Uhapšeni Srbi zbog drženja oružja
14. april 2007. | 18:03 | Izvor: Beta

Kosovo Polje -- Pripadnici švedskog kontingenta Kfora uhapsili su dvojicu Srba tokom akcije potrage za ilegalnim naoružanjem u selu Ugljare.

Prema njihovim tvrdnjama, uhapšeni su Slaviša Jovanović iz Ugljara i Dragiša Mijatović iz Kosova Polja, kod kojih je, kako se nezvanično saznaje, pronadjena manja količina naoružanja.

Švedski vojnici započeli su pretragu nekoliko kuća u selu Ugljare juče izjutra oko 4.00, a danas zaustavljaju i pretresaju sva putnička i druga vozila koja ulaze i izlaze iz sela.

Kako su agenciji Beta preneli srspki izvori, Jovanović i Mijatović su odvedeni iz sela, i odredjen im je pritvor u trajanju od 72 sata.

Rodbina uhapšenih tvrdi da im nije saopšteno gde su Jovanović i Mijatović, kao i da su im vojnici zabranili da svrate da u kuće koje
su pretresane, tako da su noć proveli kod suseda i rodjaka u selu.

Akcija švedskih vojnika uznemirila je Srbe u tom selu, koji navode da ih podseća na sličnu akciju koja je sprovedena uoči Božića u selu Babin Most, gde su nekoliko dana pretresane srpske kuće.

Izvor:B92

 KINA ZA NASTAVAK DIJALOGA I KOMPROMISNO REŠENJE

Ambasador Kine u Srbiji Li Guobang izjavio je agenciji Tanjug da se zvanični Peking zalaže za nastavljanje dijaloga i pronalaženje kompromisnog rešenja za Kosovo i Metohiju, prihvatljivog i za Beograd i za Prištinu.

'Pitanje Kosova i Metohije veoma je komplikovano. Neadekvatno rešenje bi ugrožavalo mir i stabilnost Balkana i čitave Evrope', istakao je amabasador u ekskluzivnom intervjuu koji je nacionalnoj agenciji dao pred posetu zamenika predsednika kineske vlade Huia Liangjua Beogradu, 17. aprila.

Prema ambasadorovim rečima, za rešavanje pitanja Kosova i Metohije potrebno je strpljenje i mudrost.

'Kineska strana se zalaže za nastavljanje dijaloga i za pronalaženje kompromisnog rešenja, prihvatljivog i za Beograd i za Prištinu, rešenja koje će naići na široku podršku. To će biti korisno za uspešno rešenje kosovskog pitanja i za trajni mir i stabilnost Balkana', rekao je ambasador Guobang.

On je istakao da se Kina zalaže za zaštitu ravnopravnih prava i interesa svih etničkih zajednica na Kosovu i Metohiji, smatrajući da u procesu razmatranja statusa Pokrajine treba i dalje uvažavati sprovodjenje standarada.

'Mi podržavamo odluku Saveta bezbednosti da se pošalje misija na Kosovo i Metohiju radi upoznavanja sa situacijom na terenu', rekao je kineski diplomata.

'Kineska strana razume zabrinutost Srbije prema pitanju Kosova i Metohije. Kao stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Kina će i dalje konstruktivno učestvovati u diskusiji o kosovskom pitanju, kako bi doprinela održivom rešenju', poručio je ambasador Guobang.

Najavljujući predstojeću posetu kineskog vicepremijera Beogradu, na poziv Vlade Srbije, Guobang je podsetio na činjenicu da 'postoji duboko i tradicionalno prijateljstvo između Kine i Srbije i naših dvaju naroda'.

Poslednjih godina zabeležen je, prema njegovoj oceni, i novi razvoj prijateljskih odnosa izmedju dve zemlje.

'Intenzivirane su političke razmene naše dve strane. Ekonomsko-trgovinska saradnja se neprekidno proširuje, postignuti su plodotvorni rezultati saradnje u oblasti kulture i prosvete, učestala je lokalna razmena i saradnja izmedju naše dve zemlje', precizirao je kineski ambasador i izrazio zadovoljstvo dobrim trendom razvoja odnosa Kine i Srbije.

Izvor: RTS

Iz Beča, ipak - autonomija?
M. Z. RADONJIĆ, 14. april 2007

- AKO su razmišljanja austrijskog kancelara Alfreda Guzenbauera u pravcu da Kosovo i Metohija dobije punu autonomiju u okviru Srbije, onda je to značajan doprinos Austrije pokretanju novog pregovaračkog procesa - ovako se šef Kancelarije Vlade Srbije za odnose s medijima Srđan Đurić, u izjavi za "Novosti", nadovezao na reči kancelara Austrije Alfreda Guzenbauera.
Da podsetimo, austrijski kancelar navodno je u petak u objavljenom intervjuu za agenciju "Rojters" izjavio da se sa Srbijom radi na "postizanju sporazuma kojim bi Kosovo dobilo nezavisnost na način prihvatljiv i za Beograd".
Guzenbauerov portparol Štefan Petler, međutim, ubrzo je demantovao da je premijer to rekao, objasnivši da njegove reči nisu korektno prenete ("loše prevedene"). S obzirom na to da se ne dešava prvi put da strani novinari pogrešno i neprecizno prenose izjave u vezi sa statusom Kosova i Metohije, zvaničnici u Beogradu nisu imali mnogo razloga da ne poveruju portparolu. Štaviše, ono što su kancelar i on rekli dalo im je osnovu za optimizam: da se i Austrija "približava" grupi zemalja u EU koje imaju "mekši" stav o već predloženoj nezavisnosti Kosova.
Pre svega, Petler je istakao je da Guzenbauer nije u intervjuu pomenuo reč "nezavisnost". U ovom trenutku, kada je Ahtisarijev plan uveliko javni dokument, a Zapad mu, zvanično, svesrdno daje podršku, to je pomalo i iznenađenje.
Dalje, Guzenbauer je za Rojters kazao, a to nije demantovano, da "Zapad mora da prizna da srpski lideri u ovom trenutku ne mogu da prihvate plan o nezavisnosti Kosova koji predlaže Marti Ahtisari i da je potrebna formula koja ne ponižava Beograd".
Mogući izlaz, dodao je on, mogao bi da bude u autonomnom statusu kakav ima Južni Turol, nastanjen pretežno nemačkim (austrijskim) stanovništvom, u Italiji.
- Možda bi severni delovi Kosova mogli da se razvijaju na sličan način kao što se razvijao Južni Tirol u Italiji - rekao je Guzenbauer.
Upravo ovi stavovi kancelara Austrije navode na pomisao da u Evropi, možda, počinju da imaju sluha za ono što govori Beograd. Model Južnog Tirola, kao što je poznato, više puta je pominjan kao moguće rešenje za status Kosova i Metohije. Guzenbauer, doduše, ne govori o položaju Kosova u odnosu na Srbiju, već o mogućoj autonomiji Srba na severu Pokrajine - i tu se, međutim, približava stavovima Beograda, koji predlaže formiranje "srpskog entiteta" na Kosovu i Metohiji.
Srđan Đurić dodao je da bi suštinsku autonomiju za Kosovo i Metohiju obezbedio upravo - novi pregovarački proces.
- Vlada Srbije je čvrsto uverena da će Savet bezbednosti UN pronaći rešenje koje obezbeđuje najviši stepen autonomije za Pokrajinu Kosovo i Metohija - rekao je Đurić.

MINISTAR ALEKSANDAR POPOVIĆ
TRENUTAK ZA KANCELARA

- DOLAZAK misije Saveta bezbednosti UN u Srbiju predstavlja najbolji trenutak da austrijski kancelar Alfred Guzenbauer podrži Srbiju i da se snažno založi za nepromenljivost njenih granica - ocenio je u subotu srpski ministar nauke i zaštite životne sredine Aleksandar Popović.
Popović je agenciji Beta rekao da bi zalaganje Guzenbauera za očuvanje principa suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije predstavljalo dodatnu podršku grupi zemalja EU koje se snažno protive planu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija za rasparčavanje Srbije i nasilno prekrajanje njenih granica.
- U ovom trenutku bi bilo veoma značajno da se austrijski kancelar založi za novi pregovarački proces sa novim međunarodnim posrednikom, koji bi doveo do obezbeđivanja suštinske autonomije južne srpske pokrajine unutar Srbije - istakao je Popović.

Izvor: Novosti

Samo taktika uoči Njujorka
14. april 2007

OBRAD Kesić, politički analitičar u vašingtonskoj firmi "Global Consultants", izjavio je za "Glas Amerike" da ne bi trebalo preterivati u značaju koji se pridaje predloženoj rezoluciji u američkom Senatu o statusu Kosova, jer ona pokazuje samo mišljenje senatora i nema nikakav značaj kao zakon. To nije rezolucija koja se izglasa i onda upućuje predsedniku na potpis i postaje zakon države, jer se ovo tiče spoljne politike SAD.
Prema njegovim rečima, Kongres ne može da direktno menja i utiče na spoljnu politiku, jer je to zaduženje predsednika i administracije. Ovo je deo strategije američke diplomatije, iako nema direktne veze između Senata i administracije što se tiče koordinacije. Postoji, međutim, neformalna koordinacija, gde oni hoće da pokažu da Ahtisarijev plan ima toliku podršku, ne samo u međunarodnoj zajednici, nego i u SAD, napomenuo je Kesić
To je, prema njegovom mišljenju, priprema za ono što dolazi posle, a to je debata u Savetu bezbednosti oko nove rezolucije. Beograd ne može direktno da utiče na to, ali može, naravno, kroz lobiste, dodao je Kesić i pomenuo firmu BGR, koja predstavlja Srbiju.
Nažalost, uopšte se ne viđa ta firma koja predstavlja Srbiju, maltene kao i da ne postoji, rekao je Kesić i ukazao da je to čudno, baš u ovom momentu i kontekstu.
Ako postoji neka nova ofanziva, to se vodi iza zatvorenih vrata i dobro se krije, ali da budem iskren, ne vidi se neki efekat te kampanje, bar što se tiče lobista, rekao je Kesić.
Što se tiče srpske zajednice i ranije smo videli efekat, formiran je srpski kokus, imamo dva člana Kongresa srpskog porekla, što pokazuje da postoji mogućnost za uspeh.


Izvor: Novosti

MISIJA UN DOLAZI NA KOSOVO
Vitalij Čurkin najavio skori dolazak predstavnika Saveta bezbednosti

NJUJORK - Ruski ambasador u sedištu Ujedinjenih nacija Vitalij Čurkin izjavio je da je Savet bezbednosti svetske organizacije odlučio da tokom ovog meseca pošalje svoju misiju u Beograd i na Kosovo radi procene situacije pre odlučivanja o budućem statusu Kosova.

Čurkin je rekao i da je Savet bezbednosti odlučio da sprovede "opsežan pregled" napretka ostvarenog na Kosovu otkako je 1999. godine UN preuzela upravu pokrajinom. Prošlog meseca je Čurkin zatražio odlazak misije Saveta bezbednosti u Beograd i na Kosovo.

Prema Čurkinovim rečima, odluka Saveta bezbednosti o budućnosti Kosova je najvažnija odluka tog tela u ovoj deceniji.
- Veoma smo zadovoljni što je Savet bezbednosti dobro primio inicijativu Rusije - rekao je Čurkin novinarima.

On je izrazio očekivanje da će Sekretarijat UN obavestiti članice Saveta bezbednosti o implementaciji Rezolucije broj 1244 o Kosovu, pre nego što misija napusti Njujork. Čurkin je izjavio da će misija kasnije podneti izveštaj Savetu bezbednosti, kada će implementacija Rezolucije 1244 biti ponovo razmotrena.

- Predviđeno je da se, na putu za Beograd, misija zadrži u Briselu, gde će čuti izveštaje NATO i Evropske unije, što bi članovima Saveta bezbednosti trebalo da omogući da "potpunije shvate" primenu Rezolucije 1244 - rekao je Čurkin.

Britanski ambasador u UN Emir Džons Pari izjavio je da će misiju Saveta bezbednosti predvoditi belgijski predstavnik u sedištu svetske organizacije Johan Verbeke.

(FoNet)


Izvor: Kurir

 LI DŽAOSING I BAN KI MUN RAZGOVARALI O BUDUĆNOSTI KOSOVA I METOHIJE

Kineski ministar spoljnih poslova Li Džaosing, razgovarao je telefonom sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom o budućnosti Kosova i Metihije. U saopštenju tog ministarstva ne navode se detalji razgovora o Kosovu koji je usledio posle odluke Saveta bezbednosti, čija je Kina stalna članica, da pošalje misiju Saveta bezbednosti u Prištinu i Beograd.

Prekosutra u posetu Srbiji dolazi potpredsednik kineske vlade Hui Lijangju.

Izvor: RTS

Uloga misije Saveta bezbednosti UN
Beograd, Vašington, Brisel -- Ambasador Belgije u SB Johan Verbeke će predvoditi misiju Saveta bezbednosti koja krajem meseca stiže u Beograd i Prištinu.

Sama misija ne može da odlučuje, ali će na osnovu njenog izveštaja Savet bezbednosti doneti zaključak koji se tiče budućnosti Kosova i nove rezolucije. Analitičar Dušan Janjić smatra da taj zaključak nejverovatnije neće biti ni ono što priželjkuje Beograd, ali ni ono što priželjkuju kosovski Albanci.

Misija predvođena Belgijom je tehnička i ima zadatak da proceni situaciju, pre svega standarde ali i moguće rizike ako se Ahtisarijev plan prihvati ili ako se ne prihvati, kaže za B92 Dušan Janjić.

Moguća su u suštini tri ishoda: da taj izveštaj posluži kao početak novih pregovora, čemu se nada Beograd, ili da se plan Martija Ahtisarija usvoji i da počne rad na rezoluciji.

"I treći, koji je mislim najverovatniji, da se donese odluka o početku rada na rezoluciji, koja bi u osnovi polazila od Ahtisarijevog plana ali i uvažila izveštaj ove komisije", kaže Janjić.

Misija je formirana na predlog Rusije koja Ahtisarijev plan smatra neprihvatljivim, tako da prema mišljenju Janjića, misija ima i drugi zadatak.

"Počela je neka vrsta odmeravanja da se vidi šta ustvari hoće Rusija šta traži i želi, tako da je ova misija u stvari test da se vidi i koji je krajnji ulog Rusije u celoj ovoj priči", kaže Janjić.

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov u posetu Beogradu dolazi sledeće nedelje. U međuvremenu, Sjedinjenim Državama boravi delegacija kosovskih Albanaca koja najavljuje jako lobiranje kako bi Kosovo dobilo nezavisnost.

Srpski lobisti paralelno pokušavaju da stopiraju Ahtisarijev plan i dovedu do novih pregovora. U intervjuu Glasu Amerike, analitičar Obrad Kesić kaže da te aktivnosti i nisu tako vidljive.

"Ako postoji neka nova ofanziva, onda se vodi iza zatovrenih vrata i dobro se krije. Ali da budem iskren, ne vidi se neki efekat te kampanje barem što se tiče lobista. Što se tiče srpske zajednice i ranije smo videli efekat, formiran je srpski kokus, imamo dva člana Kongresa koji su poreklom Srbi, sve to pokazuje da postoji mogućnost za uspeh", kaže Kesić.

Lobiranje može da utiče na amandmane Ahtisarijevog plana, ali ne može da zaustavi donošenje rezolucije u Savetu bezbednosti. Novom rezolucijom bi brigu o Kosovu u nekom obliku od UNMIK-a preuzela  Evropska unija, a sve se evropske zemlje se slažu da bi to trebalo da se desi, smatra Dušan Janjić.

Kontakt-grupa i konsultacije temelj za rezoluciju

Razgovori u Kontakt grupi i bilateralne konsultacije angažovanih na kosovskom pitanju treba da pripreme teren za usvajanje rezolucije u Savetu bezbednosti UN o statusu Kosova, ali "tu ostaje još mnogo šta da se uradi", rekli su agenciji Beta zvaničnici EU u Briselu.

Funkcioneri EU smatraju da se u ovom času ne može realno nazreti kakav će konačan biti ruski stav, uprkos čvrstom stavu Moskve da se rešenje za Kosovo može naći samo uz saglasnog obe strane i uz poštovanje međunarodnog prava.

"Mi to s njima moramo postići kroz niz konsultacija i susreta" kazali su, kao i da niko u ovom času ne zna koliko će trajati napori da se dođe do kompromisne fomule.

Stav EU je da ni u čijem interesu nije da se rešenje odlaže, jer je "rešenje statusa Kosova hitno potrebno" zbog sveukupne situacije u pokrajini i regionu.

Na pitanje može li se očekivati rešenje pre susreta lidera EU u junu, odgovor je glasio da se treba nadati, mada je taj proces nepredvidiv i nema garancija, ali sve treba učiniti da se izbegne odugovlačenje.

"To je u svačijem interesu, i to ne samo Kosova, gde vlada zategnutost, već i same Srbije, jer sve govori da srpska politička elita nikako ne bi volela da se još pet ili deset godina bori s tim kosovskim pitanjem", kazali su zvaničnici EU.

Ocenili su, takođe, da je "savršeno jasno da tako nešto nije ni u interesu međunarodne zajednice, niti ona to želi, a teško je poverovati da bi i Rusija bila spremna da toliko dugo blokira to pitanje".

Evropska unija, ujedno, bez pravne osnove, a to znači odluke Saveta bezbednosti UN o statusu, ne može poslati misiju na Kosovo, budući da se, objasnio je jedan visoki evropski diplomata, "u planu Martija Ahtisarija za Kosovo predviđaju izvršna ovlašćenja za evropsku misiju".

Na pitanje da li je plan Martija Ahtisarija jedini osnov na kojem se može izgraditi prihvatljivo rešenje za status Kosova i rezoluciju Saveta bezbednosti UN, diplomatski izvori EU su uzvratili da je EU jasno podržala Ahtisarijeve napore, a da neke članice smatraju prihvatljivom i sadržinu njegovih predloga.

Visoki diplomatski funkcioner EU je precizirao da je u kontaktima sa vladom u Beču dobijeno uveravanje da Austrija ne radi s Beogradom na rešenju statusa Kosova po modelu italijanske oblasti Alto Adiđe-Južni Tirol.

Iz dobijenih objašnjenja proizilazi da je austrijski stav "u suštini ostao isti" i podudaran sa zaključcima Saveta ministara EU od 12. februara, u kojima su "podržani napori Ahtisarija" za nalaženje rešenja za status.

Pored toga, evropski diplomatski izvori su bili mišljenja da bi trebalo verovati da je nemački ambašador u Beogradu Andreas Cobel ipak bio delom pogrešno shvaćen, jer, kako su naglasili, niko u Briselu ne vidi neku vezu između rešavanja kosovskog pitanja i razvoja u Vojvodini i Sandžaku.

Izvor: B92

EU: Hitno rešiti status Kosova


Razgovori u Kontakt grupi i bilateralne konsultacije angažovanih na kosovskom pitanju treba da pripreme teren za usvajanje rezolucije u Savetu bezbednosti UN o statusu Kosova, ali "tu ostaje još mnogo šta da se uradi", rekli su agenciji Beta zvaničnici EU u Briselu.

Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov će s ministarskom trojkom EU 23. aprila razgovarati u Briselu. Funkcioneri EU su pred taj sastank mišljenja da se "u ovom času ne može realno nazreti kakav će konačan biti ruski stav" uprkos čvrstom stavu Moskve da se rešenje za Kosovo može naći samo uz saglasnog obe strane i uz poštovanje medjunarodnog prava.

"Mi to s njima moramo postići kroz niz konsultacija i susreta" kazali su i naglasili da niko u ovom času ne zna koliko će trajati napori da se dodje do kompromisne fomule.

Stav je EU, kako su podvukli, da ni u čijem interesu nije da se rešenje odlaže, jer je "rešenje statusa Kosova hitno potrebno" zbog sveukupne situacije u pokrajini i regionu.

Na pitanje može li se očekivati rešenje pre susreta lidera EU u junu, odgovor je glasio da se treba nadati, mada "je taj proces nepredvidiv i nema garancija, ali sve treba učiniti da se izbegne odugovlačenje".

"To je u svačijem interesu, i to ne samo Kosova, gde vlada zategnutost, već i same Srbije, jer sve govori da srpska politička elita nikako ne bi volela da se još pet ili deset godina bori s tim kosovskim pitanjem", kazali su zvaničnici EU.

Ocenili su, takodje, da je "savršeno jasno da tako nešto nije ni u interesu medjunarodne zajednice, niti ona to želi, a teško je poverovati da bi i Rusija bila spremna da toliko dugo blokira to pitanje".

Diplomata EU, angažovan na pitanjima Balkana i Kosova je dodao da se "nada da će preovladati opšte uverenje da je, uz napore da se nadje prihvatljivo rešenje za Kosovo, presudno da se svakako to postigne bez preteranog odugovlačenja".

Evropska unija, ujedno, bez pravne osnove, a to znači odluke Saveta bezbednosti UN o statusu, ne može poslati misiju na Kosovo, budući da se, objasnio je jedan visoki evropski diplomata, "u planu Martija Ahtisarija za Kosovo predvidjaju izvršna ovlašćenja za evropsku misiju".

(Beta)

Izvor: MTS-Mondo

Samo po platformi


- KABINET predsednika Srbije nastoji da svim članicama Kontakt-grupe, Saveta bezbednosti i Evropske unije obrazloži zašto je za Srbiju plan specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija neprihvatljiv i, istovremeno, pokušava da dobije podršku za nastavak pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije - izjavio je u nedelju za "Novosti" Vuk Jeremić, savetnik predsednika Borisa Tadića za spoljnu politiku.
Na pitanje da li u ovoj misiji predsednikov kabinet ima posebne kontakte sa zvaničnicima Austrije, Jeremić odgovara da su kontakti sa Bečom u sklopu celokupnih aktivnosti usmerenih prema svim članovima KG, SB i EU.
- U našim diplomatskim delovanjima nismo nikada ništa radili što je izvan platforme Skupštine Srbije i Kosovu i Metohiji. Nema razgovora o bilo kakvim novim rešenjima osim onih koja su definisana skupštinskom platformom - izričit je Jeremić.
O kontaktima austrijskih zvaničnika i "predsednikovih" ljudi pre nekoliko dana prozborio je kancelar Austrije Alfred Guzenbauer, u intervjuu "Rojtersu", navodeći da se sa "predsednikom Srbije i njegovim ljudima radi na pronalasku načina za primenu suštine Ahtisarijevog plana". Pomenuti intervju dospeo je u žižu javnosti zbog, kako se naknadno ispostavilo, grešaka u prevodu. Guzenbauer je, prema verziji intervjua koja je kasnije demantovana, izjavio i da se "sa Srbijom radi na sporazumu kojim bi Kosovo dobilo nezavisnost koju bi prihvatiio Beograd"!
Stvar je potom pojasnio portparol kancelara, demantujući da je u ovom intervjuu i pomenuta reč "nezavisnost" kao rešenje za KiM, i da je pometnja nastala zbog netačno prenete izjave. Guzenbauer je zapravo rekao, preneo je portparol, da se mora naći rešenje prihvatljivo za obe strane.
Povodom izrečenih stavova kancelara, Tadićev kabinet se zvanično nije oglašavao, osim što je predsednikov savetnik i koordinator Pregovaračkog tima Leon Kojen u svoje ime izjavio da proteklih godinu dana nije imao kontakte sa austrijskim diplomatama i političarima.
Jeremić, međutim, kaže da potrebe za izjašnjavanjem kabineta nije ni bilo, pošto je sam Guzenbauer, preko svog portparola, na vrlo jasan način demantovao sporne navode.



BEČ NA ISTOM

     VISOKI diplomatski funkcioner EU je rekao da je u kontaktima sa vladom u Beču dobijeno uveravanje da Austrija ne radi s Beogradom na rešenju statusa Kosova po modelu italijanske oblasti Alto Adiđe - Južni Tirol.
     Iz dobijenih objašnjenja proizlazi da je austrijski stav "u suštini ostao isti" i podudaran sa zaključcima Saveta ministara EU od 12. februara, u kojima su "podržani napori Ahtisarija" za nalaženje rešenja za status.

Izvor: Novosti

Velikom Albanijom protiv Rusije

PRIŠTINA - Ukoliko Rusija nastavi da opstruiše priznavanje nezavisnog Kosova, Albanci će odgovoriti ujedinjenjem na svim svojim etničkim prostorima i stvoriti "veliku Albaniju", poruka je nedeljnog komentara najtiražnijeg albanskog lista u Prištini, koji najčešće odražava stavove ovdašnjih institucija, ali i javnog mnjenja. U autorskom tekstu list piše:
"Jedna stvar treba da bude jasna - evroatlantske integracije, koliko god da su u poslednje vreme u modi, a neće zauvek biti takve, neće moći da ujedine albanski narod i da budu zamena za utemeljenje etničke Albanije. Takve integracije nisu integrisale Nemačku, već ju je integrisalo etničko ujedinjenje Nemaca. Od sada, pa nadalje, zvanični stav Kosovara treba da bude sledeći - ujedinjenje Kosova sa Albanijom, što treba da bude poželjna opcija, dok nezavisno Kosovo u sadašnjim granicama, treba da bude akt dobre volje Kosovara u odnosu na srpsku stranu." Dakle, to treba da bude prihvatljivo rešenje ukoliko ga prihvati i srpska strana. U slučaju da Srbi odbiju ovaj kompromis, neće biti nezavisnog Kosova, već proširenja sadašnje države Albanije. To bi trebalo da bude plan B albanske strane, kao odgovor na opstrukcije koje dolaze iz Beograda, Moskve, a i nekih drugih prestonica, komentariše ovaj list i zaključuje:
" Ukoliko ne usledi međunarodno priznanje, zbog srpskog suprotstavljanja i posledice veta Rusije u SB UN, institucije Kosova ne bi trebalo da proglašavaju nezavisnost nego automatsko pripajanje Albaniji, kao matičnoj zemlji svih Albanaca."
Albanski nezavisni analitičar Bajram Krasnići za "Novosti" pojašnjava da je ovim komentarom upućen jasan signal Rusiji, ali i svetu da Albanci žele "veliku Albaniju" i nije im mnogo stalo do nekakvih Evroatlantskih integracija. Prihvatljiviji im je model po kakvom se ujedinila Nemačka, ali ne mirnim putem. Za to su privoleli i prevarili Zapad, do kojega im sada nije mnogo stalo, i sada kada je zaplet oko Kosova dostigao kulminaciju, šalju jasan signal da im je krajnji cilj "velika Albanija".

Izvor: Novosti