RAŠKOVIĆ IVIĆ U GRAČANICI, CENTRALNOM KOSOVU I KOSOVSKOJ MITROVICI

raskovic-sanda31 Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić izjavila je da će Gračanica u predstojećem procesu decentralizacije na Kosovu i Metohiji 'postati perjanica novoformiranih opština'.

Taj deo centralnog Kosova i Metohije treba da izraste u urbani centar i to će podržati Vlada Srbije, rekla je Sanda Rašković-Ivić tokom razgovara sa predstavnicima javnih ustanova na centralnom delu pokrajine. Ona je dodala da treba stvoriti uslove za što bržu intergraciju do 2009. godine interno raseljnih ljudi, kao i proširenje prištinskog univerziteta i vraćenje svih izmeštenih institucija.

Rašković-Ivić je nakon toga obišla Ginekološko odeljenje bolnice 'Simonida' u Gračanici, gde je ocenila da je radjanje dece znak da će ljudi ostati na Kosovu i Metohiji. Na ginekološkom odeljenju prošlog meseca je rodjeno 48 beba što je najviše do sada, a od početka godine rodjeno je više od 260 beba istakli su lekari i najavili da očekuju da ove godine bude rodjeno oko 500 beba.

Predsednica Koordinacionog centra u toku dana obići će još nekoliko mesta na centralnom Kosovu i razgovarati sa meštanima Plemetine, Obilića i sela Staro gradsko, gde će položiti cveće na grobove 14 žeteoca, ubijenih pre šest godina.


Izvor: RTS

Ame­ri­ka je otac Ko­so­va
M. AN­TIĆ, 15. jul 2006

ŠEST go­di­na krio sam re­še­nje ka­ko tre­ba da iz­gle­da za­sta­va ne­za­vi­sne dr­ža­ve Ko­so­vo. Či­nio sam to za­to što je ne­za­vi­snost bi­la da­le­ka. Ali sa­da, po­što se taj dan pri­bli­žio, ot­kri­ću taj­nu - to je ame­rič­ka za­sta­va sa dvo­gla­vim cr­nim or­lom u gor­njem le­vom uglu - iz­ja­vio je Džo­zef Di­o­gar­di, vo­de­ći al­ban­ski lo­bi­sta u Ame­ri­ci, pri­štin­skoj no­vin­skoj agen­ci­ji "Ko­so­va pres".
Di­o­gar­di, biv­ši se­na­tor i kon­gre­smen, ko­ji vi­še od dve de­ce­ni­je pred­vo­di ame­rič­ko-al­ban­ski lo­bi u Nju­jor­ku, i ko­ji je od Al­ba­na­ca za ne­za­vi­snost Ko­so­va do­bio i po­tro­šio sto­ti­ne mi­li­o­na do­la­ra pr­lja­vog nov­ca - sa­ku­plje­nog od pro­da­je oruž­ja, dro­ge, tr­go­vi­ne lju­di­ma i pro­sti­tu­ci­je, Al­ban­ci­ma na Ko­so­vu po­slao je sle­de­ću po­ru­ku:
- Al­ban­ci tre­ba da shva­te da ne­za­vi­snost do­la­zi iz Sje­di­nje­nih Dr­ža­va. Ako lju­di zna­ju da je Ame­ri­ka otac Ko­so­va, on­da ta­ko tre­ba i da se po­na­ša­ju. Ka­da ame­rič­ki na­rod sa­zna da je vaš na­ci­o­nal­ni sim­bol isti kao nji­hov, i da se pod tim sim­bo­lom bo­ri­te, on­da oba­ve­zu­je­te ame­rič­ki na­rod da bu­de vaš naj­bo­lji pri­ja­telj na Bal­ka­nu. Vi ne tre­ba da če­ka­te da ovu za­sta­vu pri­hva­ti­te po­sle pro­gla­še­nja ne­za­vi­sno­sti. Na­pro­tiv, tre­ba­lo bi da je ima­te pre to­ga. Raz­lo­ga je mno­go.
Za­sta­va je bi­la sa­mo po­vod da se Di­o­gar­di i nje­go­va su­pru­ga Šir­li, ko­ja je ta­ko­đe va­tre­ni al­ban­ski lo­bi­sta, obra­te ko­sov­skim Al­ban­ci­ma. U tre­nut­ku ka­da se, po nji­ho­vom mi­šlje­nju, bi­je "od­luč­na bit­ka" za ne­za­vi­snost Ko­so­va, Di­o­gar­di je upo­zo­rio svo­je ko­sov­ske pri­ja­te­lje:
- Od kra­ja ma­ja svi li­de­ri sa Ko­so­va zna­ju da je sa­mo­zva­ni Od­bor za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju pot­pi­sao ugo­vor sa naj­po­zna­ti­jim lo­bi­stič­kim ku­ća­ma u SAD, vre­dan 600.000 do­la­ra, ka­ko bi u Va­šing­to­nu lo­bi­ra­li pro­tiv ko­sov­skog pi­ta­nja. Pri tom, oni ne zna­ju da je taj ugo­vor pot­pi­sao Džejms Dže­a­tris, ame­ri­ka­no-grk, ko­ji je član Srp­skog kon­gre­sa uje­di­nje­nja i ko­ji sa svo­jom gru­pom pro­di­re do sa­mih vr­ho­va ame­rič­ke ad­mi­ni­stra­ci­je i ser­vi­ra im pri­ču o Al­ban­ci­ma kao ta­li­ba­ni­ma, o Al­ban­ci­ma kao mu­sli­ma­ni­ma ko­ji su po­ve­za­ni sa te­ro­ri­sti­ma Bin La­de­na, o Al­ban­ci­ma kao naj­o­pa­sni­jim be­lim te­ro­ri­sti­ma u Evro­pi...
Di­o­gar­di i nje­go­va su­pru­ga svo­jim "po­slo­dav­ci­ma" u Pri­šti­ni skre­nu­li su pa­žnju "ka­ko oni sa­da ra­de kao vo­lon­te­ri, bez i jed­nog di­na­ra", a da ko­sov­ski al­ban­ski li­de­ri pri­li­kom do­la­ska u Ame­ri­ku idu kod "ne­kih ne­for­mal­nih i ne­u­ti­caj­nih gru­pa", da "uza­lud tro­še pa­re" i da je pra­va adre­sa Al­ban­sko-ame­rič­ki sa­vez, ko­ji upra­vo njih dvo­je pred­vo­de:
- Mi ne že­li­mo ni­ka­kvu ne­za­vi­snost, ko­ja ne zna­či ne­za­vi­snost. Za­la­že­mo se za su­ve­re­nu dr­ža­vu. Na­da­mo se da će ko­sov­ski li­de­ri vo­di­ti ra­ču­na šta pot­pi­su­ju. Je­di­na adre­sa gde mo­gu do­bi­ti su­ve­re­nu dr­ža­vu, je­ste Ame­ri­ka, re­kao je Di­o­gar­di.



Izvor: Novosti

Пред наставак преговора о будућем статусу Космета
Грачаница као охрабрење
Државни тим за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије састаће се сутра у Председништву Србије

ГРАЧАНИЦА – Званичници Србије наставили су активности пред наредну рунду преговора о будућем статусу Космета, која ће бити одржана прекосутра у Бечу. Председница Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић изјавила је јуче да ће Грачаница у предстојећем процесу децентрализације на Косову и Метохији „постати перјаница новоформираних општина”. Државни тим за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије састаће се сутра у Председништву Србије. Скупу ће присуствовати Борис Тадић, Војислав Коштуница, Вук Драшковић и чланови преговарачког тима.

Грачаница је део централног Косова и Метохије који треба да израсте у урбани центар и то ће подржати Влада Србије, рекла је Санда Рашковић-Ивић током разговара са представницима јавних установа на централном делу Покрајине.

Она је додала да треба створити услове за што бржу интерграцију до 2009. године интерно расељних људи, као и проширење Приштинског универзитета и враћење свих измештених институција.

Рашковић-Ивић је после тога обишла Гинеколошко одељење болнице „Симонида” у Грачаници, где је оценила да је рађање деце знак да ће људи остати на Косову и Метохији.

На Гинеколошком одељењу прошлог месеца је рођено 48 беба што је највише до сада, а од почетка године рођено је више од 260 беба истакли су лекари и најавили да очекују да ове године буде рођено око 500 беба.

Председница Координационог центра у току дана обишла је још неколико места на централном Космету и разговарала са мештанима Племетине, Обилића и села Старо Грацко.

Државни тим за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије одржаће сутра у 10 часова састанак у у Председништву Србије, којем ће присуствовати Борис Тадић, Војислав Коштуница, Вук Драшковић и чланови преговарачког тима.

Како преноси РТС, државни тим се састаје после посете Коштунице Лондону и Вашингтону и седнице Савета безбедности УН о Косову и Метохији.

Технички преговори Београда и Приштине настављају се у Бечу 18. јула, разговорима о заштити културне и верске баштине и црквеној имовини.
Београд и Приштина наставиће 19. јула разговоре о децентрализацији власти на Космету, броју, финансирању и границама нових српских општина.


Izvor: Politika / Вл. Ј.

Glas u severnoj, multietničkoj, Kosovskoj Mitrovici

Albanci bi i levu obalu Ibra

Priština sprema lukavu strategiju za rešenje problema Mitrovice

BEOGRAD - Decentralizacija je ključ opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, a kako stvari sada stoje, još dugo će se lomiti koplja oko broja srpskih opština. Pronalaženje rešenja za podeljenu Kosovsku Mitrovicu izazvaće najviše polemika, a rasprava o tome trebalo bi da bude otvorena već 19. jula u Beču.

Albanci će, prema nagoveštajima sagovornika Glasa iz Prištine, u jednom trenutku pokazati "dobru volju" i prihvatiti kompromisno rešenje. Biće to lukav potez jer će doći na red jedno od najbolnijih pitanja decentralizacije - rešenje problema Mitrovice. Sada će se od Srba očekivati da prihvate kompromis.

Hazirijev "kompromis"
Ministar za lokalnu upravu u Vladi Kosova LJutfi Haziri kao "kompromis" ponudiće stvaranje dve opštine - severne (u kojoj su Srbi većinsko stanovništvo) i južne (etnički čiste - albanske), koje bi tri godine bile pod međunarodnom upravom, posle čega bi se sproveli izbori za opštinske vlasti. Tada će, jasno je to i Haziriju i Srbima sa severa Kosova, apsolutnu većinu imati Albanci.
      

STANJE U BOLNICI

- Lekari naše bolnice rade u otežanim uslovima. Od Unmika smo zimus dobili pomoć u mazutu od 200.000 evra. Kako je ove godine zabranjen uvoz mazuta, odnosno snabdevanje od firmi van Kosmeta, videćemo kako ćemo se snaći. Ali, uprkos problemima, otvorićemo novu dečju bolnicu, zavod za transfuziju, nefrologiju i odeljenje hemodijalize. Nedostaju nam lekari. Potrebni su nam neurolozi i radiolozi, a ovdašnje medicinsko osoblje čudi da je od 1.000 zdravstvenih radnika, koliko je određeno da treba da bude zaposleno u Srbiji i Vojvodini, Kosmet izuzet, iako u Mitrovici postoje Medicinski fakultet, Srednja i Viša medicinska škola - rekao je Ivanović.
      
   
   

Severna Mitrovica, koja je već sedam godina kost u grlu Albancima, jedina je multietnička opština na Kosovu i Metohiji. U ovom gradu, koji ima oko 24.000 stanovnika, među kojima je gotovo polovina prognanih Srba, Albanci čine 15 odsto stanovništva. Prilikom nedavnog boravka u ovom gradu imali smo priliku da se sretnemo sa Albancima koji zajedno sa Srbima, Bošnjacima i Turcima žive u tamošnjem mikronaselju. Ima ih i u Bošnjačkoj mahali i u tri solitera u Kolašinskoj ulici, nadomak mosta na Ibru koji deli grad.

U mikronaselju živi 50 albanskih porodica. Ističu da nikada nisu imali nikakve probleme, čak ni za vreme rata, iako je bilo mnogo vojske i policije. Problemi su nastali posle rata, kada su u grad došli proterani iz ostalih delova Kosmeta. Albanci su počeli da strahuju da bi mogli da budu proterani. Ali, i danas su ovde, a srpska i albanska deca zajedno igraju fudbal.

- Rat je za nama - kažu Albanci koje srećemo ispred internet-kafea. Uvereni su da je multietničnost moguća, ali kako su protiv podele Mitrovice, najavljuju da će, ako se to desi, biti rata.
Iz razgovora s ovim ljudima saznajemo da u naselju postoje dve prodavnice koje drže Srbin i Albanac. Vlasnik pekare je Srbin Nino Marić, a hleb mese i Albanci. Osnovnu školu na albanskom jeziku pohađaju učenici do 7. razreda, a osmi završavaju u južnoj Mitrovici, do koje tri puta dnevno saobraća autobus. Dom zdravlja, koji je pre četiri godine otvorio tadašnji predsednik Ibrahim Rugova, radi do podne, a ako se neko razboli posle podne, mora u obližnju bolnicu. Albanci govore da strahuju da idu u bolnicu, ne zbog lekara, već da ih neko usput ne napadne.

Srbima poznat spisak želja
Predsednik SNV severnog Kosova Milan Ivanović, rekao je u razgovoru za Glas da je upoznat sa svim onim što Albanci govore, posebno kada je reč o bolnici.

- Oni to ponavljaju u svim razgovorima, kako sa nama, tako i sa predstavnicima međunarodne zajednice, a osnovni razlog je što se u južnom delu zatvara marokanska bolnica. Želja Albanaca, ne samo mitrovačkih, jeste da albanski lekari pređu ovde i bolnica pređe u njihove ruke. Mi smo otvoreni za sve pacijente i nikome nikada nije bila uskraćena pomoć, niti će biti. Međutim, mi, kad god se pokrene problem bolnice, ponavljamo da južna Mitrovica ima Dom zdravlja, dnevnu bolnicu i KBC u Prištini, udaljen svega 40 kilometara. I, slobodu kretanja do svih zdravstvenih ustanova. Naši pacijenti, da bi došli do nas, moraju da prevale sto i više kilometara, najčešće uz pratnju Kfora. Na Kosmetu postoji više od 40 stacionarnih ustanova u kojima se leče Albanci, a često odlaze i u Beograd. Srbi imaju samo bolnice u Mitrovici i Gračanici - objasnio je Ivanović, koji je i direktor Bolnice u severnoj Mitrovici.


Izvor: Glas Javnosti \ LJiljana Staletović

 AHTISARI UPUTIO POZIVE NA PREGOVORE

ahtisari1123 Specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za pregovore o Kosovu Marti Ahtisari danas je srpskim i kosovskim liderima uputio pozive da direktno učestvuju u razgovorima o budućem statusu Kosova, izjavila je predstavnica za štampu UN Hua Džiang.

Ona je rekla da su pozivi na pregovore na visokom nivou u Beču upućeni u Beograd i Prištinu i da bi sastanak trebalo da bude održan u sedmici koja počinje 24. jula.

'Čekamo zvanične odgovore obe strane i tada ćemo utvrditi detalje', izjavila je Hua Džiang, javlja AP.


Izvor: RTS

 POPOVIĆ: AMERIKA U VIŠE EKONOMSKIH SEKTORA PODRŽALA PLAN O SARADNJI BEOGRADA I PRIŠTINE

Naša delegacija, koju je predvodio premijer Vojislav Koštunica razgovarala je u Vašingtonu s predstavnicima američke administracije i Svetske banke o ekonomskoj saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama i o mogućnostima privrednog razvoja Kosmeta.

Šef ekonomskog tima za jug Srbije i Kosovo i Metohiju Nenad Popović kaže da je Amerika u više ekonomskih sektora podržava plan o saradnji Beograda i Prištine, koji će biti završen za desetak dana.


Izvor: RTS

KFOR spre­man da od­go­vo­ri na­si­lju
Du­brav­ka SA­VIĆ, 16. jul 2006

Od stal­nog do­pi­sni­ka VA­ŠING­TON
UOČI po­čet­ka pre­go­vo­ra o sta­tu­su Ko­so­va po­li­tič­ki di­rek­tor Pen­ta­go­na za Sr­bi­ju Nej­tan Ba­in, u raz­go­vo­ru za "No­vo­sti", ka­že da je KFOR ključ­ni oslo­nac bez­bed­no­sti u po­kra­ji­ni, da ni­vo sna­ga osta­je kon­stan­tan naj­ma­nje to­kom ove i na­red­ne go­di­ne i da je NA­TO spre­man da se su­o­či sa bi­lo ka­kvim bez­bed­no­snim pret­nja­ma. Bez ob­zi­ra šta se de­si u po­li­tič­kim di­sku­si­ja­ma, is­ti­če on, "mir mo­ra da se odr­ži za­jed­nič­kim na­po­rom KFOR i po­li­cij­skih sna­ga".
* Po­sto­ji za­bri­nu­tost zbog mo­gu­ćih na­pe­to­sti i eveN­tu­al­nog na­si­lja na se­ve­ru Ko­so­va?
- Uvek smo za­bri­nu­ti za bez­bed­nost na Ko­so­vu, iz mno­go raz­lo­ga. Že­li­mo da sta­nov­ni­ci Ko­so­va mir­no spa­va­ju, a ne da oče­ku­ju na­si­lje. O tom pi­ta­nju se ras­pra­vlja­lo od naj­vi­šeg ni­voa u NA­TO, od Bri­se­la, pre­ko Na­pu­lja, do KFOR. Svi su sve­sni da je bez­bed­no­sna si­tu­a­ci­ja na te­re­nu ose­tlji­va, sve­sni su šta mo­že da se do­go­di, i to­me su pri­la­go­di­li svo­je po­zi­ci­je.
PART­NER­STVO
* NE­DAV­NO je vi­so­ka voj­na de­le­ga­ci­ja iz Sr­bi­je po­se­ti­la Pen­ta­gon. Ka­ko oce­nju­je­te ono što ste ču­li?
- Bi­li su to vr­lo po­zi­tiv­ni raz­go­vo­ri. Glav­no je da ključ­ne lič­no­sti u srp­skom od­bram­be­nom esta­bli­šmen­tu raz­u­me­ju po­tre­bu od­re­đe­nih re­for­mi i da ima­ju ja­snu vi­zi­ju ka­ko srp­ska voj­ska tre­ba da iz­gle­da u bu­duć­no­sti. De­talj­ne ana­li­ze su spro­ve­de­ne, vr­lo smo nji­ma za­do­volj­ni, dra­go nam je da vi­di­mo na­pre­dak i da mo­že­mo da po­mog­ne­mo.
* Da li bi Sr­bi­ja mo­gla usko­ro da uđe u Part­ner­stvo za mir, mo­žda i bez Mla­di­ća u Ha­gu?
- Ne­ma još pro­me­ne u po­zi­ci­ji. Si­tu­a­ci­ja se stal­no is­pi­tu­je jer po­sto­ji stal­ni in­te­res SAD i sa­ve­zni­ka da Sr­bi­ja uđe u Part­ner­stvo za mir. Ve­ru­je­mo da Sr­bi­ja ima zna­čaj­nu bez­bed­no­snu ulo­gu u re­gi­o­nu kao deo pro­gra­ma Part­ner­stva za mir, i da će da­ti svoj do­pri­nos. Srp­ska voj­ska je pred­u­ze­la re­for­me, pro­gram se raz­vi­ja i ohra­bru­je. Sr­bi­ja je ura­di­la mno­go na kva­li­fi­ko­va­nju za part­ner­stvo. Sa­da je pre­o­sta­lo je­di­no pi­ta­nje ge­ne­ra­la Mla­di­ća. Naj­bo­lji na­čin da se to re­ši je da Mla­dić ode u Hag.
* Da li po­sto­ji ve­za iz­me­đu evro­a­tlant­skih in­te­gra­ci­ja i re­ša­va­nje pi­ta­nja Ko­so­va?
- Po­ve­za­ni su. Jer, dok se ne re­ši pi­ta­nje Ko­so­va ima­će­mo ne­sta­bil­nost na Bal­ka­nu. Ka­da se sve sta­bi­li­zu­je, on­da mo­že da poč­ne pro­gres ze­ma­lja u re­gi­o­nu, sprem­nih da se in­te­gri­šu u evro­a­tlant­ske struk­tu­re.
* Ka­kve su pred­no­sti za Sr­bi­ju od Part­ner­stva za mir, a ka­kve za ze­mlje ko­ji­ma se pri­dru­žu­je?
- Sr­bi­ja će ima­ti mo­guć­nost da bu­de u in­ter­ak­ci­ji sa su­se­di­ma ko­ji su ta­ko­đe u Part­ner­stvu za mir, ili će bi­ti, jer pro­mo­vi­še­mo isto i za Cr­nu Go­ru i za BiH. Bi­će do­stup­na fi­nan­sij­ska sred­stva na­me­nje­na čla­ni­ca­ma Part­ner­stva. Ta sred­stva će mo­ći da se ko­ri­ste za mo­der­ni­za­ci­ju i tran­sfor­ma­ci­ju srp­ske voj­ske. Svi će bi­ti ko­le­ge na istom po­slu bez­bed­no­sti u re­gi­o­nu, deo ti­ma.
* Šta Sr­bi­ja mo­že da po­nu­di u okvi­ru Part­ner­stva?
- Dok su pret­nje od ra­ta na Bal­ka­nu ot­klo­nje­ne, opa­snost osta­je od glo­bal­nog ra­ta pro­tiv te­ro­ri­zma. Sr­bi­ja i tu ima do­sta da po­nu­di. Po­čet­ne ide­je su da se vi­di da li Sr­bi­ja mo­že da po­nu­di me­di­cin­ske je­di­ni­ce, mo­žda, na me­sti­ma po­put Av­ga­ni­sta­na. Po­sto­je spo­sob­ni de­lo­vi voj­ske, kao spe­ci­jal­ne sna­ge ili in­že­nje­ri­ja, ko­je su po­seb­no ko­ri­sne u ra­tu pro­tiv te­ro­ri­zma. Ko­ri­sno je ima­ti in­že­nje­re ko­ji mo­gu da po­mog­nu lju­di­ma u Av­ga­ni­sta­nu sa stru­jom, vo­dom... Osta­je da se vi­di šta je Vla­da Sr­bi­je sprem­na da po­nu­di.

TE­RO­RI­ZAM
* PO­VRE­ME­NO se po­ja­vlju­ju in­for­ma­ci­je o te­ro­ri­stič­kim ele­men­ti­ma na Bal­ka­nu?
- Ako Sr­bi­ja ima in­for­ma­ci­je o ope­ra­ci­ja­ma te­ro­ri­sta na Ba­la­nu ili dru­gim me­sti­ma, ne­ka ih po­nu­di.
* Da li pre­ma va­šim sa­zna­nji­ma po­sto­je te­ro­ri­stič­ke pret­nje na Ko­so­vu?
- Ako srp­ska voj­ska ima in­for­ma­ci­je o te­ro­ri­stič­kim ak­tiv­no­sti­ma na Ko­so­vu ne­ka ih pre­da KFOR.
* Da li je KFOR pri­me­tio ne­što?
- KFOR pra­ti sve ak­tiv­no­sti. Da li je vi­deo će­li­je te­ro­ri­stič­kih ele­me­na­ta na Ko­so­vu?... Po­ja­vlju­ju se po­vre­me­no na­pi­si, gla­si­ne, ali pre­ma mo­jim sa­zna­nji­ma ni­je bi­lo hap­še­nja ili ne­čeg slič­nog.
* Stav Sr­bi­je je da ne­za­vi­snost Ko­so­va ne vo­di sta­bil­no­sti u re­gi­o­nu.
- Ce­la ide­ja pro­ce­sa ko­ju vo­di spe­ci­jal­ni pre­go­va­rač UN Ah­ti­sa­ri je da od­go­vo­ri na ta pi­ta­nja. Ako ura­di do­bro svoj po­sao i obe stra­ne sa­ra­đu­ju - re­ši­će­mo i taj pro­blem.

MIR­NI BAL­KAN
* KA­KO vi­di­te bu­du­ću bez­bed­no­snu si­tu­a­ci­ju na Bal­ka­nu?
- Ame­rič­ka po­li­ti­ka je da Bal­kan bu­de mir­na oblast. Ali, to ni­je dik­tat SAD. Ze­mlje u re­gi­o­nu tre­ba da ima­ju svoj ulog. Tre­ba da po­sto­je pro­gra­mi ko­ji će da usvo­je po­li­ti­ča­ri u re­gi­o­nu. Po­sle to­ga svi mo­gu da pu­tu­ju slo­bod­no, tr­gu­ju, in­ve­sti­ra­ju... Ako ste svi u NA­TO, EU, on­da ste svi part­ne­ri!


Izvor: Novosti

Plač ko­ji ra­du­je
D. DA­MJA­NO­VIĆ - B. TRAJ­KO­VIĆ, 16. jul 2006

GRA­ČA­NI­CA - Me­đu Sr­bi­ma na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji ra­đa se no­vi ži­vot. Dr San­da Ra­ško­vić-Ivić, pred­sed­ni­ca Ko­or­di­na­ci­o­nog cen­tra za KiM, do­šla je u Gra­ča­ni­cu, u po­se­tu po­ro­di­li­štu. Na li­cu joj za­i­gra osmeh.
- Ovo je pr­vi plač ko­jem sam se iskre­no ob­ra­do­va­la na Ko­sme­tu - re­če, gle­da­ju­ći tek ro­đe­ne be­be.
Di­rek­tor bol­nič­kog cen­tra, prof. dr Sto­jan Se­ku­lić, in­for­mi­še je:
- Ov­de se, od No­ve go­di­ne, ro­di­lo 260 be­ba. Sa­mo u ovom me­se­cu - 48. A do kra­ja go­di­ne bi­će ih još naj­ma­nje to­li­ko.
Opet sme­šak na li­cu go­šće: Bi­će bo­lje. Ova de­ca po­tvr­da su da su i ro­di­te­lji od­luč­ni da osta­nu na Ko­sme­tu.
Ne­po­sred­no po­sle obi­la­ska po­ro­di­li­šta, pred­stav­ni­ci­ma lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve dr San­da Ra­ško­vić-Ivić sa­op­šta­va: Vla­da Sr­bi­je je od­lu­či­la da po­mog­ne svim ra­se­lje­ni­ma, ko­ji su ov­de na­šli uto­či­šte po­sle mar­tov­skog po­gro­ma. U pred­gra­đu Gra­ča­ni­ce, Ba­dov­cu, gra­di­će­mo 72 ku­će. Raz­go­va­ra­la sam i sa za­me­ni­kom še­fa Un­mi­ka Sti­ve­nom Šu­kom, ko­ji je re­kao da će i me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca u Ba­dov­cu gra­di­ti d ve ve­li­ke stam­be­ne zgra­de da zbri­ne bes­kuć­ni­ke. I još po­ru­čio: uve­ren sam da smo na­šli na­čin ka­ko da Ko­or­di­na­ci­o­ni cen­tar i UN­MIK mo­gu da bo­lje sa­ra­đu­ju.
Gra­ča­ni­ca, po na­šim pla­no­vi­ma, ka­že ona, tre­ba da po­sta­ne ad­mi­ni­stra­tiv­ni, pri­vred­ni, kul­tur­ni i zdrav­stve­ni cen­tar za sve Sr­be u ko­sov­skoj rav­ni­ci.

DE­CEN­TRA­LI­ZA­CI­JA
PRED­SED­NI­CU KC za­mo­li­li smo da za "No­vo­sti" ka­že - ka­ko dr­ža­va još pla­ni­ra da po­mog­ne Sr­bi­ma na Ko­sme­tu?
- Vla­da već ima pla­no­ve i pro­jek­te za ne­ko­li­ko fa­bri­ka u ko­ji­ma bi se upo­sli­lo ov­da­šnje sta­nov­ni­štvo. Na to­me ra­di i eko­nom­ski tim vla­de - od­go­va­ra.
Na­še sle­de­će pi­ta­nje od­no­si se na de­cen­tra­li­za­ci­ju.
- Pred­la­že­mo 14 op­šti­na za Sr­be, što je mi­ni­mum, is­pod ko­jeg ne­će­mo ići. Do 2009. go­di­ne po­treb­no je stvo­ri­ti uslo­ve za in­te­gra­ci­ju, po­vra­tak ra­se­lje­nih, vra­ća­nje svih srp­skih ise­lje­nih in­sti­tu­ci­ja na Ko­smet, pre sve­ga ško­la i Uni­ver­zi­te­ta - ka­že dr Ra­ško­vić-Ivić.
To­kom če­tvo­ro­dnev­ne po­se­te Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, dr San­da Ra­ško­vić-Ivić ob­i­šla je i vi­še srp­skih se­la u Me­to­hi­ji, Sr­be ko­ji su osta­li i po­vrat­ni­ke. Po­tom je vi­še sa­ti raz­go­va­ra­la sa Sr­bi­ma iz Ple­me­ti­ne i Br­nji­ce, kraj Obi­li­ća. Ob­i­šla je ko­lek­tiv­ne cen­tra na se­ver­nom i cen­tral­nom Ko­so­vu. Po­tom je bo­ra­vi­la u Sta­rom Grac­kom kraj Li­plja­na, i po­lo­ži­la cve­će na hum­ke 14 ubi­je­nih že­te­la­ca, žr­tve zlo­či­na od pre se­dam go­di­na, či­ji su spo­me­ni­ci ne­dav­no po­no­vo sru­še­ni.
- Ona je maj­ka, se­stra, čo­vek. Ova­ko pred­stav­ni­ci vla­sti tre­ba da ubla­žu­ju naš bol. Da ja­ča­ju na­šu od­lu­ku na op­sta­nak - ka­že Dra­gan Oda­lo­vić, me­šta­nin, je­dan od oče­va či­ji je sin, An­dri­ja, ubi­jen na že­tvi.
Po­sled­njeg da­na obi­la­ska srp­skih sre­di­na na Ko­so­vu, dr San­dra Ra­ško­vić-Ivić raz­go­va­ra­la je sa Sr­bi­ma u Ko­sov­skom Po­mo­ra­vlju.


Izvor: Novosti

Ren i Solana o planu EU za Kosovo
Brisel, Sankt Peterburg -- Oli Ren i Havijer Solana danas bi trebalo evropskim ministrima da predstave plan za ulogu EU u rešavanju statusa Kosova.

Taj plan bi se posebno odnosio na razdoblje kada, posle rešenja statusa, Evropa treba da preuzme odgovornost za policiju, pravosuđe i makroekonomiju pokrajine. Očekuje se i da će specijalni izaslanik UN za pregovore o statusu Kosova Marti Ahtisari ministrima EU izneti svoje zaključke, posle izveštaja i rasprave u SB, i obrazložiti pripreme za susret najviših srpskih i prištinskih zvaničnika.

U međuvremenu, u Predsedništvu Srbije održava se sastanak Državnog tima za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije. Sastanku prisustvuju predsednik Srbije Boris Tadić, predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica, ministar spoljnih poslova Vuk Drašković i ostali članovi pregovaračkog tima. Državni tim se sastao posle poseta predsednika Vlade Srbije Londonu i Vašingtonu, i učešća na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj Kosovu.

Predsednica Koordinacionog centra Sanda Rašković-Ivić posle četvorodnevne posete Kosovu izjavila je da u svim sredinama na Kosovu i Metohiji koje je obišla, kod srpskog stanovništva dominiraju strah i zebnja, ali i osećanje nade: "Ljudi se plaše priče o nezavisnom Kosovu. Oni su gotovo oguglali na neslobodu kretanja, na kršenje ljudskih prava, međutim, ono što ih jako brine jeste mogućnost nezavisnog Kosova od koje oni strahuju, jer znaju kako im je danas, pred očima međunarodne zajednice, a taj strah za budućnost je onda i prirodan".

Ona kaže da na terenu nije videla pomake na bolje, a kosovski Srbi su joj preneli očekivanja "da će ih državni tim za pregovore o budućem statusu i država Srbija odbraniti i da će Kosovo i Metohiju sačuvati u svom sastavu": "Nisam videla pomake na bolje u smislu veće bezbednosti, veće slobode kretanja, međutim, tu moram da budem kritična i prema nama. Za slobodu je odgovoran UNMIK i KFOR i naša država može posredno da utiče na njih da bi oni uticali na Albance i omogućili tu slobodu. Međutim, za ekonomski prosperitet pre svega ljudi gledaju u državu Srbiju i tu bi trebalo da država Srbija bude odgovorna".

Rašković-Ivić kaže da važno mesto zauzima pitanje decentralizacije, navodeći "da nije bilo mesta koje je u protekla četiri dana posetila, a da ljudi nisu pitali da li će njihovo selo ili njihova sredina biti uključena u proceduru decentralizacije, jer u tome vide ključ vlastitog opstanka". Sedma runda pregovora o tehničkim pitanjima vezanim za status Kosova biće održana sutra u Beču. Srpski i albanski pregovarači raspravljaće o zaštićenim zonama oko manastira i crkava Srpske pravoslavne crkve i zaštiti ostalih kulturnih spomenika na Kosovu.

Suroi: Priština i Beograd ne mogu da postignu sporazum

Predsednik Reformističke partije ORA, Veton Suroi izjavio je da Priština i Beograd, ni pod pritiskom međunarodne zajednice, ne mogu da postignu sporazum o pitanjima, pokrenutim proteklih meseci na pregovorima u Beču. "Neće moći da se postigne nikakav kompromis ili sporazum sa Beogradom", rekao je Suroi u intervjuu za prištinsku agenciju na albanskom "KosovaLive", dodajući da je eventualni dogovor moguć, o zaštiti kulturne baštine na Kosovu.

G8 za kompromisno rešenje

"Grupa osam" industrijski najrazvijenijih zemalja sveta založila se za kompromisno rešenje o Kosovu i pozvala kosovsko rukovodstvo da posveti posebnu pažnju sprovođenju standarda za nacionalne manjine koje je postavila međunrodna zajednica.

"Pozivamo sve strane da konstruktivno učestvuju u procesu određenja konačnog statusa Kosova i da učine sve što je moguće radi pronalaženja rešenja s ciljem očuvanja multietničkog Kosova", navedeno je u saopštenju predsedavajućeg G-8, ruskog predsednika Vladimira Putina po završetku trodnevnog samita u Sankt Peterburgu, preneli su elektronski mediji.


Izvor: B92

 REN I SOLANA: PLAN ZA BUDUĆU, VODEĆU ULOGU EU NA KOSOVU

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i evropski komesar za proširenje Oli Ren predstavili su Savetu ministara EU u Briselu zajednički plan za buduću, vodeću ulogu EU na Kosovu i Metohiji.

Planom je predviđeno učešće Evrospke unije u policiji, pravosuđu i upravljanju budućim medjunarodnim prisustvom u južnoj srpskoj pokrajini. Izvori u Evropskoj komisiji izjavili su, tim povodom, Tanjugu u Briselu da je Solanin i Renov dokument u potpunosti usklađen sa svim mogućim ishodima rešenja statusa i da ni na koji način ne prejudicira ishod statusnih pregovora. Na sastanku Saveta ministara EU, nije inače bilo šire diskusije o tom dokumentu, dodali su Tanjugovi izvori.

Prema dokumentu koji su Solana i Ren predstavili, cilj pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije jeste stvaranje uslova za rešenje koje bi moglo da obezbedi evropsku perspektivu i funkcionalno i održivo Kosovo, potpuno integrisano u region. Zajednički cilj EU i Kosova jeste da obezbedi da Kosovo postane odgovoran partner koji napreduje ka integraciji u EU zajedno sa ostatkom regiona. To će ojačati njegovu političku i ekonomsku održivost, naglasili su Ren i Solana.

Ako Kosovo postigne dovoljan stepen demokratske i institucionalne stabilnosti, uključujući dalji napredak u primeni evropskog parnerstva i zadovoljavajuću primenu rešenja budućeg statusa, svi instrumenti koji su trenutno dostupni regionu zapadnog Balkana trebalo bi da budu dostupni i Kosovu, uključujući mogućnost ugovornih odnosa sa EU, stoji u zajedničkom dokumentu.

Ren i Solana ističu da napredak po pitanju statusa takodje zavisi od napretka u primeni standarda, te da je šef UMIK- a Soren Jesen-Petersen nedavno predstavio generalno pozitivan izveštaj o tom pitanju. EU je, podseća se u dokumentu, jasno stavila do znanja Prištini da je primena standarda neophodna ne samo za rešavanje budućeg statusa, već i za primenu političkih kriterijuma iz Kopenhagena na duže staze, koji su preduslov za evropske integracije.

Prava kosovskih Srba i drugih manjina biće bolje zaštićena ako se Prištin bude angažovala u primeni evropskih standarda po pitanju ljudskih i manjinskih prava i pravne države, podvukli su Ren i Solana.

Pošto rešenje za budući status bude pronađeno i posle povlačenja UNMIK-a, kosovske institucije bi trebalo da budu odgovorne za upravljanje svojim poslovima, a glavni cilj budućeg međunarodnog prisustva bi trebalo da bude podrška kosovskoj vladi u promovisanju lokalne i regionalne bezbednosti, političke i društvene stabilnosti, ekonomske održivosti i pomirenja.

Međunarodno prisustvo biće neophodno na Kosovu kako bi osmatralo primenu statusnog rešenja, pravnu državu i odredjene ekonomske i finansijske poslove, ističu Ren i Solana. Oni, istovremeno, naglasavaju da će međunarodno prisustvo imati i određenu moć intervenisanja da bi obezbedila primenu sporazuma.

Samo učešće EU na Kosmetu je, prema Solaninom i Renovom planu, predviđeno u tri oblasti.

Prvo, šef međunarodne civilne misije će biti i specijalni izaslanik EU - dakle, imaće dvostruku funkciju.

Drugo, EU će igrati značajnu ulogu u oblasti pravne države, kroz operaciju Evropske bezbednosne i odbrambene politike, koju na terenu već priprema specijalni evropski tim za planiranje. Ta operacija će biti usmerena, pre svega, ka bezbednosnom sektoru i policiji.

Najzad, treće, instrumenti Evropski komisije nastaviće da budu primenjivani da bi se podržao napredak Kosmeta u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja, a Komisija će objadiniti u jednom birou dosadašnje funkcije svoje kancelarije za vezu i biroa Evropske agencije za rekonstrukciju.

Jedan od ključnih problema za budućnost Kosmeta biće, prema EU, i njegova ekonomska održivost, te će EU podržati uspostavljanje moderne, otvorene, tržišno-orijentisane ekonomije, usaglašene sa strukturalnim refromama EU.

U suštini, ovaj dokument je najviše usmeren ka rešavanju ekonomskih problema na Kosovu, najsiromašnijem regionu Evrope, ističu Tanjugovi izvori u Komisiji. EU će finansijski podržati primenu budućeg statusa kroz pomoć u operacijama u pravosudju i policiji.

S druge strane, pak - ističe se u dokumentu - lokalne vlasti pripremaju 'Kosovski strateški i razvojni plan', koji bi trebalo da sadrži agendu za ekonomsku i fiskalnu reformu. U tom sklopu, Evropska komisija i Svetska banka će sazvati konferenciju donatorora pošto rešenje o statusu bude postignuto. EU će, zajedno s drugim donatorima, doprineti dobro koordiniranoj mešavini makrofinansijske pomoći i kredita, ističu Ren i Solana u svom dokumentu.


Izvor: RTS