Ne­ma stra­ha zbog Ko­so­va
D. ZE­ČE­VIĆ, 6. avgust 2006

KUR­ŠU­MLI­JA - Ma­da je si­tu­a­ci­ja na Ju­gu Sr­bi­je usko po­ve­za­na s re­ša­va­njem sta­tu­sa Ko­so­va i Me­to­hi­je, uve­ren sam da će sta­nje na tom pod­ruč­ju osta­ti sta­bil­no, bez ob­zi­ra na de­ša­va­nja na Ko­sme­tu, uoči re­ša­va­nja sta­tu­sa ove po­kra­ji­ne. Iako je­dan deo eks­trem­nih Al­ba­na­ca taj deo na­še ze­mlje vi­di kao "is­toč­no Ko­so­vo", za sa­da je si­tu­a­ci­ja pod po­li­tič­kom kon­tro­lom - oce­nio je za "No­vo­sti" Ni­no­slav Kr­stić, pot­pred­sed­nik Ko­or­di­na­ci­o­nog te­la za op­šti­ne Pre­še­vo, Bu­ja­no­vac i Me­dve­đa.
Kon­sta­tu­ju­ći da je bez­bed­no­sna si­tu­a­ci­ja u Kop­ne­noj zo­ni bez­bed­no­sti i na Ju­gu već du­že vre­me­na sta­bil­na, i da ta­mo ne­ma me­đu­et­nič­kih su­ko­ba, Kr­stić is­ti­če da je sma­njen i broj kri­vič­nih de­la na tom pod­ruč­ju, kao i broj uhap­še­nih ko­ji se ba­ve or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom.
- Pi­ta­nje Ju­ga Sr­bi­je raz­ma­tra se i raz­vi­ja u skla­du s pla­nom Vla­de Sr­bi­je. Pri­o­ri­te­ti su br­ži eko­nom­ski raz­voj, uz po­moć me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce, i br­ža in­te­gra­ci­ja Al­ba­na­ca u sve struk­tu­re dru­štva. Al­ban­ci su za sa­da volj­ni da sa­ra­đu­ju, o če­mu sve­do­či i ula­zak no­vo­i­za­bra­nih pred­sed­ni­ka Pre­še­va i Bu­ja­nov­ca u sa­stav Ko­or­di­na­ci­o­nog te­la - ka­že Ni­no­slav Kr­stić.
On na­vo­di da naj­ve­ću opa­snost mi­ru na ovom pod­ruč­ju pred­sta­vlja or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal, ko­ji se sa pro­sto­ra Ko­so­va i Me­to­hi­je "pre­li­va" na Jug Sr­bi­je i ko­ji u jed­nom tre­nut­ku mo­že da "pre­ra­ste" u te­ro­ri­zam.

PA­ŽNJA!
- NA­DAM se da će KFOR i UN­MIK, u skla­du sa svo­jim man­da­tom, za­i­sta obez­be­di­ti mir na Ko­sme­tu, bez ob­zi­ra na re­še­nje sta­tu­sa po­kra­ji­ne, od­no­sno da ne­će do­zvo­li­ti eska­la­ci­ju na­si­lja ko­je bi se, ve­ro­vat­no, mo­glo pre­ne­ti i na jug Sr­bi­je - ka­že Ni­no­slav Kr­stić, na­gla­ša­va­ju­ći da i jed­ni i dru­gi po­se­du­ju sve teh­nič­ke i voj­ne re­sur­se da bi oču­va­li red i mir.


Izvor: Novosti

Наставак преговора о децентрализацији Космета у Бечу
Споран број општина
Београд тражи дванаест општина, док Приштина предлаже пет

БЕЧ – Београд и Приштина настављају данас преговоре о децентрализацији на Космету у бечкој палати Ауерсперг.

То је шести састанак на којем ће преговарачке делегације покушати да усагласе ставове о формирању нових општина са српском већином на Космету.

Досадашњи покушаји међународних посредника да две стране приближе ставове били су безуспешни. Београд је на последњем састанку у Бечу инсистирао на формирању 12, док је Приштина предлагала пет нових општина и проширење једне постојеће, у којима Срби чине већину.

Приштинска штампа је наговестила да постоји могућност да главни преговарачки тим Приштине предложи формирање још једне општине на подручју села Прилужје, Бабин Мост, Племетина, Граце и Црквена Водица, у близини Обилића, у којима су Срби у већини.

Најављено је да ће, као и током прошлог састанка о формирању нових општина, међународни медијатори водити одвојене разговоре са преговарачким тимовима Београда и Приштине, а затим ће их окупити за једним столом.

Београдски преговарачи су поздравили овакав начин преговарања, рекавши да нуди обема странама више слободе за образлагање својих ставова.

Контакт група је након сусрета званичника Београда и Приштине на највишем нивоу, 24. јула у Бечу, позвала обе стране да у наставку преговора о практичним питањима буду конструктивне у постизању решења.

Међународни посредници у преговорима су најавили да ће сутра отворити тему о правима и заштити мањинских заједница на Косову, са чим се Београд не слаже, јер сматра да Срби на Космету треба да буду конститутиван народ и да то питање треба ставити на дневни ред преговора о самом статусу Космета.

Из Канцеларије главног међународног посредника за преговоре Мартија Ахтисарија  нема најаве да ће преговори о правима мањинских заједница бити одложени за 14. август, како је Београд то захтевао.

Београдску делегацију ће на преговорима предводити координатор преговарачког тима Леон Којен, а поред њега ће бити и Александар Симић, представници косметских Срба Горан Богдановић и Марко Јакшић, као и Драгор Хибер, Гордана Матковић и Бошко Мијатовић.

Приштинску делегацију ће на преговорима о децентрализацији предводити министар за локалну самоуправу у влади Косова Љутфи Хазири, док ће шеф приштинске екипе на разговорима о правима мањинских заједница бити председник странке Ора Ветон Сурои.

Марти Ахтисари је најавио интензивирање преговора о техничким питањима у наредних неколико недеља. (Бета)


Izvor: Politika

Beč: Šesta runda o Kosovu
Beč -- Delegacije Beograda i Prištine danas u Beču nastavljaju pregovore o decentralizaciji na Kosovu.

To je šesti sastanak na kom će pregovaračke delegacije pokušati da približe stavove o formiranju novih opština sa srpskom većinom na Kosovu. Dosadašnji pokušaji međunarodnih posrednika da dve strane približe stavove bili su bezuspešni.

Na poslednjem sastanku u Beču, Beograd je insistirao na formiranju 12, dok je Priština predlagala pet novih opština i proširenje jedne postojeće, u kojima Srbi čine većinu. Prištinska štampa prenela je da postoji mogućnost da glavni pregovarački tim Prištine predloži formiranje još jedne opštine na području sela Prilužje, Babin Most, Plemetina, Grace i Crkvena Vodica, blizu Obilića, u kojima su Srbi u većini. Najavljeno je da će, kao i tokom prošlog sastanka o formiranju novih opština, međunarodni medijatori voditi odvojene razgovore s pregovaračkim timovima Beograda i Prištine, a da će ih zatim okupiti za jednim stolom.

Kancelarija izaslanika Ujedinjenih nacija za Kosovo i Metohiju za sutra je zakazala sastanak pregovaračkih timova o pravima i zaštiti manjinskih zajednica na Kosovu. Beogradski tim se, međutim, s tim ne slaže jer smatra da bi Srbi na Kosovu trebalo da budu konstituvan narod i da bi to pitanje trebalo staviti na dnevni red pregovora o statusu Kosova.


Izvor: B92

 U BEČU NASTAVLJENI PREGOVORI BEOGRADA I PRIŠTINE

U Beču su nastavljeni pregovori Beograda i Prištine o decentralizaciji vlasti na Kosovu i Metohiji. Razgovaraće se isključivo o novim i proširenim nadležnostima budućih srpskih opština na Kosmetu.

Srpski pregovarači ocenjuju da je današnji sastanak vrlo važan i da od njegovog ishoda zavisi da li će svi predstojeći sastanci o decentralizaciji imati perspektivu.

U srpskom timu kažu da njihova očekivanja od današnjih pregovora nisu mala. Koordinator državne delegacije Leon Kojen rekao je da će se danas pregovori fokusirati na pet do šest nerešenih pitanja, kojima će biti regulisane kompetencije srpskih opština u obrazovanju, zdravstvu, policiji, sudstvu, socijalnoj politici i kulturi.


Izvor: RTS

ISTRAŽIVANJE Glas javnosti u saradnji sa agencijom IPRES pokušao je da istraži kakvi su stavovi građana Srbije prema kosovskoj krizi
Građani Srbije strahuju od nametnutog rešenja za status Kosmeta

Ako Kosovo bude izuzetak, svi secesionistički pokreti će dobiti svoju šansu. Nametnuto rešenje o nezavisnosti Kosmeta Srbija ne bi prihvatila i kriza bi se nastavila. Licemerje međunarodne zajednice dobija svoj vrhunac u tvrdnjama da se sporadično nasilje, niskog intenziteta, dovodi u vezu sa potrebom što hitnijeg davanja nezavisnosti Albancima kako bi se stvari normalizovale

Nedavna izjava v.d. šefa Unmika Stivena Šuka da je "glavni uzrok destabilizacije severa Kosova i Metohije Srpsko nacionalno veće severnog KiM i njegov predsednik Milan Ivanović izazvala je ozbiljnu zabrinutost, strah i zebnju preostalog srpskog življa u getima po enklavama. Tim povodom oglasilo se i Srpsko nacionalno veće severnog KiM koje je posebno zabrinuto zbog Štukovog poziva Kontakt grupi da podrži uvođenje privremene međunarodne uprave na severu Pokrajine, ali da je ta izjava kontraproduktivna i kontradiktorna jer međunarodna zajednica privremeno upravlja celim Kosmetom već punih sedam godina.

Prema Srpskom nacionalnom veću ova izjava je imala za cilj da se odgovornost međunarodne zajednice za katastrofalnu situaciju u Pokrajini prebaci na Srbe i njihove lidere. Očigledno je da ovakvi potezi čelnika međunarodne uprave na Kosmetu predstavljaju novi pokušaj destabilizacije stanja i eventualno izazivanje novog egzodusa nealbanaca sa teritorije KiM.

Ovakvi negativni primeri kao da su tempirani s ciljem da se stvari još više skrenu na stranu Albanaca sa Kosmeta i da se olakša put ka nekom nekompromisnom rešenju. Imajući sve to u vidu pitali smo građane Srbije - da li veruju da će pregovori u Beču dovesti do rešenja o budućem statusu Kosmeta koje će zadovoljiti obe strane?

Najviše anketiranih izabralo je opciju po kojoj će rešenje pregovora biti nametnuto i to na štetu jednog od pregovarača sa 63,36 odsto glasova. Na drugom mestu po broju glasova sa 17,06 odsto našao se modalitet po kome će pregovori u Beču propasti. Interesantno je napomenuti da se uspehu bečkih pregovora nada samo 6,61 odsto građana Srbije. Da će rešenjem biti nezadovoljne obe strane izjasnilo se 6,88 odsto građana, dok je 6,09 odsto odgovora ostalo u sferi tipa "ne znam" i "nemam odgovor".

Kada su u pitanju moguća rešenja, očigledno je američko protežiranje maksimalističkog rešenja po kojem Albanci dobijaju sve, a Srbi ništa, jedno od najgorih rešenja za Srbiju, Evropu, pa i ceo svet. To ne bi bio kompromis, već rezultat sveopšteg pritiska dela međunarodne zajednice na Srbiju. Kosovska nezavisnost zadovoljila bi dva miliona Albanaca, ali bi razjarila sedam miliona Srba, dva miliona Makedonaca, Bugare i Grke.

U takvoj situaciji postavlja se jedno nezaobilazno pitanje, zašto se svi trude da razbiju zemlju sa najvećim multietničkim bogatstvom u regionu? Očito je da neko želi da izazove "domino efekat" u regionu, a možda i u Evropi jer bi to ozbiljno oslabilo Evropsku uniju ka njenom putu svetskog takmaca Sjedinjenim Američkim Državama.
      
UZORAK TELEFONSKE ANKETE

Ispitivanje javnog mnjenja Srbije obavljeno je telefonskim putem, u periodu od 28. 7. do 1. 8. 2006. godine. Anketom je bilo obuhvaćeno 756 ispitanika starijih od 18 godina. Anketirane su žitelji u sledećim mestima: Beogradu, Boru, Negotinu, Sokobanji, Despotovcu, Požarevcu, Šapcu, Kragujevcu, Velikoj Plani, Ćupriji, Zrenjaninu, Sečnju, Jagodini, Apatinu, Novom Sadu, Subotici, Smederevskoj Palanci, Loznici, Valjevu, Gornjem Milanovcu, Nišu, Smederevu i Leskovcu.      
   
   



      
Izdajnici i patriote

U situaciji kada je većina građana Srbije ubeđena da će rešenje o statusu Kosova i Metohije biti nametnuto na našu štetu, na pitanje o oceni postupka eventualnog potpisivanja priznanja Kosova kao samostalne države od strane nekog našeg političara, najviše odgovora dobio je modalitet po kome bi se čin priznavanja Kosova kao nezavisne države od strane nekog od naših političara predstavio kao iznuđen potez sa 45,64 odsto glasova. Na drugom mestu našao se odgovor po kome bi potpisivanje priznanja nezavisnosti Kosova od strane nekog našeg političara predstavljao akt izdaje, to smatra 34,92 odsto građana Srbije. Za kombinaciju izdaje i iznude izjasnilo se 11,24 odsto građana. Potpisivanja priznanja Kosova kao nezavisne države, kao patriotski čin, od strane naših političara predstavljen je od strane javnog mnjenja Srbije samo od strane 1,85 odsto građana.      
   
   




Kosovo može da dobije nezavisnost samo ako se zaobiđe Savet bezbednosti UN gde Rusija i Kina imaju pravo veta. Takvo rešenje bi zadalo nov, a možda i definitivni udarac međunarodnom pravu. U Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN suštinska autonomija Kosova se spominje tri puta, kao i suverenitet Jugoslavije, dok pojmova samoopredeljenje i nezavisnost uopšte nema u Rezoluciji. Ako Kosovo bude izuzetak svi secesionistički pokreti će dobiti svoju šansu.

Licemerje međunarodne zajednice dobija svoj vrhunac u tvrdnjama da se sporadično nasilje niskog intenziteta dovodi u vezu sa potrebom što hitnijeg davanja nezavisnosti Albancima kako bi se stvari normalizovale. A svima je dobro jasno da će danom dobijanja nezavisnosti Kosmet postati stratište svih nealbanaca. Nezavisnost Kosova bi potvrdila da je to i bio cilj bombardovanja SRJ 1999.

Međunarodni moćnici insistiraju i na "multietničkom dekoru", ubeđujući Srbe sa Kosmeta da bi trebali da učestvuju u privremenim pokrajinskim organima vlasti, čak se ne libe da dovedu i Srbe iz njihove dijaspore koji nikakve veze nemaju sa Kosmetom.

Velika Albanija je nagrada SAD za podaničku poslušnost prema Albancima kao i prema Arapima sa kojima se SAD potkusurava zbog Iraka, Avganistana, a sada i Libana. Zbog svega iznetog, nezavisnost ne sme biti jedino ponuđeno rešenje jer bez balkanskog kompromisa Evropa žuri ka svojoj balkanizaciji.

Sledeće logično pitanje bilo je - o posledicama koje bi izazvalo eventualno nametnuto rešenje, po kome bi Kosovo postalo nezavisno? Najviše glasova (35,06 odsto) građani Srbije dali su modalitetu, po kome takvo rešenje Srbija ne bi prihvatila i kriza bi se nastavila. Na drugom mestu, po broju glasova našao se odgovor po kome bi došlo do egzodusa preostalog nealbanskog stanovništva sa Kosova sa 30,50 odsto glasova.

Na trećem mestu je odgovor po kome bi nezavisnost Kosova dovela do stvaranja velike Albanije to smatra 15,70 odsto građana Srbije. Eksperti za Balkan smatraju da bi velika Albanija postala realnost već 2010. godine. Za "domino efekat", osamostaljivanje mnogih etničkih zajednica u drugim delovima sveta, kao posledicu nezavisnosti Kosova izjasnilo se 7,29 odsto građana. Da neće biti nikakvih posledica izjasnilo se samo 0,91 odsto građana.

Na osnovu odgovora na pomenuta dva pitanja lako je zaključiti da su građani Srbije razočarani ponašanjem međunarodne zajednice i da su ubeđeni da će rešenje o statusu Kosmeta biti nametnuto i to na štetu Srbije. Ovakvo eventualno rešenje dovelo bi, prema stavovima građana Srbije, do rasplamsavanja krize, koja bi prouzrokovala definitivni egzodus preostalog nealbanskog stanovništva sa Kosmeta. Balkan bi postao zapaljivo "bure baruta". A primer da manjinska etnička grupa otme, uz blagoslov međunarodne zajednice 15 odsto teritorije od većinske etničke grupe, izazvao bi velike probleme u svim onim zemljama u svetu u kojima žive dobro organizovane etničke manjine.
      
Vojska i policija

Jedno od pitanja koja se logično nameću je - zašto vlasti u Srbiji ne insistiraju na ispunjenju svih odredbi Kumanovskog sporazuma, pa i onoj o prisustvu određenog broja srpskih vojnika i policajaca na Kosovu i Metohiji? Najjednostavniji i najprihvatljiviji odgovor sasvim sigurno bio bi da je broj predviđenih vojnika i policajaca toliko mali da ne bi mogao da zaštiti ni same sebe, a ne Srbe u enklavama. Agresivnost Albanaca prema nealbanskom življu u Pokrajini raste u istoj meri u kojoj raste i pritisak međunarodne zajednice da se što hitnije dođe do rešenja.
Odgovarajući na pitanje o mogućnosti da se u dogledno vreme srpska vojska i policija vrate na Kosmet ubedljivo najviše bilo je odrečnih odgovora, sa 80,16 odsto glasova. Optimista u redovima javnog mnjenja Srbije kada je u pitanju povratak naših vojnika i policajaca na Kosmet ima samo 15,74 odsto.      
   
   



      
Budućnost

Ruska podrška Srbiji se, kao eventualnom savezniku u Savetu bezbednosti na svaki način pokušava da kompromituje u srpskim medijima. Kompromitacija je otpočela putem napada na Putina i rusko rukovodstvo, pa se prenela na raznorazna sputavanja da ruski privredni subjekti ravnopravno učestvuju u kupovini srpskih državnih firmi, da bi sve kulminiralo provokativnim i lažnim tvrdnjama da je Rusija već napravila dil sa Zapadom oko davanja samostalnosti Kosmetu.
Tu je i na jednoj strani insistiranje na hapšenju Mladića i njegovom isporučivanju Hagu, dok se osvedočeni albanski zločinci sa poternica biraju za najviše funkcionere u kosmetskoj privremenoj vlasti, ili se puštaju privremeno iz Haga da politički deluju na Kosmetu.
Raznim medijskim prezentacijama o štetnosti od albanske prisutnosti u Srbiji i koristi za Srbiju da Kosmet postane samostalan, međunarodna zajednica sa SAD na čelu, želi da ubedi javno mnjenje Srbije kako je nezavisnost Kosmeta neminovnost od koje Srbija i njeni građani mogu imati više koristi nego štete.
U celoj toj situaciji na kraju se nametnulo i pitanje kakva bi, ukupno gledano, prema stavovima građana Srbije, bila naša budućnost bez Kosmeta? Prema zaključcima operatera koji su kontaktirali sa ispitanicima ovo pitanje je dovodilo do velike pauze i ozbiljnog promišljanja građana pre nego što su dali bilo kakav odgovor. Prepoznajući i preispitujući ukupnu realnost, najveći broj ispitanika odgovorio je da eventualan gubitak Kosmeta ne bi doveo do nekih drastičnih promena u Srbiji i da bi sve ostalo isto - ovaj odgovor dobio je 44,97 odsto glasova. Srbija bi bez Kosmeta bila u goroj situaciji smatra 34,66 odsto građana, dok 14,95 odsto njih smatra da bi Srbiji bilo bolje bez Kosmeta.      

Vinko Đurić i Istraživački tim Glasa javnosti

Izvor: Glas Javnosti

MKG za vojsku Kosova

Međunarodna krizna grupa zauzela se u novom izveštaju za rešenje konačnog statusa Kosova koje će omogućiti da ono ima vojsku. MKG ocenjuje da je međunarodna zajednica na samo nekoliko meseci od odluka koje će od Kosova stvoriti državu i istovremeno upozorila da rešenja za bezbednosna pitanja još nisu razmotrena. "Elementi važni za izgradnju održive države ne smeju biti žrtvovani zarad priznavanja nezavisnosti Kosova. Ključna komponenta bezbednosnih struktura za vreme posle nezavisnosti treba da bude vojska delom zasnovana na Kosovskom zaštitnom korpusu, mala i orijentisana na međunarodne misije kakve su mirovne operacije, u prvim godinama pod strogom kontrolom NATO-a", navodi MKG.


Izvor: B92

Ni­šta od do­go­vo­ra
M. Z. R., 7. avgust 2006

BEČ - Još je­dan po­ku­šaj da se pro­na­đe za­jed­nič­ki je­zik srp­skih i al­ban­skih pre­go­va­ra­ča pro­pao je - kao i svi pret­hod­ni.
De­le­ga­ci­je Be­o­gra­da i Pri­šti­ne u ponedeljak su u Be­ču še­sti put raz­go­va­ra­le o de­cen­tra­li­za­ci­ji Po­kra­ji­ne. Eks­pert Ah­ti­sa­ri­je­ve kan­ce­la­ri­je Ber­nhard Šla­gek re­kao je da su, na ža­lost, i jed­ni i dru­gi - sa­mo po­no­vi­li svo­je sta­vo­ve.
Šla­gek je na kon­fe­ren­ci­ji za no­vi­na­re po­sle sa­stan­ka pri­znao da ni­je bi­lo go­to­vo ni­ka­kvog na­preT­ka, a da je je­di­na oblast gde je ko­li­ko-to­li­ko do­šlo do pri­bli­ža­va­nja po­zi­ci­ja - nad­le­žnost op­šti­na sa srp­skom ve­ći­nom u iz­bo­ru ko­man­di­ra po­li­cij­skih sta­ni­ca.
Ko­or­di­na­tor pre­go­va­rač­kog ti­ma Be­o­gra­da Le­on Ko­jen iz­ja­vio je po­sle ju­ča­re­šnje run­de raz­go­vo­ra, da po­sto­ji sum­nja u sprem­nost pred­stav­ni­ka ko­smet­skih Al­ba­na­ca da pri­hva­te ide­ju de­cen­tra­li­za­ci­je, ko­ja bi Sr­bi­ma omo­gu­ći­la nor­ma­lan i bez­be­dan ži­vot u Po­kra­ji­ni.
Kan­ce­la­ri­ja iza­sla­ni­ka UN za pre­go­vo­re o sta­tu­su Ko­sme­ta (Uno­sek) iz­ne­la je u ponedeljak , ka­ko pre­no­si agen­ci­ja Tan­jug, pot­pu­no nov pred­log o nad­le­žno­sti­ma op­šti­na sa srp­skom ve­ći­nom, ne po­volj­ni­jim po srp­sku za­jed­ni­cu od ra­ni­jih.
Pre­ma tim iz­vo­ri­ma, bli­skim pre­go­va­rač­kim ti­mo­vi­ma, Uno­sek je pred­sta­vio pot­pu­no no­vi pred­log za sa­rad­nju ve­ćin­ski srp­skih op­šti­na s Be­o­gra­dom, nad­le­žno­sti u obla­sti obra­zo­va­nja i ime­no­va­nja ko­man­di­ra po­li­cij­ske sta­ni­ce. Za srp­ske uni­ver­zi­te­te pred­lo­že­no je us­po­sta­vlja­nje za­jed­nič­kog te­la u ko­jem bi bi­la po tri pred­stav­ni­ka op­šti­na i pri­štin­skog mi­ni­star­stva obra­zo­va­nja, kao i je­dan me­đu­na­rod­ni pred­stav­nik.
Be­o­grad­ski tim zah­te­va da skup­šti­ne op­šti­na pred­la­žu pred­sed­ni­ke op­štin­skih su­do­va i na­čel­ni­ke lo­kal­ne po­li­ci­je, a ne, ka­ko to tra­ži pri­štin­ski tim, da o nji­ho­vom iz­bo­ru od­lu­ču­je cen­tral­na vlast u Pri­šti­ni. Srp­ski pre­go­va­ra­či se za­la­žu i da se obra­zov­ni si­stem u srp­skim sre­di­na­ma na Ko­sme­tu spro­vo­di po na­stav­nom pro­gra­mu Sr­bi­je, a ne po pro­gra­mu ko­ji bi dik­ti­ra­le pri­vre­me­ne ko­sov­ske in­sti­tu­ci­je.
Srp­ski tim ne­će pri­sta­ti ni na na­sto­ja­nje Pri­šti­ne da upra­vlja zdrav­stvom u srp­skim op­šti­na­ma, da od­re­đu­je broj i me­sto for­mi­ra­nje zdrav­stve­nih usta­no­va i nji­ho­vo ru­ko­vod­stvo. Al­ban­ski pre­go­va­rač­ki tim, kao i srp­ski, bio je iz­ne­na­đen pred­lo­gom me­đu­na­rod­nih po­sred­ni­ka, po­što mu je tek u ponedeljak pre­dat na raz­ma­tra­nje.
BEZ SR­BA
PRED­STAV­NI­CI ko­smet­skih Sr­ba, ko­ji su u ponedeljak uče­stvo­va­li u raz­go­vo­ru o nad­le­žno­sti­ma op­šti­na, sa­op­šti­li su da u utorak ne­će pri­su­stvo­va­ti pre­go­vo­ri­ma, či­ja je te­ma po­lo­žaj za­jed­ni­ca na KiM - za­to što ne pri­hva­ta­ju sta­tus ma­nji­ne u sop­stve­noj ze­mlji.

MANJE ZLO
NAŠ am­ba­sa­dor u Ati­ni Lji­lja­na Ba­će­vić za vi­so­ko­ti­ra­žni atin­ski list "Elef­te­ro­ti­pi­ja", iz­ra­zi­la je uve­re­nje da je ši­ro­ka auto­no­mi­ja za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju naj­pra­ved­ni­je re­še­nje ko­je do­vo­di u ma­nju opa­snost mir i sta­bil­nost u re­gi­o­nu i dru­gim ne­u­ral­gič­nim tač­ka­ma u sve­tu.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje šta će ura­di­ti Sr­bi­ja u slu­ča­ju na­me­ta­nja ne­za­vi­sno­sti, Lji­lja­na Ba­će­vić je re­kla da u Sr­bi­ji ne­ma po­li­ti­ča­ra ko­ji bi pri­hva­tio ne­za­vi­snost Ko­sme­ta, a da ni gra­đa­ni ne­će pri­zna­ti ta­kvo re­še­nje. Ona na­vo­di da Be­o­grad ne­će od­stu­pi­ti od prin­ci­pa te­ri­to­ri­jal­nog in­te­gri­te­ta Sr­bi­je kao te­melj­nog prin­ci­pa me­đu­na­rod­nog prav­nog po­ret­ka.
I. Đ.

BO­RIS TA­DIĆ, PRED­SED­NIK SR­BI­JE:
OČE­KU­JEM RE­ZUL­TAT

PRED­SED­NIK Sr­bi­je Bo­ris Ta­dić u ponedeljak je re­kao da je naš tim ve­o­ma do­bro pri­pre­mljen za pre­go­vo­re u Be­ču, i da on i pre­mi­jer Sr­bi­je oče­ku­ju da se ovih da­na po­stig­ne ne­ki kon­kre­tan re­zul­tat ve­zan za de­cen­tra­li­za­ci­ju, sta­tus cr­kve i za­šti­tu srp­skog sta­nov­ni­štva na KiM.
- Pre­go­vo­ri ula­ze u po­seb­nu fa­zu ko­ja zah­te­va kon­kre­tan na­pre­dak. Pod­se­ćam da je ova fa­za iz­u­zet­no va­žna za sva­kog sta­nov­ni­ka KiM, a po­seb­no pri­pad­ni­ke srp­skog na­ro­da, jer se re­ša­va­ju pro­ble­mi s ko­ji­ma se oni su­o­ča­va­ju u op­šti­na­ma, de­fi­ni­šu nad­le­žno­sti lo­kal­nih in­sti­tu­ci­ja i od­go­vor­nost pred­stav­ni­ka gra­đa­na, a to je i pred­u­slov stva­ra­nja at­mos­fe­re za nor­ma­lan ži­vot na KiM - na­veo je Ta­dić.


Izvor: Novosti

I ovo je "veto"
Đ. BILBIJA, 7. avgust 2006

     RUSIJA ne podržava i neće podržati ničije eksperimente i poigravanje međunarodnim pravom i principima povodom Kosova, jer bi to direktno vodilo razaranju samih temelja na kojima počivaju mir i kakva-takva ravnoteža snaga na planeti.
     Zamoljen da za "Novosti", koje je u ponedeljak posetio, prognozira - hoće li njegova zemlja "vetom" u Savetu bezbednosti UN sprečiti proglašenje nezavisnosti naše južne pokrajine - Nikolaj Fjodorov, predsednik Čuvašije, koja je od 1990. bila republika u sastavu SSSR, a danas je to u okvirima Ruske federacije, biranim rečima je rekao tačno ovoliko.
     * Da li je moguć ruski "veto" na pokušaj da se rezolucijom Saveta bezbednosti kosovskim Albancima da nezavisnost?
     - Snagu neformalnog "veta", smatram, već sada ima tvrdo insistiranje i predsednika Putina i naše diplomatije: da "konačni status" Kosova mora biti rezultat kompromisa i dogovora Beograda i Prištine. Dakle: da na tom planu ne može biti prihvatljivo, niti realizovano, ništa što Srbija dobrovoljno ne prihvati. Drugim rečima, da bez Srbije ne može biti ni "konačnog rešenja", ni konačne "tačke", i da, bez dogovora s njom, "kosovsko pitanje" može ostati rana koja će dugo krvariti.
     * Amerikanci i njihovi glavni evropski saveznici poslednjih meseci čine sve da međunarodnu zajednicu ubede da se eventualne "nadzirane nezavisnosti" ne treba bojati, jer je Kosovo navodno unikalni slučaj i da stoga ni takav njegov "konačni status" tobože ne bi imao nikakav neželjeni domino-efekat u drugim delovima sveta. Zašto se Rusija ovakvom pristupu energično protivi?
     - Vašington Kosovo proglašava za "unikalni slučaj" da bi za SAD i NATO sačuvao osvojene pozicije na Balkanu i da bi na međunarodnoj areni mogao dalje eksperimentisati u korist svoje globalne dominacije. Rusija, međutim, smatra da takvo eksperimentalno nametanje bilo čijih interesa - povodom Kosova i inače - vodi urušavanju celog sistema međunarodnih odnosa sa dalekosežnim posledicama.
     * SAD uopšte ne pokazuju da se pribojavaju takvih mogućih posledica…
     - Tačno je: Amerikanci se još drže kao da su sami zauvek stekli imunitet na negativne posledice sopstvenih planetarnih i lokalnih eksperimenata. Samo, njihov 11. septembar 2001. je opomena da stvari ne stoje baš tako. Uostalom, ono što neki već danas zovu islamskom "zelenom kominternom", sa kojom upravo SAD imaju najviše problema, u dobroj meri je stvoreno američkim rukama i američkim novcem.

AMERIČKA PRAVILA
     * POJEDINI analitičari procenjuju da bi nezavisnost Kosova mogla pomoći Abhaziji i Južnoj Osetiji, proruskim poluotcepljenim teritorijama Gruzije, da se priključe Ruskoj federaciji. U čemu je onda dublja logika Moskve?
     - Rusija želi da se po svaku cenu spreči urušavanje međunarodnih odnosa, a ne želi ni destabilizaciju Gruzije. Uprkos tome što 80 odsto stanovništva Abhazije, recimo, čine ljudi sa državljanstvom Rusije. Mi i povodom Kosova i povodom Abhazije branimo međunarodno pravo, jer će bez njega današnji svet početi da se urušava. Pogotovo što su tzv. dvojni standardi u međunarodnim odnosima, koje ste vi Srbi proteklih godina osetili na svojoj koži, planetarno-imperijalni standardi SAD koje žele da svim ostalim državama i narodima diktiraju uslove i pravila, šta smeju a šta ne smeju. Zato je dragoceno to što se predsednik Putin suprotstavlja takvim američkim aspiracijama.


Izvor: Novosti

Лондонска група за људска права упозорава
Ново етничко чишћење
На Космету најгора ситуација у Европи. – Ако међународна заједница не промени став, десиће се нови прогон

На Косову и Метохији поново би могло да се деси етничко чишћење ако се у преговорима о будућности те покрајине не установи снажна правна заштита за мањинске заједнице, упозорила је једна невладина организација за права мањина. „Међународна група за права мањина”, чије је седиште у Лондону, тврди да је друштво на Косову тако подељено да је ситуација готово катастрофална. „Опасност је у томе да ће обрасци сегрегације који су прихваћени на Косову и који доводе до терора етничког чишћења бити уведени у нови устав и да ће бити понављани током следеће деценије”, тврди се у извештају те групе, који је написао Клајв Болдвин, некадашњи службеник мисије ОЕБС-а у покрајини.

Иако је прављење извештаја финансијски помогла британска влада, Болдвин жестоко критикује понашање Уједињених нација и међународне заједнице на Косову у последњих седам година. Такође, за разлику од већине сличних извештаја са Запада, у овоме се уравнотежено говори о злочинима који су се у покрајини дешавали у њеној историји. (Болдвин тако наводи и да је у Другом светском рату убијено на хиљаде Срба, да их је још на хиљаде протерано и да им је касније забрањен повратак.) „Стање права мањина на Косову је најгоре у Европи”, наводи се у извештају. „Нигде толико мањина не живи у толиком страху да ће бити малтретиране или нападнуте само због онога што јесу или због језика којим говоре.”

Клајв Болдвин каже да је подељеност тако укорењена да се ниједна заједница не осећа заштићеном. „Они живе у страху да ће се у будућности десити нови велики сукоб”, објашњава аутор извештаја у којем се, осим о Албанцима и Србима, говори и о Бошњацима, Хрватима, Турцима, Ашкалијама и Ромима. „Готово је невероватно да толико грешака направи једна међународна администрација састављена од институција, пре свега УН и ОЕБС-а, које имају дугу традицију бављена питањима мањина”, каже Болдвин и додаје да то сигурно није због недостатка средстава, пошто је Унмик једна од најскупљих мисија у историји Уједињених нација.

Међународна група за права мањина тврди да су преговори о будућем статусу највећа шанса и највећа опасност за статус мањинских заједница. Подсећајући да су практично све мањине искључене из процеса одлучивања о статусу и критикујући ту одлуку међународне заједнице и владе у Приштини, Болдвин даје и препоруке свим странама.

„Срби морају да схвате да је једино дугорочно решење ефикасна заштита свих заједница на Косову у интегрисаном друштву. То је најбоље за њих. Позивамо међународну заједницу да призна какву би штету направила сегрегација. Они морају да схвате да Срби и друге косовске заједнице, укључујући и Албанце, немају користи од садашњег система. Дугорочна безбедност на Косову може се постићи само ефикасном заштитом свих мањина”, каже он.

-----------------------------------------------------------

Нико није одговарао за убиство 11 Срба

Објашњавајући недостатак правне државе, аутор извештаја као индикативан наводи случај бомбашког напада на аутобус „Ниш експреса” у фебруару 2001, када је убијено 11 људи. „То је био један од најтежих напада на мањине. Касније је ухапшен један осумњичени, прикупљени су докази против њега и био је притворен по налогу судије у притворском центру у Приштини. Онда су у тај центар дошли војници америчког Кфора (иако он није у области за коју одговарају Американци) и одвели га у свој притвор у кампу Бондстил. Касније су саопштили да је он побегао (прва особа којој је то пошло за руком) и нико за њега није чуо до 2004. кад су се појавиле гласине да је ухапшен.

Кфор је притворио још тројицу, од којих су двојица били припадници Косовског заштитног корпуса. Међутим, Кфор је одбио да преда доказе суду и зато је (међународни) судија одбио да нареди да се они притворе. Уместо њега, притвор је, супротно одлуци суди, наредио шеф Унмика. То се догађало у време кад је Унмик желео да Срби учествују на изборима и кад су вође Срба тражиле да се нешто уради са истрагом о нападу на аутобус. Тај притвор без судског налога снажно су критиковали и ОЕБС и други као кршење владавине права.
Политичка природа овог тока догађаја постала је очигледна кад, после избора, нико није тражио да се притвор настави, а пошто Кфор и даље није желео да суду преда доказе, осумњичени су пуштени. Због тога никоме није суђено за један од најтежих злочина над Србима.”


Izvor: Politika / В. Р.

Разговори Београда и Приштине у Бечу без резултата
Опет без договора
До малог приближавања ставова дошло само у области надлежности општина са српском већином у избору командира полицијске станице

БЕЧ, 7. августа – Ни шеста рунда преговора делегације Београда и Приштине о децентрализацији на Косову и Метохији није донела „опипљиве” резултате. Преговарачки тимови Београда и Приштине поново су, према речима председавајућег састанка, експерта Канцеларије изасланика УН (УНОСЕК) Бернхарда Шлагека, само поновили своје ставове.

Он је на конференцији за новинаре признао да није било готово никаквог напретка, наводећи да једина област у којој је дошло до малог приближавања ставова јесте надлежност општина са српском већином у избору командира полицијске станице. Шлагек је, како преноси агенција Танјуг, нагласио да је мало зачуђујуће да је по овом питању дошло до извесног приближавања, истичући да су обе стране испољиле даљу спремност на преговоре о децентрализацији.

Шеста рунда преговора о децентрализацији на Косову и Метохији у Бечу показала је још једном суштинске разлике око концепта аутономије Срба на Космету, оценио је на крају јучерашњих преговора члан преговарачког тима Београда Александар Симић.

„Зачуђујуће је да косметски Албанци још не могу да прихвате да Срби имају право да уче по наставним програмима по којима су учили њихови очеви. Такође је зачуђујуће да постоји намера да се Србима ограничава право на остваривање универзалног права на здравствену заштиту”, нагласио је Симић, саветник премијера Србије.

Он је додао да је неразумљиво и да нема озбиљнијег напретка у областима као што су полиција, судство и јавна комунална предузећа. „Српска страна још једном изражава своју спремност да учествује у озбиљним разговорима који имају за циљ побољшање основних услова живота нашег народа, али и других заједница на Космету.

Шеф приштинског преговарачког тима Љутфи Хазири рекао је да Приштина жели да реши проблем децентрализације како би могла да што пре дође до финалног статуса Косова. Он је указао да постоје разлике у принципима и да су ставови потпуно супротстављени. Хазири је истакао да због тих супротстављених ставова није могућ напредак у преговорима, оцењујући да се Србија залаже за два ентитета на Косову и Метохији и да то „покушава да камуфлира”.

Тимове за јучерашњи разговор у бечкој палати Ауерсперг, посвећен надлежностима општина са српском већином из области здравства, образовања, полиције, судства, културе и социјалне политике, изненадио је потпуно нови предлог УНОСЕК-а о надлежностима општина, који је оцењен као неповољнији по српску заједницу од ранијих.

Како је Танјуг сазнао из извора блиских преговарачким тимовима, УНОСЕК је предложио успостављање заједничког управљачког тела за српске универзитете у којем би била по три представника општина и приштинског Министарства образовања, као и један међународни представник, а одлуке би се доносиле простом већином. У вези са именовањем командира полицијске станице, предложено је да општине морају приштинском Министарству унутрашњих послова да предају листу са два кандидата, а министарство има право да одбије таква три предлога. Уколико се то деси, општине морају предати, четврти пут, листу са именима свих шест до тада предложених кандидата, уз имена два кандидата припадника Косовског заштитног корпуса. Тада министарство мора да именује неког од осам предложених кандидата, преноси Танјуг.

Када је реч о сарадњи већинских српских општина са Београдом, предвиђена је обавеза најаве таквих активности две недеље унапред. Приштинске власти тада треба да обаве проверу и могу да блокирају планиране активности.

У досадашњем току преговора Београд је тражио потпуну самосталност општина у одлучивању у поменутим областима, док је Приштина инсистирала на томе да одлуке доносе централне косовске власти.

У јучерашњој изјави агенцији Бета о току разговора, портпарол Канцеларије Мартија Ахтисарија Хуа Ђијанг рекла је, између осталог, да је циљ разговора приближавање ставова. „Тачку по тачку, разматрају се принципи децентрализације чији је нацрт израдио УНОСЕК после консултација са обе стране”, које су обављене приликом ранијих посета експерата Београду и Приштини, истакла је Хуа Ђијанг.

Хуа Ђијанг је у ранијој изјави описала разговоре као „тешке”, али је за АП казала да „упркос спором напретку, пузимо ка коначном договору”, преноси Бета.

Б. Б.

-----------------------------------------------------------

Срби нису мањина

БЕЧ – Координатор преговарачког тима Београда у разговорима са делегацијом Приштине у Бечу Леон Којен изјавио је, после јучерашње рунде разговора, да постоји сумња у спремност представника косовских Албанаца да прихвате идеју децентрализације, која би Србима омогућила нормалан и безбедан живот на Косову.
Представници косовских Срба, који су јуче учествовали у разговору о надлежностима општина, саопштили су да данас неће присуствовати преговорима, чија је тема положај заједница у покрајини, са образложењем да Срби не прихватају статус мањине у сопственој земљи. (ФоНет)


Izvor: Politika