Polt: Kompromis za Kosovo

Ambasador SAD u Srbiji Majkl Polt kategorički je odbacio tvrdnju da bi eventualna nezavisnost Kosova značila da je „Srbija izgubila“ i ponovio da je nezavisnost jedan od potencijalnih ishoda pregovora.

On je u razgovoru s grupom novinara beogradskih medija poručio da će „obe strane morati da učine ustupke, ali ti ustupci ne moraju biti simetrični. Kompromis znači da ćete u nekim stvarima dobiti, a u nekim izgubiti“.

Odluka o budućem statusu Kosova biće doneta na osnovu Rezolucije UN 1244, zato što je ona otvorila put za donošenje nove rezolucije UN koja će definisati novu realnost na Kosovu, rekao je Polt i dodao da Rezolucijom 1244 status Kosova nije odlučen, nego je samo predviđeno da se reši u budućnosti.

Polt je ponovio da je stav SAD da rešenje za status Kosova treba pronaći do kraja ove godine i poručio da „to nije i neće biti promenjeno“

Izvor: Blic

Tihi sukob Rusije i SAD zbog Kosova
Nikolas Berns odbacio zahteve Moskve da se pregovori ne oročavaju i da rešenje za Kosovo bude univerzalno    

Stavovi Rusije i Sjedinjenih Država o pregovorima o statusu Kosova i Metohije sve više se razlikuju. Te dve ključne članice Kontakt grupe, neformalne organizacije šest država uključenih u rešavanje balkanskih kriza, ovih dana i javno i iza zatvorenih vrata iznose niz zamerki jedna drugoj, a ta razmena vatre dostigla je vrhunac juče, kada su objavljeni komentari američkog državnog podsekretara Nikolasa Bernsa. On je u intervjuu za Bi-Bi-Si izjavio da rešenje za Kosovo ne može biti primenjeno na slične situacije u drugim delovima sveta, pre svega na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza, usprotivivši se time zahtevu ruskog predsednika Vladimira Putina da svako rešenje statusa za južnu srpsku pokrajinu treba da bude univerzalno, odnosno primenjivo na nerešene teritorijalne sukobe u susedstvu Rusije. „Uopšte se ne slažemo sa idejom da rešenje kosovskog problema postavi presedan ili stvori šablon za teške probleme na drugim mestima. Kosovo je jedinstven slučaj. Tamo je vođen veliki međunarodni rat i tu su se desili neki od najgorih ratnih zločina u Evropi”, rekao je Berns.

Taj visoki američki diplomata posebno je govorio o Gruziji, odnosno o dvema oblastima – Abhaziji i Južnoj Osetiji – koje žele da se otcepe i eventualno pripoje Rusiji. „Mi znamo da su Južna Osetija i Abhazija sada deo Gruzije i da će to biti onoliko daleko u budućnosti koliko mi vidimo. Ali, znamo i da o suverenitetu Kosova treba da odlučimo i da se složimo svi mi u međunarodnoj zajednici. Tako da su te dve situacije sasvim suprotne i mi se uopšte ne slažemo sa idejom da je jedna na neki način presedan za drugu”, izjavio je Berns.   

Podsetimo, Rusija je na poslednjem sastanku Kontakt grupe, 30. juna u Briselu, iznela seriju kritika na račun vođenja pregovora. Kako je „Politika” pisala, te kritike odnose se na specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija, kome Rusi zameraju da odbija „racionalne predloge srpske strane u procesu decentralizacije” i traže da mu mandat ne bude produžen, pošto istekne krajem decembra. Zvanična Moskva saopštila je partnerima u Kontakt grupi (SAD, Nemačka, Francuska, Italija i Velika Britanija) i da se protivi svakom nametnutom rešenju. Uz to, Rusija se posebno protivi nameri da se pregovori okončaju do kraja godine. 
Američki državni podsekretar je u intervjuu za Bi-Bi-Si govorio i o toj temi. Na pitanje novinara da objasni zašto je rekao da je 2006. „ključni trenutak za Kosovo, ali da ništa nije garantovano” i zašto onda očekuje da se pregovori završe do kraja godine, Berns je odgovorio: „Mislim da se svi slažemo da 2006. mora da bude godina odluke za Kosovo, godina u kojoj će biti odlučena budućnost Kosova. Prisetimo se šta se dogodilo. Divljački rat 1999. Milion ljudi koje je Milošević pokušao da etnički očisti. NATO ga je sprečio da to uradi. Sada, sedam godina kasnije, tim ljudima nije rečeno kakva će im biti budućnost. Nije im dopušteno da o tome sami odluče”, objasnio je Berns zašto američka diplomatija insistira da baš ove godine bude odlučeno kakav će status imati Kosovo. I pored ruskog protivljenja rokovima, on misli da se svi u međunarodnoj zajednici slažu da razgovori treba da budu završeni do kraja godine. „Obe strane, i Albanci i Srbi, moraće da se nađu na sredini i da postignu pravedno rešenje koje će biti dobro za ogromnu većinu ljudi koji tamo žele da mirno žive”, rekao je Berns, praktično ponavljajući jedan od ranijih zaključaka Kontakt grupe, s početka ove godine, u kojem je navedeno da rešenje mora da bude prihvatljivo za većinu na Kosovu.
V. Radomirović

Izvor: Politika

Berns: Kosovo nije model za druge krize

Državni podsekretar SAD Nikolas Berns ponovio je stav Vašingtona da bi odluka o budućem statusu Kosova trebalo da bude doneta do kraja ove godine i odbacio tvrdnje da će rešenje za Kosovo biti model za rešavanje kriza u drugim delovima sveta.

U intervjuu Bi-Bi-Siju Berns je pozvao lidere kosovskih Albanaca da učine više na zaštiti prava srpske manjine, a vlasti u Beogradu da podstaknu kosovske Srbe da svoju budućnost uzmu u svoje ruke.

„Mislim da se svi u međunarodnoj zajednici slažemo da 2006. mora da bude godina kada će razgovori biti zaključeni, kada će konačni status Kosova biti određen“, rekao je Berns.

On je odbacio sugestije da bi rešenje za Kosovo moglo uticati, na primer, na nezavisnost Abhazije ili Južne Osetije od Gruzije, na šta je svojevremeno ukazao predsednik Rusije Vladimir Putin.

Izvor: Blic

Kosovo: Insistiranje na kompromisu
Priština, Beograd -- Zamenik izaslanika UN-a za pregovore o statusu Kosova Alber Roan kaže da i Priština i Beograd treba da naprave ustupke.
 
Posle jučerašnjih susreta u Prištini, zamenik specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za status Kosova novinarima je rekao da je insistirao na kompromisnim ustupcima pregovaračkih strana i da je glavni cilj njegove posete bio pravljenje pomaka u bečkim pregovorima.

Roanovo insistiranje na ustupcima i kompromisu može se razumeti kada se ima u vidu da su pet meseci posle početka bečkih pregovora pregovaračke strane ukopane na početnim pozicijama, a da se međunarodni posrednici ne mogu pohvaliti konkretnim rezultatom. Roan je rekao da su ustupci i kompromis deo svakih pregovora i da se ne može računati na uspeh pregovora u Beču ako strane ne budu pokazale više fleksibilnosti.

"Priština i Beograd treba da smanje međusobne razlike, retorika ne menja stvari, nama su potrebni rezultati i konkretni kompromisi. Apelovao sam na kosovsku stranu da napravi ustupke", kaže Roan i dodaje da apel važi i za srpsku stranu, da je došlo vreme za to da i Priština i Beograd pokažu više dobre volje za uspeh pregovora.

Od Roanovih sagovornika u Prištini jedino je predsednik Kosova Fatmir Sejdiu obrazložio stavove kosovskog pregovaračkog tima. "Mi smo ponudili najviše što je bilo moguće i što je najnormalnije. Mislim da svako rešenje do kog se bude došlo treba da bude u funkciji stabilnosti institucija na decentralizovanom nivou, ali i mirnog života, kada će biti moguće štititi sve vrednosti", kaže Sejdiu.

Roana bole leđa, na razgovorima njegovi saradnici

Alber Roan danas nije doputovao u Beograd zbog zdravstvenih problema, ali jesu njegovi saradnici, koji imaju sastanak s članovima pregovaračkog tima. Portparolka specijalnog izaslanika Ujedinjenih nacija za pregovore o statusu Kosova Hua Đijang rekla je da je Roan prebačen u bolnicu u Beču zbog bolova u leđima.

Članovi Roanovog tima razgovaraju sa savetnicima predsednika i premijera Srbije Aleksandrom Simićem, Leonom Kojenom, Dušanom Batakovićem i Slobodanom Simićem, a sastaće se s predstavnicima Kontakt grupe.

Član beogradske delegacije Marko Jakšić kaže za B92 da se ne može govoriti o ustupcima kada je o decentralizaciji reč.

"Decentralizacija je nešto što je važno za opstanak Srba, to se ne može meriti piljarskim načinom, ne može se time trgovati. Da smo mi u pregovaračkom timu tako hteli, mi bismo išli sa zahtevom za 25 opština, kako bismo dobili 12 ili 15. Međutim, naš cilj je bio drugačiji, mi smo s međunarodnim posrednicima želeli da utvrdimo kriterijume, a to su da opština treba da ima oko 5.000 stanovnika i da Srba ima oko 75 odsto, što je i utvrđeno s međunarodnim predstavnicima. Mi ne shvatamo decentralizaciju kao podelu Kosova, već kao omogućavanje Srbima da prežive na Kosovu. Ne sme biti kompromisa na srpsku štetu", kaže Jakšić.

OEBS usvojio deklaraciju o Kosovu

Parlamentarna skuština OEBS-a usvojila je u Briselu konačnu deklaraciju u kojoj se Beograd i Priština pozivaju da konstruktivno učestvuju u dijalogu u rešavanju budućeg statusa Kosova i da pregovorima dođu do rešenja.

U deklaraciji, koju su usvojili parlamentarci iz 56 članica OEBS-a na kraju petodnevnog zasedanja u Briselu, ističe se neophodnost poštovanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i međunarodno priznatih granica država kao jednog od stubova održavanja međunarodne bezbednosti.

U deklaraciji se daje podrška radu Martija Ahrtisarija, izaslanika Ujedinjenih nacija za pregovore o budućem statusu Kosova, na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i preporuka Kontakt grupe. Takođe se naglašava značaj jačanja napora kako bi se rešenjem za status Kosova obezbedili multietničko i multikulturno društvo, puna zaštita manjina i dobrosusedski odnosi u regionu. U deklaraciji se zahteva da OEBS održi svoju sadašnju misiju na Kosovu i ubrza realizaciju programa vezanih za postizanje standarda, pre svega kad je reč o osposobljavanju tužilaca za rad na stvaranju održive osnove za zaštitu i povratak manjinskih zajednica na Kosovo.

Austrijski poslanik Volfgang Grosruk, koji je podneo predlog deklaracije, izjavio je, tim povodom, da je ona umerena i da ne prejudicira rešenje budućeg statusa Kosova. "Rešenje treba naći kroz pregovore. U ovom trenutku niko ne zna kakav će ishod tih pregovora biti, ali svi znamo da će biti teški", izjavio je Grosruk.

Šef delegacije Srbije, poslanica Skupštine Srbije Suzana Grubješić, izjavila je da je zadovoljna usvojenom deklaracijom i da u njoj nema ničeg spornog. U deklaraciji nema impliciranja nezavisnosti, naglasila je Grubješićeva, prenosi RTS. Usvajanjem tog dokumenta, Parlamentarna skupština OEBS je završila svoje godišnje zasedanje u Briselu. 


Izvor: B92

OEBS USVOJIO DEKLARACIJU O KOSOVU I METOHIJI 
 
 Parlamentarna skupština OEBS-a usvojila je u Briselu konačnu deklaraciju u kojoj se Beograd i Priština pozivaju da konstruktivno učestvuju u dijalogu u rešavanju budućeg statusa Kosova i Metohije i da pregovorima dođu do rešenja.

U deklaraciji, koju su usvojili parlamentarci iz 56 clanica OEBS-a na kraju petodnevnog zasedanja u Briselu, ističe se neophodnost poštovanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i međunarodno priznatih granica država kao jednog od stubova održavanja međunarodne bezbednosti.

U deklaraciji se daje podrška radu Marti Ahtisarija, izaslanika Ujedinjenih nacija za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije, na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN i preporuka Kontakt grupe.

U deklaraciji se, takođe, naglašava značaj jačanja napora kako bi se rešenjem za status Kosova i Metohije obezbedilo multietničko i multikulturno društvo, puna zaštita manjina i dobrosusedski odnosi u regionu. U deklaraciji se zahteva da OEBS održi svoju sadašnju misiju na Kosovu i Metohiji i ubrza realizaciju programa vezanih za postizanje standarda, pre svega kad je reč o osposobljavanju tužioca za rad na stvaranju održive osnove za zaštitu i povratak manjinskih zajednica na Kosovo.

Austrijski poslanik Volfgang Grosruk, koji je podneo predlog deklaracije, izjavio je, tim povodom, da je ona umerena i da ne prejudicira rešenje budućeg statusa Kosova.

'Rešenje treba naći kroz pregovore... U ovom trenutku niko ne zna kakav će ishod tih pregovora biti, ali svi znamo da će biti teški', izjavio je Grosruk.

Šef delegacije Srbije, narodni poslanik Suzana Grubješić, izjavila je da je zadovoljna usvojenom deklaracijom i da u njoj nema ničeg spornog.

'U deklaraciji nema impliciranja nezavisnosti', naglasila je Grubješićeva.

Usvajanjem ovog dokumenta, Parlamentarna skupština OEBS-a je završila svoje godišnje zasedanje u Briselu.

Popović:Potvrda da se ne može otimati teritorija Srbije

Ministar nauke i zaštite životne sredine Aleksandar Popović izjavio je Tanjugu da je deklaracija OEBS-a o Kosovu potvrda ispravnosti jasnog stava Srbije da su Kosovo i Metohija sastavni i neotudjivi deo Srbije.

'Ova deklaracija OEBS-a je jasna potvrda da se ne može otimati 15 odsto teritorije Srbije' i dokaz da takvih primera nije bilo, niti će biti, rekao je Popović i dodao da je deklaracija, u kojoj se ističe neophodnost poštovanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i međunarodno priznatih granice, stub međunarodne bezbednosti 
 


Izvor: RTS

Oebs spremio novu rezoluciju o Kosovu i Metohiji
Uvažiti suverenitet i granice
Rezoluciju bi uskoro trebalo da usvoji i sama Parlamentarna skupština Oebsa, a u dokumentu je naglašeno da se kosovska rešenja, kakva god bila, mogu primeniti i na neke druge situacije i teritorije

BEOGRAD - U rezoluciji o Kosovu i Metohiji, koju je u sredu usvojio Političko-bezbednosni odbor Parlamentarne skupštine Oebs u Briselu, navodi se da će rešenje za budućnost Kosova morati da uvaži suverenitet, teritorijalni integritet i međunarodno priznate granice. Međutim, amandman koji je privukao posebnu pažnju odnosio se na predlog Azerbejdžana, koji je predložio "da rešenja primenjena na Kosovu, kakva god bila, treba smatrati presedanom koji se neće primenjivati za neke druge situacije i teritorije". To je, međutim, većina poslanika na zasedanju odbacila, a Nenad Đurđević iz Foruma za etničke odnose i bivši savetnik ministra Rasima LJajića za Kosovo i Metohiju ističe da je razlog za protivljenje ovakvom predlogu "strah da bi takvo rešenje mogao da utiče i na neke druge sporove u svetu".
   
      

RAZLOG PANICI

- Nije panika posle Dodikove izjave nastala zbog Crne Gore, nego zbog Kosova, a pokazalo se da potpuno isto pravo ima RS kao i Kosovo. Kratko rečeno - Kosovo će svakako imati uticaj na status RS, Kavkazije i ostalih, i zbog toga dolazi do privremenog smirivanja priče o punoj nezavisnosti Kosmeta - tvrdi Janjić.
      
      
      
   

- NJima je jasno da bi ovakav jedan razgovor koji bi doneo nezavisnost Kosmeta, bez saglasnosti jedne strane u sporu, u ovom slučaju Beograda, mogao da utiče na neke druge sporove u svetu. Zbog toga je naša delegacija upozorila na činjenicu da se mogući kosovski presedan može desiti i u nekim drugim delovima sveta - rekao je Đurđević i podsetio na stav Rusije koja insistira da, ako već mora doći do nezavisnosti Kosmeta, da to bude univerzalna međunarodna forma, a ne presedan, "koja određuje međunarodnu politiku dalje, a samim tim i politiku Rusije".

Rezoluciju bi uskoro trebalo da usvoji i sama Parlamentarna skupština Oebsa, a u dokumentu je naglašeno da se kosovska rešenja, kakva god bila, mogu primeniti i na neke druge situacije i teritorije. Politički analitičar Dušan Janjić samo je podsetio kakve sve probleme mogu da stvore "politički presedani".

- Ponekad je moguće da se na osnovu presedana prave pravila, ali nikako ne može da bude pravilo da presedan ostane presedan - to je glupost - prokomentarisao je Janjić i ukazao na problema sa presedanom koji se zove "evropski kontrolisani referendum u Crnoj Gori", koji se raširio i po Republici Srpskoj.

Višednevno zasedanje Parlamentarne skupštine Oebsa trebalo bi da se završi jasnim stavom o kosovskom pitanju - smernice za to je dao Političko-bezbednosni odbor, usvajanjem rezolucije koja naglašava neophodnost "konstruktivnog dijaloga svih strana", ali i principe nepovredivosti međunarodno priznatih granica, suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
T. Urošević

Izvor: Glas Javnosti

Oliver Ivanović razgovarao u Prištini sa Albertom Roanom
Srpske opštine su realna ideja

BEOGRAD - Predsednik Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović sastao se juče u Prištini sa zamenikom specijalnog izaslanika UN za pregovore o statusu Kosova Albertom Roanom. Ivanović je za Glas rekao da je Roanu izneo stavove Srpske liste za Kosovo i Metohiju.

- Gospodinu Roanu sam izneo naše predloge i obrazložio mu zašto je važno da enklave Vrbovac, Parteš, Raniluk, Gračanica, Lipljan, Prilužje, Severna Mitrovica dobiju status opština, a da Novo Brdo bude prošireno - rekao je Ivanović.

On je naglasio i da se u razgovoru s Roanom zalagao za ideju da povratnička mesta Osojane, Goraždevac, Velika Hoča i još nekoliko naselja dobiju poseban status kako bi, u nekom narednom periodu, kada ispune sve kriterijume, lako mogla da prerastu u opštine.

- Roan je ove predloge ocenio kao realne, ali je naglasio da u vezi sa ovim pitanjima očekuje dogovor Beograda i Prištine - istakao je Ivanović i dodao i da je njegov sagovornik rekao da će sada dobronamerne izjave kosovskih zvaničnika, koje se ovih dana mogu čuti u medijima, biti na testu.

Ambasador Srbije u Francuskoj i član srpskog pregovaračkog tima za Kosovo i Metohiju Predrag Simić za Glas je rekao da nije upoznat sa stavovima Olivera Ivanovića, ali da je svaka dobronamerna ideja koja može da doprinese rešavanju problema dobrodošla.

- Kontakti s predstavnicima međunarodne zajednice, pa čak i ako oni nisu organizovani na zvaničnom nivou, mogu da imaju dobar efekat. Iako je Ivanović iznosio svoje lične, a ne zvanične stavove pregovaračkog tima i Vlade Srbije, ja u tome ne vidim ništa loše ukoliko su oni dobronamerni - rekao je Simić i istakao da nije zgorega čuti više stavova i ideja jer bi neka od njih mogla da bude prihvatljiva i za jednu i za drugu stranu.


Izvor: Glas Javnosti

Amerika će i dalje tražiti sve, a neće dati ništa

BEOGRAD - Izjava američkog ambasadora u Beogradu Majkla Polta da "kosovska nezavisnost neće značiti da je Srbija automatski izgubila Kosmet", kao i da je potpuno jasno da je "nezavisnost jedan od mogućih ishoda" mnogima je bila asocijacija na već poznatu politiku SAD koja se svodi na "štap i šargarepu". U ovom slučaju, štap i šargarepa su Kosovo i opet Kosovo, tvrde analitičari, ističući da Amerika nema nikakvu nameru da pomogne Srbiji, pa makar za tu pomoć založili i Kosmet. Nikakvim ustupcima i dodvoravanjem srpska vlada neće uspeti da promeni politiku koju SAD vodi prema našoj zemlji, tvrdi politički analitičar Miloš Knežević i dodaje da se ta politika "nije promenila za 200 godina, pa neće ni za četiri meseca".

- To da li će Srbija biti izvor nestabilnosti ili stub stabilnosti balkanskog regiona umnogome zavisi od blagonaklonijeg stava EU i SAD prema našoj zemlji. Međutim, takav stav se još nije javio niti očekujem da će se javiti jer nikakvi šestogodišnji znaci privrženosti Srbije svetskim integracijama nisu bili dovoljni. To je uslovljeno drugačijim strateškim interesom SAD - ocenjuje Knežević.

Prema njegovim rečima, izjave stranih ambasadora o budućnosti Kosova, u koje spada i Poltova, sadrže protivrečnosti zbog kojih ne možemo da sagledamo pravu volju te zemlje, a služe samo tome da se srpski narod drži u iščekivanju. On, takođe, kritikuje američki poziv na kompromis u kome bi Srbija "ustupila deo svoje teritorije i naroda, a da za uzvrat ne dobije ništa". Eventualne naznake "smirivanja i ustaljivanja odnosa" sa američke strane, prema Kneževiću, trebalo bi tumačiti samo kao odraz drugih globalnih problema s kojima se SAD suočava u Iraku i Koreji, ali ne kao promenu politike koja će ostati ista - tražiti što više, a dati ništa.

Izvor: Glas Javnosti

Glasine o novim prihvatnim centrima za Srbe s Kosmeta

BUJANOVAC - Glasine koje su poslednjih dana dobile prostor u medijima da se sprema nova seoba Srba iz najjužnijih mesta, koja su po stotinu kilometara udaljena od najbližih srpskih zajednica, u slučaju da budući status Kosova i Metohije podrazumeva nezavisnost, veoma su uznemirile Srbe koji žive u južnoj srpskoj pokrajini. "Dobro obavešteni" su čuli kako se u Bujanovcu i još nekim gradovima u Srbiji već spremaju prihvatni centri za novi, veliki broj raseljenih Srba s Kosova i Metohije. Kao jedno od mesta gde se, navodno, očekuju izbeglice iz Kosovskog Pomoravlja pominje se Bujanovac.

Siniša Kovačević, poverenik republičkog Komesarijata za izbeglice u Bujanovcu, u razgovoru za Glas demantovao je ovakve priče.
- Nije tačno da se u Bujanovcu spremaju novi prihvatni centri za raseljene sa Kosmeta. Da se tako nešto radi, valjda bi meni prvom bilo poznato. Ni iz kancelarije Republičkog komesarijata u Beogradu nismo dobili nikakva uputstva za prihvat novog talasa raseljenih, a nije mi poznato ni da UNHCR radi bilo šta na tome. U svakom slučaju, da i UNHCR nešto preduzima, mi bismo u to sigurno bili uključeni - rekao je Kovačević.

On je dodao da kancelarija Republičkog komesarijata za izbeglice u Bujanovcu sada nema ni pravo da registruje nova raseljena lica sa Kosova i Metohije. Poslednji izbeglički talas, ističe naš sagovornik, registrovan je posle 17. marta 2004. godine, kada je u Bujanovcu prijavljeno 56 novih raseljenih lica, uglavnom iz Kosovskog Pomoravlja.

Najveći broj raseljenih sa Kosova i Metohije u Bujanovac je stigao u proleće 1999. godine. Tada je 5.040 ljudi bilo smešteno u šest prihvatnih centara, od kojih je do danas opstalo četiri. U objektima dečjeg vrtića, motela "Mladost", staroj ciglani i "Salvatoru" smeštene su 463 osobe, za koje se svakodnevno obezbeđuje hrana iz Narodne kuhinje.

Izvor: Glas Javnosti

Re­še­nje tra­že
če­ti­ri sto­la
Ekipa Novosti, 6. jul 2006

BE­O­GRAD - Srp­ski pre­mi­jer Vo­ji­slav Ko­štu­ni­ca i pred­sed­nik Sr­bi­je Bo­ris Ta­dić u naj­sko­ri­je vre­me tre­ba da do­go­vo­re da­tum ka­da bi ot­po­če­li pre­go­vo­ri o bu­du­ćem sta­tu­su Ko­so­va i Me­to­hi­je, s ob­zi­rom da je ide­ja na­šeg pre­go­va­rač­kog ti­ma da obo­ji­ca pri­su­stvu­ju pr­vom sa­stan­ku o sta­tu­su. Tom pri­li­kom bi­la bi pred­sta­vlje­na zva­nič­na plat­for­ma Be­o­gra­da. Spe­ci­jal­ni iza­sla­nik UN za KiM Mar­ti Ah­ti­sa­ri oče­ku­je da ovaj sa­sta­nak sva­ka­ko bu­de u ju­lu - tvr­di iz­vor "No­vo­sti" bli­zak dr­žav­nom vr­hu.
Na pr­vom su­o­ča­va­nju ar­gu­me­na­ta srp­ske i al­ban­ske stra­ne po­vo­dom sta­tu­sa, na­ši glav­ni pre­go­va­ra­či, kao što je i ra­ni­je sa­op­šte­no, za­lo­ži­će se za na­sta­vak raz­go­vo­ra na "če­ti­ri sto­la". Ovaj pred­log, pre iz­ve­snog vre­me­na, po­slat je i pred­stav­ni­ci­ma čla­ni­ca Kon­takt gru­pe. Ka­kva će, po­sle tog pr­vog sa­stan­ka, bi­ti da­lja di­na­mi­ka pre­go­vo­ra o sta­tu­su, ni­ko ne mo­že da ka­že, ali naš tim ni­je ni za ve­štač­ko ubr­za­va­nje, ni­ti za uspo­ra­va­nje pre­go­vo­ra. Sli­čan stav oko to­ka pre­go­vo­ra, pre­ma sa­zna­nji­ma na­šeg sa­go­vor­ni­ka, ima i Ru­si­ja.
Na "če­ti­ri sto­la" raz­ma­tra­li bi se bit­ni ele­men­ti no­vog usta­va Ko­so­va i Me­to­hi­je, uklju­ču­ju­ći po­li­tič­ko ustroj­stvo ko­je tre­ba da se us­po­sta­vi u po­kra­ji­ni, jem­stva in­di­vi­du­al­nih pra­va i slo­bo­da, kao i pra­va za­jed­ni­ca. Za­tim, op­šta pi­ta­nja bez­bed­no­sti, uz mo­gu­ću de­mi­li­ta­ri­za­ci­ju KiM, kao i cilj, struk­tu­ru, ve­li­či­nu, ovla­šće­nja i tra­ja­nje pred­lo­že­nog me­đu­na­rod­nog bez­bed­no­snog pri­su­stva u po­kra­ji­ni.
Raz­go­va­ra­lo bi se i oko ključ­nih eko­nom­skih i fi­nan­sij­skih pi­ta­nja (pri­va­ti­za­ci­ja, pi­ta­nja jav­ne i pri­vat­ne svo­ji­ne, deo spolj­nog du­ga Sr­bi­je ve­zan za KiM i po­no­vo us­po­sta­vlja­nje eko­nom­skih ve­za iz­me­đu Sr­bi­je i Ko­sme­ta). Če­tvr­ta te­ma bi­la bi de­cen­tra­li­za­ci­ja.

KLjU­ČA­NjE
O TU­MA­ČE­NjI­MA da iza ame­rič­kih "opo­me­na" da se re­še­nje za sta­tus mo­ra pro­na­ći do kra­ja go­di­ne sto­ji strah od even­tu­al­nog "klju­ča­nja" po­kra­ji­ne zbog to­ga što bi no­vu go­di­nu do­če­ka­la po sta­rom. Naš iz­vor ka­že da je taj strah mno­go ve­ći u Evro­pi, a da ga Ame­ri­ka ko­ri­sti kao ar­gu­ment.
D. RA­DE­KA

KO­SO­VO - ODVO­JE­NO TE­LO

U SR­BI­JI ne­ma mno­go uni­ta­ri­sta, mi ima­mo tra­di­ci­ju asi­me­trič­nog ure­đe­nja dr­ža­ve. Za­to ne vi­dim ve­li­ke pre­pre­ke da u no­vom usta­vu, Ko­so­vo do­bi­je sta­tus "odvo­je­nog te­la" u Sr­bi­ji. Voj­vo­di­na će ima­ti po­zi­ci­ju kao po­kra­ji­ne u Ita­li­ji ili Špa­ni­ji, a Ko­so­vo će bi­ti ap­so­lut­no auto­nom­no u svim obla­sti­ma, osim u spolj­noj po­li­ti­ci, gra­nič­noj kon­tro­li i za­šti­ti cr­kve­nog i kul­tur­nog srp­skog na­sle­đa. Isto­vre­me­no, Al­ban­ci sa Ko­so­va ne­će ima­ti di­rekt­ne pred­stav­ni­ke u srp­skim in­sti­tu­ci­ja­ma - iz­ja­vio je Slo­bodn Sa­mar­džić, sa­vet­nik pre­mi­je­ra Ko­štu­ni­ce i član srp­skog pre­go­va­rač­kog ti­ma za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju.
Go­vo­re­ći u Bri­se­lu, na pro­mo­ci­ji mul­ti­me­di­jal­nog CD-Ro­ma "Ko­so­vo 2006: Pra­vlje­nje kom­pro­mi­sa", u pro­duk­ci­ji In­sti­tu­ta 4C, Sa­mar­džić je pod­vu­kao da u Sr­bi­ji ni­ko ne­će pri­hva­ti­ti na­met­nu­tu ne­za­vi­snost Ko­so­va.
- De­mo­krat­ska vlast u Sr­bi­ji je mno­go ne­za­hval­ni­ji pre­go­va­rač za me­đu­na­rod­nu za­jed­ni­cu, ne­go što je bio Mi­lo­še­vić. Za raz­li­ku od pret­hod­nog re­ži­ma, u ko­jem je od­lu­či­vao sa­mo Mi­lo­še­vić, mi mi­sli­mo svo­jom gla­vom i po­sti­gli smo kon­sen­zus u par­la­men­tu da ne­će­mo pri­hva­ti­ti ne­za­vi­snost Ko­so­va. Me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca mo­že da na­met­ne ne­za­vi­snost, ali ni­ko u Sr­bi­ji ne­će pri­zna­ti Ko­so­vo kao ne­za­vi­snu dr­ža­vu i tre­ti­ra­će­mo ga kao na­šu te­ri­to­ri­ju - re­kao je sa­vet­nik pre­mi­je­ra Ko­štu­ni­ce.
Sa­mar­džić je, u svom iz­la­ga­nju, po­ku­šao da de­mon­ti­ra ne­ko­li­ko naj­če­šćih raz­lo­ga ko­ji se spo­mi­nju u di­plo­mat­skim kru­go­vi­ma, u ko­rist ne­za­vi­sno­sti Ko­so­va. Po­čev od bro­ja i vo­lje Al­ba­na­ca na Ko­so­vu, iz­o­stan­ka in­ve­sti­ci­ja i opa­sno­sti da Al­ban­ci dig­nu po­bu­nu ako ne do­bi­ju ne­za­vi­snost.
Ž. PAN­TE­LIĆ

AL­BER RO­AN:
PO­TREB­NO VI­ŠE NA­PRET­KA
ZA­ME­NIK spe­ci­jal­nog iza­sla­ni­ka UN za sta­tus Ko­so­va Al­ber Ro­an iz­ja­vio je u Pri­šti­ni da je "po­treb­no mno­go vi­še na­pret­ka" u pre­go­vo­ri­ma Pri­šti­ne i Be­o­gra­da.
Po­sle sa­stan­ka sa pred­sed­ni­kom Ko­so­va Fat­mi­rom Sej­di­u­om, Ro­an je iz­ja­vio:
- Po­treb­no mno­go vi­še na­pret­ka, a naš cilj je da stra­na­ma u raz­go­vo­ri­ma uka­že­mo da one tre­ba da se kre­ću na­pred ka­ko bi se nji­ho­vi sta­vo­vi pri­bli­ži­li.
Ro­an je ka­zao ka­ko ni­je do­šao na Ko­so­vo da vr­ši pri­ti­sak da ko­sov­ska stra­na pro­me­ni stav o pi­ta­nji­ma o ko­ji­ma se raz­go­va­ra­lo: o de­cen­tra­li­za­ci­ji, za­šti­ti kul­tur­nih i isto­rij­skih spo­me­ni­ka, za­šti­ti ma­nji­na i eko­nom­skim pi­ta­nji­ma.
Pred­sed­nik Srp­ske li­ge za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju Oli­ver Iva­no­vić ob­ja­snio je ju­če Ro­a­nu pred­log Srp­ske li­ste u ve­zi sa re­for­mom lo­kal­ne upra­ve na Ko­so­vu.

VLADIMIR PUTIN: KOSOVU - OPŠTI PRINCIP

PREDSEDNIK Rusije Vladimir Putin usprotivio se juče različitim pristupima za Kosovo i Metohiju i Abhaziju i Južnu Osetiju, ističući da će se Rusija zalagati da se rešenja za pitanja takve vrste rešavaju na osnovu opštih principa.

"Mi bismo želeli, i na tome ćemo nastojati, da se rešenja za pitanja takve vrste pronalaze po opštim principima.

Da ne bude moguće, da se zbog takozvane dnevne političke svrsishodnosti i političke koristi, primenjuju jedni pristupi prema jednim zemljama i regionima Evrope, recimo prema Kosovu, i potpuno drugi da se primenjuju prema drugim, prema Abhaziji ili Južnoj Osetiji, na primer", rekao je Putin tokom internet-konferencije.


Izvor: Novosti