Plan za povratak
24. april 2007

PREDSEDNIK Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je u utorak da će Vlada Srbije od misije Saveta bezbednosti zatražiti da Savet bezbednosti utvrdi jasan plan i aktivnosti kako bi se obezbedio povratak 200.000 Srba prognanih sa Kosova i Metohije.

- Nova realnost je da je Ahtisarijev plan propao, jer je sama osnova ovog plana bila protivpravna i nelegitimna - podsetio je Koštunica u izjavi agenciji Tanjug i naglasio da je "sada neophodno na najbolji način iskoristiti dolazak misije Saveta bezbednosti.
- Došlo je vreme da se konačno pokrene i u celosti reši pitanje povratka 200.000 prognanih Srba, koje je Ahtisari u potpunosti zaboravio u svom planu - rekao je Koštunica.

- Nažalost, mi do sada nikada nismo čuli odlučno zalaganje ključnih država međunarodne zajednice da se pitanje prognanih mora rešiti konkretnim merama i u konkretnom vremenskom periodu - ukazao je premijer.
- Vlada Srbije će od misije Saveta bezbednosti zahtevati da upravo Savet bezbednosti UN definiše jasan plan i aktivnosti koje će obezbediti da se svi prognanici vrate svojim kućama - kazao je predsednik Vlade Srbije.

- Vlada Srbije je uverena da Savet bezbednosti može svojim snažnim autoritetom da pokrene i obezbedi masovni povratak prognanih Srba na Kosovo i Metohiju, što bi stvorilo najbolju moguću atmosferu za novi i uspešni pregovarački proces - podvukao je Koštunica.


Izvor: Novosti

Ahtisari neće proći
24. april 2007

REŠENJE koje se oslanja na preporuke specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, neće proći u Savetu bezbednosti UN, izjavio je u utorak zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Vladimir Titov.
- Mi smo rekli da u Savetu bezbednosti UN nećemo podržati rešenje koje ne podrže obe strane. Odluka zasnovana na Ahtisarijevom predlogu neće proći" - izjavio je Titov.
Na pitanje da li bi Rusija u Savetu bezbednosti UN mogla da uloži veto, Titov je, kako prenosi Itar-tas, rekao da "pretnja korišćenjem prava veta treba da stimuliše strane da traže uzajamno prihvatljiv kompromis".
- Ukoliko na Kosovu dođe do eskalacije nasilja, Rusija će zatražiti u Savetu bezbednosti UN razmatranje svrsishodnosti nastavka političkog procesa, uzimajući u obzir nezrelost situacije u pokrajini - rekao je Titov.


Izvor: Novosti

 MISIJA SAVETA BEZBEDNOSTI POSLE DANAŠNJEG SASTANKA U BRISELU DOLAZI U BEOGRAD I PRIŠTINU
POLITIKA - SVET I MI - Sreda, April 25, 2007 00:08
Brisel_eu25_m Šef misije Saveta bezbednosti UN Johan Verbeke najavio je u Njujorku da će ta misija tokom predstojeće posete Beogradu i Prištini razgovarati sa srpskim zvaničnicima, predstavnicima kosovskih Albanaca i međunarodne zajednice, a posetiće i srpske enklave na Kosovu i Metohiji.

Ta, kako je rekao Verbeke, informativna misija, posetiće od 25. do 29. aprila Brisel, Beograd, Kosovo i Beč, sa ciljem da opipa puls političke, ekonomske i socijalne situacije na Kosovu i obavesti se o mišljenju glavnih aktera.

Savet bezbednosti UN je prvi put odlučio da, pre nego što se izjasni, kroz otprilike dve sedmice, prevaziđe jaz između onoga što veruje da zna preko izveštaja, i realnosti na terenu, rekao je Verbeke.

Poslednjeg dana posete, u subotu, misija će otići u Beč, da s Martijem Ahtisarijem razgovara o njegovom predlogu i izveštaju, u svetlu onoga što je videla na terenu.

Verbeke će u sredu ili ćetvrtak, 2. ili 3. maja, imati prvi informativni sastanak sa članovima Saveta bezbednosti. Nakon toga, biće održan još jedan sastanak na kojem će biti zvanično predstavljen izveštaj misije.

Izvor: RTS

 TITOV: REŠENJE NA OSNOVU AHTISARIJEVOG PLANA NEĆE PROĆI U SB

Rešenje za budući status Kosova i Metohije na osnovu plana koji je razradio specijalni predstavnik UN Marti Ahtisari ne može da prođe u Savetu bezbednosti UN, izjavio je zamenik ministra inostranih poslova Rusije Vladimir Titov.

'Rekli smo da nećemo podržati rešenje koje ne podržavaju obe strane [Srbi i Albanci] u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Rešenje na osnovu predloga Ahtisarija u Savetu bezbednosti neće proći', rekao je Titov, prenela je agencija Interfaks.

Agencija Itar-Taš je prenela da je Titov, govoreći o mogućnosti upotrebe veta prilikom glasanja o Kosovu, rekao da 'pretnja upotrebe veta treba da stimuliše strane za dolazak do uzajamno prihvatljivog kompromisa'.

Ruski diplomata je upozorio da bi u slučaju izbijanja nasilja na Kosovu, Rusija u SB tražila razmatranje pitanja svrsishodnosti nastavka političkog procesa.

'Ako na Kosovu dođe do eskalacije nasilja, mi ćemo odmah tražiti razmatranje pitanja da li je celishodno nastavljati politički proces ako je nezrela situacija u Pokrajini', rekao je Titov, ističući da je neprihvatljivo da kosovski Albanci ucenjuju međunarodnu zajednicu.

'Čudi nas da kosovski Albanci ucenjuju međunarodnu zajednicu, preteći da će početi krvavi pokolj ako ne dobiju nezavisnost. To je neprihvatljivo', istakao je Titov, dodajući da 'ništa ne smeta kosovskim Albancima da normalno organizuju svoj život'.

Titov je rekao da Rusija ne želi stvaranje presedana u kojem će 'u pravu biti onaj koji se laća oružja, već onaj koji rešava pitanje putem dijaloga'.

'Stepen opasnosti od eskalacije nasilja na Kosovu zavisiće od pozicije međunarodnih faktora. Ako bude težnji da se očuva mir i stabilnost, oni će biti sačuvani', rekao je ruski diplomata, dodajući da je važno da ne bude jačanja nasilja na Kosovu, ne isključujući određene provokacije, preneo je Itar-Taš.

Zamenik šefa ruske diplomatije je rekao da ne treba okrivljavati Rusiju za 'otezanje rešavanja pitanja statusa Kosova'.

Prema njegovim rečima, odgovornost ne znači krivicu, a krivicu će pre svega u slučaju eskalacije nasilja snositi oni koji pozivaju na takav scenario.

Titov je izrazio nadu da će poseta misije SB UN Beogradu i Prištini 'doneti rezultate' i omogućiti članicama SB UN da sačine objektivnu sliku o stanju u Pokrajini.

On je istakao da čitav niz odredbi Rezolucije 1244 nije realizovan i da se, između ostalog, nisu vratila izbegla i raseljena lica.

Titov je naveo da se od ukupnog broja izbeglih i raseljenih vratilo tek pet odsto, a da u Prištini sada živi 'ne više od stotinu Srba, iako ih je ranije bilo hiljade'.

'Nezadovoljavajuće je izvedena demilitarizacija OVK, ostao je ceo niz vojnih kampova, koje ne kontroliše međunarodna zajednica', rekao je ruski diplomata, dodajući da je za osam godina više stotina pravoslavnih crkava, manastira, spomenika kulture i grobalja, uništeno ili opljačkano.

Zamenik šefa ruske diplomatije je, takođe, rekao da ono što ne zadovoljava u Ahtisarijevom planu, jeste to što je dokument u suprotnosti s Rezolucijom 1244.

'Ne dele svi tačku gledišta o neophodnosti pregleda [ispunjavanja] te rezolucije. Mnogi je smatraju zastarelom i da ne odgovara realnosti. Svejedno, osnovna pitanja koja su u njoj utvrđena - rešavanje humanitarne situacije i vraćanje raseljenih u svoje kuće nisu realizovani', naglasio je Titov.

Titov nije isključio mogućnost da se uloga Evropske unije proširi u rešavanju 'kosovskog pitanja', dodajući da je 'potpuno moguća transformacija međunarodnog prisustva u Pokrajini, koja bi odgovarala zadacima aktuelnog trenutka'.

Istovremeno, ruski diplomata je istakao važnost 'očuvanja pažljivog nadzora situacije na Kosovu od strane Saveta bezbednosti'.

Čeku traži da Moskva pojasni svoj stav

Povodom današnje izjave zamenika ministra spoljnih poslova Rusije Vladimira Titova, kosovski premijer Agim Čeku rekao je da bi eventualni rusko veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN o Kosovu, značio rusko 'ne' ne samo Kosovu već i SAD, Evropskoj uniji, Velikoj Britaniji.

'Ja sam o tome tražio razjašnjenje od ruske kancelarije u Prištini', rekao je Čeku i dodao da će se sutra sastati sa šefom te kancelarije Andrejom Dronovim.

Čeku je rekao da se eventualni veto na rezoluciju o Kosovu neće odraziti na rad kosovskih institucija u ispunjavanju njihovih planova, kao ni na 'pripreme za status i ostvarivanje Ahtisarijevog paketa u prvih 120 dana nakon rešenja statusa'.

Izvor: RTS

 KONDOLIZA RAJS ĆE IZVRŠITI PRITISAK NA MOSKVU ZBOG KOSMETA

 Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs planira da, tokom svoje posete idućeg meseca Rusiji, izvrši pritisak na Moskvu zbog Kosmeta.

Portparol Stejt departmenta Šon Mekormak 'umanjio' je rizik da će Moskva uložiti veto na rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom bi se otvorio put ka nezavisnosti Kosova. Svi znaju da Rusija ima 'rezerve' u vezi sa planom izaslanika UN Martija Ahtisarija koji predviđa nezavisnost srpske pokrajine, rekao je Mekormak.

On je dodao da su SAD i ostale članice Saveta bezbednosti 'spremne da uzmu u obzir ruske rezerve'.

Rajsova bi tokom posete trebalo da se sastane sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovim, sa kojim bi trebalo da se sretne i u četvrtak Oslu, gde će učestvovati na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a i Rusije.

Tačan datum posete američke državne sekretarke Rusiji još nije saopšten.

Izvor: RTS

 TADIĆ SA ZVANIČNICIMA SLOVAČKE O KIM;
GAŠPAROVIČ: DA SE UVAŽE REZULTATI MISIJE SB UN
 
Predsednik Srbije Boris Tadić podrobno je u Bratislavi obavestio slovačkog predsednika Ivana Gašparoviča o stavu Srbije prema Kosovu i Metohiji, a Gašparovič je ocenio da bi rezultati Misije Saveta bezbednosti trebalo da budu uzeti u obzir prilikom pripreme i usvajanja rezolucije o Pokrajini.

Gašparovič se založio za to da Misija Saveta bezbednosti, koja će narednih dana boraviti u Srbiji, uključujući i Kosovo i Metohiju, obiđe i ona područja u srpskoj pokrajini 'koja najviše govore o stvarnom stanju stvari'.

Gašparovič je, na zajedničkoj konferenciji za štampu sa Tadićem, na pitanje novinara da li je inicijativa Slovačke da se SAD i EU, na predstojećem samitu u Vašingtonu, obavežu da se rešenje za Kosovo nađe isključivo putem rezolucije SB, naišla na razumevanje u Uniji i kako će Unija regaovati, odgovorio:

'Ovo je bila incijativa Slovačke i slovačke spoljne politike. Ja sam saglasan sa ovom inicijativom. Drago bi nam bilo da misija Saveta bezbednosti koja će boraviti u Srbiji poseti ona područja na Kosovu koja najviše govore o stvarnom stanju stvari i drago bi nam bilo da prilikom usvajanja rezolucije o Kosovu članice Saveta uzmu u obzir rezultate ove misije'.

Predsednik Srbije je, odgovarajući na isto pitanje, upozorio da bi nezavisnost Kosova i Metohije bila opasan presedan.

'Posebno bi bilo opasno ako bi se nezavisnost Kosova priznavala unilateralno aktima pojedinih država', upozorio je Tadić.

'Kako će se ponašati članice Saveta bezbednosti, ne mogu da predviđam. Ono što stalno činim jeste ubeđivanje da je nezavisnost opasan presedan i da je potrebno izbalansirano i kompromisno rešenje, prihvatljivo za obe strane', istakao je predsednik Srbije.

Gašparović je rekao da mu je srpski predsednik podrobno objasnio stav o Kosovu i Metohiji i da su 'govorili o zaštiti suvereniteta'.

'Smatramo da je suverenitet prirodno pravo. Niko ne može da ga se odrekne, zato što mu je to pravo unapred dato i mi razumemo srpsku stranu kada zauzima ovakav stav', rekao je Gašparovič, čija je zemlja jedna od rotirajućih članica Saveta bezbednosti.

Tadić se zahvalio Gašparoviču na principijelnoj poziciji Slovačke oko Kosova.

'Stav Srbije je da je nezavisnost neprihvatljiva i smatramo da bi takvo rešenje ugrozilo stabilnost ne samo Balkana, već i drugih kriznih područja. Srbija ostaje privržena pregovaračkom procesu i želi da do rešenja dođe mirnim, diplomatskim putem, a ne upotrebnom slile', naglasio je predsednik Srbije.

Tadić je objasnio da Srbija, u ovoj diplomatskoj inicijativi, pokušava da spreči presedan.

'Srbija brani legitimno pravo, suverenitet i i integritet, kao i interese svojih građana, ali i prava Albanaca na Kosovu i Metohiji', rekao je Tadić.

On je, međutim, naglasio da 'Srbija neće i ne može podržati podelu sopstvene zemlje'.

Tadić je izrazio zadovoljstvo razgovorima sa Gašparovičem, koji su, kako je rekao potvrda visokog nivoa razumevanja bilateralnih odnosa i neohodnosti njihovog unapređenja.

Istakavši da Srbija želi da bude deo Evropske unije, Tadić se zahvalio Slovačkoj na podršci evropskom putu Srbije, kao i na ekonomskoj pomoći našoj zemlji.

Gašparovič je istakao da je 'budućnost Srbije u Evropskoj uniji i evroatlantskim strukturama'.

Slovački predsednik je rekao novinarima da je predmet njegovih razgovora sa Tadićem bila i ekonomska saradnja dveju zemalja, uz zaključak da je tu saradnju potrebno intenzivirati.

Bilo je reči io budućim investicijama i slovačkim preduzećima koja već posluju u Srbiji.

Gašparovič i Tadić su razgovarali i o pitanju nacionalnih manjina i zaključili da podrška matičnih države treba da bude još veća.

Tadić je razgovarao i sa premijerom Slovačke Robertom Ficom, a sutra ga očekuju razgovori sa predsednikom slovačke Narodne skupštine Pavolom Paškeom.

Tadić će učestvovati i na 'Biznis forumu' u organizaciji slovačkog ministarstva privrede.

Predsednik Tadić će tokom boravka u Slovačkoj položiti venac na spomen-ploču Vuku Karadžiću.

Izvor: RTS

 MEKORMAK: SAD UVAŽAVAJU PRIMEDBE BEOGRADA I RUSIJE

Sjedinjene Američke Države saopštile su da su diplomatska nastojanja usmerena ka pronalaženju trajnog rešenja kosovskog problema, ali uz istovremeno, uvažavanje primedbi Rusije i vlade Srbije.

'Mi sada pokušavamo da uvažimo rusku zabrinutost, zabrinutost vlade u Srbiji, takođe, ali sada je vreme da načinimo rešenje koje će, s vremenom, biti održivo', rekao je portparol Stejt departmenta Šon Mekormak na redovnoj konferenciji za novinare.

Portparol Stejt departmenta je, takođe, rekao da je poseta misije Saveta bezbednosti UN Beogradu i Prištini u sklopu te inicijative.

'Ali, naše je mišljenje, kao i ostalih članica Saveta bezbednosti i Kontakt grupe da je sadašnja situacija na Kosovu neodrživa i da je vremenom potrebno pronaći određeno rešenje', rekao je Mekormak.

Takvo rešenje, kako je rekao portparol Stejt departmenta, 'iako možda neće učiniti sve uključene strane srećnim, predstavlja održivo političko rešenje'.

Izvor: RTS

 MISIJA SB UN POČINJE POSETU BEOGRADU I PRIŠTINI
 
Misija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija stigla je u Brisel, gde će danas razgovorati o Kosovu i Metohiji s visokim funkcionerima Evropske Unije i NATO-a.

Belgijski ambasador Johan Verbeke, šef posebne misije Saveta bezbednosti koja će posetiti Beograd i Prištinu, kako bi stekla uvid u situaciju u srpskoj pokrajini, izjavio je u Njujorku, uoči polaska, da predstojeća serija sastanaka u Briselu, Beogradu i Prištini predstavlja priliku da ambasadori Saveta bezbednosti 'dobiju izbalansiranu sliku' o stanju na Kosmetu.

Ta, kako je rekao Verbeke, informativna misija trajaće od 25.-og do 29.-og aprila, i obuhvatiće i obilazak srpskih enklava na Kosovu. Posle razgovora u Briselu, misija Saveta bezbednosti bi, krajem dana, trebalo da doputuje u Beograd.

U misiji Saveta bezbednosti biće i ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin, koji je proteklih meseci najubedljivije branio stavove Srbije u pogledu nastavka procesa rešavanja kosovskog pitanja.

Čurkin smatra da odlazak misije na teren predstavlja početak procesa revizije Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN iz juna 1999. godine, kojom je ukinuta srpska vlast i pokrajina stavljena pod protektorat međunarodne zajednice.

Suštinu ruskih zamerki predstavlja poražavajuće mali broj srpskih izbeglica kojima je omogućen povratak na Kosovo i generalno loši uslovi za život manjinskih zajednica.

Izvor: RTS

Titov: Rešenje zasnovano na Ahtisarijevom planu neće proći
Autor: Beta | 24.04.2007 - 11:59


Rešenje koje se oslanja na preporuke specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, neće proći u Savetu bezbednosti UN, izjavio je danas zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Vladimir Titov.
"Mi smo rekli da u Savetu bezbednosti UN nećemo podržati rešenje koje ne podrže obe strane. Odluka zasnovana na Ahtisarijevom predlogu neće proći", izjavio je Titov novinarima u Moskvi, prenosi Interfaks.
Na pitanje da li bi Rusija u Savetu bezbednosti UN mogla da uloži veto, Titov je, kako prenosi Itar-Tass, rekao da "pretnja korišćenjem prava veta treba da stimuliše strane da traže uzajamno prihvatljiv kompromis".
Interfaks prenosi da je Titov kazao i da ne treba optuživati Rusiju da "oteže donošenje rešenja za status Kosova" i upozorio da će u slučaju eskalacije nasilja na Kosovu odgovorni biti oni koji pozivaju na takav scenario.
"Ukoliko na Kosovu dođe do eskalacije nasilja, Rusija će zatražiti u Savetu bezbednosti UN razmatranje svrsishodnosti nastavka političkog procesa, uzimajući u obzir nezrelost situacije u pokrajini", rekao je Titov.
Po njegovim recima, Rusiju čudi kako kosovski Albanci "ucenjuju" međunarodnu zajednicu, preteći "krvavim sukobima, ukoliko ne dobiju nezavisnost".
"To je neprihvatljiovo", ukazao je ruski diplomata, dodajući da kosovskim Albancima ništa ne smeta da normalno grade svoj život.
Predstavnici kosovskih vlasti i opozicije ocenili su da je današnja izjava zamenika šefa ruske diplomatije Vladimira Titova novi pritisak Rusije, ali da Moskva najverovatnije neće iskoristiti pravo veta.
Vlada Kosova veruje da će Rusija nastaviti da bude konstruktivan deo angažovanja međunarodne zajednice u rešavanju statusa Kosova, izjavio je politički savetnik premijera Kosova Arben Cirezi.
"Paket (specijalnog izaslanika UN Martija) Ahtisarija i njegove preporuke su prihvatljive za narod Kosova. Mi znamo principe Kontakt grupe da rešenje treba da bude prihvatljivo za narod Kosova i znamo šta je potrebno ne samo Kosovu već i celom regionu", rekao je Cirezi agenciji Beta.
On je istakao da je dalje održavanje statusa kvo neprihvatljivo i da je međunarodna zajednica zainteresovana za stabilnost Balkana, što je i u interesu Rusije, kao što je u interesu EU i SAD.
Cirezi je rekao i da će dolazak delegacije Saveta bezbednosti biti prilika da se iz prve ruke informišu o pravom stanju na Kosovu i o napretku koji je postignut od juna 1999. godine.
Potpredsednik opozicione Demokratske partije Kosova Hajredin Kući ocenio je danas da je poslednja izjava zamenika ministra inostranih poslova Rusije Vladimira Titova dokaz da ruski stav postaje sve oštriji i da ima za cilj da uspori rešavanje statusa Kosova.
Lider Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović ocenio je da je izjava zamenika šefa diplomatije Rusije Vladimira Titova "uvertira za direktne razgovore predstavnika SAD i Rusije".

Izvor: Blic

Najdirektnija poruka Moskve Vašingtonu
Ahtisarijev plan neće proći u SB
Autor: Ž. Jevtić | 25.04.2007 - 09:34




Rešenje koje se oslanja na preporuke specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija neće proći u Savetu bezbednosti UN, rekao je juče zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Vladimir Titov i time u dosadašnjem procesu oko Kosova poslao najnedvosmisleniju poruku o ruskom vetu na sadašnje rešenje budućeg statusa Kosova.

Na pitanje da li bi Rusija u SB UN mogla da uloži veto, Titov je rekao da „pretnja korišćenjem prava veta treba da stimuliše strane da traže uzajamno prihvatljiv kompromis“.
Srpski premijer Vojislav Koštunica u ovakvom stavu Rusije vidi otvaranje novog pregovaračkog procesa Beograda i Prištine.
Koštunica je u izjavi za Betu najavio da će Vlada Srbije od misije SB tražiti da SB „definiše jasan plan i aktivnosti“ koje će obezbediti da se svi prognani Srbi vrate na Kosovo. Koštunica je naveo da je „došlo vreme da se konačno pokrene i u celosti reši pitanje povratka 200.000 prognanih Srba, koje je Ahtisari u potpunosti zaboravio u svom planu“.
Premijer je ponovio da je „nova realnost da je Ahtisarijev plan propao jer je sama osnova plana bila protivpravna i nelegitimna“.
U Prištini, međutim, odbijaju mogućnost da još jednom sednu za sto sa Beogradom. Izjavu Titova predstavnici kosovskih vlasti i opozicije vide kao „novi pritisak Rusije“, ali i procenjuju da Moskva neće iskoristiti pravo veta.
Rusija je u poslednje vreme opominjana da odugovlačenje donošenja rešenja za Kosovo može dovesti do nasilja u pokrajini i destabilizacije regiona. Titov je pak juče upozorio da će u slučaju eskalacije nasilja na Kosovu odgovorni biti oni koji pozivaju na takav scenario.
- Ukoliko na Kosovu dođe do eskalacije nasilja, Rusija će zatražiti u SB razmatranje svrsishodnosti nastavka političkog procesa, uzimajući u obzir nezrelost situacije u pokrajini - istakao je Titov i dodao da Rusiju čudi kako kosovski Albanci „ucenjuju“ međunarodnu zajednicu, preteći „krvavim sukobima, ukoliko ne dobiju nezavisnost“.
- To je neprihvatljivo - ukazao je ruski diplomata. Sastanak Kontakt grupe o Kosovu, koji je trebalo da se održi danas u Berlinu, otkazan je zbog smrti Borisa Jeljcina, rečeno je Beti u nemačkom Ministarstvu inostranih poslova.
Misija Saveta bezbednosti koju čine 15 predstavnika stalnih i nestalnih članica SB dolazi večeras u region na ruski zahtev i ostaje tri dana. Pre odlaska na put, u ponedeljak uveče je iza zatvorenih vrata brifing sa delegacijom održao zamenik generalnog sekretara UN Žan-Mari Geno. On je rekao da članovima delegacije situaciju na Kosovu „nije predstavio u roze tonovima“, ali i dodao da je na Kosovu postignut ozbiljan napredak te da ono danas nije kakvo je bilo 1999. godine. Ambasador Rusije u UN Vitalij Čurkin ocenio je, međutim, izveštaj Genoa kao „suviše optimističan“ i naglasio da glavna poruka buduće rezolucije SB UN o Kosovu treba da bude poziv za nastavak pregovora Beograda i Prištine.
Ambasadorka Velike Britanije u UN Karen Pirs je mišljenja da je „nepotrebno proveravati sprovođenje Rezolucije 1244 jer je Unmik redovno podnosio izveštaje o stanju na Kosovu“.
Među stalnim članicama SB niko osim Rusije nije za nastavak pregovora Beograda i Prištine. Međutim, iako malo ko veruje da bi proces mogao biti iznova otvoren, to nije potpuno isključena mogućnost. Ali, to ne bi bili ni približno pregovori kojima se javno nada Beograd. Kao jedna od varijanti pominje se ustupak Rusima u vidu „dorađivanja predloga Martija Ahtisarija“, a na osnovu izveštaja misije. Ipak, krajnji domet promena u Ahtisarijevom predlogu mogle bi biti pojedine odredbe iz tehničkog dela predloga kojim bi se poboljšao položaj Srba. Ukoliko sam Ahtisari odbije da bilo šta menja, a Rusija ostane tvrda u svom stavu, nije isključeno da se pojavi novi pregovarač koji bi odradio taj poslednji u nizu kompromisa velikih sila i ustupaka Rusiji. To su sve moguća rešenja na putu do - nove rezolucije.

Maršruta još nepoznata
Ni juče nije precizirana maršruta delegacije SB. Tokom jučerašnjeg dana u Unmik u Prištini trebalo je da stigne odgovor iz centrale UN na predloženu agendu. Preporučeno je da delegacija obiđe Srbe u Orahovcu, Novom brdu, da ide u severnu i južnu Kosovsku Mitrovicu i, eventualno, manastir Dečane. Kako za „Blic“ kažu u Unmiku, centrali UN predložena je i kao opcija da misija po Kosovu putuje helikopterom kako bi imali vremena da obiđu srpske enklave. U tom slučaju, kriterijum će se doneti po principu gde helikopter ima uslova za sletanje, a to u prvom redu nije Orahovac.

Izvor: Blic