Pred Savetom bezbednosti o Kosovu   
8. jul 2006.  Izvor: B92, FoNet, Beta
   
Jedan zvaničnik EU kaže da će Savet bezbednosti UN morati sam da odluči o statusu Kosova ako ne bude dogovora.

Evropski diplomata je naglasio da rasplet oko Kosova nije uslov za integraciju Srbije u EU. U međuvremenu, zvaničnici Srbije spremaju se za boravak u Savetu bezbednosti. Savetnik premijera Srbije Aleksandar Simić izjavio je da bi krunu diplomatskih aktivnosti premijera Vojislava Koštunice trebalo da predstavlja njegov nastup pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija i poseta Vašingtonu, prenosi Beta.

Simić je izjavio za Danas da bi premijer Koštunica trebalo da izloži srpsku platformu o autonomiji za Kosovo i stavove o dosadašnjim pregovorima u Beču. Premijer bi trebalo i da šire obrazloži predlog koji su on i predsednik Srbije Boris Tadić u formi pisma, uputili zemljama članicama Kontakt grupe, generalnom sekretaru UN i njegovom specijalnom izaslaniku za Kosovo Martiju Ahtisariju, rekao je Simić. "Novi element i ideja predsednika i premijera jeste da dosadašnji način pregovara, započet od dnevnih ili životnih pitanja, označen kao 'razgovori o statusno neutralnim pitanjima, nije pokazao rezultate', rekao je Simić.

Simić je rekao da se, pored razgovora o statusu koji bi trebalo da počnu u julu, neće zanemariti pitanja koja su bila u bečkom procesu. "To su vitalna pitanja kada je reč o ostvarivanju ljudskih prava, pre svega, Srba, ali i drugih nealbanaca u Pokrajini. Ali, isto tako, to su pitanja od životnog interesa za državu Srbiju, imajući u vidu njenu želju da se svi njeni građani, posebno oni koji je doživljavaju kao svoju, osećaju bezbedni", rekao je Simić.
Simić je rekao da u ovom trenutku ne može da kaže da su predlozi Beograda u potpunosti prihvaćeni ili da je "naša diplomatska aktivnost u potpunosti dala rezultate" i da će to pokazati bliska budućnost. "Ali, ono što je jasno, to je da više nema te samouverenosti, pre svega, kod samog Ahtisarija i njegovog pregovaračkog tima, da je u njegovim rukama sve, uključujući i metodologiju i rokove, ako hoćete i ishod pregovora". "Ta početna i vrlo pogrešna predstava koju je Ahtisari i njegov tim imao u samim razgovorima, jeste u dobrom delu, usudio bih se da kažem, pretežno promenjena", rekao je Simić.

Solstrom: EU razmatra najave odlaska Srba

EU vrlo ozbiljno uzima u obzir najave i pisanja nekih medija o novom odlasku Srba i to je razlog više što sa partnerima razmatra mogućnost stvaranja većeg broja radnih mesta na Kosovu, jer je egzistencija problem i za Albance i za Srbe, izjavio je specijalni izaslanik Havijera Solane na Kosovu Torbjorn Solstrom.

On je rekao za Glas Amerike da će i nakon određivanja finalnog statusa međunarodna zajednica, predvođena Evropskom unijom, nastaviti da nadgleda proces transfera ovlašćenja na lokalne institucije i da će uloga stranih faktora biti vrlo jasna.

Najvažnija strategija Evropske unije u toj fazi jeste da pomogne Kosovu da krene ka procesima integracije i to na dva načina. Prvo, da se pospeši ekonomska izgradnja kakvu imaju Makedonija, Bosna i Srbija i drugo, a ujedno teže pitanje jeste implementacija statusne odluke, položaj manjina u tom procesu, vladavina prava i poboljšanje usluga policijskih i pravosudnih organa, istakao je Solstrom. "Stalno radimo na pokušajima da ohrabrimo manjine da postanu integralni deo kosovskog društva, nažalost, njihovi lideri ne učestvuju u radu privremenih institucija što je velika šteta".


Izvor: B92

Tehnička korekcija

BEOGRAD - Iz izvora bliskih kancelariji Olija Rena u Briselu, Glas saznaje zašto je premijer Koštunica izbegao da javnosti objasni koje su tehničke modifikacije mandata za Srbiju, iako se njima, posle ostvarenja pune saradnje sa Hagom, omogućava "lakši nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju". Modifikacija se, naime, ne odnosi na odredbe o ekonomiji, trgovini, pomoći ili sličnom, niti na skraćenje perioda ratifikacije, koje bi značajno olakšalo i ubrzalo pregovore, već o prostoj zameni imena SCG imenom Srbija, tvrde naši izvori.

- Dok je bila SCG bio je jedan mandat koji je važio i za Srbiju i za Crnu Goru. Posle referenduma, nove države moraju dobiti i dva odvojena mandata. U slučaju CG, to je sasvim novi dokument, dok će mandat za Srbiju pretrpeti samo tehničku korekciju imena. Dokument sadrži odrednice koliko koji deo sporazuma važi za neku zemlju i kada stupa na snagu, a za Srbiju se u tom delu ništa nije promenilo. Papir je samo očišćen od reči SCG - precizirao je naš izvor.

Izvor: Glas Javnosti

Tadić veruje u dogovor s Albancima

Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je u razgovoru s novinarima prištinskih medija spremnost da se sastane sa najvišim zvaničnicima Kosova i uverenje da je kompromisno rešenje za status Kosova moguće.

„Potpuno se slažem s direktnim pregovorima i siguran sam da ćemo napraviti veoma jasan bilans zajedničkih interesa Srba i Albanaca na Kosmetu“, kazao je on, prenosi Beta. Na pitanje šta misli o izjavi premijera Vojislava Koštunice tokom posete Gračanici da „svaki Srbin zna da je Kosovo i Metohija uvek bilo i uvek će biti srpsko“, Tadić je odgovorio da ne treba gledati samo poruke, nego i dela političara.

„Predsednik Koštunica, ja ću da vas uverim, ima najbolje namere“, rekao je Tadić i ukazao na to da je Koštunica zaslužan za pobedu nad Slobodanom Miloševićem i za mirno rešenje krize na jugu Srbije što je otvorilo mnoge mogućnosti za rešavanje srpsko-albanskih odnosa.

Na pitanje da li bi bilo moguće da neki albanski političar bude šef diplomatije ako Kosovo ostane u sastavu Srbije, Tadić je odgovorio da je to „prirodno ako bi bio takav razvoj događaja“ i ukazao na to da je potpredsednica Vlade Srbije Hrvatica, iako Srbi i Hrvati imaju jednako komplikovane odnose kao Srbi i Albanci.

On je naglasio da neće prihvatiti nezavisnost Kosmeta.

Izvor: Blic

Ne odričemo se Kosova
Beta, 9. jul 2006

BEOGRAD - Predsednik Srbije Boris Tadić izrazio je spremnost da se sastane sa najvišim zvaničnicima Kosova i izrazio uverenje da je kompromisno rešenje za status Kosova moguće - javlja Beta.
U razgovoru sa grupom novinara prištinskih medija, Tadić je kazao da je spre­man da se sastane sa kosovskim političarima.
Potpuno se slažem sa direktnim pregovorima i siguran sam da ćemo napraviti veoma jasan bilans zajedničkih interesa Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji. Svi direktni pregovori mogu samo biti blagotvorni - kazao je on.
Kada je reč o budućem statusu Kosova, on je rekao da se zalaže za "dugoroč­no održivo i realno rešenje".
- Država Srbija brani svoje legitimne interese na Kosovu i Metohiji. Ne postoji ni­jedna država na svetu koja će se odreći svog suvereniteta i teritorijalnog integrite­ta, jer tog trenutka ona ulazi u proces razgradnje - kazao je predsednik Srbije.
Tadić je takođe rekao da "neće prihvatiti nezavisnost Kosova i Metohije, iz argu­mentacije koja vodi računa o dugoročnoj stabilnosti čitavog regiona".
- To bi bio pravno politički presedan koji bi mogao destabilizovati svaku složenu državu u regionu i van regiona - ocenio je on. - Ko bi mogao, ukoliko bi Kosovo i Metohija dobilo nezavisnost, sprečiti i druge etničke zajednice koje žive relativno kompaktno u nekim drugim državama gde nisu većinski narod, da zahtevaju isto takvo pravo? Ako se jednom uspostavi princip, onda on važi za sve, onda on ima univerzalni karakter - rekao je Tadić.
Tadić je istakao da je, uprkos tome što su stavovi albanske i srpske strane o bu­dućnosti Kosova potpuno suprotni, "moguće postići kompromis".
Tadić je rekao da bi nametanje rešenja bilo "upotreba sile, pravne, ne vojne, ali i to je neka vrsta sile".
- Srbija će se protiviti takvom rešenju i mi ćemo pokretati niz diplomatskih inicija­tiva i koristićemo sva demokratska sredstva koja se protive takvom rešenju - ista­kao je on.
Nezavisno Kosovo bi, prema Tadićevoj oceni, podiglo "nove populističke i šovini­stičke reakcije u Srbiji, ali istovremeno bi takvo rešenje pogodilo najčestitije gra­đane Srbije i učinilo ih da se osećaju izneverenim, oštećenim kao da žive u jed­nom nepravednom svetu zato što građani Srbije doživljavaju Kosovo i Metohiju kao deo svog identiteta".
Tadić je ponovio da Srbija nema nameru da upravlja životima Albanaca, već sa­mo da brani "svoje legitimne interese, svoju granicu i sigurnost Srba na KiM i drugih nealbanaca koji žele da Srbija brani njihovu sigurnost, istovremeno vodeći računa o interesima albanskog naroda".

KOŠTUNICA MISLI DOBRO
Na pitanje o izjavi premijera Srbije Vojislava Koštunice tokom posete Gračanici da "svaki Srbin zna da je Kosovo i Metohija uvek bilo i uvek će biti srpsko", Ta­dić je odgovorio da ne treba gledati samo poruke, nego i dela političara.
- Predsednik Koštunica, ja ću da vas uverim, ima najbolje namere - rekao je Ta­dić i ukazao da je Koštunica zaslužan za pobedu nad Slobodanom Miloševićem i za mirno rešenje krize na jugu Srbije što je "otvorilo mnoge mogućnosti za re­šavanje" srpsko-albanskih odnosa.

Izvor: Novosti

Tadić izrazio spremnost da se sastane sa najvišim zvaničnicima KiM
Direktni pregovori mogu biti blagotvorni

BEOGRAD - Predsednik Srbije Boris Tadić, u razgovoru sa grupom novinara prištinskih medija, rekao je da je spreman da se sastane sa najvišim zvaničnicima Kosova, kao i da je uveren da je moguće postići kompromisno rešenje za status Kosova.

- Potpuno se slažem sa direktnim pregovorima i siguran sam da ćemo napraviti veoma jasan bilans zajedničkih interesa Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji. Svi direktni pregovori mogu samo biti blagotvorni - rekao je predsednik Srbije i dodao da nikada nije bežao od susreta sa albanskim političarima.

Kada je reč o budućem statusu Kosova, on je rekao da se zalaže za dugoročno održivo i realno rešenje za Kosovo, koje bi bilo prihvatljivo i za Srbe i za Albance.
   
      

TADIĆ BRANIO KOŠTUNICU

Povodom izjave premijera Srbije Vojislava Koštunice tokom posete Gračanici da svaki Srbin zna da je Kosovo i Metohija uvek bilo i uvek će biti srpsko, Tadić je rekao da ne treba gledati samo poruke, nego i dela političara.
- Premijer Koštunica ima najbolje namere - rekao je Tadić i ukazao da je Koštunica zaslužan za pobedu nad Slobodanom Miloševićem i za mirno rešenje krize na jugu Srbije, što je otvorilo mnoge mogućnosti za rešavanje srpsko-albanskih odnosa.
      
      
      
   

- Država Srbija brani svoje legitimne interese na Kosovu i Metohiji - rekao je Tadić i istakao da ne postoji nijedna država na svetu koja bi se odrekla svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta na delu svoje teritorije jer bi tog trenutka ona ušla u proces razgradnje.

- Nezavisno Kosovo bilo bi pravno-politički presedan koji bi sigurno destabilizovao region, a mogao bi da izazove i poremećaj mnogo većih razmera - naglasio je predsednik Srbije. On je upitao novinare ko bi mogao, ukoliko bi Kosovo i Metohija dobilo nezavisnost, sprečiti i druge etničke zajednice koje žive u nekim drugim državama gde nisu većinski narod, da zahtevaju isto takvo pravo.

- Ako se jednom uspostavi takav princip, onda on važi za sve i dobija univerzalni karakter - rekao je Tadić. Predsednik Srbije je istakao i da je, uprkos tome što su stavovi albanske i srpske strane o budućnosti Kosova potpuno suprotni, moguće postići kompromisno rešenje.

- Nametanje rešenja bilo bi upotreba sile, ne vojne, ali pravne. Zbog toga će se Srbija protiviti takvom rešenju - naglasio je Tadić i dodao da će srpski zvaničnici pokrenuti niz diplomatskih inicijativa, kao i da će koristiti sva demokratska sredstva koja se protive takvom rešenju.

Izvor: Glas Javnosti

Delegacija Srba sa Kosova i Metohije u poseti Hrvatskoj
Nametnuto rešenje kao izgovor
Izgleda da svi jedva čekaju da međunarodna zajednica nametne rešenje za Kosmet iz prostog razloga što se u tom slučaju izbegava odgovornost

ZAGREB - Ranđel Nojkić, šef poslaničikog kluba Srpske liste za Kosovo i Metohiju, predsednik Komisije za prava i interes zajednice u Skupštini Kosova, te predsednik SPO-a za Kosovo i Metohiju i Gordana Đorić iz Građanskog društva, juče su kao gosti Srpskog narodnog vijeća stigli u Zagreb, gde će sledećih nekoliko dana posetiti zajednice Srba u Hrvatskoj i sa njima razmeniti iskustva koja bi mogli da primene u budućem statusu Kosova. Posle Zagreba posetiće Gomirje u Gorskom Kotaru, gde će razgovarati sa zajednicom Srba.

- Naša situacija se razlikuje od situacije Srba u Hrvatskoj - rekao je u razgovoru za Glas Ranđel Nojkić. - Nakon proglašenja hrvatske samostalnosti Srbi više nisu imali ništa sa Beogradom i Srbijom, ostali su okrenuti sami sebi i onda je to bilo jedino rešenje. U našem slučaju situacija je mnogo drugačija, s obzirom na to da je Rezolucija 1244 na snazi i da su tom Rezolucijom jasno definisani stavovi, onda Savezne Republike Jugoslavije, nakon toga Zajednice SCG i sada po kontinuitetu, nadamo se Srbije, i mnoge odluke zavise od toga. Nažalost neke odluke su nekada nepopularne, nisu objektivne, a čini mi se da je zvanični Beograd naklonjen jednoj političkoj opciji, što smatramo da nije dobro i to izaziva još veće nejedinstvo unutar srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, a nijednom gestom ne vidimo da se pokušava da se to nejedinstvo prevaziđe. Na kraju se plašim da scenario ne bude da Srbi budu ostavljeni i prepušteni sami sebi i da ne mogu da donose samostalne odluke. Sada trebalo doneti neke odluke, a one bi bile mnogo racionalnije i optimalnije ukoliko bi se one donosile zajedno sa Beogradom i napravila jedna strategija.

Kada je reč o konačnom statusu Kosmeta, Nojkić je uveren da će ono biti nametnuto.

- Neće biti onako kako traže Albanci, a ni onako kako to traže neki Srbi. Jednostavno zato što su razlike očite i činjenica da postoji nerealnost i sa jedne i sa druge strane. Ta nerealnost je rezultat stremljenja ka nekom optimalnom rešenju - objasnio je Nojkić.

Ali, ukoliko se rešenja zaista nametnu biće veoma teško, i na kraju će nezadovoljni biti i jedni i drugi. Bilo bi daleko bolje da se postigne neki dogovor. Čini mi se da su sve više i Srbi, ali i Albanci svesni te činjenice, pa i Beograd, i čini se da svi jedva čekaju da međunarodna zajednica nametne to rešenje iz prostog razloga što se u tom slučaju izbegava odgovornost.

Izvor: Glas Javnosti

Decentralizacija na Kosovu
Srbi dobijaju šest opština

Međunarodni pregovarački tim, kako „Blic“ saznaje, najbliži je rešenju da se Beogradu i Prištini kao realno predloži formiranje najviše šest novih srpskih opština i proširenje jedne od postojećih. Po saznanjima „Blica“, reč je o ideji da se spoje lipljanska sela i Gračanica, formira opština kod Obilića, te nove opštine u Gnjilanu, Kosovskoj Kamenici i Kosovskoj Vitini, te severna Mitrovica i proširenje postojeće opštine Novo Brdo.

Kako kaže „Blicov“ u pregovore dobro upućeni izvor, smatra se da ovakvo rešenje odgovara realnom stanju, predstavlja kompromis oprečnih zahteva Beograda i Prištine, ali ostavlja i mogućnost za dogovor o granicama novih opština. Prema proceni, ovakvim rešenjem bilo bi obuhvaćeno više od 75 odsto srpskog stanovništva.

Kako saznajemo, osim sastanka za zaštitu kulturne baštine, biće održan još jedan sastanak i na temu decentralizacije. Sastanak o zaštiti kulturne baštine trebalo bi da se održi 17. jula. Kako je „Blic“ već pisao, kancelarija Martija Ahtisarija (Unosek) složila se sa predlogom Saveta Evrope i Uneska o ukupno 15 zaštitnih zona.

Kako kaže „Blicov“ izvor komentarišući mogući predlog novih opština, razmišlja se o spajanju lipljanskih sela i Gračanice, čime bi srpska zajednica „dobila veliku i, po svemu sudeći, stabilnu opštinu u centralnom delu Kosova“. Kod Obilića novu opštinu bi činila sela Prilužje, Plemetina, Babin Most i Grace. Nova opština u gnjilanskoj opštini trebalo bi da bude Parteš, u Kosovskoj Kamenici Ranilug, a u Kosovskoj Vitini Vrbovac. Severna Mitrovica spojila bi se sa Zvečanom, ali bi neka sela sa severne strane bila pripojena južnom delu.

- Za sada se okvirno govori o mogućim selima koja bi se našla u novim opštinama, tako da granice novih mesta nisu precizirane. Takav je slučaj sa Partešom, ali i sa već postojećom opštinom Novo Brdo, koja bi mogla da se proširi i na neka gnjilanska sela. Da li će veliko srpsko selo Šilovo ući u sastav nove opštine ili ne, stvar je dogovora - kaže naš sagovornik. On dodaje da osnovni principi kojima se rukovodi Unosek jesu održivost i funkcionalnost novih opština, ali i njihova multietičnost.



Izvor: Blic / Željka Jevtić

 BUDUĆNOST KOSMETA U OKVIRIMA GRANICA SRBIJE

Član beogradskog pregvaračkog tima o budućem statusu Kosova i Metohije Goran Bogdanović izjavio je danas da će se Srbi na Kosmetu boriti svim političkim sredstvim da Kosmet ne bude nezavisan. 'Naravno, borićemo se svim političkim sredstvima da Kosovo i Metohija ne bude nezavisno, jer je to apsolutno neprihvatljivo, pre svega, zbog Srba koji žive na prostoru Kosova i Metohije i, naravno, za državu Srbiju', rekao je Bogdanović.

On je u intervjuu radiju 'Dojče vele' rekao da je nezavisnost Kosova 'apsolutno neprihvatljiva' i što se od jedne nezavisne države u 21. veku želi amputirati deo njene teritorije i da bi se to moglo vratiti kao domino efekat drugim država u regionu.

'Verujem da to nije interes ni međunarne zajednice, jer ako se želi mir, stabilnost Balkana, mislim da se moraju poštovati, pre svega, međunarodne norme', rekao je Bogdanović. Izrazivši uverenje da međunarodna zajednica nije ni svesna te činjene, Bogdanović je zapitao zašto odluka o nezavisnosti Kosva nije doneta 1999. godine kada je Srbija bombardovana, nego se to želi sada, što bi moglo da destabilizuje demokratsku vlast u Beogradu i da dovede neke radikalne snage koje neće doneti dobro ni Srbiji, ni Balkanu.

'Kao Srbin koji živi na prostoru Kosova i Metohije nadam se i hoću da verujem da će Kosovo i Metohija ostati u državi Srbiji. Jer, ako želimo multietničko Kosovo, ako želimo dobro Kosovu, ako želimo stabilizaciju situacije na Kosovu i Metohiji, mi moramo izneti jedan model koji će zadovoljiti sve strane', rekao je Bogdanović.


Izvor: RTS

Koštunica u Vašingtonu   
    
Vašington -- Premijer Srbije Vojislav Koštunica stigao je u Vašington gde započinje višednevnu posetu Sjedinjenim Državama i UN.


On će razgovarati sa predstavnicima američke administracije Koštunica je u SAD otišao na poziv državne sekretarke Kondolize Rajs, a pominjana je i mogućnost da će se sastati i sa potpredsednikom SAD-a Dikom Čejnijem. Glavne teme tih razgovora, kako se očekuje, biće rešavanje pitanja Kosova, srpsko-američka saradnja i dalji razvoj bilateralnih odnosa.

S Koštunicom su u Ameriku otputovali i savetnici Slobodan Samardžić i Vladeta Janković i savetnik predsednika Srbije Leon Kojen. Niko od njih nije želeo da govori ni o temi niti o očekivanjima s kojima putuju u SAD.

Koštunica će u četvrtak, 13. jula, u Njujorku učestvovati na sednici Saveta bezbednosti UN o Kosovu. Očekuje se da će on preneti stav Srbije da je suštinska autonomija za Kosovo kompromisno rešenje, saglasno načelima međunarodnog prava, demokratskim vrednostima i evropskim standardima. Na toj sednici specijalni izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari izvestiće o dosadašnjem toku pregovora o budućem statusu Kosova, a stavove Prištine, prema najavama kosovskih medija, predstaviće predsednik Kosova Fatmir Sejdiu.

Ksenakis o poseti

Kondoliza Rajs mogla bi premijeru Srbije da predloži opciju nezavisnosti Kosova, pod uslovom da se osiguraju prava i bezbednost srpske manjine, ocenio je za Glas Amerike politički analitičar konzervativnog američkog časopisa "Nešenel intrest" Nikolas Ksenakis.

Ksenakis je kazao da bi Evropska unija i SAD želele da sporazum o statusu Kosova bude postignut na pregovorima samih Srba i Albanca i da zato insistiraju na sastanku vodećih političara dve strane.

Dodao je, međutim, da "u Vašingtonu po svemu sudeći preovlađuje naklonost prema nezavisnosti Kosova", podsetivši na Rezoluciju 24 koja je dobila dvostranačku podršku u Predstavničkom domu američkog Kongresa, a koja zagovara nezavisnost pokrajine kao jedinu održivu opciju.

Američki analitičar međutim, ukazuje da postoji i potreba da se razmotre i druga rešenja "u svetlu sve izraženijeg stava Srbije o neprihvatljivosti nezavisnosti" Kosova, što bi, dugoročnije gledano, moglo da dovede do "neizvesne i nestabilne regionalne situacije".

Ksenakis je još rekao da bi podeljeni stavovi unutar Kontakt grupe izazvali velike teškoće, ukazujući da je u tom smislu premijer Koštunica nedavno krenuo u "agresivnu diplomatsku akivnost posetama Berlinu, Moskvi, Londonu, Rimu, i sada Vašingtonu". "Beograd nastoji da formira konsenzus o statusu Kosova, mada je momentalno teško utvrditi kako bi taj konsenzus mogao da se postigne i kako bi izgledao", dodao je on.


Izvor: B92

Koliki je značaj predstojeće rasprave u SB UN o Kosovu i Metohiji
Sednica koja će biti prelomna
Simić: Ovo je važan trenutak u odmeravanju snaga. Šeholi: Došli smo do zenita u priči o statusu

BEOGRAD - Predstojeća sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj će prvi put koplja ukrstiti premijer Srbije Vojislav Koštunica i predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, značajna je uvertira u pregovore o konačnom statusu naše južne pokrajine, koja će pokazati odnos snaga dve strane, saglasni su Srbi i Albanci.

Sama činjenica da predstavnici privremenih institucija Kosmeta dobijaju privilegiju, koju su imali šefovi Unmika, da pred najjačim telom UN-a predstavljaju našu južnu pokrajinu dovoljno govori o značaju ovog zasedanja iza zatvorenih vrata. I to tim pre što će oba državnika, pre sletanja u NJujork, svratiti u Vašington, da bi dobili mišljenje SAD.

Iako je sučeljavanje Koštunice i Sejdiua značajno, Predrag Simić, član našeg pregovaračkog tima, ne veruje da je to prelomno za konačni status Kosmeta.
   
      

POLITIKA NEPOPUŠTANJA

Srđan Đurić, šef kancelarije Vlade Srbije za saradnju s medijima, saopštio je juče da će Koštunica braniti stav da je suštinska autonomija za Kosmet kompromisno rešenje, u skladu s međunarodnim pravom, demokratskim vrednostima i evropskim standardima.
- Koštunica će, istovremeno, na sednici Saveta bezbednosti upozoriti da je za Srbiju apsolutno neprihvatljivo svako nametnuto rešenje i otimanje 15 procenata njene teritorije - rekao je Đurić.
A Sejdiju će, kako piše prištinski Zeri, detaljno obrazložiti zahtev Prištine za nezavisnost Kosova.
      
      
      
   

- Ovo je važan trenutak u odmeravanju snaga. Međunarodna zajednica ovom sednicom želi da testira svoje partnere u pregovorima o konačnom statusu. Ona hoće da vidi može li od Albanaca očekivati ozbiljne pregovore ili samo medijsku predstavu - kaže za Glas Simić.

On napominje da će međunarodna zajednica prekosutra testirati i koliko je albanska strana spremna da popusti u svojim zahtevima.

- Ipak, poseta dva zvaničnika Vašingtonu otvoriće pravac daljeg toka
priče oko Kosmeta - ističe Simić.

Da Sejdiju ne može odstupiti od onoga što je volja većinskog naroda s Kosova ponavlja analitičar Fatmir Šeholi i napominje da pozivanje kosovskog predsednika u NJujork pokazuje da je rešenje statusa na pomolu.
- Došli smo do zenita u priči o statusu, koji mora biti u skladu sa željama većinskog naroda, ali mora ispoštovati i manjine. To će i međunarodna zajednica saopštiti Koštunici. Približavanje stavova dve strane zavisi od toga kako će Srbija pristati na konačni status - kaže za Glas Šeholi.

Iako izbegava reč nezavisnost, on ističe da do konačnog rešenja nije moguće doći pregovaranjem.
- Dominiraće Savez bezbednosti, koji će, na kraju, proglasiti rešenje u prilog većinskog stanovništva. Međunarodna zajednica moraće još pet godina nadgledati rad kosovskih institucija - zaključuje Šeholi.
J. Jevremović

Izvor: Glas Javnosti