Шефови дипломатија ЕУ о Космету
За директне преговоре Београда и Приштине
Потребно убрзано и истинско спровођење стандарда

БРИСЕЛ – Шефови дипломатија Европске уније подржали су јуче настојање да се покрену директни преговори Београда и Приштине о решавању статуса Косова и нагласили „потребу за даље убрзано и истинско спровођење стандарда”.

У закључцима о западном Балкану министри ЕУ су подржали напоре изасланика УН Мартија Ахтисарија за организовање непосредног дијалога о статусу Косова, пошто су саслушали његов извештај о досадашњем току преговора.

У закључцима је упућен позив „обема странама да се конструктивно ангажују у тој фази” директних политичких преговора, а од Београда је затражено да „подстакне косовске Србе да учествују у раду институција” на Косову. У тим институцијама, навели су европски министри, косовски Срби „могу истински да се боре за сопствене интересе”.

На заседању је подржан допуњени заједнички извештај европског комесара Олија Рена и високог представника ЕУ Хавијера Солане о „будућој улози и доприносу ЕУ на Косову”, у сарадњи са осталим међународним чиниоцима.

Савет министара ЕУ је поздравио упућивање тима за планирање будуће мисије ЕУ на пољу владавине закона, а пре свега правосуђа и полиције.


Izvor: Politika

Пред важан сусрет српских и косметских званичника
Без великих очекивања
Министри иностраних послова разматрају „више варијанти решења”, иако досад није за то утврђен ниједан одређенији предлог

БРИСЕЛ – Изасланик УН за Косово и Метохију Марти Ахтисари, изјавио је јуче у Бриселу да идуће недеље у Бечу не очекује „продор” у преговорима о статусу Космета, али је нагласио да је тај сусрет „веома важан”.

Идуће недеље у Бечу треба да разговарају преседник Србије Борис Тадић и премијер Војислав Коштуница са косметским председником Фатмиром Сејдијуом и премијером Агимом Чекуом.

Ахтисари је, после разговора са шефовима дипломатија Европске уније, нагласио да верује да ће неки резултати бити остварени у септембру, када ће се, у оквиру заседања Генералне скупштине УН, у Њујорку, на министарском нивоу састати и Контакт група.

Ахтисари је додао де ће тада разговарати и са министрима других земаља, укључујући шефове дипломатија држава балканског региона. Он је новинарима рекао да је он преговарач и да не може говорити о било којем решењу статуса Космета, али је истакао да министри иностраних послова разматрају „више варијанти решења”, иако досад није за то утврђен ниједан одређенији предлог.

Он је тиме одговорио на питање да ли мисли да би за Косово и Метохију било боље решење преговорима или наметнуто, уколико споразум не би био могућ.

Изасланик УН за Космет је предочио да у досадашњим преговорима Београда и Приштине има одређеног напретка у децентрализацији, али да и даље остаје да се нађе компромис за број општина са српском већином и њихову повезаност.

Ахтисари је рекао да је „још превише рано” да се види да ли би преговори о статусу Космета морали да се продуже и у идућу годину. „Оставимо да видимо какви ће бити резултати преговора до тада”, подвукао је Ахтисари и рекао да засад нема никакве промене у ставу Контакт групе да би било пожељно да се решење статуса нађе до краја године.

-------------------------------------------------------------------------

Уочи предстојеће рунде бечких преговора

Роан: Албанци да буду широкогрудији

БЕЧ – Заменик изасланика УН за преговоре о будућности Косова и Метохије Албер Роан изразио је разочарење због понашања српског и албанског тима у досадашњим разговорима. „Нешто смо до сада ипак постигли. Међутим, очекивао сам од српске стране више конструктивне сарадње пошто се ради о помоћи Србима на Косову. Такође сам разочаран и косметском страном, јер она није била спремна од својих почетних позиција да иде ка даљим уступцима. Верујем да би било у њиховом интересу да се понашају широкогрудије”, изјавио је Роан бечком „Стандарду”.

Што се тиче критика Београда на рачун изасланика УН Мартија Ахтисарија и њега лично, аустријски дипломата је казао да су „то глупости, односно прозирни покушај сваљивања кривице због недовољног напретка на неког другог”.

Упитан да ли је, такође, стекао утисак да су силе са правом вета у Савету безбедности УН и Контакт група наводно спремне да прихвате независност Космета, Роан је указао да као посредник он мора поћи од позиције обе стране. „Зна се да српска страна нуди широку аутономију, док косметска страна жели независност. Где ће се две стране наћи биће резултат преговора, а ако не дође до договора, онда ће уследити одлука Савета безбедности УН. За нас је званичан став Контакт групе меродаван. Према том ставу није могућ повратак на стање пре марта 1999. и мора бити пронађено решење које је прихватљиво за већину становника на Косову”, објаснио је он.

Што се тиче овонедељне рунде преговора аустријски дипломата оценио је да је код питања заштите верског и културног наслеђа могуће постићи договор. „Постоји широка сагласност о конкретним мерама, укључујући физичку заштиту и успостављање заштитних зона. Ми смо припремили одговарајућа решења”, најавио је аустријски дипломата. Упитан да ли је могуће још у овој години постићи решење о статусу Косова и Метохије, Роан је казао да је то могуће уколико не буде неких непредвиђених ствари, као што су избори у Србији. (Танјуг)


Izvor: Politika / (Бета)

План Солане и Рена за Космет
ЕУ жели водећу улогу
Учешће Европске уније у полицији, правосуђу и управљању будућим међународним присуством у јужној српској покрајини

БРИСЕЛ – Високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност Хавијер Солана и европски комесар за проширење Оли Рен представили су јуче Савету министара ЕУ у Бриселу заједнички план за будућу водећу улогу ЕУ на Косову и Метохији.

Планом је предвиђено учешће Европске уније у полицији, правосуђу и управљању будућим међународним присуством у јужној српској покрајини.

Заједнички циљ ЕУ и Косова јесте да обезбеди да Косово постане одговоран партнер који напредује ка интеграцији у ЕУ заједно са остатком региона... То ће ојачати његову политичку и економску одрживост , нагласили су Рен и Солана.

Ако Косово постигне довољан степен демократске и институционалне стабилности, укључујући даљи напредак у примени европског партнерства и задовољавајућу примену решења будућег статуса, сви инструменти који су тренутно доступни региону западног Балкана требало би да буду доступни и Косову, укључујући могућност уговорних односа са ЕУ, стоји у заједничком документу.

Рен и Солана истичу да напредак по питању статуса такође зависи од напретка у примени стандарда, те да је шеф Унмика Серен Јесен-Петерсен недавно представио генерално позитиван извештај о том питању.

ЕУ је, подсећа се у документу, јасно ставила до знања Приштини да је примена стандарда неопходна не само за решавање будућег статуса, већ и за примену политичких критеријума из Копенхагена на дуже стазе, који су предуслов за европске интеграције.

Права косовских Срба и других мањина биће боље заштићена ако се Приштина буде ангажовала у примени европских стандарда по питању људских и мањинских права и правне државе, подвукли су Рен и Солана.

Пошто решење за будући статус буде пронађено, и после повлачења Унмика, косовске институције би требало да буду одговорне за управљање својим пословима, а главни циљ будућег међународног присуства би требало да буде подршка косовској влади у промовисању локалне и регионалне безбедности, политичке и друштвене стабилности, економске одрживости и помирења.

Међународно присуство биће неопходно на Косову како би се пратила примена статусног решења, правна држава и одређени економски и финансијски послови, истичу Рен и Солана.

Они, истовремено, наглашавају да ће међународно присуство имати и одређену моћ интервенисања да би се обезбедила примена споразума.

Један од кључних проблема за будућност Космета биће, према ЕУ, и његова економска одрживост, те ће ЕУ подржати успостављање модерне, отворене, тржишно оријентисане економије, усаглашене са структуралним реформама ЕУ. Европска унија ће финансијски подржати примену будућег статуса кроз помоћ у операцијама у правосуђу и полицији.

С друге стране, локалне власти припремају „Косовски стратешки и развојни план” који би требало да садржи агенду за економску и фискалну реформу. У том склопу, Европска комисија и Светска банка ће сазвати конференцију донатора пошто решење о статусу буде постигнуто.

--------------------------------------------------------------------------

Три важне области

Само учешће ЕУ на Космету је, према Соланином и Реновом плану, предвиђено у трима областима.

Прво, шеф међународне цивилне мисије ће бити и специјални изасланик ЕУ – дакле, имаће двоструку функцију.

Друго, ЕУ ће играти значајну улогу у области правне државе, кроз операцију Европске безбедносне и одбрамбене политике, коју на терену већ припрема специјални европски тим за планирање. Та операција ће бити усмерена, пре свега, ка безбедносном сектору и полицији.

Најзад, инструменти Европске комисије наставиће да буду примењивани да би се подржао напредак Космета у оквиру процеса стабилизације и придруживања.


Izvor: Politika / (Танјуг)

Седница преговарачког тима за Космет
Кориговани предлози о заштићеним зонама
Српски тим спреман да измени и свој предлог о броју општина на Космету са српском већином

На данашњем састанку у Бечу посвећеном заштити верске и културне баштине српски тим, на челу са копредседницима Душаном Батаковићем и Сандом Рашковић-Ивић, наступиће са коригованим предлозима за 40 заштићених зона за културне и верске објекте, од 1.300 колико их има на Косову и Метохији. За три заштићене зоне површина је смањена, а у урађене су карте и за неколико зона за које су у међувремену, од последње рунде преговора посвећене овој теми, разрађени картографски детаљи.

Овај предлог јуче је једногласно усвојен на састанку српског преговарачког тима одржаног у Председништву Србије. Члан тима и саветник председника Србије Душан Батаковић уочи данашње рунде преговора најавио је за „Политику” да ће српски тим наступити са компромисним концептом који ће предочити преговарачком тиму из Приштине и тиму међународних преговарача.

„Инсистираћемо на повећању безбедности у заштићеним зонама и повраћају црквене имовине, али уз јасне временске оквире, како бисмо уместо празних обећања и сталних одлагања, која су до сада карактерисала албанску страну, имали јасно дефинисан оквир”, рекао је Батаковић.

За такав став српски преговарачки тим има пуну сагласност Српске православне цркве, а у преговорима ће учествовати и тројица владика СПЦ: бачки Иринеј, тимочки Јустин и липљански Теодосије. Српски тим ће данас у Бечу разговарати и о захтеву приштинског тима за враћање археолошке збирке предмета, која је средином деведесетих година због изложбе пренета из Приштине у Београд.

Новој рунди преговора о заштити културне и верске баштине претходила је Батаковићева дипломатска активност са представницима Унеска, Унмика и Контакт групе, после које је одлучено да се на листу светске баштине, поред манастира Дечани, уврсте и манастири Грачаница и Пећка патријаршија, као и Црква Богородице Љевишке.

На састанку државног тима Србије, којем су присуствовала сва тројица главних преговарача, председник Тадић, премијер Војислав Коштуница и министар иностраних послова Вук Драшковић, разматрана су и питања децентрализације општина о којима ће се разговарати у среду у Бечу. „Политика” незванично сазнаје да ће српски предлог за формирање 13 нових општина, уз пет већ постојећих, бити коригован. Извори блиски преговарачком тиму нису хтели да прецизирају колико ће српских општина тражити, али су нагласили да ће „наступити са коригованим ставом”.

Члан преговарачког тима Горан Богдановић рекао је за „Политику” да ће се расправљати и o финансирању српских општина, али да српски тим неће пристати на захтев да средства за образовање, здравство и социјалне потребе српских општина иду преко централне банке у Приштини. „Суштина нашег става је да се инсистира на повезивању српских општина и везама са Београдом”, рекао је Богдановић.

На јучерашњем састанку српског државног тима за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије одлучено је такође да се упути писмо специјалном представнику УН Мартију Ахтисарију са захтевом за дневни ред најављеног састанка на највишем нивоу у Бечу, a изражена је и спремност да српски преговарачки тим учествује на тим разговорима.

„Ми имамо шта да саопштимо на том састанку, сви аргументи су на нашој страни када је у питању статус Косова и његов опстанак у границама Србије”, рекао је Богдановић.

Како је саопштила Прес служба председника Србије, на састанку је размотрен и извештај председника владе о посети САД и учешћу на седници Савета безбедности УН.


Izvor: Politika / Б. Митриновић

Састанак преговарачког тима Приштине
Албанци нуде још две општине
На састанак на највишем нивоу не идемо да преговарамо, већ да кажемо да је независност једино решење, каже портпарол делегације

ПРИШТИНА – Преговарачка делегација Косова прихватила је јуче позив изасланика УН за Косово Мартија Ахтисарија да учествује на састанку званичника Приштине и Београда на „највишем нивоу”, који је најављен за 24. јул у Бечу.

Портпарол приштинске преговарачке делегације Скендер Хисени изјавио је након јучерашње седнице тима да је за косовске званичнике „непокољебљив и принципијелан став да је независност Косова једино решење и да се о томе не може преговарати”.

Хисени је најавио да делегација Косова неће ићи у Беч да преговара, већ да докаже „да су независност Косова и пун суверенитет земље, у складу са политичком вољом народа Косова и са ставовима Контакт групе о целовитости и недељивости Косова, животно решење које треба да се потврди и у преговарачком процесу”.

Преговарачка делегација Косова ће наредних дана одлучити о саставу екипе за састанак на највишем нивоу, казао је Хисени.

Хисени је уочи нове рунде преговора о децентрализацији, 19. јула у Бечу, најавио да ће приштински преговарачки тим са две нове општине проширити понуду за формирање општина на Косову са српском већином. „Размотриће се предлог да и Клокот и Партеш (села у околини Гњилана) добију статус општина”, рекао је Хисени.

Претходно, приштински тим је предложио формирање три нове општине са српском већином на Косову и проширење једне постојеће – Новог Брда, док је Београд затражио стварање 14 нових општина.

Хисени је уочи данашњег наставка преговора о заштити културног наслеђа на Косову рекао да приштинска страна остаје при ранијим ставовима, о формирању заштитних зона за 13 до 14 значајних објеката. „У Беч идемо у духу сарадње и конструктивности у односу на канцеларију Ахтисарија, јер је преговарачка делегација убеђена да Косово улази у завршну фазу успешног заокруживања статуса”, закључио је Хисени.


Izvor: Politika

Po­či­nju di­rekt­ni pre­go­vo­ri
Ž.PAN­TE­LIĆ - M. Z. RA­DO­NjIĆ, 17. jul 2006

Od stal­nog do­pi­sni­ka Bri­sel
SA­VET mi­ni­sta­ra spolj­nih po­slo­va EU po­tvr­dio je svo­ju pu­nu po­dr­šku spe­ci­jal­nom pre­go­va­ra­ču UN za Ko­so­vo Mar­ti­ju Ah­ti­sa­ri­ju. Biv­ši fin­ski pred­sed­nik je do­bio i "ze­le­no sve­tlo" za plan da za­poč­ne di­rekt­ne pre­go­vo­re o ko­nač­nom sta­tu­su Ko­so­va, u ko­je bi bi­li uklju­če­ni naj­vi­ši srp­ski zva­nič­ni­ci i li­de­ri Al­ba­na­ca na Ko­so­vu. Isto­vre­me­no, še­fo­vi di­plo­ma­ti­ja su upu­ti­li sna­žan po­ziv Be­o­gra­du da ohra­bri Sr­be na Ko­so­vu da uče­stvu­ju u ra­du ko­sov­skih in­sti­tu­ci­ja gde, pre­ma nji­ho­vom mi­šlje­nju, mo­gu naj­bo­lje da bra­ne svo­je in­te­re­se. Sa­vet je ta­ko­đe kon­sta­to­vao od­re­đe­ni pro­gres u im­ple­men­ta­ci­ji stan­dar­da, ali je pod­vu­kao su­štin­sku va­žnost i po­tre­bu da se im­ple­men­ti­ra­nje stan­dar­da ubr­za i efek­tiv­no spro­ve­de.
Ko­me­sar za pro­ši­re­nje EU Oli Ren pred­sta­vio je mi­ni­stri­ma ažu­ri­ra­ni iz­ve­štaj ko­ji je na­pra­vio za­jed­no sa vi­so­kim pred­stav­ni­kom Ha­vi­je­rom So­la­nom o ulo­zi EU na Ko­so­vu u poststa­tu­snom pe­ri­o­du.
Osnov­na svr­ha ažu­ri­ra­nog iz­ve­šta­ja So­la­ne i Re­na bi­la je da ube­de mi­ni­stre da odo­bre do­dat­na fi­nan­sij­ska sred­stva za mi­si­ju na Ko­so­vu. So­la­na i Ren su na­gla­si­li da na­pre­dak u pre­go­vo­ri­ma o sta­tu­su di­rekt­no za­vi­si od pro­gre­sa u im­ple­men­ta­ci­ji stan­dar­da, po­seb­no za­šti­ta pra­va Sr­ba i dru­gih ma­nji­na. Kao osnov­ni cilj an­ga­žo­va­nja EU na Ko­so­vu na­ve­de­no je nad­gle­da­nje ra­da bu­du­će ko­sov­ske vla­de u obla­sti­ma bez­bed­no­sti, po­li­tič­ke sta­bil­no­sti, eko­nom­skog opo­rav­ka i po­mi­re­nja.
Ta­ko­đe, EU na­me­ra­va da fo­ku­si­ra svo­je pri­su­stvo na Ko­so­vu u tri sfe­re. Šef me­đu­na­rod­ne mi­si­je na Ko­so­vu bi­će isto­vre­me­no i spe­ci­jal­ni pred­stav­nik EU, po ugle­du na BiH. EU će igra­ti va­žnu ulo­gu u obla­sti bez­bed­no­sti, i tre­će Evrop­ska ko­mi­si­ja će otvo­ri­ti svo­ju kan­ce­la­ri­ju u Pri­šti­ni, a njen za­da­tak bi­će ru­ko­vo­đe­nje fi­nan­sij­skim in­stru­men­ti­ma u okvi­ru pro­ce­sa sta­bi­li­za­ci­je i pri­dru­ži­va­nja.

NA­DOK­NA­DA
SLO­VE­NAČ­KI mi­ni­star ino­stra­nih po­slo­va Di­mi­trij Ru­pel pr­vi je od evrop­skih vi­so­kih zva­nič­ni­ka ski­nuo ru­ka­vi­ce i jav­no re­kao ono što već du­že vre­me­na kru­ži u Bri­se­lu i Va­šing­to­nu, kao ide­ja za re­ša­va­nje "srp­skog pi­ta­nja".
- Sr­bi­ja za­slu­žu­je ne­ku vr­stu kom­pen­za­ci­je za si­tu­a­ci­ju u re­gi­o­nu i za­i­sta mi­slim da bi tre­ba­lo da joj po­nu­di­mo ne­ku vr­stu uslov­nog član­stva u EU. Ako već pri­ča­mo o mo­guć­no­sti za uslov­nu ne­za­vi­snost Ko­so­va, za­što ne bi­smo mo­gli da pri­ča­mo o uslov­nom član­stvu Sr­bi­je u EU - re­kao je Ru­pel, pred po­če­tak Sa­ve­ta mi­ni­sta­ra EU u Bri­se­lu.

Mar­ti Ah­ti­sa­ri
BEZ IZ­NE­NA­ĐE­NjA
- NA­DAM se da će­mo po­čet­kom sle­de­će ne­de­lje po­če­ti di­rekt­ne raz­go­vo­re o sta­tu­su. Ne mo­gu tač­no da ka­žem ko­ji će to bi­ti dan, ali po­sle pre­go­vo­ra o kul­tur­noj ba­šti­ni i re­li­gi­o­znim objek­ti­ma i de­cen­tra­li­za­ci­ji, zna­će­mo ka­kva je spo­sob­nost pre­go­va­rač­kih stra­na da stig­nu do kom­pro­mi­sa. Imam ose­ćaj da smo, ka­da je reč o tim pi­ta­nji­ma, vr­lo bli­zu re­še­nja - iz­ja­vio je Mar­ti Ah­ti­sa­ri, po­sle sa­stan­ka sa mi­ni­stri­ma ino­stra­nih po­slo­va EU u Bri­se­lu.
Ah­ti­sa­ri je re­kao da ne oče­ku­je spek­ta­ku­lar­ne re­zul­ta­te sle­de­će ne­de­lje ka­da poč­nu di­rekt­ni pre­go­vo­ri o sta­tu­su Ko­so­va, jer će oni bi­ti sa­mo pri­li­ka da stra­ne pred­sta­ve svo­je sta­vo­ve.
- Na­dam se da će tom sa­stan­ku pri­su­stvo­va­ti pred­sed­ni­ci i pre­mi­je­ri Sr­bi­je i Ko­so­va. Na­rav­no, to za­vi­si od njih ali bi­smo mi vo­le­li da bu­du tu - re­kao je Ah­ti­sa­ri.
Spe­ci­jal­ni pre­go­va­rač UN za Ko­so­vo je po­no­vio da re­še­nje za Ko­so­vo tre­ba da bu­de na­đe­no u okvi­ru ove go­di­ne, ka­ko je to od­re­di­la Kon­takt gru­pa.


NE­MA "DU­HO­VA"

BE­O­GRAD - Na pred­sto­je­ćem sa­stan­ku o de­cen­tra­li­za­ci­ji Ko­so­va i Me­to­hi­je, za­ka­za­nom za su­tra u Be­ču, pre­go­va­rač­ki tim Be­o­gra­da pred­lo­ži­će stva­ra­nje 13 no­vih srp­skih op­šti­na.
Ka­ko ka­že pred­sed­ni­ca Ko­or­di­na­ci­o­nog cen­tra za KiM dr San­da Ra­ško­vić-Ivić, su­štin­ski se ni­šta ne­će pro­me­ni­ti u od­no­su na pret­hod­ni pred­log Sr­bi­je - je­di­no su me­sta Ku­sce i Ra­ni­lug u Ko­sov­skom po­mo­ra­vlju spo­je­na u jed­nu op­šti­nu.
- O na­šoj plat­for­mi mo­že da se pre­go­va­ra, ali ne­će bi­ti baš pre­vi­še "ma­ne­var­skog pro­sto­ra" - ka­že ona. - Znam da će Al­ban­ci ima­ti mno­go pri­med­bi, kao i da je Al­bert Ro­an go­vo­rio o "op­šti­na­ma du­ho­va", ali mi će­mo osta­ti is­traj­ni.
Ka­da je reč o cr­kve­nom i kul­tur­nom na­sle­đu, a to je te­ma da­na­šnjeg sa­stan­ka u Be­ču, Be­o­grad će tra­ži­ti za­šti­tu 42 objek­ta, s tim da su za­štit­ne zo­ne ne­što ma­nje ne­go u pret­hod­nom pred­lo­gu.
- Pred­lo­ži­će­mo, ta­ko­đe, i da ne­ka srp­ska se­la bu­du ob­u­hva­će­na za­štit­nim zo­na­ma oko ma­na­sti­ra: na pri­mer, bo­ri­će­mo se za po­vrat­nič­ko se­lo Lje­vo­šu kod Peć­ke pa­tri­jar­ši­je - re­kla nam je dr Ra­ško­vić-Ivić.
Na ju­če­ra­šnjem sa­stan­ku Pre­go­va­rač­kog ti­ma u Pred­sed­ni­štvu Sr­bi­je, pred­sed­nik Vla­de dr Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca pred­sta­vio je iz­ve­štaj o di­plo­mat­skim ak­tiv­no­sti­ma - po­se­ta­ma pre­sto­ni­ca­ma ze­ma­lja Kon­takt gru­pe i ne­dav­noj sed­ni­ci Sa­ve­ta bez­bed­no­sti UN. Pre­ma re­či­ma pred­sed­ni­ce Ko­or­di­na­ci­o­nog cen­tra za KiM; iz­ve­štaj je bio "ohra­bru­ju­ći".
- I Sa­vet bez­bed­no­sti i zva­nič­ni­ci u Va­šing­to­nu sa­slu­ša­li su na­še ar­gu­men­te s pa­žnjom, i ni­ko ni­je una­pred re­kao da će Ko­so­vo bi­ti ne­za­vi­sno - ka­za­la je San­da Ra­ško­vić-Ivić.


Izvor: Novosti

Beč: Runda broj sedam
Beč -- U Beču danas počela sedma runda tehničkih pregovora Beograda i Prištine.

U naredna dva dana teme će biti decentralizacija i kulturno nasleđe na Kosovu. Pregovarački tim Beograda predstaviće svoje viđenje položaja Srpske pravoslavne crkve, zaštite verskih spomenika i srpske kulturne baštine.

Delegacije Beograda i Prištine sastale su se pred današnji susret sa izaslanikom Ujedinjenih nacija Martijem Ahtisarijem. Tim Beograda predao je Ahtisariju pismo u kom se traži dobra priprema sastanka na najvišem nivou, na koji je Priština ranije već pristala. Dušan Bataković, savetnik predsednika Srbije i član delegacije Beograda, izjavio je da se u pismu insistira na tome da sastanak ne bude samo protokolaran skup. "Tražili smo određivanje agende sastanka i dogovor oko formata i strukture sastanka. Svima nam je potreban pomak kako bismo počeli da rešavamo probleme u Pokrajini", kaže Bataković.

Premijer Kosova Agim Čeku izjavio je da Kosovo ima mnogo razloga da štiti kulturnu baštinu jer je ona zajednička. On je rekao da su predstavnici kosovskih institucija saglasni s tim da stvaranjem zaštićenih zona posebno treba obezbediti neke objekte kulture, u skladu s međunarodnim konvencijama. Zone će biti utvrđene u zavisnosti od veličine i značaja objekata. UNESCO je pre dva dana na zvaničnu Listu svetske kulturne baštine upisao manastir Dečane, Pećku patrijaršiju, Gračanicu i crkvu Bogorodice Ljeviške, pod zajedničkim nazivom "Srednjevekovni spomenici na Kosovu".

Bataković kaže da je Beograd pripremio dodatne mape za preostale zaštićene zone i predloge o zaštiti i povratku imovine. "Spremni smo na kompromisno rešenje koje će obezbediti zaštitu verske i kulturne baštine i uključiti njihovo održavanje u evropske standarde, s jakom međunarodnom kontrolom. Očekujemo da će albanska strana razumeti činjenicu da smo od 1.300 kulturnih spomenika zahtev za zaštićene zone sveli na svega 40, što je tri odsto baštine u Pokrajini", kaže Bataković.

Kada je reč o decentralizaciji, u Beču će ponovo biti reči o jednom od najspornijih pitanja, a to je broj opština sa srpskom većinom. Prema nezvaničnim saznanjima B92, Beograd ide s manjim zahtevom, pa umesto 18 sada traži oko 10 novih opština. I Priština je izmenila predlog za forimranje novih opština, ponudivši dve nove. Portparol pregovaračke delegacije Skender Hiseni kaže da je reč o Klokotu i Partešu.

U sastavu delegacije Srbije su Leon Kojen, Slobodan Samardžić, Sanda Rašković-Ivić, vladike lipljanski Teodosije, bački Irinej i timočki Justin i direktorka Zavoda za zaštitu spomenika Gordana Marković.

Koštunica i Tadić razmišljaju

Državni vrh Srbije najverovatnije će do kraja nedelje održati još jedan sastanak na kom će odlučiti da li će predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica pristati na razgovore o budućem statusu Kosova s kosovskim liderima u Beču. Prema pisanju Blica, Koštunica razmišlja da li da pristane na razgovore s premijerom kosova Agimom Čekuom, koji je pred pravosuđem u Srbiji optužen za ratne zločine i za kojim je Srbija raspisala međunarodnu poternicu. Navodi se i da Tadić još nije odlučio da li da ide na razgovore s predsednikom i premijerom Kosova Fatmirom Sejdiuom i Čekuom, koji su već pozitivno odgovorili na poziv specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija.


Izvor: B92

Zamenik izaslanika UN za pregovore o Kosmetu Alber Roan razočaran pregovaračima
Kosovski Albanci treba da budu više širokogrudi

Zamenik izaslanika UN za pregovore o budućnosti Kosova i Metohije Alber Roan izrazio je razočarenje zbog ponašanja srpskog i albanskog tima u dosadašnjim razgovorima, javio je Tanjug.
- Nešto smo do sada ipak postigli. Međutim, očekivao sam od srpske strane više konstruktivne saradnje pošto se radi o pomoći Srbima na Kosovu. Takođe sam razočaran i kosmetskom stranom, jer ona nije bila spremna od svojih početnih pozicija da ide ka daljim ustupcima. Verujem da bi bilo u njihovom interesu da se ponašaju širokogrudije - poručio je on.

Što se tiče kritika Beograda na račun izaslanika UN Martija Ahtisarija i njega lično, austrijski diplomata je kazao da su "to gluposti, odnosno prozirni pokušaj svaljivanja krivice zbog nedovoljnog napretka ne nekog drugog".

Upitan da li je, takođe, stekao utisak da su sile sa pravom veta u Savetu bezbednosti UN i Kontakt grupa navodno spremne da prihvate nezavisnost Kosmeta, Roan je ukazao da kao posrednik on mora poći od pozicije obe strane.
      
SPECIJALNI SLUČAJ

Na pitanje kako procenjuje ruski stav u Savetu bezbednosti, Roan je naglasio da se Moskva zalaže za dogovorno rešenje.
- Uz to Moskva upozorava da bi rešenje za Kosovo moglo imati posledice po druge konflikte. Mi tvrdimo da je Kosovo specijalan slučaj zbog događaja od 1989. godine, ukidanja autonomije od strane Miloševića, sistematsko tlačenje Albanaca od strane Srbije, rat i proterivanje 800.000 ljudi, kao i intervencije međunarodne zajednice, nasilja Albanaca nad Srbima i sedmogodišnje međunarodne administracije. Kosovo i Metohija je slučaj koji ne može da se poredi sa drugima - zaključio je Roan.      
   
   



- Zna se da srpska strana nudi široku autonomiju, dok kosmetska strana želi nezavisnost. Gde će se dve strane naći biće rezultat pregovora, a ako ne dođe do dogovora, onda će uslediti odluka Saveta bezbedosti UN. Za nas je zvaničan stav Kontakt grupe merodavan. Prema tom stavu nije moguć povratak na stanje pre marta 1999. i mora biti pronađeno rešenje koje je prihvatljivo za većinu stanovnika na Kosovu - objasnio je on.

Na pitanje da li Beograd živi u jednoj vrsti iluzije da je moguće sprečiti nezavisnost kosova Roan je istakao da je to zasigurno želja vlasti u Srbiji, pri čemu "neki realnije od drugih procenjuju izglede na uspeh".

Što se tiče ovonedeljne runde pregovora austrijski diplomata ocenio je da je, kod pitanja zaštite verskog i kulturnog nasleđa, moguće postići dogovor.
- Postoji široka saglasnost o konkretnim merama, uključujući fizičku zaštitu i uspostavljanje zaštitnih zona. Mi smo pripremili odgovarajuća rešenja. Međutim postoji opasnost da srpska strana ovu temu poveže sa restitucijom crkvene imovine, što nema nikakve veze sa temom i samo bi odložilo dogovor - poručio je on.

Kada je reč o decentralizaciji, Roan je rekao da su obe strane signalizirale određenu fleksibilnost.
Upitan da li je moguće još u ovoj godini postići rešenje o statusu Kosova i Metohije, Roan je kazao da je to moguće ukoliko ne bude nekih nepredviđenih stvari, kao što su izbori u Srbiji.

Izvor: Glas Javnosti

Aleksandar Aleksejev, ambasador Rusije u Srbiji
Rusija se ne sukobljava sa Zapadom oko Kosova

Rusija nije u sukobu sa Zapadom zbog Kosova iako ne deli stavove koji se tamo čuju – da je nezavisnost Kosova jedino moguće rešenje za pokrajinu, izjavio je za B92 Aleksandar Aleksejev, ambasador Ruske Federacije u Srbiji.

Ljubica Gojgić

U razgovoru za B92 ambasador Aleksejev rekao je da se Rusija zalaže za to da se u odlučivanju o konačnom statusu Kosova poštuje međunarodno pravo. On dodaje da u Moskvi smatraju da kosovski problem nije moguće posmatrati izolovano i da će rešenje krize u pokrajini biti presedan za rešavanje sličnih situaciju u drugim delovima sveta. No, bez obzira na nesuglasice koje postoje u Kontakt grupi i Savetu bezbednosti, nema velikih sukoba na relaciji Rusija – SAD, kako sugerišu pojedini mediji.

B92: Koliko ste zaista u sukobu sa Zapadom?

Aleksejev: Želeo bih na početku da smanjim dramatičnost cele situacije. Ne radi se o ozbiljnim sukobima i teškoćama već o radu u okviru kontakt grupe. Postoje neki pojedinačni stavovi njenih članova kao i članica Sveta bezbednosti i to je apsolutno normalno. Ali mi nastavljamo da radimo da bismo došli do nekih rezultata. Taj posao mora da bude profesionalan i podrazumeva da ga rade ljudi koji poznaju situaciju i koji imaju iskustva u pronalaženju rešenja za ozbiljne međunarodne probleme. Meni se čini da postoji zajednički zadatak da se nađe takvo rešenje za kosovo koje će doprineti ne samo stabilnosti jugoistoka Erope, već celog kontinenta.

B92: Da li su ruski predstavnici 30. juna u Briselu predočili Kontakt grupi spisak svojih zahteva i zamerki, kako su objaivli neki mediji?

Aleksejev: Baš u to vreme bio sam u Moskvi i razgovarao sa ljudima koji su učestvovali u radu kontakt grupe. Mogu odgovorno da tvrdim da nikakav dokument nismo predali. U okviru Kontakt grupe mi razgovaramo o konkretnim pitanjima a ne o ličnostima.

B92: Rusija, međutim, ima zamerke na dosadasnji tok pregovora o Kosovu?

Aleksejev: Mogu da potvrdim da je naš stav da nezavisnost ne može biti razmatrana kao jedini mogući ishod. Mi mislimo da na pregovaračkom stolu moraju da se nađu svi mogući ishodi pregovora i da je pokušaj da se preuranjeno govori o rešenju kontraproduktivan. Mi, takođe, smatramo da nije korisno davati čvrst rok za završetak razgovora. Razgovori moraju da traju do trenutka dok se ne nađe kompromis i rešenje kojie će odgovarati obema stranama.

B92: Da li vlast u Beogradu zalaganje Rusije za postovanje Međunarodnog prava pogrešno tumači kao podrsku Srbiji u pregovorima o Kosovu?

Aleksejev: Zadatak ruske diplomatije nije da podržava jednu stranu. Rusija se zalaže za poštovanje međunarodnog prava i rezolucije 1244. Naš stav je da kosovski slučaj treba posmatrati kao presedan za neka druga krizna žarišta. I u tome se naši stavovi podudaraju sa našim prijateljima u Beogradu. Dakle, u Rusiji vi imate saveznike u borbi za poštovanje međunarodnog prava, principa rešavanja kriza i obezbeđenje stabilnosti i razvoja jugoistočne evrope.

B92: Ali ta podrška ima i granice, zar ne?

Aleksejev: Pa teško je pitanje gde su granice. Ne bismo zaista želeli da situacija ide do granica i zato smatramo da rešenje treba da se nađe kroz razgovore i to takvo da odgovara i Beogradu i Prištini. Niko, verujem, nije za to da se ide do nivoa napetosti gde bi bile potrebne neke vanredne mere.

B92: Da li podržavate direktne pregovore između Beograda i Prištine?

Mi insistiramo na razgovorima. Da bi se našlo rešenje mi smatramo da su razgovori ne samo poželjnni nego i neophodni (...) Ideja o direktnim pregovorima između Beograda i Prištine uživa našu punu podršku. I više od toga: mi smatramo da samo rešenje koje će biti pronađeno u direktnom razgovoru može imati dugoročni karakter i može doprineti stabilnosti i razvoju regiona. Naravno, ti susreti na najvišem nivou moraju da budu dopunjeni susretima eksperata koji će razgovarati o konkretnim pitanjima koji nisu vezani za pitanje statusa.

B92: Hvala na razgovoru.

Aleksejev: Hvala vama


Izvor: B92

"Srbiji EU, Kosovu nezavisnost"
Ljubljana -- Slovenački ministar spoljnih poslova pojasnio svoju jučerašnju izjavu da bi Kosovo moglo da bude nezavisno, ako Srbija uđe u EU.

Na novinarskoj konferenciji održanoj u Ljubljani, slovenački ministar Dimitrij Rupel je na pitanje B92 da obrazloži svoju izjavu da bi Kosovo moglo biti nezavisno pod uslovom da Srbija uđe u EU, rekao da pitanje statusa Kosova ne može biti odvojeno od pitanja Srbije i regije, kao i da je celovito rešenje da ceo zapadni Balkan uđe u EU.

Rupel je kazao i da će Slovenija podržati rezultat pregovora Srbije i Kosova, kao i da se bliži trenutak kada će, do kraja ove godine, biti rešeno pitanje statusa Kosova.

Uz napomenu da Slovenija ne želi da prejudicira rezultat pregovora, Rupel je ipak rekao: "Status Kosova će biti neki status blizak nezavisnosti, da li uslovnoj, ograničenoj ili bilo kakvoj, ali u svakom slučaju, Kosovu će biti dat neki oblik samostalnosti". On je kazao da ta situacija ne bi trebalo da povredi Srbiju, zbog čega se traže forme prihvatljive za obe strane. Da bi se našla uravnoteženost, Rupel smatra da bi Srbiji u tom slučaju trebalo ponuditi da postane članica EU, naravno, pod određenim uslovima.

U Sloveniju, u četvrtak, u radnu posetu dolazi premijer prelazne Vlade Kosova Agim Čeku, koji stiže na poziv Dimitrija Rupela, potvrdio je za B92 slovenački ministar.

Slovenačko-srpske diplomatske konsultacije

Pomoćnik ministra spoljnih poslova Srbije Stanimir Vukićević je rekao da je cilj ovih konsultacija je bio da se, ne samo sa Slovenijom, već i sa ostalim zemljama u regiji, održavaju redovne kosultacije i da se "otvorena pitanja razmatraju u otvorenom dijalogu." Vukićević je današnje konsultacije ocenio kao konstruktivne i korisne, a na njima su razmatrana sva otvorena, bilateralna pitanja između Srbije i Slovenije, između ostalih i pitanje bilateralnog ugovora o socijalnom osiguranju.

On je kazao da je razgovarano i o liberalizaciji viznog režima od strane Slovenije za građane Srbije, a po uzoru na obećanje Italije, da će olakšati dobijanje viza za studente, stručnjake i poslovne ljude. "Ipak za razliku od Italije, Slovenija se nalazi u predšengenskom postupku, zbog čega mora da pazi šta radi", dodao je Vukićević.

Predstavnici srpskog ministarstva su ovom prilikom razgovarali i o privrednoj saradnji Slovenije i Srbije, prilikom čega je otvorereno i pitanje uspostavljanja ravnoteže u toj saradnji, kako u otvaranju slovenačkog tržišta za srpske privrednike, tako i u mogućnostima zajedničkog nastupa privrednika dve zemlje na trećim tržištima.

Tokom konsultacija je, kao bitno pitanje Srbije, predstavljen i problem Kosova i Metohije, kome je u razgovorima posvećeno dosta prostora, rekao je Vukićević i dodao da je srpska delegacija iskoristila i ovu priliku da objasni stavove Srbije. Što se tiče jučerašnje izjave slovenačkog ministra Rupela, Vukićević je rekao da je i o tome razgovarano, da je ministar objasnio svoju izjavu i da se uskoro očekuje njegova poseta Beogradu.

Delegacija Ministarstva inostranih poslova Srbije je danas pokazala i interes da Srbiju zvanično posete slovenački premijer i predsednik države.


Izvor: B92