RAŠKOVIĆ: POVRATAK RASELJENIH ZAVISI OD DECENTRALIZACIJE

Zamenik šefa UNMIK-a Stiven Šuk razgovarao je u Beogradu sa šefom diplomatije Vukom Draškovićem i predsednicom Koordinacionog Centra za Kosovo i Metohiju Sandom Rašković Ivić.

Šuk je u prvu zvaničnu posetu Beogradu stigao dva dana posle odluke šefa UNMIK-a Sorena Jesena Petersona da napusti Kosmet i funkciju šefa civilne misije. Penzionisani američki general Šuk obavljaće dužnost prvog čoveka UNMIK-a do izbora novog.

Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić ocenila je da od procesa decentralizacije na Kosovu i Metohiji zavisi i primena Protokola o povratku raseljenih u pokrajinu, koji su nedavno potpisali Beograd i Priština.

'Planovi za povratak raseljenih lica zavise od toga kako će teći proces decentralizacije, a još dalje, i od sudbine Kosova i Metohije', rekla je Rašković-Ivić posle razgovora sa zamenikom šefa Misije UN na Kosovu i Metohiji Stivenom Šukom.

Šuk je izrazio zadovoljstvo što je potpisan Protokol o povratku raseljenih, navodeći da je razlog njegovog dolaska u Beograd započinjanje 'otvorenog i iskrenog dijaloga' sa Koordinacionim centrom o povratku raseljenih i njihovoj imovini'.

'Dijalog je u najboljem interesu ne samo onih koji žele da se vrate, već i budućeg ekonomskog razvoja Kosova', naglasio je prvi zamenik šefa UNMIK-a.

Rašković-Ivić je istakla da će u rešavanju pitanja povratka raseljenih prioritet imati kolektivni centri na Kosmetu, u Srbiji i u Crnoj Gori. Ona je rekla da je na sastanku, koji je ocenila kao 'dobar' i 'konstruktivan', bilo reči i o dosadašnjem toku privatizacije na Kosmetu.

Predsednica Koordinacionog centra je dodala da se 'naša strana nije složila sa mnogim stvarima', ocenivši da je nemoguće 'revidirati' privatizaciju 178 preduzeća na Kosovu, ali da je potrebno pronaći prostor za izmene koje Beograd predlaže. Rašković-Ivić je kazala da je sa predstavnicima UNMIK-a razgovarano i o uništenoj srpskoj imovini na Kosovu i Metohiji i o pomeranju roka uredbe koja reguliše to pitanje.

Drašković: Neprihvatljivost albanske države unutar Srbije

Ministar spoljnih poslova Vuk Drašković istakao je u razgovoru sa Stivenom Šukom da Srbija ne može da prihvati stvaranje albanske države unutar svojih međunarodno priznatih granica, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova u Beogradu.

Drašković je glavnom Petersenovom zameniku preneo da je Srbija spremna na maksimalnu fleksibilnost u pregovorima sa albanskom stranom, ali je takođe izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog neispunjavanja standarda u pokrajini i sve većih pritisaka kojima je izložena naša zemlja.


Izvor: RTS

САРАЈЕВО, 14. јуна 2006. (Бета) - Председник Републике Српске (РС) Драган Чавић сматра да прича о референдуму у РС има само хипотетички карактер и да су статус Косова и БиХ два одвојена питања за две одвојене, суверене државе.

"Што се тиче РС, БиХ и референдума, треба да буде јасно да је
Дејтонски споразум одредио овакву БиХ, с оваквом унутрашњом
структуром. Он је у 11 година испунио своју основну сврху, мир, што
значи да темељне поставке не треба мењати. Напуштање Дејтона је
насилно рушење овог уставног поретка, као и насилно рушење РС,
што би БиХ вратило на почетак", изјавио је Чавић за "Дневни аваз".

Он је оценио да "тамо где нема договора неминовно доводи до
сепаратизма и захтева за референдум", али да је та хипотетичка
могућност настала на распаду Дејтонског споразума.

Чавић је изавио да "у овом тренутку не види ниједну озбиљну
администрацију света која је спремна упуштати се у пројект рушења
уставне структуре БиХ и улазак у неизвесну епоху".

Коментаришући застој у реформи полиције у БиХ, Чавић је рекао да
не треба мистификовати ставове ЕУ и да се мора наћи решење за
реструктурирање.

"Очигледно да смо запели на процедурама, методама на којима смо две
године безуспешно тражили решења јер највећи број учесника
разговора није хтео да схвати да се решење може наћи искључиво
консензусом, а не наметањем и прегласавањем", оценио је Чавић.

Он је рекао да се на СДС врши притисак и да је добијао отворене
претње "да ће нас (СДС) уништити", после и за време преговора о
реформи полиције, а "за баналније ствари од оних које раде друге
партије".

Чавић је рекао да је СДС платио високу цену притисака и једва
извукао "живу главу".

"Ови притисци оставили су страховите последице на СДС. Велики број
људи у партији пита се зар не би било боље да водимо радикалну
политичку борбу када нас погађају овакве мере? Та струја није
победила у унутрашњим односима у СДС", изјавио је Чавић.
Izvorhttp://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=22797

RAŠKOVIĆ: AKO KOSMET DOBIJE NEZAVISNOST I RS IMA TO PRAVO

Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić izjavila je da ukoliko Kosmet dobije nezavisnost, onda to isto pravo može da ima i Republika Srpska.

'Ako Kosovo i Metohija dobije nezavisnost to isto pravo može da ima i RS. Može da ima i Prinjestrovlje, i Abhazija, i Katalonija...', izjavila je Rašković - Ivić Televiziji Republike Srpske.

Ona je istakla da je pobrojala negde oko pedestak lokacija, koje su... kako ih nazivaju, zamrznuti konflikti, jer oni imaju samo 'zamrznutu skramu, a dole ispod sve vri'. 'Ako hoćemo da imamo, zaista, jedan fitilj za planetu i ako to neko iz medjunarodne zajednice neće da vidi, da se napravi jedno opšte zamešateljstvo svuda i da se otvori još 50 konflikata onda zaista je najbolji put da se to desi je davanje nezavisnosti Kosova', kazala je Rašković-Ivić.


Izvor: RTS

Nećemo državu u državi
M. Z. RADONjIĆ, 14. jun 2006

BEOGRAD - Prvi zamenik dojučerašnjeg šefa Unmik Sorena Jesen - Petersena, bivši američki general Stiven Šuk, je s vlastima Srbije razgovarao o privatizaciji, svojinskim problemima i povratku raseljenih na Kosovu i Metohiji.
Naša diplomatija je prenela čvrst politički stav: Srbija ne može prihvatiti stvara­nje albanske države unutar svojih međunarodno priznatih granica. To je Šuku po­ručio ministar spoljnih poslova Vuk Drašković.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva, Drašković je gostu preneo "da je Srbi­ja spremna na maksimalnu fleksibilnost u pregovorima s albanskom stranom", ali je izrazio i ozbiljnu zabrinutost "zbog neispunjavanja standarda u pokrajini i sve većih pritisaka kojima je izložena naša zemlja".
Da je prodaja preduzeća u pokrajini veliki problem u odnosima Beograda i Prišti­ne, potvrdila je predsednica Koordinacionog centra za KiM Sanda Rašković Ivić. Ona je, posle razgovora sa Stivenom Šukom, kazala da još ima nesuglasica ka­da je reč o privatizaciji na Kosmetu.
- Svi smo svesni da je nemoguće revidirati svih 178 slučajeva privatizacije - kaže ona. - Ima, međutim, još preduzeća koja će biti privatizovana. Želeli bismo da ra­dimo na nekim izmenama, ali to će se sve činiti kroz dogovor Koordinacionog centra i Unmik.
Rašković Ivić je izrazila zadovoljstvo zbog potpisivanja Protokola o povratku rase­ljenih prošle nedelje, i najavila da će se zajednička radna grupa za povratak Beo­grada i Prištine sastajati češće.
Jučerašnjim sastankom zadovoljan je bio i Stiven Šuk. Njega je posebno obrado­valo nedavno potpisivanje Protokola o povratku raseljenih.
- Došao sam u Beograd zbog otvorenog i iskrenog razgovora o pitanjima povrat­ka i imovine. Veliki sam optimista - rekao je Šuk posle razgovora sa Sandom Rašković Ivić.
On je, međutim, na sastanku s Vukom Draškovićem, prema navodima Ministar­stva spoljnih poslova, rekao da je zabrinut zbog odluke nekih srpskih opština da prekinu saradnju s međunarodnom administracijom u pokrajini.

SRBIMA KIRIJA
SANDA Rašković Ivić rekla je da je na jučerašnjem sastanku dogovoreno da se stanovi koji su nelegalno zauzeti od ovog leta izdaju. Novac od rente dobijaće le­galni vlasnici, odnosno - oni koji imaju papire.


Izvor: Novosti

Beriša u poseti Kosovu      
Priština -- Premijer Albanije Salji Beriša doputovao je u posetu Kosovu i podržao njegovu nezavinost.

Kosovska televizija prekinula je redovni program kako bi uživo izveštavala iz kosovskog parlamenta i prištinske skupštine. Salji Beriša dočekan je u Prištini sa najvišim počastima. Pored razgovora Beriša se obratio i poslanicima u Skupštini Kosova, nakon čega je na svečanoj sednici Skupstine opštine Priština proglašen za počasnog građanina glavnog grada Kosova.

"Mi smo podržavali i podržavamo nezavisnost Kosova, kao što podržavamo garantovanje prava Srba i drugih manjina na Kosovu, kao preduslova za mir i stabilnost na Kosovu. Ova poseta Kosovu za mene je najemotivnija, jer sam došao u slobodno Kosovo, koje sigurnim koracima ide ka evropskoj budućnosti koju zaslužuje", rekao je Beriša.

Premijer Albanije Sali Beriša čestitao je kosovskom premijeru Agimui Čekuu za uložene ozbiljne napore za povratak raseljenih. "Pošto sam ovde, pozivam svakog građanina Kosova da učestvuje u procesima na Kosovu", rekao je premijer Albanije.

Kosovski premijer je izjavio da su stremljenja Kosova i Albanije zajednička, a to su evroatlanske integracije. U toku je sastanak Beriše sa šefom UNMIK-a, Sorenom Jesen- Petersenom i njegovim prvim zamenikom Stivenom Šukom.

Salji Beriša će se sutra sastati sa komandantom Kfora Đuzepeom Valotom, predstavnicima zemalja Kontakt grupe akreditovanim u Pristini, čelnicima “Srpske liste za Kosovo i Metohiju” i drugih manjinskih zajednica. Ovo je Berišina druga zvanična poseta Kosovu u svojstvu premijera Albanije. Prvi put je bio na sahrani Ibrahima Rugove.


Izvor: B92

SRBIMA NA KOSMETU OMOGUĆENO DA PRATE TV PROGRAME IZ SRBIJE

Stanovništvo u srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji, zahvaljujući donaciji kompanije SBB, dobilo je mogućnost da preko lokalnih srpskih kablovskih operatera prati televizijske kanale iz Srbije i da se na srpskom jeziku blagovremeno informiše o svim aktuelnim dogadjajima.

SBB je srpskim enklavama na Kosmetu donirala 47 satelitskih risivera za prijem TV signala programa na srpskom jeziku od kojih je 11 namenjeno Osojanu. Inače, Osojane je mesto prvog uspešnog organizovanog povratka Srba na Kosmet gde se vratilo 130 porodica. Meštani i dalje žive u vrlo teškim uslovima i izolaciji.

Predstavnik Srba iz Osojana Gojko Đurić zahvalio je donatorima i ukazao na veliki žnačaj donacije jer, kako je rekao, u medijskoj su izolaciji, nemaju ni štampu dok su pratili samo satelitski program. On je kazao da će donacija imati veliki značaj za omladinu u Osojanu koja nema priliku da često izlazi iz sela, jer samo jednom ili dva puta sedmično mladi mogu da odu na sever Kosmeta.

Predstavnik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Zlatan Ribać apelovao je na druge kompanije i preduzeća iz Srbije, da sledeći primer SBB podrže Srbe na Kosovu i Metohiji kao i ostalo nealbansko stanovništvo. On je dodao da je Koordinacioni centar podržao donaciju i da će pomoći da se ona na vreme rasporedi.

'Srpske kablovske mreže žele da opravdaju svoje ime i da Srbima na Kosovu pomognu čineći ono što najbolje znaju - dopremajući im najkvalitetniji signal TV stanica', rekao je Predrag Milićević, predstavnik za štampu SBB. On je izrazio uverenje da će ova humanitarna akcija na neki način poboljšati uslove i kvalitet života našeg naroda na ovom području.


Izvor: RTS

Сер Алфред Шерман, некадашњи саветник британског премијера Маргарет Тачер и израелског председника Давида Бен-Гуриона

Не предајте Косово

Британско Министарство иностраних послова било је за капитулацију пред Аргентинцима у Фокланском рату. САД су притиснуле Британију да предају острва. Маргарет Тачер је с неколицином нас заузела супротан став и победила је. Прихватио бих да будем саветник српске владе. Мој први савет био би: не предајте Косово! Уколико се Срби буду чврсто држали, они ће имати прилику за опстанак; али ако то не буду учинили и ако предају Косово и Метохију, шта ће се онда десити са Санџаком и Војводином? То је пут бесконачног повлачења!

ROZMARI DI KARLO: REŠENJE ZA KOSOVO TREBA DA UNAPREDI STABILNOST

Zamenik pomoćnika državnog sekretara u američkom Stejt dipartmentu Rozmari Di Karlo ocenila je sinoć u Vašingtonu da rešenje za Kosovo treba da unapredi stabilnost na Balkanu i doprinese integraciji regiona u evroatlantsku zajednicu.

U svedočenju pred Komisijom za evropsku bezbednost i saradnju u američkom Kongresu na temu 'Ljudska prava, demokratija i integracija u južnoj i centralnoj Evropi', Di Carlo je ponovila da je 2006. ključna godina za Balkan. Ona je rekla da je Balkan područje gde je napredak svakim danom sve očigledniji i potvrdila rešenost SAD da doprinesu integraciji regiona u evroatlantsku zajednicu.

Di Karlo je ponovila da SAD podržavaju napore izaslanika UN za pregovore o budućem statusu Kosova Martija Ahtisarija, rekavši da rešenje za Kosovo treba da unapredi stabilnost na Balkanu i doprinese integraciju regiona u evroatlantsku zajednicu. SAD sa partnerima u Kontakt grupi i u saradnji sa UNMIK-om nastavljaju da vrše pritisak na vladu Kosova da sprovede standarde demokratske uprave u pokrajini, uključujući zaštitu manjina, istakla je ona.

'Postoje mesta, kao što su to delovi Kosova, gde se manjine osećaju nesigurno i nepoželjno', ocenila je Di Karlo, ističući da je zaštita manjina jedan od prioriteta SAD u čitavom regionu, a rešenje statusa mora da očuva multietničnost Kosova.


Izvor: RTS

U LIPLJANU ISKLJUČENA STRUJA SRPSKIM DOMAĆINSTVIMA

Zbog odluke srpskih opština na severu Kosmeta da prekinu sve veze sa privremenim kosovskim institucijama, albanske lokalne vlasti u Lipljanu isključile su struju domaćinstvima u srpskom delu grada, kao i u selima na području te opštine, Lepina, Radevo, Skulanovo i Suvi Do.

Srpska domaćinstva u Lipljanu i okolnim selima struju nemaju od juče u 6,00 sati, a proces isključenja vode je u toku i obavlje se sukcesivno. Komunalno preduzeće traži da srpska domaćinstva ubuduće mesečno plaćaju od 15 evra do 150 evra, u zavisnosti od količine potrošene vode.

Prema rečima koordinatora Koordinacionog centra za opštinu Lipljan Nikole Živkovića, predstavnici lokalnih albanskih vlasti su objasnili da je odluka o isključenju struje i vode srpskim domaćinstvima doneta 'zbog Mitrovice', kao i da dalje 'instrukcije čekaju iz Prištine'.

U Lipljanu je tokom jučerašnjeg dana desetak srpskih domaćinstava ostalo bez vode, a pretnje isključenjima vode je dobio isto toliki broj srpskih kuća.


Izvor: RTS

Ukida se 1244!
Dubravka VUJANOVIĆ, 17. jun 2006

DOK se srpska vlast premišljala, pisala razne tajne i javne deklaracije i predloge, da bi, pre nekoliko dana, konačno otkrila "strateški" dugo skrivano viđenje budućeg statusa južne pokrajine, sudbina Kosova se rešavala. Mimo nas. Sada smo u prilici da, kako kaže šef srpske diplomatije Vuk Drašković, pokušamo da shvatimo poruke koje nam se ovih dana upućuju i da učinimo sve da spasemo što se spasti može. Bez komplikovanih predloga, bez uslovljavanja, bez nerealnih zahteva.
- Iako šef Unmika Soren Jesen-Petersen nije imao mandat za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije, njegov iznenadni odlazak predstavlja jasnu poruku da se proces određivanja novog statusa Pokrajine ubrzava. Moramo da budemo svesni te činjenice. Vreme ističe. Nemamo više ni vremena, ni manevarskog prostora za bilo kakve nove komplikovane predloge - izričit je Drašković.

Šta još možemo da uradimo da racionalno iskoristimo vreme koje nam je preostalo?
- Mislim da sada sve svoje zahteve, bez ulaženja u detalje, moramo da svedemo na samo dva. Prvi - puna zaštita Srba, uz snažne međunarodne garancije. I, drugi - očuvanje statusa naše državne granice sa Albanijom i Makedonijom.

Kad govorite o realnosti naših dosadašnjih predloga, da li je i poslednji plan Beograda o konačnom statusu KiM preambiciozan i bez šanse da bude razmatran? Iako je predsednik Tadić poručio da tražimo tek nešto malo manje od potpune nezavisnosti?
- Ova dva zahteva koje sam sada izrekao znače upravo to - više od autonomije, manje od nezavisnosti.

POMEŠANI INTERESI

NAŠA strana je, očigledno, uvidela opasnost od daljeg prolongiranja rokova za pregovore. Insistira se na ubrzanju dinamike pregovora. Zašto bi nam to bilo od koristi?
- Nisam za ubrzavanje dinamike. Ali, o tome ne odlučujemo mi, nego Kontakt-grupa i Savet bezbednosti UN. Ahtisari je sredinom jula u Njujorku i on će istupiti sa određenm predlogom o tome šta dalje planira. Već se govori da SAD za tu sednicu Saveta bezbednosti pripremaju nekakvu "međurezoluciju", kojom bi praktično, već sada, bila uklonjena Rezolucija 1244.

Što bi praktično značilo...
- Što bi praktično značilo da je ubrzanje procesa pred nama i da ga, po svoj prilici, više ne možemo zaustaviti.

Znate li šta bi bila suština te nove rezolucije?
- Ne znam.

Ali, mogla bi da definitivno na mala vrata uvede nezavisnost KiM?
- Znam samo da ne može i ne sme da nam ospori ono na šta imamo puno pravo, a to su ova dva zahteva koji sam pomenuo. Samo moramo da ih kapitalizujemo.

Kako? Dosada nismo uspevali...
- Moramo. Tako što ćemo u svakom nastupu, svakom susretu sa predstavnicima Kontakt-grupe, EU, međunarodne zajednice, ponavljati ta dva zahteva, i - pitati: Kažite, gospodo, na šta od ovo dvoje nemamo pravo? Da li Srbi, zato što su Srbi, nemaju pravo da žive slobodno, da im budu zaštićeni životi, imovina, nacionalna prava? Da li država Srbija može da bude jedina država savremenog sveta kojoj se ne priznaju međunarodno priznate državne granice. To se u diplomatiji zove "korišćenjem šansi". Da nastupate tako da ne možete biti osporeni.

Imamo li nečiju podršku za to o čemu pričate. Možemo li očekivati nečije "veto" ako stvari krenu neželjenim tokom?
- Velike sile imaju svoje velike interese i nikada neće biti spremne da svoje velike interese dovedu u pitanje zbog interesa, makar i životnih, drugih zemalja. Naši interesi nisu suština interesa tih velikih zemalja. To moramo da znamo i da ne gajimo nikakve iluzije.

Imate li utisak da je proces rešenja statusa KiM nezaustavljivo krenuo i da će se on znati do kraja godine, kao što zagovornici nezavisnosti uveravaju?
- Tako je zacrtano. Iako nikad nije bilo postavljenih rokova, kao imperativa, do kada status mora da bude rešen. Jedino je na sastanku Kontakt-grupe 31. januara ove godine u Londonu izražena saglasnost oko toga da se učine svi napori da status bude određen do kraja godine.

ODGOVORNI I ZA PROŠLO
PRETPOSTAVKA je da će se "haška priča" iskoristiti kao argument protiv nas da bi nam rešenje za KiM bilo nametnuto...
- Pitanje je koliko to može bilo kome da bude argument. Ali, da će zagovornici nametnutog rešenja to i te kako koristiti, ne sme biti sumnje. Ako neko hoće, može da poveže i ono što je logički nepovezivo. Taj može da kaže da država, koja ne ispunjava obaveze prema Haškom tribunalu, kao sudu Saveta bezbednosti UN, mora da računa na cenu koju će zbog toga podneti.

Je li to već sada poruka koju čujete u međunarodnim kontaktima?
- Da. U ovom trenutku, to se definiše kao obaveza Srbije da podnese odgovornost za politiku Slobodana Miloševića, radikala i JUL na Kosovu 1998. i 1999. godine.

Šta odgovarate na takve besmislice?
- Na moje najžešće prigovore da ova Vlada, koja je i sama bila najveći protivnik bivšeg režima, ne može da snosi odgovornst za tu politiku, dobijam odgovor da je današnje stanje u Srbiji takvo da upućuje na zaključak da se država nije udaljila od te stare politike. Jer, ne čitamo samo mi ankete o istraživanju javnog mnjenja. Ne slušamo samo mi nastupe radikala u parlamentu, gde se najavljuje da je pitanje trenutka kada će preuzeti vlast. Sve se to prati u Briselu, Vašingtonu, Njujorku... A, takvo raspoloženje plete omču za Srbiju.

Kad se sve sabere, izgleda da nemamo nikakve šanse da se izborimo za Kosovo, samo što to niko neće otvoreno da prizna...
- Ja verujem da šanse ima. I da je ona u tome da kapitalizujemo principe Kontakt-grupe koji su, svi od reda, u našu korist. Princip kaže: nema povratka na stanje od pre marta 1999. godine, što znači da nema povratka vlasti Srbije nad Kosovom, da nema povratka ni vojske ni policije, ali to istovremeno znači da nema ni menjanja naših državnih granica. E, tu je naša šansa. I tu treba tražiti kompromis. Mi uporno moramo da podsećamo Kontakt-grupu da je to njen princip i da kompromis ne može da znači da jedna strana dobije sve, a druga sve izgubi.

Samo što oni kompromis vide drugačije od nas...
- Ma, ne može niko nezavisno Kosovo da vidi kao kompromis.


NIŠTA O MLADIĆU
KADA je reč o ispunjenju obaveza prema Tribunalu, politička čaršija bruji da je general Mladić lociran, ali da vlast čeka trenutak kad će za nju biti marketinški najisplativije da ga izruči. Imate li šta da kažete na tu tezu?
- Nemam.

A, znate li dokle je stigla potraga za njim? Ima li ikakvog napretka?
- Ne znam.

Znate li bilo šta u vezi sa "slučajem Mladić"?
- Ono što znam je da o poteri za Mladićem ne znam ništa. Ni ko je vodi, ni dokle je stigao.



BEZ SOLANE
IZMEĐU Srbije i Crne Gore odnosi su pomalo zategnuti. Deluje kao da je priznanje Beograda stiglo kasno i da trenutni odnosi dveju vlada ne slute na najbolje...
- Ništa se strašno nije dogodilo. Samo što sada imamo dve međunarodno priznate države umesto državne zajednice.

Verujete li da ćemo uspeti da se sami dogovorimo oko sukcesije i budućih odnosa i da nećemo biti prinuđeni da opet zovemo Solanu i ostale u pomoć?
- Nikoga nećemo zvati u pomoć, niti ima potrebe. Nikakvih problema ne sme biti.


NEKA GLASAJU
VAŠE automatsko preimenovanje na mesto ministra srpske diplomatije, bez prethodnog glasanja, izazvalo je pravu buru u parlamentu. Jeste li uznemireni zbog toga?
- Ne osećam se nimalo uznemireno. Ali, ne mogu reći da je prijatno svakog dana čitati šta govore oni koji ne znaju ništa. Ovako je moralo da bude. Raspadom državne zajednice, Srbija je postala sledbenik SCG. Logično je bilo da ministarstva spoljnih poslova i odbrane pređu na republički nivo, jer Srbija ta dva resora nije imala.

Ali, očekivao se reizbor ličnosti koje ih vode...
- Čim se donese novi zakon o vladi, nemam ništa protiv da se o statusu ministra spoljnih poslova izjasni Skupština. Ako su, pak, radikali, socijalisti, ili bilo ko drugi, toliko nestrpljivi da ne mogu da sačekaju, neka zahtev za moj opoziv podnesu sutra. Ne moraju ništa da čekaju.


Izvor: Novosti