U Beču o zaštiti manjina
Beč, Kosovska Mitrovica, Priština -- Delegacije Beograda i Prištine danas u Beču počele razgovore o pitanju zaštite manjinskih zajednica.

Prvim razgovorima o tom pitanju, međutim, ne prisustvuju politički predstavnici Srba sa Kosova. Marko Jakšić, koji s Goranom Bogdanovićem predstavlja kosovske Srbe na pregovorima u Beču, rekao je da o pravima zajednica može biti raspravljano samo u okviru obuhvatnih razgovora o statusu Kosova i političkom uređenju Pokrajine.

"Pristati na razgovore o pravima zajednice van tog konteksta značilo bi da pristajemo na status manjine, a opštepoznato je i prirodno da narod u svojoj državi ne može biti manjina jer smo mi, Srbi sa Kosova i Metohije, Pokrajinu uvek videli i videćemo kao neodvojivi deo suverene države Srbije", rekao je Jakšić.

Šef kosovske delegacije na pregovorima o pravima manjina Veton Suroi izjavio je da je kosovska strana spremna da na prvom sastanku o manjinama sasluša međunarodnu zajednicu i srpsku stranu. "Zainteresovani smo i da od međunarodne zajednice i srpske strane čujemo kako Beograd vidi budućnost srpske zajednice na Kosovu, može li se pomoći u ostvarivanju njihovih prava, kako da oni budu zaštićeni od majorizacije, kako uspostaviti kulturne veze između zajednica i drugo", rekao je Suroi. On je dodao da će danas albanska strana predstaviti svoju platformu, za koju je rekao da sadrži rešenja koja su išla dalje čak i od evropskih normi.

Šesta runda pregovora Beograda i Prištine o decentralizaciji, juče održana u Beču, nije pomogla da se dve strane pomaknu od početnih pozicija o nadležnosti novih opština na Kosovu sa srpskom većinom.

Ivanović: Primitivan pristup

Lider Srpske liste za Kosovo Oliver Ivanović kaže za B92 da je odluka o neučestvovanju pogrešna. "Niko ne može bolje od nas da zna šta su naši problemi u toj oblasti i niko ne zna bolje od nas koliko smo bili preglasavani u institucijama. Pitanje kolektivnih prava se ne rešava samo u institucijama, pa mislim da je naše prisustvo bilo neophodno. Odluka o neučestvovanju je posledica ranijeg stava o učestvovanju i legitimitetu, ali institucije postoje i niko im ne može osporiti legitimitet, bar ne na taj način. Jedini ljudi koj imaju informacije sa terena po pitanju Srba izostavljeni su iz razgovora. Mislim da je to pogrešan potez. Gubimo mnogo poena u predigrama, pa ćemo u završnici biti u problemu. Srbe na Kosovu samo će dodatno zabrinuti činjenica da njihove interese ne brani niko iz njihove sredine već neki teoretičari", kaže on.

"Mi želimo da se integrišemo u institucije, ali da imamo i mehanizme zaštire. Želimo da imamo neka zaštićena prava, da niko to ne može da promeni jednostavnim preglasavanjem u Skupštini. Albanska većina ne bi smela da ima mogućnost da tako nešto menja bez natpolovične saglasnosti srpskih poslanika. To je način za integraciju, a podizanje zidova i razdvajanje, što je primitivan pristup, nisu dobra rešenja i pojačavaju tenzije. Od tih tenzija prvi će stradati Srbi, koji su i do sada bežali od takvih problema, iseljavajući se", kaže Ivanović.

Šta sadrži albanski predlog

U platformi pregovaračke delegacije Prištine o pravima manjinskih zajednica navodi se da će biti promovisan, poštovan i štićen etnički, kulturni, verski i jezički identitet svih građjana i zajednica na Kosovu. U dokumentu koji će danas biti predočen na pregovorima u Beču, Kosovo se definiše kao sredina tolerancije, integracije i međusobnog poštovanja koja će imati sve zakonske garancije za to. List Koha ditore je objavio da se dokumentom predviđa da Kosovo preduzme i posebne mere za osiguranje mogućnosti da pripadnici svih zajednica da ostvaruju osnovna prava i slobode bez ikakvog oblika diskriminacije i na osnovu principa pune ravnopravnosti.

U dokumentu se ističe da će Kosovo formirati posebne instrumente za potpunu zaštitu prava i sloboda pripadnika zajednica. Kao posebna prava pripadnika manjina u dokumentu se pominju zabrana diskriminacije i puna ravnopravnost, učešće u javnom životu, Skupštini i Vladi Kosova, predstavljanje na lokalnom, opštinskom nivou i sudstvu. Predlogom su predviđeni način zaštite vitalnih nacionalnih interesa i instrumenti koji će to obezbediti na centralnom i opštinskom nivou.

Pripadnicima zajednica biće omogućeni ravnopravno učešće i rad u javnim službama, sloboda kretanja, pravo na upotrebu jezika u javnim službama, kulturna i verska prava, mediji na jezicima zajednica, pravo na obrazovanje, zdrastvenu zaštitu, korišćenje nacionalnih simbola, proslava praznika i drugo, navodi se u dokumentu.


Izvor: B92

 U BEČU PREGOVORI O ZAŠTITI MANJINA NA KOSMETU

U bečkoj palati Auersperg nastavljeni su tehnički pregovori o budućnosti Kosova i Metohije, prvom rundom razgovora o pravima manjina u južnoj srpskoj pokrajini. Pregovori na tu temu zakazani su na insistiranje izaslanika UN za pregovore o Kosovu i Metohiji Martija Ahtisarija.

Srbi sa Kosova najavili su juče da neće učestvovati u današnjoj rundi tehničkih pregovora posvećenoj pitanju manjina u pokrajini, ističući da Srbi nisu manjina već konstitutivni narod na Kosmetu.

Pregovarački tim Beograda čine savetnik predsednika Srbije Dušan Bataković, savetnik premijera Aleksandar Simić i ekspert Tomas Flajner.

Pregovarački tim Prištine prevodi Veton Suroi, a u timu su Nekibe Kelmendi, Isa Mustafa, Arsim Bajrami, Zulfi Merdža, Mark Veler i Fatmir Ljimaj, kome je Haški tribunal sudio za ratne zločine.

Bataković: Za Srbe prihvatljivo da budu konstitutivan narod

Član pregovaračkog tima Beograda Dušan Bataković izjavio je pred početak današnje runde pregovora u Beču o pravima manjina na Kosovu, da je za Srbe jedino prihvatljivo da u pokrajini imaju status konstitutivnog naroda. Bataković je rekao da su kosovski Srbi po istoriji, brojnosti i zaslugama za razvoj Kosova 'jasno definisani kao konstitutivni narod'.

'Ne možete jedan narod nasilno svesti na status manjine', poručio je Bataković i dodao da je važno da se učine dodatni napori da se prava drugih etničkih grupa zaštite. 'Spremni smo da njihova prava ovde branimo, s obzirom na ogromnu nesrazmeru izmedju onogo što Albanci uobičajeno govore i situacije na terenu', rekao je savetnik predsednika Srbije.

On je podsetio da je na statusnim pregovorima 24. jula u Beču kosovski premijer Agim Cceku rekao da će Kosovo biti dvojezično, da će zvanični jezici biti albanski i srpski. 'To je najbolja potvrda našeg stava da su Srbi konstitutivan narod, jer zašto bi se pravilo dvojezično ustrojstvo ako oni nisu konstitutivan narod', rekao je Bataković.

Beham: Srbi nisu manjina na Kosovu i Metohiji

Pitanja prava zajednica na Kosovu i Metohiji treba raspravljati u okviru statusnih pregovora, izjavila je, povodom pregovora o pravima manjina u Pokrajini, predstavnik pregovaračkog tima Beograda za vezu sa Kancelarijom izaslnika UN za Kosovo, ambasador Miroslava Beham.

'Srpski pregovarački tim i dalje smatra da se samo stvarnim pregovorima može doći do kompromisa izmedju Srba i Albanaca. Mi smatramo da pitanja prava zajednica treba raspravljati u okviru statusnih pregovora, jer je to političko i ustavno pitanje i ne može da se izdvoji iz pregovora o budućem statusu', kazala je ona novinarima.

Beham je rekla da je opšte poznato da je srpska zajednica na Kosmetu deo srpskog naroda, da sebe tako vidi i da zbog toga 'oni ne mogu da budu manjina'. 'Mi i dalje ponavljamo naše uverenje da se samo preko sporazumnog i kompromisnog rešenja može doći do održive solucije statusa Kosmeta i to u direktnim pregovorima u Beču.

Mislimo da će statusni pregovori, a ne bečki proces tehničkih razgovora, dovesti do sporazuma koji sadrzi principe koji treba da budu ugradjeni u ustave Srbije i Pokrajine. Ti ustavi bi sadržavali garancije za prava albanske zajednice u Srbiji, kao i garancije za bezbedan život Srba n Kosmetu', zaključila je ona. U prvoj rundi pregovora o pravima manjina na Kosovu i Metohiji, beogradski pregovarački tim učestvuje u okrnjenom sastavu, bez predstavnika Srba sa Kosmeta, koji su odbili učešće jer sebe ne smatraju manjinom u pokrajini.

Suroi predao platformu Kancelariji izaslanika UN

Pregovarački tim Prištine na današnjim pregovorima predvodi Veton Suroi koji je rekao je da je Kancelariji izaslanika UN [UNOSEK] predao platformu sa merama 'koje bi odbranile zajednice koje su u manjini, bilo od majorizacije u političkom odlučivanju, bilo u drugim sferama'.

'Mi upotrebljavamo reč zajednice kao termin za zajednice koje nisu u većini. Upotrebljavamo taj termin jer manjinska zajednica za neke zvuči loše. Bilo kakav bio status, na Kosovu će prevladati aktuelni demografski odnos. Moramo naći rešenja za relaciju izmedju većine i gradjana koji su u etničkoj manjini', rekao je Suroi pred današnji susret.

Očekuje se da će sastanak biti završen oko 16 časova, kada će se učesnici obratiti novinarima.


Izvor: RTS

 KINA: BEZ NAMETANJA REŠENJA O KOSMETU

Kina je ponovila da se rešenje za Kosovo mora naći u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, s Poveljnom UN, putem pregovora i bez nametanja rešenja.

Potpredsednik Kineske narodne političke savetodavne konferencije Vang Džungji, koji je primio ambasadora Srbije u Kini Miomira Udovičkog, istakao je značaj pitanja Kosova za Srbiju.

Vang je ponovio kineske stavove da se rešenje mora naći u skladu sa rezolucijom UN 1244, s Poveljom UN, putem pregovora i bez nametanja rešenja, potvrdjujući da će Kina nastaviti svoju konstruktivnu ulogu.

Obostrano je zaključeno da je neophodno unaprediti ekonomsku saradnju i da u tom smislu treba raditi na još boljem medjusobnom poznavanju i plasiranju novog imidža Srbije.


Izvor: RTS

 KOSMETSKI SRBI ODBILI DA UČESTVUJU U PREGOVORIMA; PRIŠTINA I BEOGRAD BEZ DOGOVORA

Prva runda pregovora o pravima i zaštiti manjina završena je u Beču bez ikakvih rezultata, uz, kako su konstatovali međunarodni posrednici, znatno udaljene stavove dve strane.

Srbi sa Kosova odbili su da učestvuju u današnjoj rundi tehničkih pregovora, ističući da Srbi nisu manjina već konstitutivni narod na Kosmetu.

Srpski pregovarački tim smatra da pitanja prava zajednica treba raspravljati u okviru statusnih pregovora, jer je to političko i ustavno pitanje i ne može da se izdvoji iz pregovora o budućem statusu.

Ekspert kancelarije izaslanika UN za Kosmet Bernhard Šlagek, koji je predsedavao sastankom, izjavio je da je pregovarački tim Prištine izašao sa konkretnim predlogom, dok je beogradska delegacija iznela samo svoj stav da o tom pitanju treba razgovarati u okviru političkih pregovora, to jest o statusu.

On je dodadao da je tokom diskusije došlo do razmene mišljenja o detaljima kao što su zastupljenost zajednica u institucijama, odnosno kako ih zaštiti preko institucija.

'Dogovorili smo da se o ovom pitanju nastave razgovori na nivou eksperata. Eksperti UNOSEK posetiće Beograd i Prištinu. Prištinska delegacija želi da se konsultuje dalje sa UNOSEK, ali i Beogradom, da razradi dalje svoj predlog', objasnio je Šlagek.

On je istovremeno naglasio da je UNOSEK primio k znanju da kosmetski Srbi nisu učestvovali u ovim pregovorima, i dodao da su njihove pozicije zastupali predstavnici Beograda.

'Ova odluka predstavlja propuštanje mogućnosti za razgovor o pravima pre svega srpske zajednice', kazao je Šlagek. 'To je nesporazum jer posle 24.jula, početka pregovora o statusu, sve teme su sada na dnevnom redu. Mislim da možemo i da ćemo moći da razjasnimo ovaj nesporazum', uveren je Šlagek.

Bataković: Za Srbe prihvatljivo da budu konstitutivan narod

Član pregovaračkog tima Beograda Dušan Bataković izjavio je pred početak današnje runde pregovora u Beču o pravima manjina na Kosovu, da je za Srbe jedino prihvatljivo da u pokrajini imaju status konstitutivnog naroda. Bataković je rekao da su kosovski Srbi po istoriji, brojnosti i zaslugama za razvoj Kosova 'jasno definisani kao konstitutivni narod'.

'Ne možete jedan narod nasilno svesti na status manjine', poručio je Bataković i dodao da je važno da se učine dodatni napori da se prava drugih etničkih grupa zaštite. 'Spremni smo da njihova prava ovde branimo, s obzirom na ogromnu nesrazmeru izmedju onogo što Albanci uobičajeno govore i situacije na terenu', rekao je savetnik predsednika Srbije.

On je podsetio da je na statusnim pregovorima 24. jula u Beču kosovski premijer Agim Čeku rekao da će Kosovo biti dvojezično, da će zvanični jezici biti albanski i srpski. 'To je najbolja potvrda našeg stava da su Srbi konstitutivan narod, jer zašto bi se pravilo dvojezično ustrojstvo ako oni nisu konstitutivan narod', rekao je Bataković.

Beham: Srbi nisu manjina na Kosovu i Metohiji

Pitanja prava zajednica na Kosovu i Metohiji treba raspravljati u okviru statusnih pregovora, izjavila je, povodom pregovora o pravima manjina u Pokrajini, predstavnik pregovaračkog tima Beograda za vezu sa Kancelarijom izaslnika UN za Kosovo, ambasador Miroslava Beham.

'Srpski pregovarački tim i dalje smatra da se samo stvarnim pregovorima može doći do kompromisa izmedju Srba i Albanaca. Mi smatramo da pitanja prava zajednica treba raspravljati u okviru statusnih pregovora, jer je to političko i ustavno pitanje i ne može da se izdvoji iz pregovora o budućem statusu', kazala je ona novinarima.

Beham je rekla da je opšte poznato da je srpska zajednica na Kosmetu deo srpskog naroda, da sebe tako vidi i da zbog toga 'oni ne mogu da budu manjina'. 'Mi i dalje ponavljamo naše uverenje da se samo preko sporazumnog i kompromisnog rešenja može doći do održive solucije statusa Kosmeta i to u direktnim pregovorima u Beču.

Mislimo da će statusni pregovori, a ne bečki proces tehničkih razgovora, dovesti do sporazuma koji sadrzi principe koji treba da budu ugradjeni u ustave Srbije i Pokrajine. Ti ustavi bi sadržavali garancije za prava albanske zajednice u Srbiji, kao i garancije za bezbedan život Srba n Kosmetu', zaključila je ona. U prvoj rundi pregovora o pravima manjina na Kosovu i Metohiji, beogradski pregovarački tim učestvuje u okrnjenom sastavu, bez predstavnika Srba sa Kosmeta, koji su odbili učešće jer sebe ne smatraju manjinom u pokrajini.

Suroi: Priština ima razrađen predlog

Priština ima razradjeni predlog koji pokriva sve oblasti zastupljenosti zajednica na Kosovu i Metohiji, saopštio je, po završetku prve runde pregovora o pravima manjina na Kosmetu, šef pregovaračkog tima Prištine Veton Suroi.

'Smatramo da je budućnost Kosmeta nezavisnost, i da to mora biti država svih svojih gradjana i svih njenih identiteta', poručio je on na konferenciji za štampu.

'Na ovim pregovorima smo slušali šta Beograd ima da kaže. Na žalost nismo puno toga novog čuli što bi mogli uneti u naš dokument o pravima manjina', objasnio je Suroi.

'Žalimo što kosmetski Srbi nisu učestvovali u ovim pregovorima. Mi smo se konsultovali sa Srbima u prošlosti i smatram da treba to da radimo i ubuduće.

U pregovorima o budućnosti Kosmeta smatram da kosmetski Srbi treba da učestvuju u okviru naše delegacije', istakao je on vezano za odbijanje kosmetskih Srba da učestvuju u pregovorima o manjinama, jer sebe smatraju konstitutivnim narodom.

Upitan šta znači učešće optuženika za ratne zločine Fatmira Ljimaja,u okviru prištinske delegacije, na ovim pregovorima Suroi je kazao da se time šalje poruka koja pokazuje da je ceo politički spektar prisutan u rešavanju ovog pitanja i da su svi privrženi zaštiti prava manjina.

'Ljimaj je vodio oslobodilački rat, a ne rat protiv srpskog naroda, i dobro je da se on nalazi u delegaciji koja se brine o pravima manjina', naglasio je on.


Izvor: RTS

Probni popis na Kosovu u oktobru
Priština -- Centralna kosovska komisija za popis stanovništva odlučila da 30. oktobra započne drugi probni popis na Kosovu.

Komisija, koju je formirala Skupština Kosova, nije, međutim, odlučila kada će organizovati redovan popis i kako će se popisivati lica raseljena sa Kosova. O tome treba da odluči Skupština Kosova i šef UNMIK-a.

"Probni popis će biti organizovan u tri opštine, Peći, koja je izabrana među većim opštinama, Kamenici i Strpcu, koje su izabrane među srednjim i manjim opštinama", rekao je direktor Direkcije za popis stanovništva, porodičnih domaćinstava i stanova u Statističkom zavodu Kosova, Refik Ramaj.

Popis će, dodao je Ramaj, pratiti međunarodni monitoring, a
Direkcija sve priprema u skladu sa preporukama UN i Komisije "Evrostata", statističke službe EU. Prvi probni popis je na Kosovu organizovan u decembru prošle godine.


Izvor: B92

Sa­mo Al­ban­ci re­kli svo­je
D. R. - M. Z. R., 8. avgust 2006

BEČ - Run­da je no­va, a vest zvu­či po­zna­to: Sr­bi i Al­ban­ci ni­su se do­go­vo­ri­li - ni o če­mu.
Pr­va run­da pre­go­vo­ra o pra­vi­ma i za­šti­ti ma­njin­skih za­jed­ni­ca na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, u utorak je u Be­ču za­vr­še­na - bez ika­kvih re­zul­ta­ta.
Pre­go­va­rač­ki tim Pri­šti­ne iz­neo je kon­kre­tan pred­log za re­ša­va­nje pro­ble­ma ma­nji­na, dok je be­o­grad­ska de­le­ga­ci­ja iz­ne­la stav da o tom pi­ta­nju tre­ba raz­go­va­ra­ti u okvi­ru pre­go­vo­ra o sta­tu­su, a ne o teh­nič­kim pi­ta­nji­ma.
Šef pre­go­va­rač­kog ti­ma Pri­šti­ne na ovom sa­stan­ku Ve­ton Su­ro­ji iz­neo je ne­ke de­ta­lje nji­ho­vog pred­lo­ga:
- Ni na je­dan na­čin ne sme da bu­de ma­jo­ri­za­ci­je vi­tal­nih in­te­re­sa za­jed­ni­ca na Ko­so­vu - ka­že Su­ro­ji. - Kon­kret­no, u Ustav­nom su­du ima­će­mo po­seb­nu ko­mo­ru za pra­va za­jed­ni­ca, a to zna­či da ni­je­dan za­kon ne mo­že ima­ti ustav­no­prav­ni le­gi­ti­mi­tet i le­ga­li­tet, uko­li­ko je u su­prot­no­sti s in­te­re­si­ma za­jed­ni­ca.
Eks­pert Kan­ce­la­ri­je iza­sla­ni­ka UN za Ko­smet Ber­nhard Šla­gek, ko­ji je pred­se­da­vao sa­stan­kom, na kon­fe­ren­ci­ji za štam­pu po­sle sa­stan­ka, re­kao je da je to­kom di­sku­si­je, ipak, bi­lo raz­me­ne mi­šlje­nja o ne­kim de­ta­lji­ma - na pri­mer, o za­stu­plje­no­sti za­jed­ni­ca i nji­ho­voj za­šti­ti u in­sti­tu­ci­ja­ma, slo­bo­di kre­ta­nja, me­di­ji­ma, je­zi­ku...
- Do­go­vo­ri­li smo se da se o ovom pi­ta­nju na­sta­ve raz­go­vo­ri na ni­vou eks­pe­ra­ta. Eks­per­ti Kan­ce­la­ri­je UN po­se­ti­će Be­o­grad i Pri­šti­nu - re­kao je Šla­gek.
Za­ključ­ni sa­stan­ci o nad­le­žno­sti srp­skih op­šti­na, ka­ko sa­zna­je­mo, tre­ba­lo bi da se odr­že 24. av­gu­sta, u Be­o­gra­du i Pri­šti­ni po­je­di­nač­no.

IZ­JA­VA SRP­SKOG PRE­GO­VA­RAČ­KOG TI­MA
GA­RAN­CI­JE U USTA­VI­MA

- SRP­SKI pre­go­va­rač­kim tim sma­tra da sa­mo stvar­ni pre­go­vo­ri mo­gu da do­ve­du do kom­pro­mi­sa iz­me­đu Sr­ba i Al­ba­na­ca, kao i da se o pra­vi­ma za­jed­ni­ca mo­že ras­pra­vlja­ti sa­mo u okvi­ru ob­u­hvat­nih raz­go­vo­ra o bu­du­ćem sta­tu­su Ko­so­va i Me­to­hi­je, i bu­du­ćem po­li­tič­kom ure­đe­nju po­kra­ji­ne - pro­či­tao je sa­vet­nik srp­skog pre­mi­je­ra Alek­san­dar Si­mić iz­ja­vu srp­skog pre­go­va­rač­kog ti­ma. - Sta­tu­sni pre­go­vo­ri, a ne beč­ki pro­ces teh­nič­kih pre­go­vo­ra, tre­ba­lo bi da do­ve­du do spo­ra­zu­ma, ko­ji sa­dr­ži prin­ci­pe ko­ji tre­ba da bu­du ugra­đe­ni u ustav Sr­bi­je i ustav po­kra­ji­ne. Ustav Sr­bi­je i ustav Ko­so­va i Me­to­hi­je bi sa­dr­ža­li ga­ran­ci­je za pra­va al­ban­ske za­jed­ni­ce u Sr­bi­ji, ali i ga­ran­ci­je i in­sti­tu­ci­o­an­lna re­še­nja za stvar­nu za­šti­tu srp­skog na­ro­da u po­kra­ji­ni.
Sa­vet­nik pred­sed­ni­ka Sr­bi­je Du­šan Ba­ta­ko­vić ne­gi­rao je da je srp­ski pre­go­va­rač­kim tim na ovom sa­stan­ku vi­deo bi­lo ka­kav do­ku­ment al­ban­ske stra­ne o pra­vi­ma za­jed­ni­ca.

LE­ON KO­JEN O BEČ­KIM PRE­GO­VO­RI­MA O NAD­LE­ŽNO­STI­MA SRP­SKIH OP­ŠTI­NA
TAK­TIČ­KO OD­BI­JA­NJE

Me­đu­na­rod­ni po­sred­ni­ci bi do­sta to­ga pri­hva­ti­li, ili ne kao pra­vo Sr­ba na KiM, ne­go kao ne­što što oni mo­gu do­bi­ti sa­mo do­brom vo­ljom me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce

NA po­sled­njoj run­di raz­go­vo­ra o de­cen­tra­li­za­ci­ji u Be­ču, po­sve­će­noj su­štin­skom pi­ta­nju pro­ši­re­nih nad­le­žno­sti za srp­ske op­šti­ne na KiM, mo­žda još ja­sni­je ne­go ra­ni­je, vi­de­lo se da tri stra­ne - Be­o­grad, Pri­šti­na i me­đu­na­rod­ni po­sred­ni­ci - i da­lje ima­ju tri pri­lič­no raz­li­či­ta vi­đe­nja - ka­že za "No­vo­sti" Le­on Ko­jen, član na­šeg pre­go­va­rač­kog ti­ma.
On na­vo­di da je naš zah­tev da se Sr­bi­ma, pre­ko lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, in­sti­tu­ci­o­nal­no ga­ran­tu­ju osnov­na pra­va. To su pra­vo na oču­va­nje na­ci­o­nal­nog i kul­tur­nog iden­ti­te­ta (kroz nad­le­žno­sti u obra­zo­va­nju i kul­tu­ri), pra­vo na lič­nu i prav­nu si­gur­nost (kroz nad­le­žno­sti u po­li­ci­ji i sud­stvu), pra­vo na obez­be­đen mi­ni­mum u ma­te­ri­jal­nom i so­ci­jal­nom smi­slu (kroz nad­le­žno­sti u zdrav­stvu i so­ci­jal­noj po­li­ti­ci).
- Al­ban­ci to naj­ve­ćim de­lom od­bi­ja­ju, ma­da je moj uti­sak da je nji­ho­vo od­bi­ja­nje tak­tič­kog ka­rak­te­ra - pro­ce­nju­je Ko­jen. - Me­đu­na­rod­ni po­sred­ni­ci bi do­sta to­ga pri­hva­ti­li, ali ne kao pra­vo Sr­ba na KiM, ne­go kao ne­što što oni mo­gu do­bi­ti sa­mo do­brom vo­ljom me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce. Re­ci­mo, srp­ska de­ca mo­gu da se obra­zu­ju po na­šim na­stav­nim pla­no­vi­ma i pro­gra­mi­ma, da uče iz na­ših udž­be­ni­ka, ali sa­mo ako ih u to­me po­dr­že pred­stav­ni­ci me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce u po­kra­ji­ni. Ni ovo, ni slič­na re­še­nja u dru­gim obla­sti­ma Be­o­grad ne mo­že da pri­hva­ti.
Zbog ova­kvih po­nu­da, naš tim u Be­ču pre­kju­če ja­sno je re­kao da kom­pro­mis tre­ba na­ći na dru­gi na­čin, a ka­ko is­ti­če naš sa­go­vor­nik, srp­ska stra­na je tu već po­ka­za­la mno­go do­bre vo­lje.
- To­kom sle­de­ćih ne­de­lja osta­je da se vi­di ko­li­ko su slič­nu do­bru vo­lju sprem­ni da po­ka­žu ko­smet­ski Al­ban­ci i Ah­ti­sa­ri­jev tim - ka­že Ko­jen, ko­ji ni­je pri­su­stvo­vao sa­stan­ku u utorak.

PO­DE­LI­LI SE
PRED­STAV­NI­CI ko­smet­skih Sr­ba raz­li­či­to su oce­ni­li ne­u­če­stvo­va­nje srp­skih pred­stav­ni­ka s KiM u raz­go­vo­ri­ma o pra­vi­ma ma­njin­skih za­jed­ni­ca.
Pred­sed­nik Srp­skog na­ci­o­nal­nog ve­ća se­ver­nog Ko­sme­ta Mi­lan Iva­no­vić re­kao je Tan­ju­gu da je to "pra­va stvar", jer bi se u su­prot­nom Ko­so­vu dao atri­but dr­žav­no­sti.
Sa dru­ge stra­ne, šef po­sla­nič­kog klu­ba Srp­ske li­ste za KiM Ran­đel Noj­kić oce­nio je da se be­o­grad­ski pre­go­va­rač­ki tim na ovaj na­čin po­de­lio i "dao se­bi auto­gol".
Slič­no mi­sli i Oli­ver Iva­no­vić, ko­ji sma­tra da se mo­ra­lo uče­stvo­va­ti jer ni­ko od ko­smet­skih Sr­ba ne zna bo­lje šta su nji­ho­vi pro­ble­mi.

STR­PLJE­NJA I MU­DRO­STI
NO­VO­I­ME­NO­VA­NI am­ba­sa­dor Sr­bi­je u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma, Pa­vle Je­vre­mo­vić iz­ja­vio je da u Nju­jork po­la­zi sa iz­ve­snom do­zom op­ti­mi­zma i u uve­re­nju da će za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju bi­ti pro­na­đe­no po­li­tič­ko, a ne na­met­nu­to re­še­nje.
- Na­si­lje kao re­še­nje je po­tro­še­no. Bi­će te­ških tre­nu­ta­ka, ali ima pro­sto­ra za ci­vi­li­zo­van do­go­vor Be­o­gra­da i Pri­šti­ne - oce­nio je Je­vre­mo­vić, za Tan­jug.
On je ipak uve­ren da će se za­vr­šno po­gla­vlje pre­go­va­ra o Ko­so­vu od­i­gra­ti u Uje­di­nje­nim na­ci­ja­ma.

KI­NA PRO­TIV NA­ME­TA­NJA
KI­NA je u utorak po­no­vi­la da se re­še­nje za Ko­so­vo mo­ra na­ći u skla­du sa Re­zo­lu­ci­jom Sa­ve­ta bez­bed­no­sti UN 1244, s Po­ve­ljom UN, pu­tem pre­go­vo­ra i bez na­me­ta­nja re­še­nja.
Pot­pred­sed­nik Ki­ne­ske na­rod­ne po­li­tič­ke sa­ve­to­dav­ne kon­fe­ren­ci­je Vang Džun­gji ko­ji je u utorak pri­mio am­ba­sa­do­ra Sr­bi­je u Ki­ni Mi­o­mi­ra Udo­vič­kog, is­ta­kao je zna­čaj pi­ta­nja Ko­so­va za Sr­bi­ju.


Izvor: Novosti

prica o kosovu je zavrsena.zar mislite da ce amerika dozvoliti da njena baza na kosovu bude pod kontrollom srbije!?MA DAJ

Nije u pitanju Bondstil, već rudno bogatstvo KiM. Da li ste čuli za Zeolit? Niste? E, pa to je mineral iz porodice Lantanida (lakih zemalja) koji u vrlo tankom sloju debljine do par milimetara potpuno zaustavlja radioaktivno zračenje, a po normalno nepotvrđenim, nezvaničnim izveštajima najbogatije nalazište se nalazi na KiM, i to baš na području Uroševca. U Bondstilu, koji je najveća američka baza u tuđoj zemlji, istraživanja se vrše uveliko. Izgleda da baš oko toga nismo postigli dogovor sa Amerima, a šiptare, nadrogirane i ozračene niko ništa ne pita.

INTERVJU Slavka Drašković, Kongres srpskog ujedinjenja
Prvo srpsko pitanje, pa Kosmet
Hajde da postavimo srpsko pitanje i tako će efikasnije i povoljnije za Srbiju i to biti rešeno. Albanci će svoje uskoro rešiti

Slavka Drašković, direktor beogradske kancelarije Kongresa srpskog ujedinjenja i direktor zadužbine "Studenica" iz San Franciska u intervjuu za Glas kaže da je naša dijaspora mogla daleko više da učini za Srbiju u toku rata (i dan-danas može), a time da pomogne rešavanju kosovskog problema da je srpsko pitanje bilo pravilno definisano, jasno artikulisano i efikasno sprovođeno.

- Kongres je godinama bio jedini srpski predstavnik koji je lobirao u Vašingtonu, a doprineli smo i formiranju srpskog kokusa u američkom Kongresu. Zahvaljujući nama, grupa kongresmena i senatora informišu Kongres i Senat o Srbiji. Političare, koji prilaze našem kokusu ne zanima Srbija jer s njom nemaju ništa, već Srbi kao njihovi glasači. Samo ih zanima da dobiju izbore i izađu u susret glasačima, jer Srba u Americi, odnosno Amerikanaca srpskog porekla, ima daleko više nego, recimo, Albanaca ili bosanskih muslimana. U Ohaju, Kaliforniji i Njujorku mnogo smo jači od ostalih zajednica, iako se verovalo da je u Njujorku više Albanaca, zbog njihove glasnosti.

U jeku smo pregovora o budućem statusu Kosmeta. Imamo li šanse da pobedimo albanski lobi?
- To je neuporedivo. Nažalost, Albanci odavno imaju konsenzus o tome šta hoće i bore se svi kao jedan. A mi još nemamo definisano srpsko nacionalno pitanje. Istaknuti članovi KSU, posebno Majkl Đorđević, posle odlaska Crne Gore pokušavali su da skrenu pažnju da treba stvoriti konsenzus i postaviti srpsko pitanje na svetsku ravan. Bez rešenja srpskog pitanja nema stabilnosti na Balkanu, a nema ni rešenja kosovskog problema. Hrvati, Makedonci i Slovenci rešili su svoje pitanje, sada će i Albanci.

- Samo Srbi svoje nisu, i dalje čekamo, sledimo put događaja. Naša država se uvek usteže, zbog loše propagande, da ga postavi. Ovo je, možda, jedan od poslednjih trenutaka da ga predočimo međunarodnoj zajednici. Međutim, za to je potreban jak lobi, pre svega u Americi, a i u Evropi. Možemo da pomognemo, samo ako znao šta treba da kažemo, za šta da lobiramo.

Rekoste da su Albanci rešili svoje nacionalno pitanje. Znači li to da je za dijasporu Kosovo već nezavisno?
- Ne, apsolutno ne mislimo tako. Kosovo nije rešeno, nije sve gotovo. Hajde da postavimo srpsko pitanje i tako će efikasnije i povoljnije za Srbiju i to biti rešeno. Albanci će svoje uskoro rešiti, na zadovoljavajući ili manje zadovoljavajući način. A dok ne bude rešeno srpsko pitanje, koje još nije ni postavljeno, svaki naš uspeh dobijen je na mišiće, nema generalnog toka. Sve što radimo uz ogroman napor u suštini je nedovoljno i jedva dobijeno.
      
ZADUŽBINA "STUDENICA" STIPENDIRA STUDENTE IZ SRBIJE

- To je, možda, najbolje što je dijaspora uradila za Srbiju, preko zadužbine "Studenica" iz San Franciska, koju vodi Majkl Đorđević. "Studenica" daje stipendije vrhunskim studentima već 10 godina. Godišnja stipendija u Srbiji je oko 1.000 dolara, a fond nam je 100.000 dolara, dok u Americi imam do 250.000 dolara, a jedna stipendija je oko 30.000. Problem je što su izuzetno dobri, pa ih američke firme traže ponudama koje se teško odbijaju. Ovde nemaju perspektivu, a želimo da u Srbiji daju najviše. Osim toga, "Studenica" štampa knjige, oprema škole i fakultete, finansira sve napore koji pomažu obrazovanje u Srbiji. Verujemo da je to najbolji način za unapređenje kolektivnog uma nacije, da ulažemo u budućnost srpske nacije - naglasila je Slavka Drašković.      
   
   



Znači li to da vaša saradnja sa Vladom Srbije nije na zadovoljavajućem nivou?
- Pre bih rekla da u samoj vladi o tome nema konsenzusa. Nema ni saglasja o novom ustavu, pošto tražimo da njime bude regulisan i odnos matice i dijaspore. Oko sedam miliona Srba je u Srbiji, a 3,5 miliona u dijaspori i još milion i po u zemljama bivše SFRJ. Tih pet miliona Srba van matice ogroman su kapital, u novcu i znanju i moći. Zato u ustavu treba da piše da smo svi jedno nacionalno biće. Dakle, nije u pitanju nesaradnja s vladom, mada ima i toga, pošto ova država uopšte ne procenjuje dobro potencijal dijaspore.

- Ona nam se ne obraća, komuniciramo samo ako mi nešto pitamo. Ipak, saradnja je neuporedivo bolja nego ranije, jer smo dobili ministarstvo i pravo glasa. Međutim, ono nema dovoljno uticaja, mlado je, ne može da donese nijednu odluku bez obraćanja nekom drugom ministarstvu. Za sve je nadležan neko drugi.

Koliko, u tim uslovima, srpska dijaspora investira u Srbiju?
- Talasa investiranja dijaspore u Srbiju nema, ulaganja su sporadična i to pokušavamo da promenimo. Već tri godine radimo na ekonomskom povezivanju i u oktobru ćemo, u Čikagu, organizovati Drugu srpsku privrednu konferenciju u Americi. Mnogo je firmi iz Srbije zainteresovano, jer je ulazak na to tržište preko dijaspore jeftiniji. Bez nas bi morali da daju samo 20.000 do 50.000 dolara za markentinšku studiju, kako bi znali gde bi bili na tom tržištu. A ni to im ne garantuje da će tamo uspeti.

- Telefoni su nam usijani, zovu nas iz Čikaga, zainteresovani su za naše proizvode. A naše firme misle da imaju još vremena. Oni razmišljaju - tek je avgust, prijavićemo se u septembru, kažu "računajte na mene, molim vas, ja idem u Čikago". A ne samo da nemaju ugovore, nego se i ne pripremaju, iako bi sada morali da imaju propagandni materijal. Iz Čikaga već traže da znaju ko dolazi iz Srbije, a nemamo šta da im kažemo, jer su naši izlagači na odmoru! Inače, tu nam je mnogo pomogao naš konzul Vesko Nikitović, zahvaljujući njemu verovatno će Čikago i Beograd biti pobratimljeni gradovi. nJelena Jevremović

Izvor: Glas Javnosti

 SANDA RAŠKOVIĆ-IVIĆ: ZA ZLOČINE JOŠ NIKO NIJE ODGOVARAO

Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković Ivić podsetila je, u otvorenom pismu v.d. šefa UNMIK-a Stivenu Šuku, da je 230.000 Srba prognano iz Pokrajine i da se punih sedam godina onemogućava njihov povratak kućama.

To se događa uprkos Rezoluciji 1.244 kojom je Misiji UN povereno da obezbedi mir, sigurnost i poštovanje ljudskih prava pripadnicima svih zajednica na Kosmetu, navela je Rašković-Ivić u pismu koje prenosi 'Politika'.

Navodeći da 'albanski separatisti sprovode neprestani i nekažnjeni teror nad Srbima', ona je ukazala da je svaki nekažnjeni zločin, u stvari, dvostruki zločin i da je međunarodna zajednica najodgovornija za jadno i tragično stanje na Kosovu'.

'Albanski separatisti su izvršili stotine i stotine napada na Srbe, a da niko nije odgovarao za te zločine. Počinioci su na slobodi i to tumače kao najbolji podstrek za činjenje novih zločina', upozorila je ona.

Rašković-Ivić podseća Šuka da su još 22. jula 1999. albanski sepatisti u selu Staro Gracko, opština Lipljan, pobili i masakrirali 14 srpskih seljaka, žetelaca, a da zločinci nisu nikada privedeni pravdi.

U Podujevu, 16. februara 2001. godine, albanski separatisti podmetnuli su bombu pod autobus 'Nišek-spresa'. Četvoro ljudi je ubijeno, a zlikovici su i dalje na slobodi.

Još suroviji zločin je počinjen u Obiliću 23. juna 2003. godine, kada su albanski separatisti masakrirali porodicu Stolić. 'Vi dobro znate da je i ovaj strašni zločin do danas ostao nekažnjen', podsetila je ona Šuka.

'Znate i da nisu otkriveni albanski teroristi koji su granatom ubili dva Srbina 3. februara 2000. godine, kada je u blizini sela Čubrelj pogodjen autobus koji je prevozio Srbe', dodala je Rašković-Ivić.

'Mnogo je reči i bezvrednih obećanja dato da će biti rasvetljen najteži zločin koji je počinjen u Goraždevcu 13. avgusta 2003. godine.

Tada su, Vi svakako znate sve detalje, zlikovci ubili dva srpska dečaka, a četvoricu ranili', istakla je ona.

'Gospodine Šuk, krajnje je vreme da se daju jasni odgovori za svaki počinjeni zločin albanskih separatista. Vaša je obaveza da obezbedite da se ovi zlikovci nađu u zatvorima.

Vaša je i obaveza da, ako nisu u zatvoru, u potpunosti objasnite zašto nisu?'- poručila je Rašković-Ivić Šuku.


Izvor: RTS