Ahtisarijeva kancelarija priprema pregovore o statusu

Portparol specijalnog izaslanika UN za pregovore o Kosovu Hua Đang izjavila je Tanjugu da kancelarija Martija Ahtisarija još nije uputila poziv predstavnicima Beograda i Prištine za početak pregovora o statusu, ali da radi na detaljima tog sastanka. Hua je ponovila da Ahtisari planira da u julu Savetu bezbednosti UN predloži početak pregovora Beograda i Prištine o statusnim pitanjima.

Ti razgovori bi trebalo da se vode na najvišem nivou, a Ahtisari će pozvati Beograd i Prištinu da tom prilikom iznesu svoje predloge o budućem statusu Kosova i Metohije, rekla je ona. Mediji su preneli u medjuvremenu da Ahtisari namerava da organizuje razgovor srpskog premijera Vojislava Koštunice i predsednika privremene vlade Kosova Agima Ccekua. Hua medjutim nije mogla da kaže ko će ili koliko će predstavnika s jedne i druge strane učestvovati u ovim pregovorima.

'Bečka kancelarija će pozvati Beograd i Prištinu da pošalju svoje najviše predstavnike kako bi izložili stavove o statusu, a na njima je da odluče ko će to biti', precizirala je Ahtisarijeva predstavnica za štampu.


Izvor: RTS

Nemački general Kater novi komandant kfora

Nemački general Roland Kater [57] biće 1. septembra imenovan za novog komandanta Kfora, potvrdilo je danas Ministarstvo odbrane Nemačke. Time će Nemačka treći put od dolaska medjunarodnih vojnih snaga na Kosovo imenovati zapovednika Kfora.

Pre njega tu dužnost su obavljali generali Klaus Rajnhard [1999/2000] i Holger Kamerhof [2004/2005]. Kater, koji će na toj funkciji naslediti italijanskog generala Đuzepea Valota, sada se informiše o situaciji na Kosovu, gde je već jednom boravio, 1999/2000. godine kao zapovednik jednog nemačkog vojnog kontigenta. Kater je rodjen 1949. godine kod Hanovera. On je 1968. godine stupio u Bundesver i trenutno je komandant 13. oklopne divizije u Lajpcigu.

Nemački ministar odbrane Franc Jozef Jung smatra da na Kosovu još nema trajne stabilnosti. 'Društveni i politički razvoj je i dalje ugrožen', izjavio je Jung, ocenjujući da je razjašnjenje medjunarodno-pravnog statusa Kosova osnova za pozitivan razvoj te pokrajine. Na Kosovu se nalazi oko 2. 300 nemačkih vojnika, a Bundestag [donji dom parlamenta] je 1. juna produžio mandat Bundesvera na Kosovu za godinu dana.


Izvor: RTS

Критике због кршења људских права на Космету

Британци омекшали став, Американци за реалан приступ, Русија против наметања решења

Охрабрена сам седницом Савета безбедности Уједињених нација, на којој се јасно видело да имамо пријатеље и да нисмо усамљени. Охрабрујући је и став Кине, која се залаже за примену Резолуције 1244 СБ УН из 1999. године. Кина инсистира на поштовању територијалног интегритета наше земље и примени међународног права. Посебно охрабрујуће делује излагање амбасадора Русије у УН Виталија Чуркина. По ономе што је амбасадор Чуркин говорио у Њујорку, јасно произилази да су ставови Русије и Србије о Космету исти. Укратко, Русија је дала јасну поруку да ће се супротставити наметнутом решењу, каже за „Политику” др Санда Рашковић–Ивић, председник Координационог центра за Косово и Метохију и известилац наше земље на прекјучерашњој седници Савета безбедности УН.

Ваш извештај и извештај Серена Јесен-Петерсена, одлазећег специјалног изасланика генералног секретара УН на Косову, знатно су се разликовали. Какве су биле реакције на та два извештаја?

– Извештај Серена Јесен-Петерсена не одговара реалном стању на Косову и Метохији, што сам рекла и на самој седници Савета безбедности. Он је исувише оптимистичан. Као противаргумент, ја сам изнела стварне и конкретне податке о (не)испуњењу стандарда на Космету. Иначе, извештај господина Петерсена су оспорили представници Кине, Аргентине, Словачке, Јапана, Конга, Гане и Грчке. Најоштрији у критици извештаја био је амбасадор Русије Виталиј Чуркин, поготову у делу који се односи на кршење људских права на Космету.

Шта су говорили представници земаља чланица Контакт групе?

– Говорили су представници Велике Британије, САД, Русије и Француске. Занимљиво је да је Велика Британија у извесном смислу „омекшала” своје раније тврде ставове. САД се залажу за реалан приступ проблему. То може да се тумачи на различите начине –као подршка српским ставовима да се поштује међународно право, али и албанска тежња да се поштује став албанске већине о независности Косова. Став Русије сам већ изнела.

Има ли нечег у чему се чланице Контакт групе слажу?

– Има. Све чланице Контакт групе су сагласне да се што пре морају имплементирати стандарди на Космету. Траже да се на томе много више ради него што се досад чинило на том пољу. Чланице Контакт групе имају сличне ставове и о повратку расељених, затим о (не)слободи кретања и кршења људских права, али се разликују у степену критичности у оцени стања на Космету. Занимљиво је да све чланице Контакт групе инсистирају на владавини права на Космету, али се о томе мало говори.

Које су основне разлике у ставовима међу чланицама Контакт групе?

– САД и остале западне земље, чланице Контакт групе, сматрају да је Косово и Метохија посебан случај и да га тако треба посматрати, као и да решење за будући статус Космета треба да буде преседан. Став Русије је да преседана ни наметнутих решења не сме бити. Обрадовало ме је то што је амбасадор Виталиј Чуркин на седници СБ УН јасно рекао да Русија остаје при својим ставовима. Обрадовао ме је и став Кине, која се залаже за стрпљење у решавању проблема, захтевајући да се до решења за будући статус Космета дође путем преговора две стране, дакле Срба и Албанаца. Кинези још захтевају да представници међународне заједнице, односно медијатори не смеју да буду наклоњени једној страни, нити да подржавају предлог једне стране о коначном статусу Космета.


Izvor: Politika / С. Ристић

Rašković Ivić i Pak o Kosovu
Beograd -- Sanda Rašković Ivić obavestila šefa delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu Doris Pak o srpskoj platformi za Kosovo.

Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo objansila je platformu "više od autonomije, manje od nezavisnosti" i rekla da je Albancima ponuđena "autonomija najvišeg stepena". Kako je saopštio Koordinacioni centar, Rašković Ivić je tokom razgovora istakla potrebu održavanja novih izbora u srpskim zajednicima na Kosovu, jer je koalicija "Povratak" ostala bez mandata.

Ona je rekla da će Srbi učestvovati u radu kosovskih institucija kada budu imali čvrste garancije da neće biti majorizovani i da neće biti samo politički dekor u tim institucijama, kaže se u saopštenju.

Pak i članovi delegacije interesovali su se o mogućnostima uspostavljanja multietničkog društva na Kosovu, što je, kako prenosi Koordinacioni centar, mukotrpan i neizvestan proces.


Izvor: B92

Basesku: Rešenje za Kosovo dijalogom bez menjanja granica

Rumunski predsednik Trajan Basesku izjavio je danas u Beogradu da se Rumunija protivi menjanju granica u regionu i da se zalaže da status Kosova i Metohije bude rešen dijalogom bez nametanja rešenja.

'Velika je potreba za dijalogom i za pregovorima', ocenio je predsednik Basesku na konferenciji za novinare posle sastanka sa srpskim predsednikom Borisom Tadićem u zgradi predsednika Srbije. On je naveo da je svestan problema sa kojima se danas suočava Beograd na putu evroatlanskih integracija i izrazio nadu da će 'Srbija i srpski narod uspeti da prevazidju te probleme'.

'Srbija je zemlja značajna za stabilnost regiona', ocenio je rumunski predsednik i istakao da Rumunija podržava Srbiju u naporima da se uključi u evropske i evroatlanske institucije. Predsednik Tadić je rekao da ceni stav Rumunije kada je reč o problemu Kosova i Metohije i ponovio da se Srbija protivi nezavisnosti Kosmeta.

'Srbija ima čvrst stav - protiv je promene granica u regionu i protiv nezavisnosti Kosova', istakao je on i dodao da je 'mir i stabilnost najveći interes svih zemalja na Balkanu i da su u tom smislu značajni pregovori o Kosovu'. Srpski predsednik je rekao da se raduje skorom ulasku Rumunije u Evropsku uniju, ocenjujući da zvanični Bukurešt predstavlja jednog od ključnih lidera u regionu jugoistočne Evrope.

Tadić je posebno ukazao i na ulogu Rumunije kao 'respektabilnog člana NATO-a'. On je izrazio nadu da će i Srbija rešavanjem problema sa kojima se suočava potvrditi svoju ulogu u regionu. Dvojica predsednika su razgovarala i o ekonomskoj saradnji Srbije i Rumunije.

Tadić je rekao da je bilo reči o izgradnji naftovoda Konstanca - Pančevo - Trst i otvaranju rumunskih luka na Crnom moru za potrebe srpske ekonomije. Basesku je istakao da je Rumunija spremna da Srbiji ponudi skladišta u luci Konstanca na Crnom moru.

Rumunski predsednik je dodao da je bilo reči i o položaju rumunske pravoslavne crkve i rumunske manjine u Srbiji. Predsednik Basesku boravi u našoj zemlji na poziv predsednika Tadića i on je prvi strani državnik koji je posetio Beograd posle razlaza Crne Gore i Srbije.

Koštunica: Rešenje za Kosovo - samo pregovorima

Predsednik vlade Vojislav Koštunica ponovio je da rešenja za kosovsko pitanje treba da se nadje u pregovorima Beograda i Prištine, pri čemu je potpuno odbacio mogućnost referenduma na Kosovu i Metohiji na kome bi se odlučivalo o budućem statusu pokrajine.

'Referendum nije predviđen kao sredstvo izjašnjavanja i do rešenja treba da se dodje u pregovorima koji treba da nas vode kompromisu', rekao je Koštunica na zajedničkoj konferenciji za novinare sa rumunskim predsednikom Trajanom Baseskuom koji boravi u poseti Srbiji.

Rumunski predsednik je ocenio da se u Beogradu nalazi ključ stabilnosti zapadnog Balkana. 'Smatramo da evropska vizija neće biti upotpunjena dok se na zapadnom Balakanu ne nađe rešenje koje će garantovati bezbednost i stabilnost ovog regiona', rekao je Basesku i dodao da je Rumunija spremna da Srbiji prenese svoje iskustvo.

Basesku i Koštunica su razgovarali i o bilateralnim odnosima, posebno o unapređenja ekonomskih odnosa i o korišćenju potencijala reke Dunav.


Izvor: RTS

SING: KOŠTUNICA ZATRAŽIO DOZVOLU DA POSETI KOSOVO
Portparol UNMIK-a Neradž Sing potvrdio je da je premijer Srbije Vojislav Koštunica zatražio od misije UN dozvolu da u sredu, 28. juna poseti Kosovo.

Šef odeljenja UNMIK-a za informisanje Đordji Kakuk je u izjavi Tanjugu precizirao da će odluka biti doneta tokom popodneva.

Istovremeno, šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić izjavila je nacionalnoj agenciji da će na Vidovdan posetiti Kosovo.


Izvor: RTS

Траже се гаранције

Документ о будућем статусу Космета садржаће и „пакет” одредаба о децентрализацији и заштити права мањина
   

На Косову и Метохији је потребно да се донесу закони који ће штитити животе људи, слободу кретања, имовину и да донесу правну сигурност мањине. Ово је основни став који су представници Срба са Космета изнели на скупу у Солуну о заштити права мањина, који је одржан крајем прошле седмице. Организатор скупа био је Европски центар за заштиту мањинских права. Учесници скупа били су стручњаци из Ахтисаријевог тима за преговоре о будућем статусу Космета, затим Уједињених нација, Оебса, Унмика, као и представници Срба и Албанаца са Космета. Ово је, између осталог, у разговору за „Политику”, истакао Оливер Ивановић, председник Српске листе за Космет.

Један од циљева скупа у Солуну био је да Ахтисаријев тим добије увид у неуспешне примере примене заштите права Срба на Космету. Ти примери су указали на слабости постојећег система заштите права мањина на КиМ и помогли стручњацима Ахтисаријевог тима да се за побољшање заштите права мањина предложи нови и ефикаснији систем, који би се разматрао на преговорима о будућем статусу Косова.

Представници Срба су у Солуну говорили о неуспелим покушајима српске заједнице да заштите своја права у институцијама Космета у периоду од 2001. до данас. Прво се почело од најважније институције Скупштине Косова и њене комисије за права и интересе заједница на Косову. Српски представници у поменутој комисији имали су низ примедби на предлог закона, који су од виталног интереса за српску заједницу. Међутим, те примедбе нису прихваћене. Срби су били надгласавани од албанске већине. Постојећи састав институција и органа, као и начин гласања, који је прописан Уставним оквиром, не омогућавају одговарајућу и ефикасну заштиту права српске мањине.

Срби су, каже Оливер Ивановић, говорили и о будућем решењу у систему заштите мањинских права на КиМ. Рекли су да је неопходно да се за заштиту права мањина уведу нове и ефикасне институције. Веома је важан састав таквих институција. Треба да се промени и начин одлучивања и гласања. Уместо досадашњег прегласавања треба да се уведе принцип „двоструке већине”. Наиме кад се одлучује, о виталним интересима за српску заједницу, да би предлог „прошао” он треба да добије већину и албанских и српских посланика и чланова у органима. То би био начин да се Срби заштите од усвајања предлога закона и других прописа који би угрожавали њихова права.

Срби ће, по речима Оливера Ивановића, инсистирати да у Скупштини Косова остану гарантована посланичка места за Србе, али ће, такође, тражити и гарантована места за Србе и Албанце у Влади Косова. Тражиће и додатна места за Србе у министарствима, која су од виталне важности за Србе. То би, рецимо, била места заменика министра полиције и правосуђа, што би битно повећало безбедност Срба на Космету.

Веома је важно да се права мањина а тиме и српске заједнице на Космету заштите и на централном и на општинском нивоу. Због тога је и са становишта заштите права мањина веома важно да се спроведе децентрализација.

Ускоро, по речима Оливера Ивановића, а вероватно већ крајем јула, требало би да почну преговори о будућем статусу Космета. Очекује се да се неће усвојити само решење за будући статус, већ да ће документ о преговорима или уговор о статусу садржати „пакет” ставова о децентрализацији, затим о повратку расељених, о заштити права мањина и о другим елементима који се иначе називају техничким проблемима. Битно је, каже Ивановић, да се у том „договору”, односно документу о будућем статусу, у пакету нађу и гаранције за заштиту права српске заједнице на Космету.

Занимљиво је да су у Солуну представници албанских партија са Космета говорили о заштити права мањина као довољној, јер је, наводно, на европском нивоу. Појавиле су се и тенденције да се права мањина могу смањити. Наравно да је то, како каже наш саговорник, неприхватљиво.

Српски представници су изнели чврст став да заштита права мањина на Космету треба да се регулише законима. Оквири тих закона треба да буду регулисани у „пакету” одлука који ће се донети усвајањем одлуке о будућем статусу Космета. Подразумева се, каже Оливер Ивановић, да институционална заштита права Срба на Космету треба да гарантује међународна заједница.

-----------------------------------------------------------

Резолуција није довољна

Влада Косова усвојила је Нацрт резолуције о правима мањина и, како је изјавила Улпијана Љама, портпарол Владе Косова, упутиће је Скупштини Косова на усвајање. Резолуција је, по њеним речима, у складу са свим међународним декларацијама о правима и стандардима мањина. Влада Косова искрено верује да ће поменуту резолуцију етничке мањине прихватити са ентузијазмом.

„Нема ту никаквог ентузијазма!” изричит је Оливер Ивановић. На Космету су угрожени животи припадника мањина, они се морају гарантовати законима. Игнорисати чињеницу да на Космету постоји конфликтна ситуација и да је српска етничка заједница озбиљно угрожена био би врло опасан преседан. Покушавати да се неки европски закони препишу и пренесу на Космет, био би погрешан и неуспешан поступак. То Срби, изричит је Ивановић, не би прихватили.

Стана Ристић

-----------------------------------------------------------

Живот иза жице

КРУШЕВАЦ - Око две стотине Срба са Космета окупило се у Дому синдиката у Крушевцу и изразило протест због убистава својих сународника под „окриљем” снага УН. Непосредан повод био је последње убиство у Клини.

Срби сматрају Унмик најодговорнијим за злочине које се данас чине над Србима на Косову и Метохији. Унмик својим нечињењем наноси велику штету Србима, који живе иза жице животом недостојним човека, речено је на овом скупу. Уједињеним нацијама је поручено да никада неће прихватити проглашење независности Косова и Метохије.


Izvor: Politika / Р. С.

Koštunica na Kosovu za Vidovdan
Beograd, London -- UNMIK je odobrio posetu premijera Srbije Vojislava Kostunice Kosovu 28 juna. Koštunica sutra sa Tonijem Blerom.

Poseta Kosovu je odobrena uz obrazloženje da je reč o poseti iz verskih pobuda, i izražena je nada da će ona i ostati u tim granicama. Portparol UNMIK-a Niradž Sing rekao je kosovskim medijima da je Misija UN pozitivno odgovorila na zahtev premijera Koštunice da poseti Kosovo.

"Dobili smo zahtev gospodina Koštunice da poseti Kosovo. Shvatili smo da se ta poseta organizuje iz verskih razloga i želeli bismo da ona ostane u tim granicama, da bude verske, a ne političke prirode", rekao je Sing.

Istovremeno, predstavnici institucija Kosova su se usprotivili Koštuničinom dolasku u pokrajinu.

Zahtev Vojislava Koštunice da poseti Kosovo u Demokratskoj stranci Srbije ocenjuju kao krajnje primeren, a portparol DSS-a Andreja Mladenović kaže da DSS smatra da je krajnje primereno da se predsednik Vlade 28. juna, na Vidovdan, nađe na Kosovu i Metohiji, u Gračanici. "Mislimo da je to pravo mesto da se predsednik Vlade na Vidovdan tamo nađe i da bude s našim narodom koji živi na Kosovu i Metohiji", kaže on.

Koštunica u Londonu

U međuvremenu, premijer je otputovao u Veliku Britaniju, gde će sutra s premijerom Velike Britanije Tonijem Blerom, između ostalog, razgovarati o Kosovu. Koštunica će razgovarati i s ministrom za Evropu Džefrijem Hunom. U razgovoru za B92, novinarka BBC-ja na srpskom jeziku Danica Ilić kaže da je uoči posete Londonu Fajnenšel tajms objavio da će Koštunici biti upućen apel da prihvati činjenicu da je nezavisnost Kosova do kraja ove godine neizbežna.

"Uoči dolaska Koštunice u London, jutros je ugledni britanski list Fajnenšel tajms objavio zanimljiv članak u kom piše kako saznaje da će Bler Koštunici na sutrašnjem sastanku poručiti da Srbija mora da prihvati drugačiju viziju budućnosti jugoistočne Evrope ili da se suoči s povećanjem izolacije i opadanjem izgleda za bliže veze sa Evropskom unijom. Prema pisanju lista, britanski zvaničnici će apelovati na Koštunicu da prihvati činjenicu da je nezavisnost Kosova do kraja ove godine neizbežna. Sem teme Kosova, koja će očigledno, prema pisanju londonskih listova i prognozama koje daju britanski analitičari, biti najvažnija, jedna od tema koje će se naći na sastanku svakako će biti ispunjavanje međunarodnih obaveza, pre svega hvatanje osumnjičenih ratnih zločinaca. Fajnenšel tajms piše da će Beograd verovatno biti izložen pritisku da ispuni obaveze prema Haškom tribunalu", navodi Danica Ilić.

Savetnik premijera Srbije Vladeta Janković kaže da će u svakom slučaju Kosovo biti prioritetna tema svih predstojećih razgovora. "Prirodno je da jedna zemlja kojoj preti opasnost da joj bude oduzeto 15 odsto teritorije bez ikakvog uporišta u međunarodnom pravu iznese svoje argumente. Srbija mora da se do kraja, svim diplomatskim sredstvima i sredstvima zdravog razuma, bori za svoj položaj. To je istorijska odgovornost svakoga ko vodi jednu zemlju", kaže on. 

Pozivajući se na izvor iz Vlade Velike Britanije, Večernje novosti pišu da će Bler bez pardona od Koštunice tražiti da na pitanje Kosova ne gleda sa epske pozornice i da će Koštunici biti rečena istina. "To neće biti ono što bi on hteo da čuje, ali je bo­lje da zna na čemu je", navodi anoniman izvor lista iz Londona.

Govoreći o pregovorima o statusu Kosova, ministar finansija Mlađan Dinkić je izjavio da Srbija mora da vodi realnu politiku.


Izvor: B92

Mnogo sastanaka o Kosovu
London, Brisel -- Marti Ahtisari će o Kosovu sutra razgovarati sa zvaničnicima Velike Britanije, a u sredu će učestvovati na sastanku Kontakt grupe.

Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za status Kosova sutra će se sastati s ministarkom spoljnih poslova Margaret Beket i ministrom za evropske poslove Džefrijem Hunom, a u sredu će učestvovati na sastanku Kontakt grupe, koji će takođe biti održan u Londonu. Ahtisari potom putuje u Brisel, gde će biti održan još jedan sastanak Kontakt grupe, rekla je njegova portparolka Hua Đijang.

Prema informacijama Bete, 28. juna u Londonu biće održan sastanak na nivou direktora za Balkan u ministarstvima spoljnih poslova šest članica Kontakt grupe, a 30. juna u Briselu na nivou političkih direktora.

Kontakt grupa, koju čine SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija, od početka je angažovana u procesu utvrđivanja budućeg statusa Kosova. Ona je utvrdila smernice za pregovarački proces, prema kojima rešenje za status ne smeju biti povratak na stanje pre 1999, podela Kosova ili njegovo pripajanje nekoj susednoj državi. Takođe, Kontakt grupa je ocenila da rešenje mora biti prihvatljivo za većinsko stanovništvo na Kosovu, ali i da mora uzeti u obzir interese kosovskih manjina.

U okviru pregovora u Beču do sada je održano šest rundi, na kojima je bilo reči o decentralizaciji, o verskoj i kulturnoj baštini i o ekonomskim pitanjima. Najveći napredak ostvaren je na četvrtoj rundi, kada su predstavnici Beograda i Prištine u određenoj meri približili stavove o uspostavljanju zaštitnih zona oko verskih i kulturnih spomenika.

Marti Ahtisari je najavio da će pokušati da u roku od mesec dana organizuje sastanak srpske i albanske strane na najvišem nivou, odnosno da bi želeo da u Beč dovede predsednike ili premijere Srbije i Kosova. Taj sastanak je, kako saznaje Beta, planiran za drugu polovinu jula.


Izvor: B92

Ahtisari sa Hunom o pregovorima o statusu Kosova



Specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari razgovarao je u Londonu sa britanskim ministrom za evropske poslove Džefrijem Hunom o stanju na Kosovu i toku pregovaračkog procesa.

Kako je agenciji Beta rekla predstavnica za štampu specijalnog izaslanika UN Hua Đijang, 'sastanak je protekao dobro', a Ahtisari i Hun su 'razmenili mišljenja o aktuelnoj situaciji na Kosovu'.

Ahtisari je, kako je dodala Hua, obavestio britanskog ministra o razvoju procesa utvrdjivanja statusa i o tome šta planira za naredni period.

Specijalni izaslanik UN sutra će u Londonu učestvovati na sastanku Kontakt grupe.

Posle toga, Ahtisari putuje u Brisel gde će se sastati sa tamošnjim visokim zvaničnicima, rekla je Hua Đijang i dodala da detalji te posete još nisu definitivno utvrdjeni.

Kako saznaje agencije Beta, finski diplomata će i u Briselu prisustvovati još jednom sastanku Kontakt grupe.

Prema informacijama Bete, sastanak koji se održava sutra u Londonu biće održan na nivou direktora za Balkan u ministarstvima spoljnih poslova šest zemalja članica Kontakt grupe, a 30. juna u Briselu na nivou političkih direktora.

Kontakt grupa, koju čine SAD, Rusija, Britanija, Francuska, Nemačka i Italija, od početka je angažovana u procesu utvrdjivanja budućeg statusa Kosova.

Ona je utvrdila smernice za pregovarački proces prema kojima rešenje za status ne sme biti povratak na stanje pre 1999, podela Kosova ili njegovo pripajanje nekoj susednoj državi.

Takodje, Kontakt grupa je ocenila da rešenje mora biti prihvatljivo za većinsko stanovništvo na Kosovu, ali i da mora uzeti u obzir interese kosovskih manjina.

U okviru pregovora koji se održavaju u Beču do sada je održano šest rundi na kojima je bilo reči o decentralizaciji, verskoj i kulturnoj baštini i ekonomskim pitanjima.

Najveći napredak ostvaren je na četvrtoj rundi, kada su predstavnici Beograda i Prištine u odredjenoj meri približili stavove o uspostavljanju zaštitnih zona oko verskih i kulturnih spomenika.

Marti Ahtisari je najavio da će pokušati da u roku od mesec dana organizuje sastanak srpske i albanske strane na najvišem nivou, odnosno da bi želeo da u Beč dovede predsednike ili premijere Srbije i Kosova.

Taj sastanak je, kako saznaje Beta, planiran za drugu polovinu jula.


Izvor: RTS