Kosovo logor za Srbe
Milena MARKOVIĆ, 25. april 2007

MISIJA Saveta bezbednosti UN, koja danas stiže na Kosovo i Metohiju - dolazi da izvaga, ako uopšte takvog kantara ima, kakav je učinak njihove prethodnice pristigle pre osam godina. Ta prethodnica i danas se zove mirovna misija, ali samo Srbima nije donela mir. Donela im je - izgon, poharane domove i grobove, svetinje i uspomene. Zato su dramatični ovi trenuci za kosmetske Srbe. Osećaj nemira gotovo je opipljiv.
- Najvažnije je sačuvati razum - kaže nam Dragan Jovanović u Banjskoj, otac dvoje dece. Zatičemo ga u porti istoimenog, drevnog manastira. - A teško je, govori ovaj mladi čovek - svakog dana sve teže, kad ne znaš u kakvom danu se budiš.
U Leposaviću beležimo reči Ljubiše Milosavljevića:
- Nama je lako, a šta će metohijski Srbi, oni u Goraždevcu, Hoči.
U Mitrovici Srbi kažu da će misija iz Njujorka, ako bude želela, ovde imati šta da vidi i čuje. Hiljade raskućenih porodica koje svakog jutra pogledom dodiruju svoje kuće preko Ibra, svoju spaljenu svetinju, a ne mogu preko mosta.
Putujemo preko ibarskog mosta, preko južne Mitrovice, putem u Metohiju. Evo nas, najpre u Osojanima, opština Istok. Prati nas kosovska policija, mešoviti sastav: i Srbi i Albanci. Zašto nas prate ako su putevi sigurni. Ahtisari je, podsetimo, rekao: standardi su ispunjeni. To znači i sloboda kretanja. U Osojanima španski vojnici Kfora, oklopna vozila pred osnovnom školom. Zašto čuvaju srpsku decu ovde, ako im nije ugroženo detinjstvo.
- Samo mi znamo kakav je život u ovom logoru - kaže školski pedagog Sonja Vuković.
Putujemo, posle, u Goraždevac. Ljudi su ovde uznemireni. Pronosi se glas da će misija zaobići ovo tužno, a herojsko srpsko selo kod Peći.
- Mene to ne iznenađuje - govori Milisav Dakić, otac dečaka Pantelije, ubijenog sa Ivanom Jovovićem, dok su se kupali na reci, nadomak kućnog praga. Bio je 13. avgust 2003. godine, zločinci još nisu pronađeni, a rane Dakića i Jovovića ne zaceljuju.
- Naše su rane na sve strane, deco moja - reče starina Đorđe Jeremić.
- Nisam siguran da misiju to uopšte interesuje - dodaje Milan Petrović.
- Čuli smo da će ići u Brestovik. Čeku je valjda predložio Brestovik - čuje se iz mase.
- Kakav Brestovik? Ovde su žrtve, ovde je osam godina logora, ovde je... - govori Milisav Dakić.
Nastavljamo Metohijom: Goraždevac, Peć, Pećka patrijaršija.
- Gde god u Metohiji danas ima srpskog uva, tu je danas i golema briga - govori igumanija Fevronija, starešina pećkog manastira.
U Pećkoj patrijaršiji, može se reći, danas je - muka na muku. Tu, nadomak patrijaršijske ekonomije, na nekoliko stotina metara samo, Srbin nedavno prodao kuću. Vratio se, država Srbija mu pomogla da se skući. I skućio se. Onda ga danima nije bilo, pa se doselio Šiptar. Italijanski vojnici koji čuvaju Patrijaršiju pitali ga: "Šta ti radiš ovde?" On odgovorio: "Ovo je sad moje." Italijani tražili da vide ugovor. I videli su. Prodaja je obavljena - krišom. Uznemirenost sestrinstva u Patrijaršiji opipljiva. Nemir u miru drevne svetinje.
U Hoči i Orahovcu isti nemir. Kad bi misija SB došla u ove logore bez žica, u Orahovac, makar, gde 450 Srba živi u jednoj ulici, a nemaju pravo ni na svoje groblje, već sahranjuju u crkvenoj porti... Dejan Baljošević, opštinski koordinator, odgovara:
- Mi se nadamo da će doći. Ako žele, imaju šta da vide.




HOČA U EVROPI

I VELIKA Hoča kod Orahovca - srpska enklava, usred Evrope, a izvan civilizacije. Trinaest manastira i crkava svedoči o devetovekovnom srpskom trajanju. To je istorija koja se ne dopada ni Cobelu, a ni drugim, ovovremenim krojačima srpskih sudbina. Profesor Gavro Kujundžić na ovo kaže:
- Ovde treba da dođe misija. Ako ne dođe među metohijske Srbe, može se reći da je već pripremila izveštaj.



BELO POLjE

DOK smo boravili u Goraždevcu, stigli ljudi iz sela Belo Polje kod Peći, očajnički pozivaju novinare da krenu s njima. Govore:
- Mi smo dva puta spaljivani, a gotovo nas svi zaboravili.
Sećanje na leto 1999. godine: ovde u ovom selu, nedaleko od Patrijaršije, šiptarska gerila silovala je i zaklala Maricu Mirić, mentalno obolelu i nepokretnu devojku. Grob joj je u Patrijaršiji.

Izvor: Novosti

Uvažiti primedbe
VN, 25. april 2007

Sjedinjene Američke Države saopštile su da su diplomatska nastojanja usmerena ka pronalaženju trajnog rešenja kosovskog problema, ali uz istovremeno uvažavanje primedbi Rusije i Vlade Srbije.
- Mi sada pokušavamo da uvažimo rusku zabrinutost, zabrinutost Vlade u Srbiji, takođe, ali sada je vreme da načinimo rešenje koje će, s vremenom, biti održivo - rekao je portparol Stejt departmenta Šon Mekormak na redovnoj konferenciji za novinare.
Komentarišući izjavu zamenika šefa ruske diplomatije Vladimira Titova da "rešenje na osnovu predloga Martija Ahtisarija u Savetu bezbednosti neće proći" i da "pretnja upotrebom veta treba da stimuliše strane za dolazak do uzajamno prihvatljivog kompromisa", Mekormak je samo rekao da je Rusija izrazila rezerve u pogledu plana koji je načinio Ahtisari.
- To svi znaju. Oni su nam u privatnim razgovorima preneli te primedbe. Jasno je da su rezerve o Ahtisarijevom planu izneli i javno. Mi i ostale članice Saveta bezbednosti radimo na tome da se uvaže te primedbe - rekao je Mekormak.
Portparol Stejt departmenta je, takođe, rekao da je poseta misije Saveta bezbednosti UN Beogradu i Prištini u sklopu te inicijative.
- Ali, naše je mišljenje, kao i ostalih članica Saveta bezbednosti i Kontakt-grupe, da je sadašnja situacija na Kosovu neodrživa i da je vremenom potrebno pronaći određeno rešenje - rekao je Mekormak.
Takvo rešenje, kako je rekao portparol Stejt departmenta, "iako možda neće učiniti sve uključene strane srećnim, predstavlja održivo političko rešenje".

Izvor: Novosti

Ništa bez Srbije
VN, 25. april 2007

Predsednik Srbije Boris Tadić nastavio je u sredu dvodnevnu posetu Slovačkoj razgovorom sa predsednikom slovačkog parlamenta Pavelom Pašekom, koji je ocenio da rešenje za Kosovo i Metohiju mora da polazi od legitimnih zahteva Srbije i Povelje Ujedinjenih nacija.
Predsednik Srbije je u razgovoru sa predsednikom slovačke narodne skupštine u Bratislavi još jednom istakao da bi nezavisnost Kosova i Metohije bila presedan, "veoma neprihvatljiv za Srbiju".
Tadić je takođe istakao da je za našu zemlju jednako neprihvatljivo unilateralno priznavanje nezavisnosti Pokrajine, mimo Saveta bezbednosti UN.
To bi, kako je naglasio, istovremeno predstavljalo kršenje međunarodnog prava.
Srpski predsednik je rekao da očekuje da će misija Saveta bezbednosti UN, koja će narednih dana boraviti u Beogradu i na Kosovu i Metohiji, obići i srpske enklave u Pokrajini i upoznati se sa stvarnim stanjem stvari, odnosno "kako žive Srbi i kakva je njihova bezbednost".
Tadić je naglasio da se Srbija zalaže za pregovore koji bi doveli do kompromisnog rešenja za Kosovo.
- Srbija želi mirno rešenje, a ne rešenje do kojeg bi se došlo upotrebom sile - poručio je Tadić.
Predsednik slovačke narodne skupštine je Tadiću preneo da smatra da rešenje za Kosovo mora da polazi od legitimnih zahteva Srbije i Povelje svetske organizacije.
Slovački parlament je krajem marta usvojio rezoluciju, u kojoj je istaknuto da nezavisnost Kosova i Metohije nije u interesu regiona.


Izvor: Novosti

 POSLE RAZGOVORA U BRISELU MISIJA SB UN U BEOGRADU A POTOM PRIŠTINI

Misija Saveta bezbednosti UN održala je konsultacije s visokim funkcionerima NATO-a i Evropske unije u Briselu, sa ciljem da sagleda njihove procene situacije na Kosovu i Metohiji.

Posle razgovora u Briselu, misija Saveta bezbednosti otputovala je u Beograd, gde će u četvrtak razgovarati sa najvišim zvaničnicima Srbije.

'Počeli smo s Briselom, da bismo dobili punu informaciju o stanju na Kosovu, jer se ovde nalaze dve važne institucije, Evropska unija i NATO, izjavio je, u razgovoru s novinarima, šef misije Saveta bezbednosti, belgijski diplomata Johan Verbeke.

Američki ambasador u UN Zalmaj Kalizad izjavio je da je 'Misija Saveta bezbednosti UN tu da bi saznala šta se dešava'.

'Mozak' ove Misije je [ruski ambasador u UN] Vitalij Čurkin', naglasio je američki ambasador.

Indonežanski ambasador u UN Hasan Klejb izjavio je da njegova zemlja želi da se istinski informiše o situaciji na Kosovu i Metohiji.

'Mi smo novi član Saveta bezbednosti... Želimo da što više saznamo o problemu koji ne poznajemo dobro', izjavio je Klejb.

EU: Nužna rezolucija SB UN o statusu Kosova

Evropski komesar Oli Ren založio se za usvajanje rezolucije Saveta bezbednosti UN o statusu Kosova 'koja će dati međunarodni legitimitet i pravnu osnovu za delovanje Evropske unije na Kosovu'.

Posle razgovora sa misijom Saveta bezbednosti UN, Ren je istakao da je Kosovo 'suštinsko evropsko pitanje' i da je tamo 'za Evropu najveći zalog u igri, u pogledu bezbednosti, stabilnosti, mira i slobode'.

Evropski komesar je izneo i tvrdnju da je na sastanku šefova diplomatija 'EU izrazila podršku planu Martija Ahtisarija', iako je na dva poslednja sastanka ministara inostranih poslova EU podržan samo 'proces koji vodi Ahtisari', ali ne i njegov plan.

Zbog neslaganja više članica EU s Ahtisarijevim predlogom da se status Kosova odredi kao 'nadgledana nezavisnost', ministri inostranih poslova EU na sastancima u februaru u Briselu, i u martu u Bremenu, nisu dali podršku i sadržini plana izaslanika UN za pregovore o Kosovu.

Ren je, nakon razgovora s ambasadorima zemalja članica Saveta bezbednosti UN, takođe istakao da je ruski predsednik Vladimir Putin naglasio da 'deli demokratske vrednosti Evrope' i da je 'veoma važno da Rusija tome pristupi u duhu odgovornog multilateralizma'.

'Jer je rešavanje statusa Kosova zaista istinska proba za odgovoran multilateralizam', dodao je Ren i time jasno ciljao na nedavne kritike koje je Putin uputio Vašingtonu i Zapadnoj Evropi zbog 'jednostranog ponašanja' i nametanja rešenja u važnim svetskim pitanjima.

Rusija zato traži i da se pitanje kosovskog statusa reši saglasnošću i Srbije i kosovskih Albanaca, bez nametanja rešenja, i zbog toga odbacuje Ahtisarijev predlog i traži nove pregovore.

Istovremeno, direktor za Zapadni Balkan u Savetu ministara EU Štefan Lene je u raspravi o rešavanju statusa Kosova, ambasadorima 15 zemalja članica Saveta bezbednosti stavio do znanja spremnost EU da preuzme ključne odgovornosti u međunarodnoj civilnoj misiji u sprovođenju odredbi rešenja i, pre svega, na polju vladavine zakona.

Štefan Lene, bliski saradnik visokog predstavnika EU Havijera Solane, koji zbog odsutnosti nije mogao da se sastane s misijom Saveta bezbednosti, potvrdio je odlučnost Unije da zajamči 'evropsku perspektivu' svih zemalja zapadnog Balkana, što znači i mogućnost da postanu članice EU.

Shefer: Kosovo ključno bezbednosno pitanje u Evropi

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer je ambasadore 15 zemalja članica SB UN 'upoznao s bezbednosnim prilikama na Kosovu, sa stanovišta Atlantskog saveza', predočivši da je 'Kosovo evropsko ključno bezbednosno pitanje'.

Shefer je podvukao da je 'Kfor spreman za svaku mogući razvoj i da će očuvati mirnu situaciju'. Generalni sekretar NATO-a je stavio do znanja da je Atlantski savez 'zabrinut zbog opasnosti da dodje do zastoja ili odlaganja političkog procesa rešavanja kosovskog statusa'.

'NATO veruje da je nužno brzo ići ka rešenju, kao i da postojeće stanje dugoročno nije održivo', rekao je on i dodao da atlantski saveznici 'podržavaju plan i predloge [specijalnog izaslanika UN] Martija Ahtisarija, jer to predstavlja dobru osnovu za napredak', istakao je on.

Izvor: RTS

 SAMARDŽIĆ, RAŠKOVIĆ - IVIĆ: MISIJA SB PRVI KORAK U PROCENI STVARNE SITUACIJE NA KOSMETU
 
U Vladi Srbije, povodom dolaska Misije SB UN, održana je konferencija za novinare, na kojoj su govorili koordinator državnog pregovaračkog tima Slobodan Samardžić i predsednica Koordinacionaog centra za Kosovo i Metohiju, Sanda Rašković Ivić.

Slobodan Samardžić je rekao da Beograd sa zadovoljstvom prihvata dolazak Misije Saveta bezbednosti UN i očekuje da će ta misija praktično započeti odblokiranje procesa rešavanja kosovskog pitanja.

'Cilj ove misije je da započne jednu novu fazu, koja bi se mogla nastaviti pregovaračkim procesom, da bi se došlo do kompromisnog rešenja', rekao je Samardžić na konferenciji za novinare u Vladi Srbije, pred dolazak Misije.

Samardžić i predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković Ivić rekli su da bi ova misija trebalo da bude samo prvi korak u proceni stvarne situacije u Pokrajini i da Beograd ne očekuje da će delegacija Saveta bezbednosti posle posete Srbiji sačiniti finalni izveštaj.

Oni su najavili da će članovima Misije predložiti da posle njih na Kosovo dođe misija nižeg diplomatskog ranga, koja bi detaljnije istražila prilike u Pokrajini, u cilju što vredostojnijeg i validnijeg izveštaja.

Samardžić je rekao da Savet bezbednosti nije uvažio veći deo sugestija Beograda u pogledu obima i programa posete Misije, ali da će Beograd nastaviti da insistira na tome da diplomate provedu što više vremena 'na terenu, a što manje u kancelarijskim razgovorima', napominjući da će Beograd insistirati na modifikaciji i dopuni programa posete.

'Ne može se očekivati neki razvoj događaja u procesu određivanja statusa, ako se ne reši pitanje povratka raseljenih Srba i drugih nealbanaca', naglasio je Samardžić i dodao da je reč o važnom humanitarnom pitanju.

Rašković-Ivić je navela da su od Misije dobili potvrdu da će posetiti Srbe povratnike u Brestoviku, ali da će Beograd predložiti da članovi misije posete i povratničke zajednice u Osojanima, Belom Polju i Blagači.

Prema njenim rečima, dobro je što će misija posetiti Orahovac, ali da bi bilo još bolje ako bi posetitli i druge srpske enklave, kao i Prizren i Goraždevac.

Ona je navela da će misija u petak, posle Prištine, u Gračanici imati susret sa vladikom Raško-prizrenskim Artemijem i da će Beograd predložiti da misija, tom prilikom, poseti i 'kontejnersko naselje' u kojima žive Srbi u tom mestu.

Ističuhi da će Misija boraviti u Kosovskoj Mitrovici, gde će se sastati sa predstavnicima i Srba i Albanaca, Rašković Ivić je rekla da će srpska strana uložiti maksimalan napor da delegacija potom ode na adminsitrativni prelaz Rudnica, kao i da će predložiti obilazak sela Svinjare.

U Rudnici, kako je rekla, će se okupiti interno raseljeni Srbi kako bi pred misijom manifestovali svoju želju za povratkom na Kosovo.

Rašković Ivić je, međutim, izrazila nezadovoljstvo što misija neće posetiti nijednu od 156 razrušenih srpskih crkava i manastira.

Ona je upozorila da UNMIK i američka kancelarija u Prištini, pred dolazak misije, obilaze srpske zajednice na Kosovu, 'vršeći neprimeren pritisak obećanjima i blagim pretnjama da se UNMIK-u i planu Martija Ahtisarija pruži podrška'.

Izvor: RTS

 SLOVAČKA PODRŽAVA 'LEGITIMNE ZAHTEVE SRBIJE'

Predsednik Srbije Boris Tadić razgovarao je sa predsednikom slovačkog parlamenta Pavelom Pašekom, koji je ocenio da rešenje za Kosovo i Metohiju mora da polazi od legitimnih zahteva Srbije i Povelje Ujedinjenih nacija.

Predsednik Srbije je u razgovoru sa predsednikom slovačke Narodne skupštine u Bratislavi još jednom istakao da bi nezavisnost Kosova i Metohije bila presedan, 'veoma neprihvatljiv za Srbiju'.

Tadić je takođe istakao da je za našu zemlju jednako neprihvatljivo unilateralno priznavanje nezavisnosti Pokrajine, mimo Saveta bezbednosti UN.

To bi, kako je naglasio, istovremeno predstavljalo kršenje međunarodnog prava.

Srpski predsednik je rekao da očekuje da će Misija Saveta bezbednosti UN, koja će narednih dana boraviti u Beogradu i na Kosovu i Metohiji, obići i srpske enklave u Pokrajini i upoznati se sa stvarnim stanjem stvari, odnosno 'kako žive Srbi i kakva je njihova bezbednost'.

Tadić je naglasio da se Srbija zalaže za pregovore koji bi doveli do kompromisnog rešenja za Kosovo.

'Srbija želi mirno rešenje, a ne rešenje do kojeg bi se došlo upotrebom sile', poručio je Tadić.

Predsednik slovačke Narodne skupštine je Tadiću preneo da smatra da rešenje za Kosovo mora da polazi od legitimnih zahteva Srbije i Povelje svetske organizacije.

Slovački parlament je krajem marta usvojio rezoluciju, u kojoj je istaknuto da nezavisnost Kosova i Metohije nije u interesu regiona.

U tom dokumentu, koji, doduše, nije obavezujućeg karaktera, takođe je navedeno da rešenje za srpsku pokrajinu mora da polazi od legitimnih zahteva Srbije i od Povelje UN.

Predsednik Srbije učestvovao je u Bratislavi na 'Biznis forumu', gde je istakao da su bilateralni odnosi dveju zemalja odlični i da je Slovačka jedan od najznačajnijih partnera Srbije, ne samo u okviru Evropske unije i NATO, već i celokupnoj međunarodnoj zajednici.

On se zahvalio Slovačkoj na podršci Srbiji na njenom putu ka evropskim i evroatlantskim integracijama.

Tadić je ocenio da je nivo ekonomske saradnje Srbije i Slovačke na sve višem nivou, ali da još nije dostigao nivo političke saradnje.

Predsednika Srbije u poseti Slovačkoj prati velika privredna delegacija, u kojoj su predstavnici 30 srpskih kompanija i osam opština.

Tadić je naglasio da su slovačke kompanije dobrodošle u Srbiju i da je Srbija veoma zainteresovana za slovačke investicije.

On je istakao da je impresioniran razvojem slovačke privrede i značajnim inostranim ulaganjima koja je ta zenlja privukla od sticanja nezavisnosti 1993. godine. Prema njegovim rečima, generacije političara iz našeg regiona treba da se trude da približe naša društva pre svega preko stvaranja jakih privrednih veza.

Tadić je položio cveće na spomen -ploču Vuku Karadžiću.

Izvor: RTS

 ALEKSEJEV: ČLANOVI MISIJE SB UN PRIKUPIĆE TAČNE INFORMACIJE

Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Aleksejev ocenio je da je poseta Misije Saveta bezbednosti UN korisna, jer će članovi misije prikupiti tačne informacije o stanju na Kosovu i upoznati se sa stavom Beograda.

Aleksejev je to izjavio Tanjugu nakon susreta sa srpskim premijerom Vojislavom Koštunicom koji se u ruskoj ambasadi upisao u knjigu žalosti povodom smrti bivšeg presednika Rusije Borisa Jeljcina.

Aleksejev je izjavio da je sa srpskim premijerom razgovarao o 'veoma dobrim i jakim odnosima' koji postoje između Rusije i Srbije i da je iskazana dobra volja da dve zemlje ulože još više napora u jačanju bilateralnih odnosa.

Izvor: RTS

 DRAŠKOVIĆ: ODLUKA O NEZAVISNOSTI KOSOVA PREKŠILA BI POVELJU UN

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković rekao je u intervjuu za vodeće francuske listove 'Figaro', 'Kroa' i 'Poen', da bi eventualna odluka Saveta bezbednosti UN o davanju nezavisnosti Kosova bila prva takva odluka u istoriji UN i da bi njome bila prekršena Povelja svetske organizacije.

'To nije posao Saveta bezbednosti UN. Posao Saveta bezbednosti je da poštuje i sprovodi Povelju UN', rekao je Drašković u Parizu u razgovoru s urednicima francuskih listova.

On je istakao da je Marti Ahtisari ignorisao brojne primere autonomija u svetu i predložio Savetu bezbednosti rešenje koje nikada u istoriji UN nije usvojeno i kojim se krši Povelja svetske organizacije, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova Srbije.

Ministar Drasković je istakao i da je u poslednjih osam godina, za vreme dok su Kosovom i Metohijom upravljale UN i privremene institucije, sa Kosova i Metohije proterano 220.000 Srba, da je hiljadu ubijeno, da je uništeno 40.000 srpskih kuća i oko 150, vekovima starih, crkava i manastira.

Na pitanje sta ocekuje od misije Saveta bezbednosti UN koja će posetiti i Kosovo i Metohiju, Drasković je izrazio uverenje da će se ova misija uveriti u to da je bio tačan izveštaj specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Kai Eidea iz 2005. godine, prema kojem standardi propisani rezolucijom 1244 nisu ispunjeni.

Drašković je rekao i da bi SAD, Velika Britanija i Francuska, davanjem podrske Ahtisarijevom planu i nezavisnosti Kosova, pored kršenja Povelje UN, prekršile i odluke sopstvenih vlada, koje su tri puta u 20. veku - 1913, 1918. i posle Drugog svetskog rata potvrdile da je Kosovo u sastavu Srbije.

Izvor: RTS

Misija SB danas u Srbiji
Delegacija prvo kod Koštunice i Tadića
Autor: Ž. Jevtić | 26.04.2007 - 09:55


Pećko selo Brestovik. Mnogo kuća, malo povratnika. Selo nadomak Kosovske Mitrovice Svinjare spaljeno je 17. marta 2004. a narod evakuisan. Od nekada 600 žitelja u obnovljene kuće, po ko zna koliko puta do sada pljačkane, vratilo se troje ljudi. Orahovac je etnički mešovit grad u Metohiji. Oko 400 Srba živi u getu u jednoj i nekoliko poprečnih ulica u gornjem delu grada. Ovo su mesta koja bi po poslednjem planu trebalo da obiđe četvrta po redu misija SB koja dolazi na Kosmet kako bi proverila stanje na terenu.

Ambasadori 15 članica SB stigli su kasno sinoć u trodnevnu misiju. Danas u Beogradu razgovaraju sa premijerom i predsednikom Vojislavom Koštunicom i Borisom Tadićem, nakon čega će održati konferenciju za novinare. Večeras putuju za Prištinu. Petak je dan rezervisan za međunarodne institucije na KiM, političko rukovodstvo Albanaca i predstavnike srpske zajednice. U subotu bi trebalo da čuju narod. Uveče ili rano ujutro odlaze u Beč na sastanak sa izaslanikom UN Martijem Ahtisarijem čiji je predlog rešenja ovom misijom Rusija stavila na probu.
Dolazak misije i prilično konfuzna organizacija agende po Kosovu, za koju se do poslednjeg trenutka ne može pouzdano tvrditi kakva će i zaista biti, u svetskim metropolama, međutim, praćen je sa veoma dobro organizovanim brifinzima ambasadora UN. Počev u UN, potom sedištu NATO u Briselu, a juče i sa direktorom za Zapadni Balkan u Savetu ministara EU Štefanom Leneom, funkcionerom Piterom Fejtom, koji je glavni kandidat za šefa planirane misije EU na Kosovu, evropskim komesarom Olijem Renom i belgijskim premijerom Gijem Verhofstatom. Svako od njih predočio je delegaciji „kakvo je stanje na Kosovu“.
Beograd i Priština smatraju da misiju dočekuju sa pravim argumentima za koji svaka od strana smatra da je neoboriv i da svedoči u korist njihove priče. U Beogradu to je otvaranje novih pregovora i obaranje Ahtisarijevog plana, a u Prištini još jedna „karika na putu ka izvesnoj nezavisnosti“. Unmik kao protektor na KiM je takođe na proveri pa i njegovi činovnici imaju pripremljen nastup. Šef Unmika Joahim Riker rekao je da će Misija imati mogućnost da vidi napredak koji je ostvaren od 1999. godine.
Kako teče deo priprema u Prištini za „Blic“ priča stranac koji radi u Unmiku u Prištini:
- Očekuje se da će srpska strana da izađe sa poznatim argumentima, da je 200.000 Srba proterano i da se nisu vratili, da su Srbi izgubili svoju imovinu na Kosovu… Meutim, misija SB sastaće se primera radi i sa predstavnicima Habitata koji se bave problemom imovine. Oni će kao protiv argument izneti činjenice, dokumentovano dokazati da je ukupno bilo samo 29.800 zahteva za vraćanje imovine i da su svi srpski zahtevi obrađeni i završeni, a što je jeste tačno. Računa se da je za delegaciju dovoljan argument da, ako imaš pravni osnov, onda nisi oštećen i misija će zaključiti da Srbi eto nisu oštećeni - zaključuje „Blicov“ sagovornik.
Predstavnici delegacije će svako za svoju vladu napisati izveštaj, a šef delegacije ambasador Johan Verbeke piše u svoje i u ime cele delegacije izveštaj za UN.

Verbeke: Opipati puls
Šef misije Johan Verbeke rekao je da je glavni cilj ove misije da se „opipa puls“ političke, ekonomske i socijalne situacije na Kosovu. Upitan da li očekuje promenu stava pojedinih članica SB posle posete misije Kosovu, Verbeke je naveo da je sve moguće - da će se neke informacije potvrditi, kao i da su neki stavovi pogrešni.

Izvor: Blic

Danas skup raseljenih kosovskih Srba u Jarinju
Autor: Beta | 26.04.2007 - 09:18

Asocijacija udruženja prognanih Srba sa Kosova i Metohije organizovaće danas dvodnevno okupljanje raseljenih u Jarinju, na administrativnoj liniji sa Kosovom.
Organizatori su izrazili očekivanje da će se okupiti oko 12.000 raseljenih Srba koji će time pokušati da pokažu misiji Saveta bezbednosti UN da žele da se vrate kućama, ali da im to nije omogućeno ni posle osam godina uprave UN Kosovom.
Potpredsednik Asocijacije Goran Savović rekao je da će u Jarinju biti podignuti i šatori za sve one koji žele da prenoće u tom mestu.
Savović je agenciji Beta kazao da Asocijacija nije dobila potvrdu da će je posetiti članovi misije Saveta bezbednosti UN koja će narednih dana boraviti u Beogradu i u više gradova u Pokrajini, ali i da se dalje nada tom susretu.
"To će biti idealna prilika da pošaljemo jasnu poruku koliko je naša želja za povratkom jaka, da povratak do sada nije bio moguć pre svega zbog Albanaca, koji nisu dozvoljavali povratak i međunarodne misije koja to nije omogućila", kazao je Savović.
Prema njegovim rečima, raseljeni neće pokušati da se vrate kućama jer one nisu ni obnovljene, niti im je na Kosovu garantovana bezbednost.
Savović je dodao da će se zato raseljeni Srbi na kraju skupa, 27. aprila, vratiti u mesta u centralnoj Srbiji iz kojih su došli u Jarinje.
Misija Saveta bezbednosti UN treba da oceni stanje na Kosovu, kao i poštovanje odredbi iz Rezolucije 1244 UN o Kosovu, usvojene 1999. godine.

Izvor: Blic