Slovački autonomaši traže registraciju udruženja
Inspirisani Kosovom !!!

Autonomaši u Slovačkoj pokušavaju ponovo da registruju svoje udruženje Južnjački savet za samoopredeljenje, iako ih je Ministarstvo unutrašnjih poslova već jednom odbilo, izvestili su juče slovački mediji.

"Želimo da damo Ministarstvu mogućnost da revidira pogrešno i protivustavno tumačenje i da polazi od činjenica i podataka koje sadrži statut Južnjačkog saveta za samoopredeljenje", rekao je inicijator kampanje za autonomiju juga Slovačke u oblastima u kojima živi pretežno mađarska manjina Janoš Bosa. MUP je pre desetak dana odbio da registruje autonomaše jer udruženje kao jedan od ciljeva navodi samoopredeljenje takozvanog južnjačkog naroda u koji ubraja Mađare, Slovake, Nemce i Rome koji žive na jugu Slovačke.

"Ustav Slovačke deklariše prirodno pravo naroda na samoopredeljenje. Pravo na samoopredeljenje pripada samo narodima, a ne i nacionalnim manjinama", naglasio je MUP. Strah Slovaka od separatizma oko pola miliona njihovih Mađara osetno se pojačao otkako je u završnicu ušlo rešavanje statusa Kosova, a budući zvanični stav Slovačke prema Kosovu pretvorio se proletos, uz žučne svađe u slovačkom parlamentu, u najosetljiviju unutrašnjepolitičku temu.
Bosa je i novim zahtevom za registraciju dolio ulje na vatru pošto tvrdi da Mađari u Slovačkoj imaju pravo na samoopredeljenje zbog toga što nisu nacionalna manjina već narod. "Ko će da odredi ko je tu narod a ko nacionalna manjina? Ako su u Trijanonu odredili neke granice to ne znači da manja polovina nije deo nekog naroda. Mi smo mađarski narod koji živi u Slovačkoj a ne nacionalna manjina", rekao je Bosa agenciji SITA.

Slovački biznismen mađarske narodnosti Janoš Bosa, inspirisan ambicijama kosovskih Albanaca da izbore nezavisnost Pokrajine, osnovao je udruženje kao deo inicijative da jug Slovačke dobije široku autonomiju u kojoj bi sa Slovačkom imao zajedničku samo spoljnu politiku i odbranu. Među slovačkim Mađarima Bosa i njegova kampanja da prikupi 350.000 potpisa za referendum o autonomiji imaju zanemarljivu podršku.

Beta

ARTEMIJE: PODELA KOSMETA GORA OD NAMETNUTE NEZAVISNOSTI

Vladika raško- prizrenski Srpske pravoslavne crkve Artemije ocenio je da bi za Srbiju i kosmetske Srbe nametnuta nezavisnost bila bolja od podele Kosmeta, koja bi, prema njegovim rečima, predstavljala „nacionalno samoubistvo”.

„Nametnuta nezavisnost je za nas bolje rešenje nego podela Kosova jer nešto što je nametnuto nije rešenje i jasno je da je kratkog daha”, rekao je vladika Artemije podgoričkom dnevniku „Dan”.

On je ocenio da „Srbija ne može postojati bez Kosova i Metohije, niti može preživeti podelu Kosmeta” i ocenio da bi „podela pokrajine bila nacionalno samoubistvo”.

Naglasivši da je podela Kosmeta za Srbiju i kosovske Srbe neprihvatljiva u svakoj opciji, on je rekao da bi Srbija „pristankom na podelu Kosova prekršila svoj Ustav i dobrovoljno pristala da se odrekne svoje teritorije”.
„S druge strane, svuda na Kosovu su naše svetinje koje potvrđuju da je to naša zemlja, naše istorijsko prisustvo, tako da se država ne može odreći nijednog dela pokrajine”, naveo je episkop raško-prizrenski.


Tanjug

POPOVIĆ: BEZ STVARANjA NATO DRŽAVE, MOGUĆ KOMPROMIS ZA KOSMET

Kompromisno rešenje za status Kosova i Metohije moguće je postići ukoliko SAD odustanu od plana specijalnog izaslanika za Kosova i Metohiju Martija Ahtisarija i stvaranja prve NATO države u pokrajini, rekao je „Tanjugu” srpski ministar rudarstva i energetike Aleksandar Popović.

On je kazao da bi takvo kompromisno rešenje za Kosmet zadovoljilo suštinske interese i države Srbije i albanske nacionalne manjine u srpskoj pokrajini.

„Danas ne postoji ni jedna država u svetu, a ne posebno važne države koje pripadaju NATO alijansi, u kojoj vojne snage nisu stavljene pod jasnu civilnu kontrolu”, kazao je Popović.

On je ocenio da se „samo u Ahtisarijevom planu predviđa da na, navodno nezavinom, Kosmetu NATO snage imaju neograničenu vlast i da upošte nemaju civilnu kontrolu”.

Tanjug

"Albanci iz Doline žele razmenu"
19. avgust 2007. | 11:35 | Izvor: Beta
Priština -- Lideri Albanaca sa juga Srbije smatraju da bi dogovorna promena granica između Kosova i Srbije bila povoljno rešenje, piše Koha.

"Promena granice može biti neprihvatljiva za kosovsko rukovodstvo, za Kontakt grupu i za Srbiju, ali ne i za Albance u Preševskoj dolini", navodi prištinski dnevni list Koha ditore.

Koha prenosi izjavu gradonačelnika Preševa Ragmi Mustafe koji smatra da bi saglasnost odlučujućih faktora za takvu opciju "doprinela očuvanju mira na celom Balkanu".

"Za dugoročne, veoma održive i bolje dobrosusedske odnose, razmena teritorija između Srbije i Kosova bilo bi povoljno rešenje", rekao je Mustafa.

Premijer Kosova Bajram Redžepi pomenuo je ranije da bi, u slučaju podele pokrajine, Kosovo tražilo priključenje tri opštine na jugu Srbije.

List danas prenosi Redžepijevu izjavu prema kojoj se on ne zalaže za podelu severa Kosova već da bi razmenu teritorija podržao samo u slučaju kada kosovska strana ne bi imala druge mogućnosti da spreči podelu.

Atlantska “međa”
M. Z. Radonjić, 18. avgust 2007

POSLE izjava više državnih zvaničnika, članova DSS, da se na Kosovu i Metohiji priprema stvaranje NATO-države, kao i izjave Aleksandra Simića, savetnika premijera Koštunice, da je došlo vreme za povratak dela srpskih snaga u Pokrajinu, druga vladajuća stranka - DS - juče je prekinula ćutanje i reagovala preko šefa svog poslaničkog kluba u Skupštini Nade Kolundžije. Ona je izrazila zabrinutost zbog, kako je rekla, "izjava funkcionera nekih stranaka o Kosovu i Metohiji, kojima se, u trenutku obnavljanja pregovora o statusu Pokrajine, čini loša usluga državi".
- Umesto retorike koju smo u prošlosti, može se reći, jedva preživeli, i koja nas je odvela u duboku izolaciju, i koja i ovoga puta može da nas vodi u izolaciju i svađu sa svetom, mi zaista verujemo da tokom ove runde pregovora naš napor treba da bude usmeren na to da što veći broj uticajnih zemalja pridobijemo za svoje stavove o načinu rešavanja problema KiM - kazala je Kolundžija.
Prema njenim rečima, Kosovo i Metohija ne sme da bude upotrebljavano za stranačke promocije, jer to može praviti problem državi u pokušajima ostvarivanja njenih interesa u procesu određivanja budućeg statusa Pokrajine.
- Verujemo da će stranke, bez obzira na potrebu za stranačkom promocijom, razumeti da je važno da Srbija vodi odgovornu, mudru i doslednu politiku u vezi sa KiM - naglasila je Kolundžija.
- Vođenje državne politike u vezi sa KiM, po našem dubokom uverenju, treba prepustiti nadležnim državnim institucijama - izjavila je ona.
Juče je, međutim, savetnik predsednika Vlade Srbije za medije Srđan Đurić ponovo poručio Severnoatlantskom paktu da ne treba da stvara sopstvenu državu ne tlu Srbije. On je, konkretno, pozvao NATO da "javno odustane od podrške planu Martija Ahtisarija".
- Portparol NATO ne treba da nam pruža obećenje da oni ne prave NATO-državu na Kosmetu, već je neophodno da ova vojna alijansa javno odustane od podrške Ahtisarijevom planu - navodi se u izjavi Đurića za Betu.
On kaže da "do sada nismo čuli da će NATO poštovati nepromenjivost međunarodno priznatih granica Srbije i da će poštovati suverenitet i teritorijalnu celovitost Srbije".
- Sve dok NATO podržava Ahtisarijev plan, i posebno aneks 11 ovog plana, jasno je da se radi o pokušaju pravljenja prve NATO-države - ocenio je Koštuničin savetnik Srđan Đurić.
Dve najveće vladajuće stranke - DS i DSS - nemaju isti stav u vezi sa približavanjem Srbije NATO, mada se o tome u javnosti donedavno malo govorilo. Prema našim saznanjima, u DSS su bili veoma nezadovoljni što je, prilikom posete Americi, krajem jula, šef diplomatije Vuk Jeremić, među "osam tačaka za rešenje kosmetske krize", uvrstio i "ubrzavanje evroatlantskih i evropskih integracija".
U stranci premijera Koštunice, naime, još postoji pozitivan odnos prema "evropskim integracijama", odnosno - prema pridruživanju Evropskoj uniji, ali i potpuno drugačiji stav kada je reč o ulasku u NATO ("evroatlantske integracije"). U ekspozeu pred narodnim poslanicima, prilikom izbora za predsednika Vlade, 15. maja, Vojislav Koštunica istakao je da "drugi ključni programski princip Vladine politike predstavljaju evropske integracije", a zatim opširno govorio o procesu približavanja EU. Učlanjenje u NATO nije pomenuo.     

“SPUŠTANjE LOPTE“
REAKCIJA DS predstavlja delom suprotstavljanje stavovima koje su iznosili neki predstavnici vlasti, ali, pre svega, potrebu za "snižavanjem tona" u komunikaciji sa međunarodnom zajednicom, smatra politički analitičar Jovo Bakić, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
On je u izjavi za "Novosti" ocenio da ovo, svakako, govori o postojanju "pukotina" u vladajućoj koaliciji, ali da njih, ipak, "ne treba predstavljati većim nego što zaista jesu".
- Nisu to neke velike nesuglasice, već, pre svega, poruka koalicionom partneru da se "spusti lopta" - kaže Bakić. - Mislim da ne treba očekivati neke značajnije promene državne politike prema Kosovu i Metohiji. DSS će tu, kao i do sada, biti aktivnija od DS.

PLAŠIM SE KAUBOJSKIH POTEZA
MINISTAR za rad i socijalnu politiku u Vladi Srbije Rasim Ljajić ocenio je da je moguća politička kriza ukoliko međunarodna zajednica pribegne "jednostranim merama" u procesu rešavanja statusa Kosova i Metohije.
- Nisam siguran kako bi se to odrazilo na opstanak vlade - izjavio je Ljajić.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je, ipak, najažnije da postoji potpuna saglasnost svih članica vladajuće koalicije oko pozicije Srbije u predstojećim pregovorima o rešenju statusa Kosmeta.
- Treba, međutim, biti svestan da zapravo sve zavisi od toga kakva će odluka biti doneta u Vašingtonu i Briselu, jer se pokazalo da je tokom jugoslovenske krize međunarodna zajednica pravila drastične političke greške, koje su imale posledice na budućnost čitavog ovog prostora. Zato se i plašim takvih "kaubojskih" poteza - izjavio je Ljajić, koji je i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim sudom.


Izvor: Novosti

Izlaz samo
u kompromisu
Tanjug, 18. avgust 2007

MOSKVA - Konstruktivan izlaz iz "kosovskog ćorsokaka" je u pronalaženju kompromisa, pregovaračkog ishoda između Beograda i Prištine o statusu Kosova i Metohije, izjavio je ruski predstavnik u posredničkoj "trojci" Aleksandar Bocan-Harčenko. "To je, naravno, veoma teško, ali polazimo od toga da ništa nije nemoguće. Na osnovu toga pristupili smo poslu, aktivno podržavajući novu pregovaračku rundu", rekao je on u izjavi za Radio Slobodna Evropa.
Govoreći o pozicijama Beograda, ruski diplomata je rekao da je "srpska strana dosta efikasno" sumirala sve postojeće predloge, koji "ostaju u okvirima koncepcije široke ili kontrolisane autonomije Kosova, prožete novim elementima koji jačaju samoupravu ili nivo autonomije Pokrajine, uključujući čak neke elemente koji se tiču stupanja Pokrajine u spoljne odnose".
Na pitanje da li je moguće da se razmatra ideja podele Kosova i Metohije, ruski diplomata je rekao da "`trojka` ne predlaže nikakve varijante, ne nameće rešenje", već "stimuliše strane na kompromis, na sveže ideje".
"U principu, `trojka` će prihvatiti svaku varijantu o kojoj se dogovore same strane, svaki sporazum i o statusu i o drugim aspektima, koji se tiču standarda života i zaštite srpske zajednice u Pokrajini". Ako njega bude, u okviru takvog sporazuma biće lakše pronaći rešenje za obezbeđenje prava Srba, zaštitu Srba na Kosovu, kulturnog i verskog nasleđa", istakao je Bocan-Harčenko i dodao da je "važno pronaći efikasne mehanizme za sprovođenje u život tih rešenja, da bi se sačuvalo multietničko Kosovo", što je "glavni cilj međunarodne zajednice".
JEDINSTVENI
PREMA rečima ruskog diplomate, "trojka" je uspela da ustanovi "zajednički pravac" koji, po njegovom mišljenju, "zadovoljava u potrebnoj meri principijelne elemente" Rusije i "u potpunosti zadovoljava" i njegove partnere, predstavnika SAD Frenka Viznera i Evropske unije Volfganga Išingera. "`Trojka` može da se pokaže, i već se pokazuje, kao mehanizam sposoban za balansirano i efikasno posredovanje", rekao je Bocan-Harčenko, i dodao da će se dalji tok određivati po rezultatima susreta u Beču.

Izvor: Novosti

FRKA OD SRPSKIH UNIFORMI

PRIŠTINA - Kosovske vlasti žestoko su se "primile" na izjavu Aleksandra Simića da u pokrajinu treba vratiti deo vojnih i policijskih snaga, koje su odande otišle u leto 1999. godine. Portparolka kosovske Vlade Ulpijana Ljama rekla je da je taj zahtev apsurdan, jer jedina opasnost za Srbe na Kosovu "leži u politici Beograda, koji nastavlja politiku pritiska".
Slično misli i Arben Ćirezi, savetnik kosovskog premijera Agima Čekua. On tvrdi da je Simićev zahtev "još jedan u nizu pokušaja Beograda da destabilizuje Kosovo".

- Jednom i zauvek, nemoguće je da se srpske uniforme vrate na Kosovo - rekao je Ćirezi, dodajući da takvi zahtevi pokazuju "totalni nedostatak odgovornosti srpskog režima".

- Nijedan normalan čovek koji ima minimum odgovornosti ne može povratak srpske vojske i policije na Kosovo smatrati realnom opcijom. Sudbina srpskih snaga na Kosovu zapečaćena je juna 1999. godine i ne može biti povratka - obrazložio je Ćirezi.
On je ocenio da ovakvi zahtevi i način za postizanje dugoročne stabilnosti na Kosovu i u regionu jesu priznavanje nezavisnosti Kosova.

- Srbija je ovim zahtevom pokazala da nije partner stabilnosti ni za NATO, ni za Evropsku uniju - rekao je Ćirezi.
Ništa blaži nije bio ni ugledni analitičar i izdavač dnevnika Zeri Bljerim Šalja.

- Korak po korak i dan po dan sadašnji režim u Beogradu se vraća glavnim političkim principima Miloševićevog režima. Došlo je vreme da Zapad odlučno kaže da se zvanični Beograd "igra vatrom" i da ovakvom politikom pokazuje da su uzaludni i dodatni pregovori o statusu Kosova - kaže Šalja.



Izvor: Kurir / (Ag.)

Rasim Ljajić
PLAŠIM SE KAUBOJA SA ZAPADA

NOVI SAD - Ministar rada i socijalne politike i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa haškim sudom Rasim Ljajić izjavio je juče da bi, ukoliko međunarodna zajednica pribegne nekim jednostranim merama, poput priznanja nezavisnosti Kosova, to moglo dovesti do krupne političke krize u Srbiji.

Prema njegovim rečima, najvažnije je da postoji potpuna saglasnost vladajuće koalicije oko pozicije Srbije u pregovorima o rešenju statusa Kosova.
"Međutim, sve zavisi od toga kakva će odluka biti doneta u Vašingtonu i Briselu, jer pokazalo se da je tokom jugoslovenske krize međunarodna zajednica pravila drastične političke greške i zato se plašim takvih 'kaubojskih' poteza", izjavio je Ljajić.



Izvor: Kurir / (FoNet)

ŽIVKOVIĆ PREDLAŽE PODELU KOSOVA

NIŠ - Predsednik nevladine organizacije Milenijum i bivši premijer Srbije Zoran Živković izjavio je FoNetu da je podela najbolje rešenje za status Kosova.
Živković je objasnio da će podela Kosova omogućiti Srbima koji su proterani sa Kosova krajem devedesetih godina da jedna teritorija sa kompletnom infrastrukturom i logistikom dovoljnom za život 350.000 ljudi, koliko ih je, kako je naglasio, proterano, bude srpska.

- Postoje razne forme kako bi to trebalo uraditi. Naravno da ne bi trebalo doneti ugovor u kome se kaže - deli se Kosovo. Postoji demokratska forma koja može prividno da zadovolji principe teritorijalnog integriteta Srbije i prava na samoopredeljenje Albanaca - objasnio je Živković.
- Ako dođe do nezavisnosti Kosova i ako se građani Kosova demokratski opredele za nezavisnost, kroz neki referendum, onda građani srpske nacionalnosti, takođe, mogu da se referendumski izjasne za svoju autonomiju, koja će biti takva da mogu da ostvaruju specijalne veze sa Srbijom do ujedinjenja sa Srbijom - rekao je Živković.

Prema rečima Živkovića, priča o podeli odnosi se samo na administrativnu teritoriju Kosova, i to nema nikakve veze ni sa Albanijom, ni sa jugom Srbije.
Živković je istakao da je jedina sličnost Kosova i opština na jugu Srbije ta što Srbi i Albanci žive jedni pored drugih, dok na jugu Srbije Albanci imaju ista prava kao Srbi u Beogradu ili Nišu.

- Oni učestvuju u političkom životu, poslanici su u srpskom parlamentu, imaju vlast u dve opštine, učestvuju u trošenju budžeta i njegovom stvaranju i ne strepe od srpskih snajpera, niti od srpske vojske, niti žandarmerije - istakao je Živković.



Izvor: Kurir / (FoNet)
   
      

JAKŠIĆ: REŠENJE PROBLEMA KOSMETA ZAVISI OD AMERIKE

Predsednik Zajednice srpskih opština i naselja Kosova i Metohije Marko Jakšić ocenio je da Srbija sada ima bolju pregovaračku poziciju nego u vreme dok je medijator bio Marti Ahtisari, ali da i dalje rešenje problema zavisi od SAD.

"Moram da ponovim da sve zavisi od američke strane. Ako oni skrenu pažnju Albancima da se ne mogu rušiti principi na kojima počiva međunarodni poredak, da se ne može zbog njih gaziti povelja UN-a, onda će odustati od Ahtisarijevog plana. Ali, ako im budu odobrili da zahtevaju još jednu albansku državu na Balkanu, onda će se oni držati Finčovog plana", rekao je Jakšić za "Glas javnosti".

Jakšić, koji je i bio član srpskog pregovaračkog tima za Kosmet, smatra da u nastavku pregovora srpska strana mora insistirati na statusnim pregovorima.

"A upravo iz njih proističu i pravo i položaj Srba na području Kosmeta, položaj srpske crkve i ostalo. I zato moramo da insistiramo na njima jer smo do sada imali samo dva dana pravih pregovora", rekao je on.

Jakšić smatra da ni u novim pregovorima o statusu Kosmeta, nažalost, "neće zavisiti mnogo od nas, već više od američke strane koja bi trebalo da izvrši uticaj na Albance, ako oni uopšte pristanu da pregovaraju".

"Međutim, ako Albance u njihovim rigidnim stavovima podrže predstavnici SAD, onda će oni, uz blagoslov najveće svetske sile, biti tvrđi u svojim zahtevima, čak i po cenu gaženja međunarodnih principa i ugovora na kojima počiva međunarodni poredak", navodi on.

Kao najveću prepreku pregovorima, Jakšić je naveo "sudbinu NATO-a na području Kosmeta" i podsetio da se više od dve trećine Ahtisarijevog plana odnosilo na taj problem.

''Po meni, to je najveći spor za rešenje problema Kosova i Metohije. Po tom planu NATO trupe bi trebalo da na prostoru Kosmeta ostanu zauvek. S obzirom na to da su Kosovo i Metohija deo države Srbije, sudbina NATO je jasna - oni posle određenog vremena moraju da napuste područje pokrajine. Ali, Amerikanci nisu bombarovali Srbiju 1999. godine da bi se sad tako lako povukli'', naveo je Jakšić, ocenivši da ''oni nemaju nameru da odatle odu''.

''Ukoliko Albanci dobiju još jednu svoju državu Kosmet bi postao geopolitičko i geostrateško pitanje'', rekao je Jakšić i ponovio da sve zavisi od američke strane koja bi, kako je naglasio, trebalo da Albancima skrene pažnju da se ne mogu rušiti principi na kojima počiva međunarodni poredak.

Jakšić je ocenio i da je bolje imati tri koordinatora pregovora nego jednog posrednika, ''naročito onakvog kakav je bio Ahtisari, koji je imao tako visoka ovlašćenja i koji je pregovore vodio u dogovoru sa albanskom stranom''.

On je dodao da u takvoj situaciji država nije mogla da utiče ili da bilo šta promeni u toku pregovora.

Tanjug