SAD spremne da na Kosovu ponove "greške" iz 1990-tih !?!

Predavač na teksaškom univerzitetu Ostin, Alan Kuperman, u autorskom tekstu za “Vol strit žurnal”, upozorava da bi SAD , u slučaju Kosova i Metohije, mogle da ponove greške počinjene devedesetih, kada su, zanemarujući srpske interese, preuranjeno podržale nezavisnost Bosne i Hrvatske. Kuperman smatra da na Kosovu, gde se Srbi osećaju nesigurnim, plan UN preti da se razvije u katastrofalan scenario.

Alan Kuperman je u autorskom tekstu u glasilu krupnog finansijskog kapitala u najmoćnijoj privrednoj sili sveta, objasnio kako je preuranjeno priznavanje nekadašnjih jugoslovenskih republika izazvalo talas nasilja između secesionista i Srba, što je rezultiralo užasavajućim ratnim zločinima.

"Borbe su završene tek kada je Srbima data autonomija i policijske snage, ili kada su proterani sa tih teritorija", piše Kuperman.

Prema Kupermanu, SAD su, danas, spremne da počine istu grešku priznavajući nezavisnost Kosova "pre nego što budu rešeni srpski problemi".

"Najvažnije, SAD su godinama podgrejavale očekivanje da će priznati nezavisnost Kosova. Neispunjavanje tih očekivanja moglo bi podstaći militantne kosovske Albance da napadnu Srbe ili čak mirovne snage", piše Kuperman.
Sam Kuperman smatra da u kosmetskom slučaju nije pitanje da li priznati nezavisnost, već kako to učiniti da bi se izbegao rat.

Po njemu najveću grešku plana izaslanika Martija Ahtisarija predstavlja nedostatak pune političke autonomije severnom Kosmetu, u kojem Srbi čine većinu.

Takav razvoj događaja doveo bi Srbe sa severa pokrajine u identičnu situaciju u kakvoj su se prethodno, našli njihovi sunarodnici u Hrvatskoj i BiH.

RTV

Harčenko: Rusija
ne menja stav
VN, 17. avgust 2007

Predstavnik Rusije u posrednienkočkoj "trojci" Kontakt-grupe za Kosovo Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da će međunarodni posrednici na sastanku u Beču, 30. avgusta, razmotriti mogućosti početka direktnog dijaloga Beograda i Prištine, a da će se osim sastanka "trojke"održati i konsultacije sa njihovim predstavnicima.
- Jedan od prioritetnih zadataka "trojke" je početak direktnog dijaloga Beograda i Prištine - rekao je Bocan-Harčenko i dodao da će "svako rešenje koje zadovoljava i Beograd i Prištinu, biti prihvatljivo za "trojku" i za celu međunarodnu zajednicu".
Predstavnik Rusije u "trojci" Bocan-Harčenko izjavio je juče agenciji Itar-Tas da je pozicija Rusije kada je reč o pristupu prema rešavanju "kosovskog pitanja" neizmenjena i da, uprkos postojećim razlikama u "trojci", posrednike objedinjava težnja da se postigne sporazumni ishod.
- Naravno, postoje razlike u našim pristupima prema rešavanju pitanja Kosova. Važno je da je ruska pozicija ostala bez izmena - rekao je on agenciji Itar-Tas.
Ruski diplomata je dodao da su "dopunski pozitivan činilac dobri lični odnosti" sa Išingerom i Viznerom.
- Sve to pomaže da se nađe konsenzus u reĐšavanju pitanja statusa Kosova. Nijanse, koje postoje, ne dele učesnike `trojke`, već odražavaju opštu poziciju - rekao je Bocan-Harčenko.
- Učesnike `trojke` ujedinjuje težnja da se dostigne sporazumni ishod. Neophodnost kompromisa shvatili su svi i na toj osnovi uspeli smo da izradimo platformu "trojke" - rekao je on.



NEMA NESLAGANjA


Ističući da je početna saradnja u okviru "trojke" pokazala da je ona "prilično efikasan mehanizam" i da su predstavnici u stalnom kontaktu, Bocan-Harčenko je rekao da između njega i predstavnika SAD i Evropske unije, Frenka Viznera i Volfganga Išingera, "ne postoje velika neslaganja".


Izvor: Novosti

Srpsko za srpsko
M. RISTOVIĆ, 17. avgust 2007

BUJANOVAC - Pa, gde može da se menja srpsko za srpsko, tuđe za tuđe? Nikakva "trampa" ne dolazi u obzir! Ovako Srbi sa juga centralne Srbije - u Preševu, Bujanovcu i Medveđi komentarišu poslednju izjavu bivšeg premijera Kosova Bajrama Redžepija.
On je istakao da Priština ne podržava podelu Kosova, ali je dodao da, ako dođe do takvog scenarija, jedino je moguća "kompenzacija" severa Kosova za Preševsku dolinu.
- Ukoliko podela, ipak, bude na stolu, mora biti jasno da nećemo pristati na poklanjanje teritorije, već samo na kompenzaciju po principu reciprociteta. Dakle, sever Kosova u zamenu za Preševsku dolinu - rekao je Redžepi i izazvao ogorčenje Srba na jugu centralne Srbije.
Predsednik Odbora za ljudska prava iz Bujanovca Svetislav Veličković veli da ovo nije prvi put da se čuju ovakvi predlozi, pa zato po ko zna koji put pita ko sme da trguje sa ljudima i teritorijama.
- Kako može da se predlaže da se "kompezuje" naša teritorija za našu? - pita Veličković. - Ovde ne postoji nikakva "Preševska dolina", već je jug deo Srbije baš kao i ceo Kosmet. A, ako već hoće zamenu teritorija, neka Albanci za razmenu ne nude tuđe, nego neka predlože teritoriju od Drača do Valone u Albaniji, pa bi mogli da porazmislimo.
Slobodan Drašković, predsednik opštine Medveđa, energično odbija bilo kakvo razmišljanje o nekakvoj razmeni teritorija.
- U našoj opštini živi oko 26 odsto Albanaca, pa me čudi otkud nekom pravo da svojata Medveđu kao deo neke “Preševske doline” i da planira da se srpski jug razmenjuje sa bilo kojom drugom teritorijom, a pogotovo sa delom Kosmeta - kaže Drašković.
Nekadašnji zamenik predsednika opštine Bujanovac profesor Novica Manojlović, tvrdi da su Srbi na jugu Srbije već oguglali na raznorazne izjave i pretnje. Kaže da na ovim podnebljima već odavno ne prihvataju bilo šta što je srpsko i na mnogim mestima skidaju obeležja Srbije.



PRE par meseci, predsednik albanske Partije za demokratski progres Jonuz Musliju pozvao je lidere svih albanskih političkih partija u tkz. "Preševskoj dolini" na formiranje zajedničkog nacionalnog veća, koje bi učestvovalo u pregovorima sa vlastima u Beogradu o pripajanju opština juga Srbije: Bujanovca, Preševa i Medveđe - nezavisnom Kosovu.
Lider Partije za demokratski progres predočio je i da Albanci iz Preševske doline hoće što pre da pregovaraju sa zvaničnim Beogradom, a da će u protivnom "preduzeti neke druge korake". Musliju se pozivao na referendum Albanaca, organizovan pre 15 godina na ovim podnebljima. Izjašnjavanje je bilo organizovano 1. i 2. marta 1992. godine, a apsolutna većina albanske populacije izjasnila se za "teritorijalnu i političku autonomiju sa pravom pripajanja Kosovu".

Izvor: Novosti

Albancima
pune jedra
Dragana ZEČEVIĆ, 17. avgust 2007

- AKO i poseduje određena saznanja o eventualnim pripremama Albanaca za bilo kakve nerede, komandant Kfora general Kater, ne bi smeo javno da ih iznosi, jer se stiče utisak da se najavama želi izvršiti pritisak na nastavak pregovora, pre nego što su i počeli. Jer, činjenica je da se zastrašivanjem i najavom nasilja želi zaplašiti, pre svega, srpska strana - ovako, u razgovoru za "Novosti", Vuko Antonijević, predsednik Koordinacionog centra za KiM, tumači izjavu komandanta Kfora Rolanda Katera - da na "na Kosmetu preti opasnost od nemira Albanaca".
General Kater je upozorio na nasilje, ali nije dao garancije da će ih Kfor sprečiti, niti da će adekvatno reagovati ukoliko se ono dogodi?
- Ukoliko ima saznanja ili eventualnih najava o mogućim nemirima, Kfor treba da ih spreči i deluje preventivno. To mu je obaveza. Međutim, čini se da komandant Kfora ovim pričama "duva u jedra albanskoj strani" koja pritiscima i ucenama želi da izdejstvuje rešenje za status koji njima odgovara. Uostalom, ako se Kfor pribojava nasilja, neka zatraži pomoć od pripadnika Vojske Srbije koja više nego uspešno sarađuje i s Kforom i Unmik-policijom u Kopnenoj zoni bezbednosti.
Mislite da je realno očekivati da zatraži pomoć od naše vojske?
- Uveren sam da bi Vojska Srbije olakšala posao bezbednosti Kforu. Povratak jednog broja vojnika bio bi moguć u sredinama pretežno naseljenim Srbima. To ne bi bio nikakav vid provokacije, već samo doprinos bezbednosti stanovništva i ispunjavanje dela Rezolucije 1244. Za eventualno ponavljanje nasilja na Kosmetu ne bi smelo biti opravdanja.
Mislite li i da pretnje nasiljem imaju za cilj da usmere pregovore u pravcu koji odgovara Albancima?
- Ohrabruje ne samo principijelan stav Rusije da nema nametanja rešenja i rokova, već i sve bliži stav Evropske unije takvom pristupu Rusije. Uveren sam da će Evropska unija imati sve veću ulogu u rešavanju procesa statusa Kosmeta jer je Srbija deo Evrope, a Kosovo je daleko više evropski nego američki problem.

SRBI JOŠ VERUJU
PRIMEĆUJETE li uznemirnje kod srpskog stanovništva zbog najava nasilja?
- Izjave da je na Kosmetu moguće nasilje Albanaca izazivaju dodatnu bojazan među srpskim stanovništvom, jer sigurno da nikome nije prijatno slušati bilo koji oblik zastrašivanja. Ipak, srpski živalj veruje u svoju državu i rešen je da ostane na svom prostoru, a ohrabrenje nam daju i predstojeći pregovori.

Izvor: Novosti

 ĐURIĆ POZVAO NATO DA JAVNO ODUSTANE OD PODRŠKE AHTISARIJEVOM PLANU ZA KOSMET

 Savetnik premijera Srbije za medije Srđan Đurić pozvao je NATO da javno odustane od podrške planu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, koji predviđa nadziranu nezavisnost za Kosovo i Metohiju.

Portparol NATO-a ne treba da nam pruža obećanje da oni ne prave NATO državu na Kosmetu, već je neophodno da ova vojna alijansa javno odustane od podrške Ahtisarijevom planu, navodi se u Đurićevoj izjavi.

Prema njegovim rečima, do sada nismo čuli da će NATO poštovati nepromenjivost međunarodno priznatih granica Srbije i da će poštovati suverenitet i teritorijalnu celovitost Srbije.

Sve dok NATO podržava Ahtisarijev plan i posebno aneks 11 tog člana, jasno je da je u pitanju pukušaj pravljenja prve NATO države, ocenio je Đurić.

Izvor: RTS

 BOCAN-HARČENKO: KONSTRUKTIVAN IZLAZ U KOMPROMISU

Konstruktivan izlaz iz 'kosovskog ćorsokaka' je u pronalaženju kompromisa, pregovaračkog ishoda između Beograda i Prištine o statusu Kosova i Metohije, izjavio je ruski predstavnik u posredničkoj 'trojci' Aleksandar Bocan-Harčenko.

'To je naravno veoma teško, ali polazimo od toga da ništa nije nemoguće. Na osnovu toga pristupili smo poslu, aktivno podržavajući novu pregovaračku rundu', rekao je on u izjavi za Radio Sloboda.

Govoreći o pozicijama Beograda, ruski diplomata je rekao da je 'srpska strana dosta efikasno' sumirala sve postojeće predloge, koji 'ostaju u okvirima koncepcije široke ili kontrolisane autonomije Kosova', 'prožete novim elementima koji jačaju samoupravu ili nivo autonomije Pokrajine, uključujući čak neke elemente koji se tiču stupanja Pokrajine u spoljne odnose'.

'Na taj način, postoji neka dinamika', rekao je on, ističući da 'niko nije očekivao odmah novine, ideje koje će dovesti do proboja'.

Bocan-Harčenko je kao glavni i ključni zadatak 'trojke' Kontakt-grupe za Kosovo označio podsticanje strana prema kompromisu i sporazumu o statusu Kosova.

Na pitanje da li je moguće da se razmatra ideja podele Kosova i Metohije, ruski diplomata je rekao da 'trojka' ne predlaže nikakve varijante, ne nameće rešenje', već 'stimuliše strane na kompromis, na sveže ideje'.

'U principu, 'trojka' će prihvatiti svaku varijantu o kojoj se dogovore same strane', rekao je Bocan-Harčenko. Na pitanje da li, kao neko ko se dugo bavi Jugoslavijom, misli da je odvajanje Kosova bilo 'predodređeno' i da se time 'završava proces raspada bivše federacije', ruski diplomata je rekao da je 'aktivno usmeren' na to da može biti pronađen kompromis i pregovaračko rešenje između Beograda i Prištine.

'Ako se programirate ka fatalizmu, nema razloga za učesće u pregovorima', rekao je on, a na tvrdnje pojedinih eksperata da je 'moguće dopustiti međunarodni suverenitet uz zaštitu prava srpske manjine, garanciju ljudskih prava, zaštitu srpskih spomenika', istakao da je 'glavni sporazum između Beograda i Prištine'.

'Svaki sporazum i o statusu i o drugim aspektima, koji se tiču standarda života i zaštite srpske zajednice u Pokrajini. Ako njega bude, u okviru takvog sporazuma biće lakše pronaći rešenje za obezbeđenje prava Srba, zaštitu Srba na Kosovu, kulturnog i verskog nasleđa', istakao je Bocan-Harčenko i dodao da je 'važno pronaći efikasne mehanizme za sprovođenje u život tih rešenja, da bi se sačuvalo multietničko Kosovo', što je 'glavni cilj međunarodne zajednice'.

Govoreći o prvoj poseti 'trojke' Beogradu i Prištini, Bocan-Harčenko je rekao da posrednici nisu imali iluzije pred polazak i da ne može da kaže da je 'bilo nekog razočarenja, osim što su ustanovljene razlike među stranama'.

'Nismo naišli ni na kakav 'hladan prijem' u Prištini. Prijem je bio normalan, atmosfera prijateljska, potpuno normalan razgovor, radni, miran', rekao je on i dodao da je izložena pozicija kosovskih Albanaca, koja se svodi na podršku planu izaslanika UN Martija Ahtisarija.

'Trojka' aktivno podstiče strane - i u tome je njen zadatak, da traži i predlaže nove ideje koje bi sadržale šansu za odgovor druge strane. Mi smo dobili uveravanja, osetili spremnost obe strane - uz sve razlike u pristupu, da ozbiljno i konstruktivno učestvuju u pregovaračkom procesu', rekao je predstavnik ruskog ministra inostranih poslova u Kontakt-grupi.

Takva politička spremnost postoji, i ona je potkrepljena saglasnošću za ponovni susret 30. avgusta u Beču.

'Za sada će to biti odvojeni susreti sa stranama, ali cilj 'trojke' je dovođenje Beograda i Prištine do direktnog dijaloga', ponovio je Bocan-Harčenko.

Prema rečima ruskog diplomate, 'trojka' je uspela da ustanovi 'zajednički pravac' koji, po njegovom mišljenju, 'zadovoljava u potrebnoj meri principijelne elemente' Rusije i 'u potpunosti zadovoljava' i njegove partnere, predstavnika SAD Frenka Viznera i Evropske unije Volfganga Išingera.

'Trojka' može da se pokaže, i već se pokazuje kao mehanizam sposoban za balansirano i efikasno posredovanje', rekao je Bocan-Harčenko, i dodao da će se dalji tok određivati po rezultatima susreta u Beču.

Izvor: RTS

 KOLUNDŽIJA: DS ZABRINUTA ZBOG RETORIKE U IZJAVAMA O KIM

Šef poslaničke grupe Demokratske stranke u Skupštini Srbije Nada Kolundžija izrazila je zabrinutost zbog izjava funkcionera nekih stranaka o Kosovu i Metohiji, kojima se, kako je ocenila, u trenutku obnavaljanja pregovora o statusu pokrajine, 'čini loša usluga državi'.

'Vođenje državne politike vezane za KiM po našem dubokom uverenju treba prepustiti nadležnim državnim institucijama', izjavila je Kolundžija.

Prema njenim rečima, Kosovo i Metohija ne sme biti upotrebljavano za stranačke promocije, jer to može praviti problem državi u pokušajima ostvarivanja njenih interesa u procesu određivanja budućeg statusa Pokrajine.

'Umesto retorike koju smo u prošlosti, može se reći, jedva preživeli, i koja nas je odvela u duboku izolaciju, i koja i ovoga puta može da nas vodi u izolaciju i svađu sa svetom, mi zaista verujemo da tokom ove runde pregovora naš napor treba da bude usmeren na to da što veći broj uticajnih zemalja pridobijemo za svoje stavove o načinu rešavanja problema KiM', kazala je Kolundžija.

DS, kako je istakla, misli da su pregovori nova šansa za Srbiju da se dođe do rešenja koje će stabilizovati područje Balkana, garantovati trajni mir i evropske perspektive i Srbiji i regionu.

'Verujemo da će stranke, bez obzira na potrebu za stranačkom promocijom, razumeti da je važno da Srbija vodi odgovornu, mudru i doslednu politiku vezano za KiM', naglasila je Kolundžija.

Izvor: RTS

NEMAČKA TRAŽI SPREMNOST BEOGRADA I PRIŠTINE NA KOMPROMIS

Nemačko ministarstvo inostranih poslova, pred sastanke posredničke trojke sa delegacijama Beograda i Prištine 30. avgusta u Beču, pozvalo je obe strane da iskoriste šansu i u razgovore o rešavanju statusa Kosmeta unesu spremnost za pregovore i kompromis.

Kako javlja „Glas Amerike”, predstavnik Evropske unije (EU) Volfgang Išinger najavio je da će trojka u narednoj rundi imati odvojene razgovore sa delegacijama Beograda i Prištine krajem meseca u Beču i da će sličan susret biti organizovan i u septembru.

„U septembru će, po svemu sudeći, biti odvojeni razgovori, a ne direktni pregovori. Time ćemo okončati početnu fazu”, precizirao je Išinger.

„Onda će uslediti, kako se nadamo, direktni pregovori, možda konferencije, gde bismo mi bili moderatori, ali prerano je da se sada govori o preciznom sledu događaja”, rekao je Išinger nemačkom listu „Zidojče cajtung”.

Nemačka, koja na Kosmetu, pored Avganistana, ima svoju najveću vojnu misiju, zalaže se za diplomatsko rešenje kosmetskog pitanja.

Fonet

CRVENKOVSKI: PODELA KOSOVA NAJGORE MOGUĆE REŠENjE

Makedonija mora da zauzme čvrst stav o pitanju moguće podele Kosova i treba da učini „sve što je u njenoj moći da bi to sprečila”, rekao je danas makedonski predsednik Branko Crvenkovski.

„Podela Kosova je jedno od najgorih mogućih rešenja za budući status pokrajine, kao i za region u celini. To znači da bi nove granice bile ustanovljene samo na etničkim principima. To bi ohrabrilo brojne, ekstremno radikalne pokrete u gotovo svim zemljama regiona da se aktiviraju”, rekao je Crvenkovski na današnjoj ceremoniji povodom 15. godišnjice Dana armije.

On je naglasio da Makedonija „nesumnjivo ima mogućnost i kapacitet da 2008. u Bukureštu bude pozvana u članstvo NATO-a”, prenela je agencija MIA.

Na današnjoj ceremoniji, makedonski predsednik je ocenio i da prevremeni parlamentarni izbori u Grčkoj neće značajnije uticati na rešavanje spornog pitanja naziva Makedonije.

Tanjug

Montgomerijev (neuspeli) obračun sa srpskim nacionalizmom

Svodeći svoj (neuspeli) obračun sa srpskim nacionalizmom, bivši ambasador SAD u Beogradu Vilijem Montgomeri, u autorskom tekstu pod naslovom "Deset neprijatnih istina o Srbiji", u Danasu od subote, otkriva da je "lista od šest sugerisanih akcija koje je pripremila američka administracija i isporučila ih novoj srpskoj vladi odmah nakon Miloševićevog pada" doprinela "preživljavanju", a sada i procvatu radikala i socijalista. "Kosovo je ukorenjeno u generacije Srba kao kolevka srpske civilizacije. Čak i više od toga, sada se to vidi kao konkretan primer kako međunarodna zajednica ignoriše međunarodno pravo..." piše Montgomeri.


"Praktično nijedna od vlada koje su došle na vlast posle pada Miloševića nije sistematski radila na iskorenjivanju nacionalizma i u pravcu realističnog gledanja na prošlost. Krajnji rezultat je bilo tapkanje u mestu, čak i novih generacija, koje prihvataju viziju Srbije kao nevine žrtve zlih spoljnih snaga i smatraju da Srbija ne snosi nikakvu odgovornost za zla koja su je zadesila. To je zauzvrat omogućilo ekstremnim nacionalističkim partijama kao što su radikali i socijalisti prvo da prežive zbacivanje Miloševića, a sada i da procvetaju", piše Montgomeri.

Međutim, on priznaje da je "pogrešno tumačenje osnovnih uzroka Miloševićevog poraza imalo značajne posledice, pošto su se naša (američka) politika i zahtevi upućeni novoj vladi Srbije bazirali na pogrešnoj premisi da je srpski narod odbacio nacionalizam."

Klasičan primer bila je lista od šest sugerisanih akcija koje je pripremila američka administracija i isporučila ih novoj srpskoj vladi odmah nakon Miloševićevog pada. Iz američke perspektive svaka sugestija je bila logična, bilo ju je lako sprovesti, što bi demonstriralo opredeljenost Srbije za demokratske promene. Ali, svaka od sugestija bila je, u stvari, nagazna mina u srpskom političkom reljefu (kao oslobađanje svih albanskih "političkih zatvorenika"). Nismo mogli da shvatimo zašto je nova vlada odugovlačila da preduzme akcije koje smo mi sugerisali, a ona, pak, nije mogla da razume kako možemo da tražimo od njih da preduzmu tako teške mere upravo kad pokušavaju da konsoliduju vlast.

Baveći se aktuelnim stanjem u Srbiji bivši ambasador konstatuje da "stranke koje čine sadašnju koalicionu vladu nastavljaju da gledaju jedne druge kao stvarne "neprijatelje", ali ne gledaju tako i na radikale i socijaliste. One provode daleko više vremena u kovanju zavera kako da jedne druge prikažu u što lošijem svetlu, umesto da se pozabave stvarnim pretnjama njihovoj političkoj budućnosti. Snaga i popularnost radikala i socijalista porasle su do opasnog nivoa, ali nijedna partija se otvoreno ne suprotstavlja njihovim ekstremnim politikama i šteti koju nanose međunarodnom imidžu Srbije".

Procenat Srba koji su ikad posetili Kosovo ili to žele da urade, mnogo je manji nego što bi se pomislilo, kaže Montgomeri, ali dodaje da je velika zabluda (kao što misle mnogi američki zvaničnici), da to znači da im Kosovo nije uopšte važno Zaključak bivšeg ambasadora da je "Kosovo ukorenjeno u generacije Srba kao kolevka srpske civilizacije" sa dodatkom "Čak i više od toga, sada se to vidi kao konkretan primer kako međunarodna zajednica ignoriše međunarodno pravo...", je možda diplomatgski zakasnio, ali možda i nije.

Zanimljivo je i zapažanje Montgomerija "da su Srbi iznova i iznova demonstrirali žestok otpor da postanu manjine bilo gde (Hrvatska, Bosna, Kosovo)" a da je u "u isto vreme Srbija krajnje multietnička i multireligiozna". Međutim, njegovo "jedino objašnjenje kojim raspolaže" "da su manjine u Srbiji prihvatile da imaju veoma ograničenu političku vlast i uticaj, dok je Srbima kao narodu veoma teško da to prihvate" ne impresionira naročitom dubinom.

Svoje "pismo iz Cavtata" (odakle redovne "dopisuje" za beogradski list) (ne)umirovljeni diplomata završava zaključkom da su "napori Zapada da obezbedi značajne političke i ekonomske beneficije Srbiji odavno zadocnili i da je većinu trebalo obezbediti odmah nakon pada Milošević". Umesto toga, kaže on, nametnuto uslovljavanje otežalo je demokratskoj vladi da funkcioniše i doprinelo ponovnom buđenju nacionalizma i da bi "Zapad trebalo da bude svestan da apsolutno ništa što bi sada bilo urađeno ne bi ublažilo srpski stav prema Kosovu".

Štaviše, na ove korake se gleda sa izvesnom dozom cinizma ...

RTV