Koha Ditore: Albanci sa juga Srbije žele razmenu teritorija !!!

Politički predstavnici Albanaca sa juga Srbije ocenili su da bi dogovorna promena granica i razmena teritorija između Kosova i Srbije bila povoljno rešenje za Albance koji žive u tom regionu, prenosi danas prištinski list "Koha Ditore"
"Promena granice može biti neprihvatljiva za kosovsko rukovodstvo, za Kontakt grupu i za Srbiju, ali ne i za Albance u 'preševskoj dolini'", navodi taj dnevni list.

"Koha Ditore" prenosi izjavu gradonačelnika Preševa Ragmi Mustafe koji smatra da bi saglasnost odlučujućih faktora za takvu opciju "doprinela očuvanju mira na celom Balkanu".

"Za dugoročne, veoma održive i bolje dobrosusedske odnose, razmena teritorija između Srbije i Kosova bilo bi povoljno rešenje", rekao je Mustafa.

Premijer Kosova Bajram Redžepi pomenuo je ranije da bi, u slučaju podele pokrajine, Kosovo tražilo priključenje tri opštine na jugu Srbije.

"Koha Ditore" danas prenosi Redžepijevu izjavu prema kojoj se on ne zalaže za podelu severa Kosova već da bi razmenu teritorija podržao samo u slučaju kada kosovska strana ne bi imala druge mogućnosti da spreči podelu.

Beta

 POPOVIĆ: KOMPROMIS MOGUĆ AKO SAD ODUSTANU OD STVARANJA NATO DRŽAVE

 Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović izjavio je Tanjugu da je kompromisno rešenje za status Kosova i Metohije moguće postići ukoliko Sjedinjene Američke Države odustanu od Ahtisarijevog plana i stvaranja prve NATO države u pokrajini.

'Danas ne postoji ni jedna država u svetu, a ne posebno važne države koje pripadaju NATO alijansi, u kojoj vojne snage nisu stavljene pod jasnu civilnu kontrolu', kazao je Popović.

'U Ahtisarijevom planu predviđa se da na, navodno nezavisnom, Kosovu NATO ima neograničenu vlast i da uopšte nema civilnu kontrolu', ocenjuje srpski ministar.

Izvor: RTS

PONUDITI KONSTRUKTIVAN PAPIR

Predsednik Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović ocenio je da srpski pregovarački tim mora u Beču ponuditi detaljan, konstruktivan papir, sa rešenjima po stavkama, a da će svaka druga ponuda biti veoma loše primljena i neće imati uticaja na promenu stavova međunarodne zajednice.

On je za sutrašnji "Blic" kazao da "pregovarački tim mora precizno da ponudi kako Beograd misli da se organizuje život na Kosmetu, kako će organizovati život Albanaca i kako će ih uključiti u naš pravni i politički sistem“.

"Samo tako pokazaćemo konstruktivnost, a prištinski pregovarački tim dovesti u sutuaciju da objasni zašto to odbija", dodao je on.

Govoreći o poziciji Srbije u pregovorima, on je istakao da je "pomoć Rusije više nego dobrodošla, ali je jednako pogrešno igrati samo na to, kao što je pogrešno osloniti se samo na Amerikance", ocenivši da je "Evropska unija naš strateški partner te da je velika šteta što se ne radi više sa EU".

Ivanović je ocenio i da je lažna dilema - Kosovo ili članstvo u EU istakavši da "nama to niko ne nudi, osim što se mi u toj igri moramo ponašati tako da tim ljudima u EU pokažemo da idemo ka njima, a ne da se zatvaramo dalje".

On je ocenio i da pre marta ili aprila naredne godine u Savetu bezbednosti UN ne treba očekivati bilo kakav dogovor o Kosmetu.

Tanjug

Srbe zastupao
Čekuov ministar
M. Z. R. -I. R., 19. avgust 2007

KO može legitimno da predstavlja kosmetske Srbe u razgovorima sa međunarodnom zajednicom? Pitanje je ponovo aktuelizovano posle prošlonedeljnog susreta srpskih predstavnika sa posredničkom "trojkom" Kontakt-grupe u Prištini.
Osim članova Srpske liste za KiM, izabranih u kosovski parlament, na sastanku su bili i predsednici opština u kojima Srbi čine većinu, potpredsednici opština u kojima su Srbi manjina, poput Kosovske Kamenice, Gnjilana, Vitine i Lipljana, kao i Branislav Grbić, srpski ministar u kabinetu Agima Čekua.
Predsednik Srpskog nacionalnog veća Kosova i Metohije Milan Ivanović, koji nije bio pozvan na sastanak, kaže za "Novosti" da očekuje reakciju najviših državnih institucija zbog toga što su, kako smatra, srpski narod u Pokrajini prošle nedelje predstavljali ljudi koji za to nemaju potreban legitimitet, odnosno "visokokooperativni Srbi koji primaju plate iz kosovskog budžeta".
- Obaveza je naše diplomatije, Ministarstva za Kosovo i Metohiju, Vlade i predsednika da reaguju, da bi stvari došle na svoje mesto - kazao nam je Milan Ivanović. - Tražićemo, zato, prijem kod ambasadora Rusije u Beogradu Aleksejeva, da bismo ga obavestili o pokušaju obmane ruskog predstavnika u posredničkoj "trojci".
Ivanović tvrdi da su pojedini članovi srpske delegacije tokom sastanka iznosili stavove koji su suprotni državnoj politici Beograda. Na razgovorima je, dodaje lider SNV, bio i ministar za povratak i zajednice u Vladi Kosova Branislav Grbić, "iz stranke koja je na izborima dobila 40 glasova, i koji javno govori da je njegov premijer Agim Čeku a ne Vojislav Koštunica". U Prištinu nisu pozvani ni predstavnici Srpske pravoslavne crkve, koja ima nemerljiv ugled među srpskim stanovništvom na Kosmetu.
- Sagovornike posredničkoj "trojki" birali su Agim Čeku, Rikerov zamenik Stiven Šuk i pojedinci iz Evropske unije - kaže Milan Ivanović. - I da su me pozvali u Prištinu, u ovakvom sastavu ne bih otišao.
Jedan od učesnika sastanka, predsednik Srpske liste za KiM Oliver Ivanović u izjavi za "Novosti" odbacuje sve prigovore svog prezimenjaka Milana:
- Legitimni predstavnici Srba su ljudi izabrani na lokalnim i parlamentarnim izborima, koje je na Kosmetu, doskoro, organizovao OEBS, a odnedavno privremene institucije. Oni koji ne prođu kroz takav proces ne mogu da se predstavljaju kao legitimni predstavnici Srba, oni su samozvani. Uostalom, Vlada Srbije priznaje te izbore, jer je na osnovu njih priznala predsednike opština tamo gde su izabrani. Voleo bih, takođe, da mi ukažu koji smo to stav mi izneli, a da to nije stav Srba.
Veoma nezadovoljan sastavom srpske delegacije na prošlonedeljnom sastanku bio je i predsednik Zajednice srpskih opština i naselja na KiM Marko Jakšić.
Slaviša Ristić, Jakšićev partijski kolega iz DSS, prisustvovao je sastanku kao predsednik opštine Zubin Potok, ali nije bio srećan zbog "društva" u kome se našao:
- Činjenica je da na sastanak sa posredničkom "trojkom", kao i na neke ranije susrete s Martijem Ahtisarijem, nisu bili pozvani predstavnici srpskih nacionalnih veća sa centralnog i severnog dela Kosmeta. Tu zamerku uputili smo organizatorima, jer u ovom sastavu ne možemo biti predstavnici celokupne srpske populacije na prostoru KiM. Mi, predsednici opština, možemo predstavljati naše stanovništvo, predstavnici Srpske liste mogu da predstavljaju samo one koji su glasali za njih, a to je veoma mali procenat građana.
Prema njegovim rečima, za stolom u Prištini bilo je mesta i za predstavnike SNV koji nisu pozvani. Jer, kako je ocenio Ristić, "imaju ogroman uticaj i autoritet kod srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, iako su nestranačka organizacija".

UNMIK SE "VADI"

MILAN Ivanović kaže da su ga zvali predstavnici UNMIK, koji je organizovao susret sa Išingerom, Viznerom i Bocan-Harčenkom, pokušavajući da sa sebe skinu odgovornost za sastav srpske delegacije u Prištini.
- Rekli su mi da je u UNMIK uzbuna, da neki pokušavaju da predstave da smo i mi bili pozvani, što nije istina - navodi predsednik SNV.

Izvor: Novosti

Bujanovac za Mitrovicu?
M. RISTOVIĆ, 19. avgust 2007

BUJANOVAC - Ko o čemu, a južnosrpski Albanci o prisajedinjavanju Preševske doline, kako već nazivaju jug centralne Srbije, nezavisnom Kosovu. Rado bi prihvatili "trampu" Preševa, Bujanovca i Medveđe za severni deo Kosmeta, i to bez obzira na to što i Priština i Beograd kategorički odbijaju pregovore o bilo kakvoj podeli južne srpske pokrajine.
Politički predstavnici Albanaca s juga Srbije ocenili su da bi promena granica dogovorom i razmena teritorija između Kosova i Srbije bila povoljno rešenje za Albance koji žive u tom regionu. Kako je u nedelju preneo prištinski list "Koha Ditore", promena granice može biti neprihvatljiva za kosovsko rukovodstvo, za Kontakt-grupu i za Srbiju, ali ne i za Albance u Preševskoj dolini.
Ovaj list prenosi izjavu gradonačelnika Preševa Ragmija Mustafe, koji smatra da bi saglasnost odlučujućih faktora za takvu opciju "doprinela očuvanju mira na celom Balkanu".
- Za dugoročne, veoma održive i bolje dobrosusedske odnose, razmena teritorija između Srbije i Kosova bila bi povoljno rešenje - rekao je Mustafa.
Ragmi Mustafa, lider Demokratske partije Albanaca, i ranije je najavljivao da će albansko stanovništvo s juga centralne Srbije tražiti sve što budu zahtevali Srbi s Kosmetu.
- Mi ćemo se zalagati da Srbi na Kosovu imaju sva prava, da bismo mi ta prava imali ovde - predočio je Mustafa. - To se, pre svega, odnosi na prava u obrazovanju, zdravstvu, pravosuđu, na upotrebu nacionalnih simbola. Suština je u tome da koliko dobiju Srbi na Kosovu, toliko dobijemo i mi ovde. Uz to, želimo potpuno decentralizaciju vlasti u Srbiji.
Na zajedničkoj sednici, albanski odbornici skupština opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, januara prošle godine usvojili su "Platformu o specijalnom statusu Preševske doline". U njoj se, podsećamo, traže decentralizacija vlasti, specijalni odnosi s Kosovom, povlačenje srpske vojske i policije i osnivanje lokalne pogranične multietničke policije. Albanski odbornici traže i potpuno uklanjanje postojećih vojnih baza, kao i onih u izgradnji. Prema platformi, Preševska dolina treba da ima ustavno organizovani administrativno-teritorijalni oblik, kao i službenu upotrebu albanskog jezika u lokalnoj vlasti, državnim i javnim institucijama na svim nivoima, i službenu upotrebu nacionalnih simbola Albanaca.
Srbi na jugu centralne Srbije su revoltirani ovakvim izjavama i predlozima, a mnogi od njih ocenjuju da bi eventualnom "kompenzacijom" teritorija počela realizacija projekta "velike Albanije", koju u svojim planovima kroje separatisti. Albanci, naime, zamišljaju svoju zajedničku državu na bazi odluke koja je doneta još krajem maja i početkom juna 1878. godine, na velikoj skupštini u Prizrenu, gde se okupilo preko 300 delegata iz svih krajeva u kojima su živeli Albanci. Tom prilikom, na skupu je donesena odluka da treba uspostaviti samostalnu, etnički čistu albansku državu, koja bi obuhvatila sve "albanske zemlje", zamišljenu kao jedinstveno telo sastavljeno iz četiri oblasti (kneževine).


KRAJNjA MERA
PREMIJER Kosova Bajram Redžepi je pre par dana izjavio da bi u slučaju podele pokrajine Kosovo tražilo priključenje tri opštine na jugu Srbije. "Koha Ditore" prenosi Redžepijevu izjavu prema kojoj se on ne zalaže za podelu Kosova, već da bi razmenu teritorija podržao samo u slučaju kada kosovska strana ne bi imala druge mogućnosti da spreči podelu.
 

Izvor: Novosti

 BARTON: REŠENJE ZA KIM U SKLADU SA PRIHVAĆENIM MEĐUNARODNIM PRINCIPIMA

Mogućnost da SAD jednostrano priznaju nezavisnost Kosova bila bi 'užasna ideja', ocenio je američki kongresmen Den Barton u autorskom tekstu u 'Vašington tajmsu', ističući da rešenje za južnu srpsku pokrajinu mora biti u skladu sa prihvaćenim međunarodnim principima.

'Naša politika je u suprotnosti sa međunarodnim pravom i stvoriće opasan presedan. Takođe, ništa ne ukazuje da bi nezavisno Kosovo moglo biti održiva država, bilo politički, bilo ekonomski', naglasio je Barton.

On je ukazao da bi 'teroristički i kriminalni uticaji, koji su već prisutni na Kosovu, dobili učvršćeno utočište za svoje operacije'. 'Nezavisnost bi verovatno pratili novi napadi na Srbe, barem u manjim enklavama, ako ne i u severnoj Mitrovici gde većina preostalih Srba uživa relativnu bezbednost', ocenio je američki kongresmen.

Barton je upozorio da bi nezavisnošću Kosova ponovo mogli biti rasplamsani i etnički sukobi u susednim regionima kojima dominiraju Albanci u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, pa čak i u Grčkoj.

'Nametnuto odvajanje Kosova od Srbije nanelo bi, međutim, možda najveću štetu time što bi na taj način bila poslata poruka drugim nemirnim regionima, ne samo na Balkanu, da se državne granice mogu razgrabiti', upozorio je republikanski kongresmen.

Prema njegovim rečima, 'američki odnosi sa Srbijom znatno bi bili oštećeni ukoliko insistiramo da demokratskoj zemlji od deset miliona stanovnika uputimo uvredu koju ne mogu prihvatiti i koju nikada neće zaboraviti'.

'Nametnuto odvajanje Kosova, kolevke srpskog nacionalnog i duhovnog života, udaljilo bi Srbe i moglo rezultirati u imploziji srpske demokratije, što bi imalo nesagledive posledice. Ukratko, nametnuto rešenje za Kosovo vratilo bi region deset godina unazad', smatra američki kongresmen.

Barton je istakao da veruje da se više ne može voditi politka koja se zasniva na pretpostavkama od pre više godina. 'Bilo kakvo održivo rešenje za Kosovo mora biti rezultat pregovora između Srbije i kosovskih Albanaca, na kojima će se i dobijati i davati i koji će votiti računa i o srpskoj legitimnoj zabrinutosti za svoj suverenitet i legitimnom pravu Albanaca na samoupravljanje', naglasio je on.

'Rešenje mora biti u skladu sa prihvaćenim međunarodnim principima, uključujući i garancije o teritorijalnim integritetu država kao i o ljudskim pravima i samoopredeljenju', istakao je Barton, dodajući da međunarodna zajednica 'niti sme nametati rešenje bilo kojoj od strana, niti se savijati pred pretnjama nasiljem jedne od strana ukoliko njeni zahtevi nisu ispunjeni'.

Izvor: RTS

 RISTIVOJEVIĆ: USKORO FORMIRANJE NOVOG PREGOVARAČKOG TIMA

 Portparol Demokratske stranke Srbije Branislav Ristivojević izjavio je da će novi pregovarački tim za Kosovo i Metohiju biti formiran u 'najskorije vreme'.

'Očekujemo da nam pregovaračka 'trojka' odgovori na pitanje kakav će biti format pregovora, a spram njega će biti koncipiran i pregovarački tim', rekao je on na konferenciji za novinare.

Ristivojević je ponovio da NATO pokušava da stvori vojnu državu na Kosovu i Metohiji, koja ne bi bila podvrgnuta bilo kakvoj civilnoj kontroli.

On je istakao da bi svi trebalo da se suočimo sa činjenicom, poput one da nas je NATO 'divljački bombardovao 78 dana 1999. godine', da je planom Martija Ahtisarija predviđeno stvaranje vojne države na Kosovu i da se vojska severnoatlantske alijanse 'sada nalazi na teritoriji naše južne pokrajine'.

Ukazavši da nijednim članom Ahtisarijevog plana nije ograničeno trajanje vojne misije na Kosovu, Ristivojević je ocenio da se sada, prvi put u istoriji, dešava da jedna vojna sila pokušava da napravi državu.

On je rekao da je Ahtisarijev plan mrtav i da bi se sada trebalo u potpunosti posvetiti pregovorima, kako bi se našlo trajno, pravedno rešenje, u skladu s Poveljom Ujedinjenih nacija.

Upitan zašto D S S nastupa sa 'žestokom retorikom' prema međunarodnoj zajednici, 'zašto preti' i da li takav pristup ugrožava odnose stranke s koalicionim partnerima, Ristovojević je odgovorio da D S S ne preti nikom i da se služi umerenom retorikom.

'Nemamo nikakav problem ni sa našim koalicionim partnerima, jer ne pokušavaju oni da naprave NATO državu na Kosovu - to čini NATO. Naša retorika je odmerena, naročito naspram problema sa kojima se suočavamo, a to nije samo ugrožavanje teritorijalnog integriteta, već i pitanje opstanka našeg naroda na Kosovu', rekao je Ristivojević.

Portparol Demokratske stranje je izjavio da se partije vladajuće koalicije još nisu dogovorile o zajedničkom kandidatu na predstojećim izborima za predsednika Srbije.

'Još smo u fazi konsultacija, a do te teme se za sada nije došlo. Kada budemo imali definitivan stav, saopštićemo ga', rekao je Ristivojević.

On je rekao da očekuje da će Skupština Srbije uskoro usvojiti akte koji proizilaze iz Ustavnog zakona, poput zakona o predsedniku, lokalnoj samoupravi i vojsci.

Ristivojević je navero da će se D S S sa koalicionim partnerima dogovoriti koji je najbolji model izbornog sistema za predstojeće lokalne izbore, ukazavši da bi postojeći izborni sistem, po kojem su se birali lokalni odbornici, trebalo da se menja, jer se nije pokazao kao dobar.

Upitan kada će biti postignut dogovor o kandidatima za sudije Ustavnog suda, Ristivojević je izrazio uverenje da će to biti tema konsultacija parlamentarnih stranaka na predstojećem zasedanju Skupštine Srbije, krajem avgusta.

Izvor: RTS

BAŠA: ALBANSKA DIPLOMATIJA POSVEĆENA STATUSU KOSOVA

Albanski ministar inostranih poslova Lulzim Baša izjavio je danas da se albanska diplomatije više nego ikad posvetila pitanjima konačnog statusa Kosova i ocenio da je podela Kosova bila ''opcija koja je pripadala Miloševićevom vremenu''.

''Opcija podele (Kosova) je bila davnašnja opcija koju su Albanija i međunarodna zajednica energično odbacile'', rekao je Baša na konferenciji za novinare u Tirani, a prenela je albanska novinska agencija ATA.

Tanjug

Suroi: Nećemo pregovarati o podeli Kosova !!!

Predsednik reformističke partije ORA i član pregovaračkog tima Kosova Veton Suroi odbacio je bilo kakvu mogućnost za podelu Kosova ili razmenu teritorija.

"Nijedan predstavnik Kosova ne sme ni kao hipotezu pomenuti podelu Kosova ili razmenu teritorija. Ako se u pregovorima pojavi ova alternativa, mi ćemo napustiti pregovarački sto", prenosi danas štampa u Prištini izjavu Vetona Suroia datu tokom jučerašnje posete Mitrovici.

Lider ORA je naglasio da je nezavisnost Kosova nezaobilazna.

"Naredne mesece moramo koristiti za uspostavljanje reda i mira, za pripremu ustava i drugih državnih elemenata. Sve to moramo završiti do 10. decembra", rekao je Suroi građanima Mitrovice.

On je dodao da će Mitrovica biti grad sa dve opštine, ali da ove "opštine moraju biti funksionalne".

"Priznavanje nezavisnosti Kosova će označiti i mir u Mitrovici", ocenio je Suroi tokom poseta selima koja pripadaju severnom delu Mitrovice, kao što su Suhodol, Žabar i Vidimirić.

Beta

Spremni smo i na veto
Nenad ČALUKOVIĆ, 20. avgust 2007

ISKLjUČUJEM mogućnost pravljenja nezavisne države na Kosovu i Metohiji. Još manje verujem u mogućnost pravljenja NATO države na teritoriji Kosova i Metohije - izjavio je, u ekskluzivnom razgovoru za "Novosti", Konstantin Kosačov, predsednik Spoljnopolitičkog odbora ruske Dume i šef Parlamentarne delegacije Rusije u Savetu Evrope.
Komentarišući poslednje poruke ministara iz DSS upućene, pre svega, SAD - da odustanu od pravljenja NATO države na teritoriji južne srpske pokrajine - jedan od glavnih kreatora ruske politike prema Kosovu je poručio:
- Rusija to neće dozvoliti, jer je to protivno međunarodnom pravu.
Koji su interesi Rusije da zastupa takve stavove?
- Čuvanje odličnih odnosa sa Srbijom i poštovanje međunarodnog prava. Zbog toga je Rusija spremna da prihvati bilo koji kompromis koji postignu Beograd i Priština. Naša pozicija ostaje ista - da se nastavi pregovarački proces i da se obema stranama daju mogućnost i prostor da dođu do kompromisa.
Očekujete li da će doći do direktnih pregovora Beograda i Prištine?
- Naravno da očekujemo da će na kraju pregovaračkog procesa biti direktnih pregovora. To je najefikasniji format pregovora. Ali, za direktne pregovore trebalo bi ispuniti određene uslove, a osnovni uslov je odsustvo svih prethodnih uslova. Ili, još preciznije - Priština mora konačno da shvati i da se saglasi sa time da status KiM nije određen.
Kao rok za završetak pregovora pominje se 10. decembar. Kako će Rusija reagovati ako do tog datuma ne bude tog kompromisa na kome insistirate?
- Apsolutno sam protiv toga da se u ovom pregovaračkom procesu određuju bilo kakvi rokovi. Nekoliko desetina godina vodi se proces oko palestinske države i niko ne pravi tragediju od toga što se do rešenja za Palestinu nije došlo do nekog određenog datuma. Desetak godina postoji i problem severnog Kipra. I u slučaju Kosova, pregovori moraju da traju onoliko dugo koliko je potrebno i jednoj i drugoj strani da dođu do kompromisnih rešenja. Dakle, stav Rusije je jasan - bez ikakvih rokova.
Kakav očekujete dalji scenarij do odluke o statusu Kosova?
- Do statusa može da se dođe jedino pregovorima, i to na osnovu Rezolucije 1244 SB UN. Bilo koji novi dokument o Kosovu može da se pojavi samo kada se ispuni Rezolucija 1244. Stav Rusije je da o statusu KiM može da se odlučuje tek posle povratka svih raseljenih lica. Ne postoji nijedna međunarodna institucija koja bi mogla danas da kaže da se na Kosovu poštuju prava Srba. Čak i u lošem Ahtisarijevom planu napisano je da se ne poštuju prava Srba i da njihova ljudska prava nisu zaštićena.
Hoćete li dozvoliti da se pitanje statusa Kosova rešava u Kontakt-grupi u kojoj bi Rusija mogla da bude preglasana?
- Kontakt-grupa nema nikakvo punomoćje da donosi rešenje o statusu. To je isključiva nadležnost SB UN.
Ostaje li Rusija čvrsto pri stavu da će uložiti veto ako se o statusu bude odlučivalo u SB UN?
- Nikada nismo skrivali da možemo da upotrebimo pravo veta. To ne skrivamo ni danas. I tu našu poruku su odlično razumeli partneri u SB UN.
Kako ćete reagovati ako dođe do unilateralnog priznavanja nezavisnosti Kosova?
- Ako Kosovo proglasi nezavisnost bez odluke SB UN, i ako to rešenje bude unilateralno priznato od nekih država, to će značiti narušavanje međunarodnog prava. Ta konstrukcija nije čvrsta, a nezavisno Kosovo ne bi opstalo. Kosovo nema nikakvu perspektivu ako postane nezavisno mimo SB UN.
Koji su vaši motivi da vodite takvu međunarodnu politiku prema rešenju kosovskog pitanja?
- Prvi put u istoriji došlo bi do raspada jedne unitarne države bez saglasnosti svih strana. To ne bi bio raspad federacije, kao što je bio slučaj sa bivšom SFRJ ili SSSR. Drugo - prvi put u istoriji desilo bi se da jedna etnička grupa proglasi nezavisnost svoje teritorije, bez saglasnosti većinskog naroda u toj državi. I treće - ako bi došlo do priznavanja nezavisnosti KiM to bi značilo da Rezolucija 1244 SB UN nije ispunjena.
Šta ako sva ta obrazloženja padnu u vodu?
- Za Rusiju bi promena statusa bez ova tri kriterijuma značila jako, jako opasan presedan. To bi bilo narušavanje osnovnih principa međunarodnog prava sa nesagledivim posledicama za sve slične situacije u svetu. To nisu samo Abhazija i Južna Osetija, kako kažu pojedini u svetu. Po procenama UN, u svetu postoji oko 200 analognih situacija sa Kosovom, od kojih je blizu 50 u veoma opasnom stadijumu. Baš zbog toga Rusija ima takve motive.
Kako ćete se odupreti ako bude pritisaka SAD ili EU da Rusija, ipak, popusti?
- Ako bilo ko bude vršio pritisak na Rusiju da promeni svoj stav, neka unapred zna da neće uspeti. Takva naša pozicija ne odgovara samo interesima Srbije, nego i ruskim nacionalnim insteresima. A to su slobodna, demokratska i prosperitetna Srbija. Samo to garantuje mir i stabilnost na Balkanu.

NIKAD BOLJI ODNOSI
SLAŽETE li se sa procenom da odnosi Srbije i Rusije nikad nisu bili bolji?
- Odnosi Srbije i Rusije su danas na najvišem mogućem nivou posle Drugog svetskog rata. Svi slučajevi koji se dešavaju u poslednjoj deceniji pokazali su da je naše prijateljstvo jako i čvrsto. Podržavamo Srbiju, njenu vlast i narod, a s druge strane, osećamo podršku Srbije ruskom rukovodstvu i narodu. Jako je važno što se naši odnosi ne koncentrišu samo na pitanje Kosova, nego su oni mnogo širi.

ZASLUGE
S KIM od srpskih političara najbolje sarađujete?
- S Nenadom Popovićem, koji je mnogo uradio na saradnji Srbije i Rusije, i u političkom i u privrednom pogledu. Jedan je od najzaslužnijih što su odnosi između država i političkih partija Srbije i Rusije danas na tako visokom nivou.


NEMA TRGOVINE
HOĆETE li istrajati na sadašnjoj poziciji, s obzirom na to da se spekuliše da Rusija takvom politikom prema Kosovu samo trguje sa Zapadom?
- To nije tačno. To je principijelna strategijska podrška od koje Rusija neće ni odstupiti, ni odustati.

Izvor: Novosti