Jednom će da pukne američka podrška kosovskom mafijaškom korpusu, bosovi će da odnesu svoje popljačkane narko-pare preko bare ili gde god, a najebaće običan narod, jer Srbi ovo nikada neće zaboraviti, a izgleda, i prvi put u svojoj istoriji, ni oprostiti. Možda ćemo čekati dugo, ali i izraelci su čekali 2000 godina...

Bri­nem se za Ko­so­vo
I. LO­VRIĆ, 18. avgust 2006

Kan­di­dat na sled­njim fran­cu­skim pre­sed­nič­kim iz­bo­ri­ma Žan Ma­ri Le Pen, osve­do­če­ni de­sni­čar, ob­reo se po­no­vo u Sr­bi­ji, po­sle de­vet go­di­na od pr­ve po­se­te, ka­da je do­šao na po­ziv Srp­ske ra­di­kal­ne stran­ke. Po­vod je pred­sto­je­ća mo­to­co­kli­stič­ka tr­ka u Vr­šcu, ko­ju je or­ga­ni­zo­vao nje­gov du­go­go­di­šnji pri­ja­telj Dra­vo­slav Pe­ri­šić, a ko­ja se bo­du­je za pr­ven­stvo Bal­ka­na.
Me­đu­tim, ubr­zo je po­li­ti­ka nad­vla­da­la mo­to­ci­ki­zam. Le Pen, ne­iz­dr­ša­vlji "sport­sku at­mos­fe­ru", na­gla­sio da je još pre 40 go­di­na upo­zo­ra­vao da će pro­blem Ko­so­va ubr­zo po­sta­ti i pro­blem Evro­pe, da je oštro kri­ti­ko­vao NA­TO agre­si­ju na Sr­bi­ju 1999. go­di­ne, da je ulo­ga Ha­škog tri­bu­na­la sram­na i da nje­ga ne bi tre­ba­lo ni­ko da po­štu­je, ali i da je ula­zak Tur­ske u EU ve­li­ka opa­nost za Evro­pu - jer ta­mo ne pri­pa­da ni ge­o­graf­ski, ni kul­tur­no, ni­ti re­li­gij­ski...
Žan Ma­ri Le Pen je po­seb­no na­gla­sio da je "pe­si­mi­sta u po­gle­du re­ša­va­nja pro­ble­ma Ko­so­va", do­da­ju­ći da su gre­ške či­nje­ne na obe stra­ne po­sled­njih 50 go­di­na, "po­seb­no u Sr­bi­ji".
- Evro­pa, upr­kos sve­mu, fa­vo­ri­zu­je Al­ban­ce, a to je po­gub­no jer će se pro­ces pro­ši­ri­ti na okol­ne ze­mlje - Ma­ke­do­ni­ju, Bu­gar­sku, Cr­nu Go­ru - re­kao je Le Pen.
D. M.

DRA­GAN TO­RO­DO­VIĆ (SRS)
NI­JE OT­PI­SAN
PRED­SED­NI­KA Na­ci­o­nal­nog fron­ta Fran­cu­ske Žan Ma­ri Le Pe­na, pre­ma utvr­đe­nom do­go­vo­ru, pri­mi­će u po­ne­de­ljak u 17 ča­so­va ge­ne­ral­ni se­kre­tar SRS Alek­san­dar Vu­čić i pred­sed­nik Iz­vr­šnog od­bo­ra SRS Dra­gan To­do­ro­vić, u pro­sto­ri­ja­ma ove stran­ke u Ze­mu­nu.
Ovo je za "No­vo­sti" po­tvr­dio To­do­ro­vić i na taj na­čin od­ba­cio sve spe­ku­la­ci­je ko­je su se mo­gle ču­ti ovih da­na da su ra­di­ka­li ot­pi­sa­li svog du­go­go­di­šnjeg fran­cu­skog pri­ja­te­lja.
- Le Pen je upo­znat sa tim i u okvi­ru nje­go­vog do­la­ska u Sr­bi­ju do­go­vo­ren je su­sret sa pred­stav­ni­ci­ma na­še stran­ke - ka­že To­do­ro­vić. - Sve dru­go je pot­pu­no ne­tač­no, jer sa Na­ci­o­nal­nim fron­tom odr­ža­va­mo do­bre stra­nač­ke od­no­se. U ne­ko­li­ko na­vra­ta nji­ho­vi pred­stav­ni­ci do­la­zi­li su nam u po­se­tu. SA nji­ho­vim čla­no­vi­am smo se vi­đa­li i na ne­ko­li­ko me­đu­na­rod­nih sku­po­va pa­tri­ot­skih stra­na­ka.
Le Pen je po­sled­nji put bio u go­sti­ma ra­di­ka­li­ma 1997. go­di­ne, a na pi­ta­nje da li su mu ra­di­ka­li uz­vra­ti­li po­se­tu u Pa­ri­zu, To­do­ro­vić od­go­va­ra:
- Od ta­da, ne­ko­li­ko pu­ta su upu­ći­va­li po­ziv na­šem li­de­ru Vo­ji­sla­vu Še­še­lju i nje­go­vom za­me­ni­ku To­mi­sla­vu Ni­ko­li­ću, ali su po­se­te iz­o­sta­le po­što im fran­cu­ske vla­sti ni­su iz­da­le vi­zu.
Pred­sed­nik IO SRS ot­krio nam je i šta će bi­ti te­ma raz­go­vo­ra:
- Raz­go­vo­ri će bi­ti u prav­cu ja­ča­nja sa­rad­nje svih na­ci­o­nal­nih stra­na­ka u Evro­pi i sve­tu, kao naj­bo­lji ot­por glo­ba­li­za­ci­ji i do­mi­na­ci­ji SAD.


Izvor: Novosti

San o vojsci Kosova
Priština, Beograd -- Izjava premijera Kosova da će Kosovo imati svoju vojsku, koja će nastati iz Kosovskog zaštitinog korpusa, izazvala burne reakcije.

Predsednik Srbije Boris Tadić oštro je osudio takve izjave i upozorio međunarodnu zajednicu da bi to bilo opasno po stabilnost u regionu. Vlada Srbije do sada je reagovala samo izjavom ministra za nauku i zaštitu životne sredine Aleksandra Popovića, koji je rekao da Kosovo jeste i da će biti deo Srbije i da je besmislena priča Agima Čekua da će Kosovo dobiti svoju vojsku.

Nosilac Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović rekao je za B92 da je davnašnja želja kosovskih Albanaca da kroz armiju, kao simbol države, steknu pozicionu prednost uoči završnih pregovora o statusu. "Albanci nesumnjivo žele da KZK i OVK konačno postanu armija, ali mislim da ta želja neće biti ostvarena. Mislim da još jedna armija na Balkanu može izazvati velike tenzije i da bi bila faktor nestabilnosti. Ako to bude armija, to neće biti jedina armija na Kosovu, što znači da na Kosovu zadugo nećemo imati mira. Mislim da će deo KZK biti transformisan u civilnu organizaciju, tako da će i postojeći broj vojnika biti smanjen, a kamoli da će biti stvorena armija većeg formata", kaže Ivanović.


Izvor: B92

Ne­ma po­de­le
Ko­so­va !
Beta, 19. avgust 2006

PRI­ŠTI­NA - No­vo­i­me­no­va­ni šef UN­MIK-a Jo­a­kim Ri­ker iz­ja­vio je da ne­će bi­ti po­de­le Ko­so­va, da je se­ver nje­gov in­te­gral­ni deo i da će ta­ko osta­ti i po­sle od­lu­ke o sta­tu­su, ma ka­kva ona bi­la.
Na pi­ta­nje agen­ci­je Be­ta o po­ja­ča­nim me­ra­ma bez­bed­no­sti na se­ve­ru, gde su po­sla­te do­dat­ne sna­ge UN­MIK po­li­ci­je, on je ob­ja­snio da "UN­MIK i Kfor vr­še svoj man­dat na ce­loj te­ri­to­ri­ji Ko­so­va".
- Po­sle sta­tu­sa, u no­vom, bu­du­ćem Ko­so­vu, se­ver će i da­lje bi­ti nje­gov deo. Mi­slim da je to ve­o­ma ja­sno i mi­slim da će to bi­ti is­hod sva­kog re­še­nja za sta­tus, o če­mu je od­lu­ka na­rav­no u nad­le­žno­sti UNO­SEK-a i Sa­ve­ta bez­bed­no­sti UN, - re­kao je Ri­ker.
No­vi šef UN­MIK-a oce­nio je da je ko­sov­sko dru­štvo "do­sti­glo no­vi ni­vo zre­lo­sti" i da ne mi­sli da će se po­no­vi­ti na­si­lje iz mar­ta 2004. go­di­ne.
Na pi­ta­nje o kri­ti­ka­ma na ra­čun pri­va­ti­za­ci­je, za ko­ju je Ri­ker bio za­du­žen kao za­me­nik še­fa UN­MIK-a, i o to­me što srp­ska stra­na u beč­kim pre­go­vo­ri­ma ospo­ra­va taj pro­ces, ne­mač­ki di­plo­ma­ta je ka­zao da "bez sum­nje, ne­ma pro­sto­ra za pre­go­va­ra­nje o man­da­tu da se pri­va­ti­za­ci­ja spro­ve­de".
- Po­sto­je me­ha­ni­zmi po ko­ji­ma vla­sni­ci i po­ve­re­ni­ci mo­gu, da pod­ne­su svo­je zah­te­ve i na njih upu­ću­je­mo lju­de ka­da ka­žu da ima­ju ne­ku pri­tu­žbu", re­kao je on.
U ve­zi sa pre­go­vo­ri­ma o de­cen­tra­li­za­ci­ji vla­sti na Ko­so­vu, Ri­ker je oce­nio da "ima pro­sto­ra za kom­pro­mis" i da će to bi­ti "pro­gram gde će­mo oči­gled­no ima­ti do­dat­na ovla­šće­nja za ne­ke no­ve op­šti­ne i gde će­mo ima­ti no­ve gra­ni­ce tih op­šti­na".
- Na­rav­no da je na spe­ci­jal­nom iza­sla­ni­ku Mar­ti­ju Ah­ti­sa­ri­ju i nje­go­voj kan­ce­la­ri­ji da vo­de pre­go­vo­re o to­me, ali sa mog gle­di­šta, ima pro­sto­ra za kom­pro­mis, ka­zao je Ri­ker i do­dao da ne mi­sli da su sta­vo­vi dve stra­ne to­li­ko uda­lje­ni.


Izvor: Novosti

Порука контакт групе Београду
Наредни месеци кључни
Шанса за Србију да заступа своје интересе на Косову и Метохији и побољша ситуацију косметских Срба

БРИСЕЛ – Наредни месеци ће представљати кључну шансу за Србију да заступа своје интересе на Косову и Метохији и побољша ситуацију косметских Срба, пренели су Танјугу у Бриселу европски дипломатски извори садржај последње поруке Контакт групе упућене Београду у писаној форми.

Контакт група је похвалила лидере у Београду за учешће на састанку у Бечу 24. јула, посвећеном представљању ставова о будућем статусу Космета и саопштила да је задовољна „што су стране размениле мишљења на зрели начин и уз поштовање”. У поруци је поновљена „пуна подршка” специјалном изасланику УН Мартију Ахтисарију и похваљено пуно учешће Србије у процесу.

Контакт група сада инсистира на томе да се будући састанци које буде заказао Ахтисари искористе за продуктивне преговоре и да се расправа усмери на суштинска, а не на процедурална питања. Од Београда се очекује учешће на састанцима посвећеним правима заједница, као и већа флексибилност о питању децентрализације и заштите културне баштине, да би се постигла „реалистична, функционална и компромисна решења”.

„Као што је Ахтисари рекао у Бечу, постизање ′компромиса′ не значи инсистирање на томе да супротна страна у потпуности прихвати ваш предлог”, пренела је Контакт група и додала да не помажу ни јавни наступи у којима се прејудицира решење статусног процеса. „Наредни месеци ће представити кључну шансу за Србију да заступа своје интересе на Косову и да помогне да се побољша ситуација косовских Срба”, пренела је Контакт група. Она је поновила и своју забринутост због ситуације у три општине на северу Космета, пре свега због прекида њихових односа са привременим институцијама у Приштини, али и због извештаја о повећању људства у „илегалним паралелним безбедносним структурама”, што Контакт група оцењује као „нелегалан и неприхватљив потез”.
Од обе стране на Космету се очекује да покажу узајамно разумевање у овој осетљивој фази преговора, а од Београда да утиче на лидере на северу Космета да промовишу конструктивне акције и смире ситуацију. „Сматраћемо и Београд и Приштину одговорнима за развој ситуације на северу Косова”, саопштила је Контакт група, а пренели европски дипломатски извори. Она је још једном поновила свој став да је учешће Срба у косметским институцијама најбољи начин да они остваре своје интересе и да би наставак бојкота могао да их угрози.


Izvor: Politika / (Танјуг)

 RIKER: NOVI STATUS KOSOVA GARANTOVAĆE SIGURNOST

Novi šef UNMIK-a Joakim Riker izjavio je da će novi status Kosova garantovati sigurnost nealbanaca i da će u pokrajini, posle povlačenja misije UN, biti prisutne međunarodne civilne i vojne službe, uz vodeću ulogu Evropske unije.

U intervjuu nemačkom magazinu 'Špigl', Riker je ocenio da je, za sada, situacija na Kosovu stabilna i da demokratija funkcioniše.

Priština u ponedeljak utvrđuje odgovore na zahteve Ahtisarija

Glavni prištinski pregovarački tim usvojiće u ponedeljak konačne odgovore na zahtev specijalnog predstavnika UN za status Kosova Martija Ahtisarija, koji je zatražio 'veću fleksibilnost' predstavnika kosovskih institucija o broju novih opština sa srpskom većinom u pokrajini.

U predlogu koji je ove sedmice Kancelarija Martija Ahtisarija dostavila Prištini, prema navodima medija, albanskom pregovaračkom timu se sugeriše da koriguje ponudu koja je iznošena na pregovorima o decentralizaciji u Beču i da bude povećan broj novih opština sa srpskom većinom na Kosovu.

Ahtisari, koji u utorak stiže u Prištinu, nije u svom predlogu precizirao broj novih opština.

Mediji navode da prištinski pregovarački tim ima odgovore na sugestije Ahtisarija, ali je donošenje glavnih odluka odloženo za sutra.

Prištinska štampa najavljuje da će za tri stava za koje je Ahtisari tražio dodatne argumente, albanski tim ponuditi 'čitav spektar odgovora'.

Nije, međutim, precizirano o kojim je stavovima reč, ali je ukazano da će pregovarači kosovskih Albanaca, u ponudi za nove opštine ostati pri formuli 5+1.


Izvor: RTS

Evro­pa pre­u­zi­ma Ko­so­vo
VN, 20. avgust 2006

BER­LIN - No­vi šef UN­MIK-a Jo­a­kim Ri­ker iz­ja­vio je da će no­vi sta­tus Ko­so­va ga­ran­to­va­ti si­gur­nost ne­al­ba­na­ca i da će u po­kra­ji­ni, po­sle po­vla­če­nja mi­si­je UN, po­sto­ja­ti me­đu­na­rod­na voj­na i ci­vil­na pri­sut­nost, sa vo­de­ćom ulo­gom Evrop­ske uni­je i "re­du­ko­va­nim per­so­na­lom``.
Ri­ker je oce­nio da je si­tu­a­ci­ja na Ko­so­vu sa­da sta­bil­na, do­da­ju­ći da on, u naj­ma­nju ru­ku vi­di ``ča­šu do po­la pu­nu, ume­sto do po­la pra­znu``.
``Ako se iz­u­zmu bol­ni do­ga­đa­ji iz mar­ta 2004. go­di­ne``, na Ko­so­vu je stvo­re­na "funk­ci­o­ni­ra­ju­ća de­mo­kra­ti­ja", iz­ja­vio je on u in­ter­vjuu ne­mač­kom ma­ga­zi­nu ``Špi­gel``.
Na pi­ta­nje da li je to, što je, pre­ma Ri­ke­ro­voj oce­ni, si­tu­a­ci­ja sta­bil­na do­volj­no da Ko­so­vo do­bi­je ne­za­vi­snost, šef UN­MIK-a je od­go­vo­rio da će u sle­de­ćim me­se­ci­ma po­ku­ša­ti još ne­ke stva­ri da ot­klo­ni, ka­ko bi vre­men­ski plan za od­lu­ku o sta­tu­su Ko­so­va do kra­ja mo­gao da bu­de odr­žan.
- Me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca ne­će do­zvo­li­ti odva­ja­nje. Bi­lo bi od po­mo­ći ka­da bi pri­sta­li­ce tvr­de li­ni­je u Be­o­gra­du pre­sta­le da spre­ča­va­ju Sr­be na Ko­so­vu da se in­te­gri­šu``, po­ru­čio je Ri­ker.


Izvor: Novosti

NA­TO šap­ka na ke­če­tu
D. DA­MJA­NO­VIĆ, 20. avgust 2006

PRI­ŠTI­NA - Da li su iz­ja­ve pred­sed­ni­ka Fa­ti­mi­ra Sej­di­ua, pre­mi­je­ra Agi­ma Če­kua, i još ne­ko­li­ci­ne al­ban­skih čel­ni­ka, da Ko­so­vo mo­ra do­bi­ti svo­ju voj­sku, sa­mo du­go­go­di­šnji plan, pro­žet snom o dr­žav­no­sti, ili se iza to­ga kri­je i hit­na po­tre­ba da to sa­op­šte dan po­što je me­đu­na­rod­ni sud u Gnji­la­nu, na vi­še­go­di­šnju ro­bi­ju osu­dio tro­ji­cu vi­so­kih ofi­ci­ra KZK, biv­ših čel­ni­ka OVK? Ovo je "re­bus" po­je­di­nih al­ban­skih ne­za­vi­snih ana­li­ti­ča­ra i me­di­ja u Pri­šti­ni.
Štu­ra vest u al­ban­skim me­di­ji­ma da su ge­ne­ral Se­ljim Kra­sni­ći, pu­kov­nik Be­dri Zu­be­raj i vi­so­ki zva­nič­nik glav­nog šta­ba KZK biv­še OVK, Agron Kra­sni­ći, mi­nu­le ne­de­lje osu­đe­ni pred me­đu­na­rod­nim su­dom u Gnji­la­nu, na sed­mo­go­di­šnje ka­zne za­tvo­ra, iza­zva­la je bu­ru re­a­go­va­nja kod al­ban­skih eks­trem­nih kru­go­va ko­ji, već du­že vre­me, zah­te­va­ju da pri­pad­ni­ci UN na­pu­ste Ko­so­vo. Po­me­nu­ti čel­ni­ci KZK su, da pod­se­ti­mo, osu­đe­ni za kid­na­po­va­nje, mal­tre­ti­ra­nje, kao i zlo­sta­vlja­nje al­ban­skih ci­vi­la u se­lu Dre­ni­ca, kod Glo­gov­ca, go­di­nu da­na pre Na­to bom­bar­do­va­nja. Reč je o ne­ko­li­ko de­se­ti­na Al­ba­na­ca ko­je su pri­pad­ni­ci ta­da­šnje OVK sma­tra­li sa­rad­ni­ci­ma srp­skog re­ži­ma, a ko­ji­ma se iz­gu­bio sva­ki trag.
- Ne­ma sum­nje da su, od­mah na­kon iz­ri­ca­nja pre­su­de, za­rad mi­ra na te­re­nu, čel­ni­ci Ko­so­va po­hi­ta­li u Ko­man­du KZK-a u Pri­šti­ni. Pred­sed­nik Ko­so­va Fat­mir Sej­diu im se obra­tio uve­ra­va­njem da će Ko­so­vu "na­kon utvr­đi­va­nja sta­tu­sa bi­ti po­treb­ne od­bram­be­ne sna­ge", po­sle če­ga su me­di­ji u Pri­šti­ni pre­ne­li iz­ve­štaj Me­đu­na­rod­ne kri­zne gru­pe, uz Sej­di­je­ov ko­men­tar, da će se ona, na­vod­no, za­u­ze­ti da Ko­so­vo ima mul­ti­et­nič­ku voj­sku do tri hi­lja­de pri­pad­ni­ka, ko­ju bi tre­ba­lo da ob­u­či Na­to. Isto­vre­me­no, Agim Če­ku je bio još de­cid­ni­ji u sta­vu da će Ko­so­vo, za­si­gur­no, do­bi­ti svo­ju voj­sku - po­ja­šnja­va za "No­vo­sti" ne­za­vi­sni al­ban­ski ana­li­ti­čar, Baj­ram Kra­sni­ći.
Dok se bu­ra ne­go­do­va­nja oko hap­še­nja i s dru­ge stra­ne pro­tiv stva­ra­nja voj­ske Ko­so­va, na­sta­vlja, me­di­ji u Pri­šti­ni ob­ja­vlju­ju da KZK u svom sa­sta­vu već ima osam od­sto pri­pad­ni­ka ma­njin­skih za­jed­ni­ca, ali će ka­da i zva­nič­no po­sta­ne voj­ska, mo­ra­ti da ima naj­ma­nje de­set pro­ce­na­ta, sra­zmer­no na­ci­o­nal­noj struk­tu­ri sta­nov­ni­štva.
Pod­se­ti­mo da su pri­pad­ni­ci KZK, od­mah na­kon do­la­ska mi­rov­nih sna­ga UN, za­u­ze­li sve ka­sar­ne ju­žne po­kra­ji­ne, do­ta­da­šnje vla­sni­štvo voj­ske SCG u ko­je su sme­sti­li svo­je ka­mi­o­ne, na­o­ru­ža­nje.


Izvor: Novosti

Milioni "vrte" kao diplomate
Sanja REMIĆ, 20. avgust 2006

MNOGI su pre Srba shvatili da uspešnost zaštite nacionalnih i državnih interesa treba pospešiti, između ostalog, i plaćanjem agencija koje će te interese plasirati moćnim političkim krugovima u Vašingtonu i Briselu, i pridobiti njihovo javno mnjenje. Slovenija, Hrvatska i Bosna tako su izdejstvovale priznanje, albanska strana već godinama u najznačajnijem centru moći ozbiljno radi za nezavisnost Kosova, a u Srbiji se tek odnedavno nagoveštava mogućnost da se i za promociju srpskih interesa plati određena cena.

Zvanične potvrde o tome da je država Srbija angažovala neku profesionalnu lobističku agenciju, koja bi u američkoj administraciji zastupala srpske interese, međutim, nema.

Pitanje je i koliko je Srbija u ovom trenutku spremna da organizovano promoviše svoje interese, i ima li vremena i moći da po kosovskom pitanju parira albanskom lobiju koji je “pustio korenje” među američkom administracijom?

Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, smatra da još nije kasno, ali da je “minut do dvanaest“.

- Loše je što država ne plaća lobiranje, bar iz Fonda za Kosovo i Metohiju - smatra Janjić. - Uvek je bolje uraditi ono što su uradili Albanci, koji su zvanično formirali američko- albansku alijansu. Njihovi politički interesi su usaglašeni, a finansijski deo je pod kontrolom Bedžeta Pacolija, i do sada su za svoj cilj izdvojili milione evra. S druge strane, ne zna se šta Beograd hoće, jer na Kosovu i Metohiji nikad nije definisao državne i nacionalne interese.

ŠTETE SLOBINI

JANjIĆ ukazuje da, prema njegovim saznanjima, u Americi razne grupe i PR agencije primaju novac da bi lobirale za Srbiju, ali, ističe on, pitanje je radi li se to valjano. Naručioci su, kaže on, iz redova dijaspore, ali i iz Srbije, pa tako neko promoviše vladinu, neko politiku DS-a, neko demokratskih snaga. Treću grupu, prema Janjićevim rečima, čine bivši kongresmeni, advokati, analitičari, koji nemaju direktnog uticaja na američku administraciju, a radili su i za Karadžića i Miloševića, i sa njima, smatra on, treba prekinuti saradnju, jer nam ona samo šteti.

Da je Vlada Srbije planirala da angažuje lobističku agenciju u Vašingtonu, centru odlučivanja o kosovskom pitanju, otkriva Slavka Drašković, direktor Beogradske kancelarije Kongresa srpskog ujedinjenja.

- Dijaspora dugo pokušava, pre svega u SAD, da sa državom uspostavimo način da se tamo lobistički stalno bude prisutan - kaže Drašković. - Neverovatno je da nijedna vlada do sada tome nije pridavala značaj.

Imidžu i interesima Srbije može se pomoći i preko srpskog kokusa, koji je formirala naša dijaspora, a u pojedinim američkim državama upravo srpski glasovi odlučuju. Zahvaljujući tome, kokus, koji broji 29 članova, bavi se i pitanjem Srbije.

SKROJEN STAV

DA Srbija ne stoji loše kada je kokus u pitanju, smatra i Dušan Janjić, koji ističe da on ima visok rejting, jer u njemu deluje grupa ljudi koja radi iz uverenja. Lobiranje bi, kaže on, trebalo “nakačiti” na kokus, kako bi se pridobilo javno mnjenje za njihove ideje.

- Lobiranje je profesionalna delatnost koja podleže poreskoj obavezi, i zato je rizično upotrebljavati taj izraz, i mešati ga sa kokusom, koji je dobrovoljna inicijativa, koju iz poštovanja i uvažavanja pokreću neki ljudi - upozorava Vojislav Vukčević, ministar za dijasporu. - To što će se nekoliko kongresmena, na zahtev naših ljudi, upoznati sa stanjem u Srbiji ne bi se smelo nazivati lobijem. Naša dijaspora nije ravnodušna na događaje u matici, i oni preko naših uglednih ljudi mogu da privuku pažnju javnih ličnosti kako bi se zainteresovali za stanje u Srbiji.

I Oliver Ivanović, predsednik Srpske liste za Kosovo i Metohiju, pozdravlja ideju o lobiranju za kosovsko pitanje, ali izražava i sumnju da je albanska strana već uveliko skrojila stavove američkog javnog mnjenja i administracije.


“RUDER FIN”


NAJPROVERENIJI način “uticaja na uticajne”, kako bi se ostvarivanju nečijih interesa “duvalo u leđa”, za Slavku Drašković jeste angažovanje PR agencija.
- Američka firma “Ruder i Fin” uveliko je bila angažovana za lobiranje u nekadašnjoj Jugoslaviji. Prvo su je početkom devedesetih angažovali Slovenci, potom Hrvati, pa Bosanci, ali i Albanci. Zna se kakvi su rezultati, što dovoljno govori o ovom vidu delovanja - kaže Draškovićeva.


"ČELIčNI" UTICAJI


- NAJVEĆI efekat imaju promoteri demokratskih snaga. Oni igraju na dve karte - demokratiju i to da bi nezavisnost Kosova podigla stepen radikalizacije u Srbiji. Tome je dodata i bezbednost, odnosno priča o Kosovu kao faktoru nestabilnosti u regionu. Međutim, nisu aktivirani američki biznis krugovi, koji su investirali u Srbiju, i neobjašnjivo mi je zašto se Koštunica ne osloni više na njih. Uzmimo za primer samo “Ju ES Stil“ - imaju osamnaest kongresmena, jasne argumente i jake veze. Jedina povoljna odluka Kongresa i bila je da proizvodi iz Smedereva dobiju status američkog proizvoda - ističe Dušan Janjić.


Izvor: Novosti

Интервју Јоахима Рикера немачком „Шпиглу”
Србима обезбедити сигурну будућност
Статус Космета гарантоваће сигурност неалбанаца, каже Рикер

БЕРЛИН – Нови шеф Унмика Јоахим Рикер изјавио је да ће нови статус Космета гарантовати сигурност неалбанаца и да ће у покрајини, после повлачења Мисије УН, постојати међународна војна и цивилна присутност, са водећом улогом Европске уније и „редукованим персоналом′′.

Рикер је оценио да је ситуација на Космету сада стабилна, додајући да он, у најмању руку види „чашу до пола пуну, уместо до пола празну”.

„Ако се изузму болни догађаји из марта 2004. године, на Космету је створена ’функционишућа демократија’”, изјавио је он интервјуу немачком магазину „Шпигл”, који ће бити објављен у данашњем броју.

На питање да ли је то што је, према Рикеровој оцени, ситуација стабилна довољно да Космет добије независност, шеф Унмика је одговорио да ће у следећим месецима покушати још неке ствари да отклони, како би временски план за одлуку о статусу Космета до краја могао да буде испоштован.

– Грађанима на Космету је хитно потребна перспектива – рекао је Рикер у интервјуу под насловом „Стабилна ситуација”.

– Међународна заједница неће дозволити одвајање. Било би од помоћи када би присталице тврде линије у Београду престале да спречавају Србе на Космету да се интегришу – поручио је Рикер.

На питање да ли постоје знаци да би косовски Срби, уколико Савет безбедности тако одлучи, прихватили албанску државу, Рикер је одговорио да се Србима мора обезбедити сигурна садашњост и будућност.
– Верујте ми, када путујем по селима, тада Србе интересују, пре свега, питања како ће сутра живети, да ли ће добити посао, да ли ће моћи да путују и хоће ли имати болнице и школе. Ми им морамо осигурати сигурну садашњост и будућност – рекао је Рикер. (Танјуг)


Izvor: Politika