvi rezultati koji će pokazati da pregovarački proces ne teče uprazno, već ima perpsktivu i potencijal da obezbedi sporazumna rešenja među stranama", istakao je on.

Bocan-Harčenko je najavio da će sledeći susret "trojke" sa delegacijama Beograda i Prištine biti u septembru, ali "ne u Beču, već najverovatnije u drugom evropskom glavnom gradu".

Tanjug

COBEL: KOSOVO JE PRE SVEGA PROBLEM EU

BEOGRAD - Nemački ambasador u Srbiji Andreas Cobel, u svom oproštajnom intervjuu pošto ovih dana odlazi na novu dužnost u sedište Evropske unije u Briselu, rekao je za sutrašnji "Blic" da se nada "da pitanje Kosova neće u Srbiji biti instrumentalizovano za stranačke svrhe, što bi vodilo do samoblokade, usporilo proces reformi i razočaralo milione građana koji očekuju poboljšanje ekonomske situacije u zemlji".

Cobel je istakao da se angažovanje Nemačke u potpunosti uklapa u angažovanje EU "jer smo svi svesni toga da je problem Kosova pre svega evropski problem i da je EU posebno pozvana da doprinese rešavanju ovog pitanja".

Nemački diplomata kaže da je "krajnje vreme da se pogled okrene sa prošlosti na budućnost".

"Sada treba pogled usmeriti prema napred, upotpuniti saradnju sa Hagom, sklopiti sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i sprovesti ga kako je ugovoren. Onda Srbija, ako želi, može da zatraži članstvo u EU", rekao je Cobel u intervjuu za "Blic".

Tanjug

MAJER: AMERIČKI UTICAJ NA KOSMET OPAO

BEOGRAD - Profesor američkog Univerziteta za nacionalnu odbranu u Vašingtonu Stiven Majer, smatra da je Zapad u pokušajima da se reši kosovski problem bio samovoljan i hirovit nudeći rešenja koja služe njegovim interesima, i u autorskom tekstu za sutrašnju "Politiku" ocenjuje da je američki uticaj na Kosmet opao.

Majer u članku kaže da se za poslednjih osam godina skoro ništa nije uradilo da se reši problem Kosova.

"U celini gledano, krivica za to može da se pripiše velikim zapadnim silama. Njihov nedostatak mašte, inovativnosti i kreativnosti u nastojanjima da se problem reši predstavljao je najveću kočnicu. Zapad je u svojim pokušajima bio samovoljan i hirovit, slep za realnu situaciju, i nudio je rešenja koja služe njegovim interesima umesto interesima naroda u Srbiji i na Kosovu" , smatra Majer, koji u autorskom tekstu analizira šest činjenica vezanih za Kosovo.

Kao prvo, smatra da je "Ahtisarijev plan mrtav i uprkos pozivima nekih članica UN i pojedinih političkih komentatora da se njegovi delovi ožive – to je veoma malo verovatno". Prema Majeru, "Krah Ahtisarijevog plana znači da će, ako misle da pruže bilo kakvu šansu trajnom rešenju, SAD i njeni zapadnoevropski saveznici morati da uključe Srbe i Albance kao istinske partnere u istinske pregovore".

Kao drugo, stručnjak za Balkan ocenjuje da je američki uticaj na Kosmet opao i da su komentari EU i ruskih predstavnika u sastavu trojke koja je nedavno posetila Kosovo efikasno umanjili poziciju SAD.

On je podsetio da su nekoliko puta za vreme „puta za utvrđivanje činjenica” predstavnik EU Išinger i ruski predstavnik Bocan-Harčenko rekli da „ništa nije nemoguće” i da je sve „na stolu”, što je pozitivan razvoj događaja.

Kao treće, Majer smatra da su Beograd i Priština zvanično i dalje zacementirani u gadnoj i opasnoj igri na pozitivnoj nuli koja će, ako se ne prekine, skoro sigurno ubrzati nasilje.

Kao četvrtu činjenicu, Majer navodi da je multietničnost na Kosovu mrtva i da, "generalno, i istraživanja i priče iz običnog života pokazuju da većina Srba i Albanaca ne žele da žive zajedno u istom društvu ili da njima upravlja vlada koju kontroliše ona druga etnička grupa".

Peto, "rasplamsavanje novog nasilja na Kosovu i oko njega verovatno će voditi i novoj spoljnoj vojnoj intervenciji. Vodeće sile zapadne Evrope i SAD skoro sigurno neće dozvoliti da se zapadni Balkan opet otme kontroli. I mada to neće dovesti do „stalne baze NATO-a” na Kosovu, kako tvrde pojedinci u Srbiji, skoro je sigurno da će voditi snažnijem vojnom prisustvu Zapada u pokrajini, koje bi moglo da traje nekoliko godina", ocenjuje Majer.

Šesto, na kraju analize, u suštini kosovskog problema je prvenstveno etnički, teritorijalni suverenitet, smatra Majer.

"Pogrešno se tvrdi – i to uglavnom rade neki zvaničnici i stručnjaci izvan ovog regiona – da je teritorijalni integritet prevaziđen. Njihova argumentacija je sledeća: ceo region će jednog dana (nadamo se) biti deo Evropske unije i, kad do toga dođe, tradicionalni državni ili teritorijalni suverenitet biće daleko manje važan. Povrh toga, tvrde oni, fokusiranje na tako tradicionalno shvatanje suvereniteta samo će odložiti ulazak zapadnobalkanskih zemalja u EU. Tužno je to što se ovakvim rezonovanjem previđa glavna stvar. Pošto je osnovana EU i okončan hiljadugodišnji nasilni nacionalizam zasnovan na državnom suverenitetu, tradicionalni državni suverenitet je postao mnogo manje sporno pitanje u severnoj i zapadnoj Evropi. Ali zapadni Balkan je nešto sasvim drugo", zaključio je Majer u svom teksta čiji je prvi nastavak objavila "Politika".

Tanjug

Integralni tekst - prvi nastavak:

Stiven Majer ekskluzivno za "Politiku"
Opao je američki uticaj
[i]Zapad je u pokušajima da se reši kosovski problem bio samovoljan i hirovit nudeći rešenja koja služe njegovim interesima [/b]
 
Budućnost Kosova je sada sigurno na najvažnijoj raskrsnici od 1999, kada je počela kriza. Za poslednjih osam godina skoro ništa se nije uradilo da se reši problem Kosova. U celini gledano, krivica za to može da se pripiše velikim zapadnim silama. Njihov nedostatak mašte, inovativnosti i kreativnosti u nastojanjima da se problem reši predstavljao je najveću kočnicu. Zapad je u svojim pokušajima bio samovoljan i hirovit, slep za realnu situaciju, i nudio je rešenja koja služe njegovim interesima umesto interesima naroda u Srbiji i na Kosovu.
Istovremeno, Beograd i Priština su uglavnom ljutito pričali svako svoju priču, ako su uopšte i razgovarali. Ipak, većinom su čekali da velike sile daju odgovore i nisu sami preuzimali nikakvu konkretnu, važnu inicijativu. Kao posledica toga, Kosovo se pridružilo dugačkoj listi „zamrznutih sukoba” i ukoliko ne bude preduzeta neka pozitivna akcija – akcija koju mogu da „prepoznaju kao svoju” i Beograd i Priština – nasilje će „odmrznuti” problem Kosova.

Međutim, to će uskoro da se promeni. Pošto je pitanje Kosova prebačeno sa Ujedinjenih nacija na Kontakt grupu, postoji istinska šansa da se Beograd i Priština dogovore o kompromisnom rešenju. Ali „prozorčić” mogućnosti neće dugo biti otvoren, jer će se nasilje opet rasplamsati, a sukob ponovo zamrznuti – sigurno hoće ako Priština bude jednostrano proglasila nezavisnost. Međutim, da bi iskoristili ovu mogućnost, važno je da i Beograd i Priština prepoznaju šest bolnih činjenica, od kojih su neke nepodnošljive jednoj ili drugoj strani.

Šest činjenica

Prvo, Ahtisarijev plan je mrtav i uprkos pozivima nekih članica UN i pojedinih političkih komentatora da se njegovi delovi ožive – to je veoma malo verovatno. Događaji su prilično prevazišli Ahtisarijev predlog da se na Kosovu stvori niz izolovanih etničkih zajednica. Ahtisarijev plan je u suštini bio pokušaj, prvenstveno SAD, Velike Britanije, Francuske i Nemačke, da i Srbima i Albancima nametnu rešenje koje zanemaruje realnost na terenu i mnogo više služi interesima ovih zemalja nego onima koji žive u regionu. Krah Ahtisarijevog plana znači da će, ako misle da pruže bilo kakvu šansu trajnom rešenju, SAD i njeni zapadnoevropski saveznici morati da uključe Srbe i Albance kao istinske partnere u istinske pregovore.

Drugo, američki uticaj je opao. Iako će Vašington možda pokušati da obnovi deo svog uticaja u punom sastavu Kontakt grupe, komentari EU i ruskih predstavnika u sastavu trojke koja je nedavno posetila Kosovo efikasno su umanjili poziciju SAD.  Nekoliko puta za vreme „puta za utvrđivanje činjenica” predstavnik EU Išinger i ruski predstavnik Bocan-Harčenko rekli su da „ništa nije nemoguće” i da je sve „na stolu”. Ovo je pozitivan razvoj događaja. Sve veća uloga EU i Rusije lako bi mogla da dovede do produžetka „pregovaračkog perioda” na više od 120 dana koliko je dodelio Savet bezbednosti UN. Ukoliko bude tako, Vašington će možda pasti u iskušenje da jednostrano „prizna” nezavisno Kosovo. Međutim, to bi bio veoma rizičan potez, jer bi mogao ozbiljno da zategne njegove odnose sa evropskim „saveznicima” i da stavi SAD u nezgodan položaj s obzirom na opšteprihvaćen stav (posebno u EU) da Ujedinjene nacije moraju da odobre stvaranje i priznavanje novih država. Posle debakla u Iraku, Vašington ne može da dozvoli toliko nepoštovanje međunarodnog prava i tokova.

Treće, Beograd i Priština su zvanično i dalje zacementirani u gadnoj i opasnoj igri na pozitivnoj nuli koja će, ako se ne prekine, skoro sigurno ubrzati nasilje. Svi nivoi moći u albanskoj zajednici insistiraju da je nezavisnost Kosova – u okviru postojećih granica – jedino prihvatljivo rešenje i da Priština neće uzmaći sa svojih pozicija. Povrh toga, Beograd kaže da je jedino prihvatljivo rešenje da Kosovo ostane u Srbiji, mada sa značajnom autonomijom. Istina, po novom Ustavu Srbije, Kosovo je srpska pokrajina. Istovremeno, u Beogradu se nazire tračak nade, jer su neki zvaničnici počeli da nagoveštavaju da bi možda bili spremni da odstupe od ovog čvrstog stava.

Multietničnost je mrtva

Četvrto, multietničnost na Kosovu je mrtva. Generalno, i istraživanja i priče iz običnog života pokazuju da većina Srba i Albanaca ne žele da žive zajedno u istom društvu ili da njima upravlja vlada koju kontroliše ona druga etnička grupa. Multietničke države su funkcionisale u Evropi u nekim trenucima, a u drugim nisu. Međutim, opšti je trend u poslednjih sto godina – ne računajući časne izuzetke – da evropske države kontroliše jedna nacija ili kultura. To je posle Prvog svetskog rata dobro pokazao pad Austrougarske, Nemačke i Otomanskog carstva, a posle hladnog rata raspad Sovjetskog Saveza, Jugoslavije i Čehoslovačke. Bilo bi možda idealno da etnička pripadnost nije odlučujući faktor za stvaranje političkih zajednica na Balkanu danas. No, to je realnost, uprkos nerealnim željama dobronamernih, ali naivnih, kreatora politike Zapada.

Peto, rasplamsavanje novog nasilja na Kosovu i oko njega verovatno će voditi i novoj spoljnoj vojnoj intervenciji. Vodeće sile zapadne Evrope i SAD skoro sigurno neće dozvoliti da se zapadni Balkan opet otme kontroli. I mada to neće dovesti do „stalne baze NATO-a” na Kosovu, kako tvrde pojedinci u Srbiji, skoro je sigurno da će voditi snažnijem vojnom prisustvu Zapada u pokrajini, koje bi moglo da traje nekoliko godina. Iako bi Evropljani verovatno na svojim plećima nosili većinu tereta svakog novog vojnog poduhvata, isto toliko je moguće da u bazi Bondstil bude raspoređen dodatan broj američkih vojnika. Dovođenje novih vojnika na Kosovo imalo bi za glavni cilj razdvajanje zaraćenih Srba i Albanaca, ali bi isto tako verovatno unazadilo napore da se nađe trajno političko i bezbednosno rešenje.

Šesto, na kraju analize, u suštini kosovskog problema je prvenstveno etnički, teritorijalni suverenitet. Pogrešno se tvrdi – i to uglavnom rade neki zvaničnici i stručnjaci izvan ovog regiona – da je teritorijalni integritet prevaziđen. Njihova argumentacija je sledeća: ceo region će jednog dana (nadamo se) biti deo Evropske unije i, kad do toga dođe, tradicionalni državni ili teritorijalni suverenitet biće daleko manje važan. Povrh toga, tvrde oni, fokusiranje na tako tradicionalno shvatanje suvereniteta samo će odložiti ulazak zapadnobalkanskih zemalja u EU. Tužno je to što se ovakvim rezonovanjem previđa glavna stvar. Pošto je osnovana EU i okončan hiljadugodišnji nasilni nacionalizam zasnovan na državnom suverenitetu, tradicionalni državni suverenitet je postao mnogo manje sporno pitanje u severnoj i zapadnoj Evropi. Ali zapadni Balkan je nešto sasvim drugo.


Dr Stiven Majer
profesor američkog Univerziteta za nacionalnu odbranu u Vašingtonu
(Nastaviće se)

 

Ma kosovo je deo srbije i uvek ce biti,samo treba one amere odvratiti od ideje da oni zaposednu kosovo,al to je vec problem...Ciptari bez americke podrske bi brzo izgubili bitku za kosmet

Proširanje NATO ima ne samo antiruski nego i antievropski aspekt !!!

MOSKVA , 1. septembra (Tanjug) - Izražavanje bojazni srpskih političara o mogućnosti stvaranja "NATO-države" na Kosovu i Metohiji, iako metaforično, u suštini je tačno, izjavila je danas ruska istoričarka i deputat Dume Natalija Naročnicka.

"Kosovo je jedina prirodna ravnica na Balkanu na kojoj je mogućne rasporediti tenkove i odakle se lako stiže do Soluna, Egejskog mora i moreuza", rekla je ona u intervjuu Tanjugu.

Podsećajući da je "balkanski front" imao veliki značaj još u vreme Prvog svetskog rata, Naročnicka je dodala da se u slučaju postojanja NATO-baza u tom regionu "ne mora morskim putem obilaziti Peloponez, tu je Egejsko more i moreuzi".

"A moreuzi - sada kao i pre 300 godina - igraju veliku ulogu, kroz njih prolaze tankeri sa naftom", rekla je ona.

Prema rečima ruske istoričarke, "Anglosaksonci ne idu tim putem uzalud",jer taj deo jugoistočne Evrope, sa jadranskim obalama "opisuje gigantsku elipsu" sa regionima i njihovim resursima - od Turske, Ukrajine, Gruzije, Azerbejdžana, do Avganistana i Pakistana, gde je i Indijski okean.

Podsećajući na početak širenja Severnoatlantskog saveza 90-ih godina,kada je moto bio "širenje ili smrt", Naročnicka je rekla da proširenje NATO-a ima ne samo antiruski nego i antievropski aspekt.

"Proširenjem se kontroliše i 'atlantizuje' evropski proces", rekla je ona.

Nedopuštanje diktata Rusiji, međutim, omogućava njen status nuklearne sile, dodala je ruski deputat.

Izbori na Kosovu 17. novembra - moguce odlaganje !!!

PRIŠTINA - Šef UMNIK-a Joakim Riker odlučio je danas da parlamentarne i lokalne izbore na Kosovu zakaže za 17. novembar.

"Na osnovu predloga pregovaračkog tima Kosova od 15. avgusta da se parlamentarni i lokalni izbori na Kosovu održe 17. novembra, ja sam doneo odluku i zakazao izbore za taj datum", rekao je Riker.

Riker je posle sastanka sa pregovaračkim timom Kosova izjavio da će izbori biti odloženi ukoliko se utvrdi da mogu uticati na proces utvrđivanja statusa Kosova, posebno ako bude pokušaja da se održavanje izbora iskoristi za dalje odlaganje donošenja odluke o statusu.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju izjavio je da je jedinstvena odluka pregovaračkog tima da se izbori održe 17. novembra. I on je kao i Riker istakao da se ukoliko se proceni da izbori mogu uticati na proces utvrđivanja statusa, može doneti odluka o odlaganju izbora.

Parlamentarni i lokalni izbori na Kosovu će biti održani po proporcionalnom sistemu sa otvorenim listama, dok će gradonačelnici opština biti direktno birani.

Teritorija Kosova je za opštinske izbore podeljena u 30 izbornih jedinica, koliko ima opština na Kosovu. Na parlamentarnim izborima, Kosovo će biti jedna izborna jedinica.

RTV

JEDNOSTRANO PROGLAŠENJE NEZAVISNOSTI KOSOVA OPASNO


MOSKVA , 1. septembra (Tanjug) - Jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije predstavljalo bi veoma opasan razvoj događaja i ne bi imalo pravnu snagu, jer je protivno međunarodnom pravu, izjavila je danas Tanjugu zamenik predsednika Spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Natalija Naročnicka.

"Ako se jednostrano proglašenje nezavisnosti i dogodi, jasno je da će to biti usaglašeno sa Sjedinjenim Državama", rekla je ruska istoričarka u intervjuu nacionalnoj novinskoj agenciji, dodajući da bi nezavisnost Kosova i Metohije bez sumnje stvorila presedan.

"Presedan se stvara bez obzira na interpretacije, on je činjenica u istoriji. Jer, ako se mogu menjati granice u Evropi i mogu se dalje 'drobiti' članice bivše jugoslovenske federacije, zašto se isti princip ne bi mogao primeniti na druge teritorije sa sličnim konfliktima - Severnu Irsku, Baskiju, Korziku a da ne govorimo o istorijskim ruskim teritorijama?".

Ističući da rešavanje "kosovskog pitanja" zavisi i od drugih učesnika u procesu određenja budućeg statusa sprske pokrajine, pre svega od Rusije,Naročnicka je podsetila da je Moskva više puta upozoravala da bi jednostrano proglašenje nezavisnosti bez saglasnosti Srbije stvorilo presedan za druge situacije, "što SAD i njihovi partneri izričito ne žele".

Poredeći Kosovo i Metohiju sa "nepriznatim republikama" Južnom Osetijom i Abhazijom, deputat ruske Dume i predsednica nevladinog Fonda za istorijske perspektive je rekla da Kosovo, za razliku od njih, nema apsolutno nikakve pravne osnove za nezavisnost i da bi to bilo "čisto nasilno otcepljenje".

Prema njenim rečima, Gruzija je po zakonu od 3. aprila 1990, bila obavezna da - ostvarujući želju za nezavisnošću od ŠSR-a - omogući autonomijama da održe referendum o budućnosti države, što ona nije učinila, a konflikti su proglašeni separatističkim, "kao da su se pojavili na teritoriji hiljadu godina priznate nezavisne države".

I Pridnjestrovlje, takođe, prema mišljenju Naročnicke, ima dobro pravno uporište, jer je Moldavija proglasila nezavisnost od ŠSR-a na osnovu priznavanja Pakta Ribentrop-Molotov, dok u Pridnjestrovlju ističu da oni u sudbini Besarabije u 20. veku nisu učestvovali i da nikada nisu napuštali Rusiju i SSSR.

Presedan sa Kosovom bi za te tri nepriznate republike predstavljao bi, međutim, politički podsticaj, čega se Gruzija veoma boji, rekla je Naročnicka.

Prema njenim rečima, u procesu rešavanja "kosovskog pitanja" sledi složena pregovaračka borba i za Rusiju i druge "dalekovide učesnike pregovora", a važno je spoznati svu dramatičnost i posledice nezavisnosti.

Zadatak Rusije je da ubedi partnere da ne žure, s obzirom na veoma teške posledice, rekla je Naročnicka, dodajući da SAD, ipak, žure "jer vreme u principu ne radi za njih i Rusija je sve smelija, za razliku od 90-ih godina".

"Naravno, nema mesta euforiji, ali može se očekivati da će Rusija i dalje tvrditi da bi to bio presedan ali i za druge teritorije, gde to SAD nije po volji".

"Čini mi se da su SAD i dalje sklone da nazivaju međunarodnom zajednicom sebe i Veliku Britaniju i još neke zemlje i da tu nema 'demokratskog pristupa' u određivanju toga šta je svet, jer 4,5 milijardi ljudi ne živi u toj zemlji", rekla je ruska istoričarka, dodajući da Evropu treba uveriti da su "SAD daleko, iza Okeana".

"Ssta je kosovsko-albanski separatizam? To je najopasnija forma terorizma radi promene granica i ona preti samo Evropi", navela je ruska istoričarka,objasnivši da su pod pojmom "međunarodnog terorizma" obuhvaćeni mnogobrojni različiti vidovi sukoba.

"'Međunarodni terorizam' od SAD traži da se ne meša u unutrašnje stvari drugih naroda, a od Evrope i Rusije se traže teritorije i to one za koje su ratovali".

Međutim, kako je ukazala Naročnicka, evropske strukture su pod "kapom" denacionalizovane, panevropske, levoliberalne elite, koja je veoma udaljena od kulturnih tradicija svojih zemalja.

"Evropa će i tako biti islamizovana, ona 'zatvara oči' jer postoji čisto materijalistički mentalitet, kao ranije kod komunista, oni znaju šta je 'građansko društvo' i 'ljudska prava', ali nisu spremni da umru da se ispred Notr dama u Parizu ne bi pekao šiš-kebab. To za njih nije skrnavljenje. Za njih je važan izbor zubne paste, borba sa karijesom, a otadžbina je tamo gde su niži porezi".

U istorijskom smislu, objasnila je Naročnicka, sudbinu balkanskih naroda nikada nisu rešavali oni sami i uvek je Balkan, region Sredozemlja i moreuza bio predmet pažnje velikih država.

"Zapadne zemlje, naročito Velika Britanija, uvek su težile da ne dopuste formiranje jednonacionalnih, većih nacionalnih država", rekla je ona i podsetila da je, kada je već bilo moguće predvideti raspad Otomanske imperije, Britanija činila sve da se ujedinjavanjem ne formiraju jedno-narodne zemlje, jer bi se pravoslavni narodi, nevezano za stav njihove elite, uvek orijentisali na Rusiju, a katolici na Nemačku - gde tada Engleske nema.

Britanci su bili zadovoljni ujedinjavanjem Hrvata i Srba, kao potencijala "sa različitim smerovima", podsetila je ona i dodala da "na žalost,

Zapadna Evropa održava taj pristrasni odnos i mentalitet Prvog svetskog rata".

Ističući da je "scenario sa odvajanjem Kosova razrađivan odavno" i da je gotovo "udžbenički" stimulisan etnopolitički konflikt na Kosovu, Naročnicka je rekla da Albanci jesu imali ideju o odvajanju od Srbije, ali je "ne bi mogli realizovati bez podrške Zapada".

"Evropa sada nije mnogo dalekovida i može da se nađe u teškom položaju sa stvaranjem ambiciozne, islamističke, ratoborne države u centru Evrope, sa idejom Velike Albanije, sa pretenzijama na Makedoniju, Crnu Goru, grčki Epir".

Prema rečima Naročnicke, Rusija je, posle 10-15 godina počela da spoznaje koliko je značajan kontinuitet nacionalnih istorijskih interesa i koliko je izgubila dok je bila "na repu" politike u balkanskoj krizi.

"Znam da je (bivšem predsedniku Rusije Borisu) Jeljcinu Amerika na pregovorima 'lomila ruke' i prinudila ga da se snage povuku iz Prištine, kako Rusija ne bi kontrolisala makar i parče Srbije mimo njihovog mehanizma", rekla je ona i dodala da je "sada to nemoguće".

"Rusija shvata koliko su važni njeni interesi i ono što se dešava na Balkanu".

Poslanik ruske Dume i doktor istorijskih nauka, specijalista za SAD, Nemačku i opšte trendove u međunarodnim odnosima je rekla da je Rusija sada u "širem međunaronodnom kontekstu potrebna Vašingtonu" - kada je reč o pitanju Iranu, neširenju nuklearnog oružja, instaliranju elemenata meričke protivraketne odbrane u Evropi, a u to su umešani i drugi konflikti.

"Rešavanje tih pitanja biće vrlo složen posao i treba se nadati kompromisu razmenom ustupaka", rekla je ona, a na pitanje o mogućoj "trgovini" u pitanju Kosova, Naročnicka je istakla da je to "tipično novinarska konstrukcija", jer su u diplomatiji pregovori uvek završavani razmenom ustupaka.

"Treba se nadati da traženje kompromisa neće dovesti do odustajanja od od nekih velikih interesa, a pošto se ne može pođednako boriti na svim frontovima i čvrstina iskazivati u svim pitanjima, treba odabrati prioritet. Po mom, a mislim da nisam jedina koja tako misli - to treba da bude pitanje Kosova", naglasila je ona.

Naročnicka je kao pozitivan potez ocenila prenošenje rešavanja pitanja u Kontakt-grupu, jer "svaki pregovori predstavljaju privremenu pauzu u kojoj strane imaju mogućnost da se 'ohlade' i razmišljaju, a oni predstavljaju i proširenje pregovaračkog polja".

"Ccak i ako se (pregovori) završe bez rezultata - mada se oni 'bez rezultata' po pravilu završavaju za širu publiku - u procesu ima mnogo nijansi poznatih samo učesnicima".

"Bez ikakvih iluzija, mislim da ima na čemu da se radi", rekla je ona, izražavajući sumnju da se može očekivati da se albanska strana saglasi sa direktnim pregovorima u ovom trenutku.

"Oni su bili ubeđeni da je nezavisnost 'svršena stvar', ali činjenica da to u Savetu bezbednosti UN nije prošlo i da se Zapad saglasio makar i 'privremenom pauzom', njih je vrlo demoralisala i oni još ne razumeju sasvim koliko su njihovi zapadni pokrovitelji odlučni a koliko spremni na pregovore o tome sa drugima".

Ističući da bi "kao i svi slavenofili", ona želela da Kosovo - kolevka srpske državnosti, ostane u sastavu Srbije, jer je to 'i po božjim i po ljudskim zakonima', i za nju je Kosovo "istorijski deo srpske državnosti, bez obzira na promenu etničkog sastava", Naročnicka je rekla da "i bog pomaže onima koji se bore".

"Situacija je teška za Srbe ali oni imaju zašta da se bore i mislim da je situacija sada bolja nego što je bila pre četiri godine", istakla je Naročnicka u intervjuu Tanjugu.

Kako je tekla prva runda pregovora o statusu u Beču
Srbi objasnili kako vide autonomiju Kosmeta
Autor: Ž. J. | 01.09.2007 - 08:53

Posrednička trojka Kontakt grupe pokazala je u Beču tokom razgovora sa srpskom delegacijom interesovanje za detalje oko suštinske autonomije koju Beograd predlaže za Kosovo, i to posebno kako srpska vlast vidi učešće Albanaca u privrednom i političkom životu Srbije. Posrednici su postavljali mnogo potpitanja, a najaktivniji u razgovoru bio je predstavnik EU Volfgang Išinger.

Kako za „Blic“ kaže izvor blizak pregovaračkoj trojci, činjenica da je pokazano interesovanje ne znači i da je predloženo rešenje prihvatljivo. Naš sagovornik dodaje da je beogradska delegacija detaljno obrazlagala svoja rešenja.
Za razliku od Išingera, a potom i predstavnika SAD Franka Viznera, ruski predstavnik Aleksandar Bocan Harčenko se najmanje uključivao u dijalog na sastanku. Tako se predstavnik EU interesovao kako Beograd misli da primeni principe monetarne i fiskalne politike, ali je postavio i pitanje da li bi u timu guvernera Narodne banke Srbije mogao biti i Albanac. „Blicov“ sagovornik kaže da beogradska delegacija nije odgovorila negativno. Vizner je pitao kako beogradske vlasti planiraju da obezbede granicu. Delegacija mu je odgovorila da bi, dok se ne postigne sporazum, ostao NATO, ali bi se, kada je o granicama reč, formirala posebna jedinica koju bi činili i Srbi i Albanci. Kada je reč o vojsci, srpski tim se izjasnio za demilitarizaciju Kosova.
Srpski predstavnici u Beču, ostavili su pregovaračkoj trojci i vizuelnu prezentaciju predloga.
Kako je „Blic“ još ranije najavio, Išinger dolazi u Beograd 3. septembra. Po saznanjima „Blica“, na sastanku u Beču je dogovoreno da uskoro u Beograd dođu saradnici trojke „koji bi još pojasnili stvari“, a sastanak sa trojkom trebalo bi da se održi 28. septembra u Njujorku. Kada će, i da li će biti direktnih pregovora nije precizirano.
Inače, Išinger je za bečki „Standard“ rekao da Srbi u Beču „nažalost nisu dovoljno interesantno opisali svoj predlog“. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nije isključio mogućnost da bi Rusija mogla da podrži podelu Kosova. On je na pitanje da li je Rusija spremna da podrži podelu odgovorio da će „podržati rešenje o kojem se dogovore Beograd i Priština“.

Jeremić: Bolja slika Srbije u svetu
Najveći uspeh Ministarstva spoljnih poslova i Vlade u prvih sto dana jesu politička podrška za brže evropske integracije i nastavak pregovora o priključivanju EU, ocenio je šef srpske diplomatije Vuk Jeremić. On je istakao da je Vlada posvećena radu na okončanju saradnje sa Hagom. Odgovarajući na pitanje o mogućem jednostranom priznavanju nezavisnosti Kosova, Jeremić je rekao da na to „postoji široka lepeza odgovora“. Ministar je ocenio i da je poboljšana slika Srbije u svetu. Jeremić je najavio da će biti formiran Savet za spoljnu politiku od ljudi sa velikim iskustvom u diplomatiji. On je naglasio da je Ministarstvo pripremilo Nacrt zakona o spoljnim poslovima koji će omogućiti pokretanje suštinskih reformi i otvaranje puta mlađim i obrazovanim ljudima u diplomatsku službu.

---

Koštunica: Jednostrana nezavisnost je ništavan akt
Autor: Beta | 31.08.2007 - 21:12

Premijer Srbije Vojislav Koštunica zatražio je danas od međunarodne zajednice, u razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Švedske Karlom Biltom, da uputi jasnu poruku da je svaka jednostrana nezavisnost Kosova i Metohije ništavan i nezakonit akt.
U saopštenju iz Vlade Srbije, navodi se da je Koštunica ukazao da je u procesu rešavanje budućeg uređenja Kosova od najveće važnosti to što je trajno i u potpunosti otklonjena opasnost usvajanja rezolucije u Savetu bezbednosti koja bi Srbiji "otela deo teritorije".
"Predsednik vlade je istovremeno upozorio da insistiranje pojedinih država na Ahtisarijevom planu ukazuje da postoji realna opasnost da albanski separatisti do kraja godine proglase jednostranu nezavisnost", navodi se u saopštenju.
Ministar spoljnih poslova Švedske interesovao se za detalje plana o suštinskoj autonomiji za pokrajinu Kosovo i Metohiju i naglasio da se nada da će kroz novi pregovarački proces biti pronađeno rešenje koje može dobiti saglasnost Saveta bezbednosti UN.

---

Riker: Izbori na Kosovu 17. novembra
Autor: Beta | 31.08.2007 - 19:50

Šef UNMIK-a Joakim Riker odlučio je danas da parlamentarne i lokalne izbore na Kosovu zakaže za 17. novembar.
"Na osnovu predloga pregovaračkog tima Kosova od 15. avgusta da se parlamentarni i lokalni izbori na Kosovu održe 17. novembra, ja sam doneo odluku i zakazao izbore za taj datum", rekao je Riker.
Riker je posle sastanka sa pregovaračkim timom Kosova izjavio da će izbori biti odloženi ukoliko se utvrdi da mogu uticati na proces utvrđivanja statusa Kosova, posebno ako bude pokušaja da se održavanje izbora iskoristi za dalje odlaganje donošenja odluke o statusu.
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju izjavio je da je jedinstvena odluka pregovaračkog tima da se izbori održe 17. novembra.

---

Bu de Marnak novi komandant KFOR-a
Autor: Tanjug | 31.08.2007 - 17:35


Verovao sam da će odluka o statusu Kosova biti doneta do kraja 2006. godine, ali da je u međuvremenu shvatio da je rezolucija o statusu pokrajine složen i iscrpan politički izazov, rekao je Roland Kater prilikom primopredaje dužnosti glavnokomandujućeg KFOR-a francuskom generalu Gzavijeu Bu de Marnaku.
Kater je kazao da je imao priliku da spozna, zajedno sa stanovnicima Kosova, da je donošenje rezolucije o statusu u osnovi demokratski proces, kome treba malo više vremena i da, stoga, zahteva dalje strpljenje.
Bivši komandant KFOR-a se zahvalio i načelniku Generalstaba vojske Srbije Zdravku Ponošu za uspešnu profesionalnu saradnju.
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju je na oproštajnoj ceremoniji rekao da se nadao da će status Kosova biti razrešen odmah nakon "takozvanog procesa u Beču, koji je trajao 14 meseci".
"To se nije desilo, ali će se dogoditi", izjavio je Sejdiju, dodajući da je uveren da ce konačni status Kosova biti nezavisnost pokrajine.
General potpukovnik Gzavije Bu de Marnak ima bogato međunarodno iskustvo, a od avgusta 2005. do februara 2006., bio je raspoređen na Kosovu kao zamenik komadanta KFOR-a.
Ceremoniji primopredaje dužnosti prisustvovali su zvaničnici lokalnih i međunarodnih institucija na Kosovu, kao i ministri odbrane Nemačke i Francuske, Franc Jozef Jung i Erve Moren. Oni su, nakon svečanosti, održali konferenciju za novinare na kojoj su ponovili zajednički stav njihovih zemalja da je neophodno održati bezbednost i stabilnost na Kosovu, bez obzira na tok pregovaračkog procesa.

Moren: Nezavisnost Kosova neizbežna

Ministar odbrane Francuske Erve Moren izjavio je danas u Prištini da je nezavisnost Kosova i Metohije neizbežna.
"Pod kontrolom međunarodne zajednice i uz dogovor zajednica na Kosovu, nezavisnost Kosova je neizbežna", rekao je Moren i dodao da obe strane moraju da učine konačni napor ka pronalaženju rešenja u poslednjoj rundi pregovora, preneo je AP.

Izvor: Blic

ALIGRUDIĆ:IZBORI NE ISKLJUČUJU ODBRANU KOSOVA


NOVI SAD , 1. septembra (Tanjug) - Šef poslaničkog kluba D S S u republičkom parlamentu Miloš Aligrudić izjavio je danas da će "Srbija imati i demokratski sistem i da će braniti Kosovo i Metohiju jer se i jedno i drugo podrazumeva".

Komentarišući navode da je za D S S južna srpska pokrajina važnija od izbora, on je kazao da "ne vidi razlog zbog kojeg bi se te dve stvari posmatrale kao neka vrsta antagonizma - ili ćemo imati demokratski sistem ili ćemo braniti Kosovo i Metohiju".

"Mi smo tu da napravimo pravnu državu koja će funkcionisati po svojim pravilima i neće sama sebe dezavuisati", napomenuo je Aligrudić za novosadski "Dnevnik", podsećajući da je prema Ustavnom zakonu rok za raspisivanje izbora u Srbiji do kraja godine, uz uslov da se prethodno donesu određeni zakoni.

On je naglasio i da je teritorijalna celovitost iznad svega "pa i iznad drugih pravila i regulativa po kojima živi sama država".