Čeku: Nema potrebe za novom misijom UN
Utorak, 10. april 2007. 15:42

Nema potrebe za novom misijom Saveta bezbednosti UN na Kosovu, ali su vrata otvorena za sve koji hoće da se uvere šta je sve uradjeno poslednjih osam godina, izjavio je u utorak kosovski premijer Agim Čeku, nakon susreta članova vlade sa šefovima diplomatskih kancelarija u Prištini.

Istakavši da je izveštaj o stanju i napretku na Kosovu podneo UNMIK, koji to čini svaka tri meseca, premijer je rekao da su vrata Kosova otvorena i "za ovu novu misiju", preneli su prištinski mediji na albanskom.

"Saopštili smo stav da ne verujemo da ima mesta još jednoj takvoj misiji. Ne verujemo da postoji bilo kakav razlog za to. Ipak, vrata Kosova su otvorena svima kojima treba da pokažemo šta smo izgradili tokom proteklih osam godina i što je najvažnije treba naglasiti da Kosovo ne može da se poredi sa drugim zemljama u regionu, ali da ga treba porediti sa njim samim iz 1999. godine", rekao je Čeku.

On je rekao da je tada na Kosovu vladalo "masovno uništenje i da jedino tako može da se evidentira napredak", tvrdeći da je on značajan.

Čekuov portparol Ulpijana Ljama je prenela da je sastanak sa šefovima kancelarija bio usmeren na prelazni period, kao i na ono što je ostalo da se dovrši iz procesa implementiranja standarda i plana za evropsko partnerstvo.

U fazi koja će trajati 120 dana, a koja bi usledila po usvajanju nove rezolucije za Kosovo, planirano je prenošenje odgovornosti sa UNMIK-a na lokalne institucije.

"Strane kancelarije su pružile podršku vladi u vezi posla koji obavlja i ponudile su podršku za njene planove i njihovo sprovodjenje", rekla je Ljama i najavila odlazak premijera Čekua u Njujork.

Na pitanje da li se kosovske institucije plaše nekog mogućeg incidenta tokom boravka verifikacione misije SB, ona je odgovorila da je vlada stalno u stanju pripravnostia i da institucije rade po scenariju.

"Naravno da su preduzete mere bezbednosti sa ciljem da se izbegne bilo šta što bi moglo da se dogodi tokom ovog perioda. Verujemo da ova verifikaciona misija neće doneti ništa, jer je na Kosovu napredak učinjen i evidentiran od strane UN", rekla je Ljama.

Izvor:Mondo

Tadić: Ahtisarijev plan nije Biblija
Utorak, 10. april 2007. 19:27



Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da Srbija nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova i najavio diplomatsku ofanzivu kako bi se velike sile ubedile da ta pokrajina ostane u granicama Srbije.

Tadić je u intervjuu agenciji Asošijeted pres (AP) kritikovao plan izaslanika UN Martija Ahtisarija koji predvidja nezavisnost Kosova pod medjunarodnim nadzorom i zatražio "reviziju" tog procesa.

"Ahtisarijev plan nije Biblija", rekao je Tadić i ukazao da je Srbija "otvorena za kompromis, da nije spremna da se odrekne dela svog integriteta i identiteta".

Predsednik Srbije je takodje rekao da je jednogodišnji proces utvrdjivanja budućnosti statusa Kosova ušao u "sasvim novu fazu" kada je Ahtisari prošle sedmice i zvanično predstavio svoj plan u Savetu bezbednosti UN.

"Ima veoma malo vremena, ali Srbija mora da preuzme inicijativu u ovom kratkom periodu", rekao je Tadić i objasnio da će "diplomatska ofanziva" Srbije biti usredsredjena na SAD, zemlje Evropske unije i Rusiju.

Tadić je ukazao da napori Srbije kako bi blokirala konačno usvajanje Ahtisarijevog plana u Savetu bezbednosti "neće voditi u uništavanje njenih odnosa" sa SAD i zapadnim saveznicima.

"Kuća Srbije jeste Evropska unija", rekao je Tadić i istakao da je članstvo Srbije u EU "strateški i najveći" cilj.

Tadić je istakao da će "učiniti sve što je u njegovoj moći da obezbedi evropsku budućnost Srbije".

On je podvukao da je hapšenje Mladića i ostalih begunaca od ključnog značaja ne samo za integraciju Srbije u EU, već i za pomirenje u regionu nakon krvavih sukoba.

"Sve dok ljudima objašnjavamo šta se dogodilo, nećemo moći da zatvorimo to poglavlje", rekao je predsednik Srbije.

Izvor:Mondo

Kosovo opet u centru pažnje američko-ruskog nadmudrivanja

Autor: Tanjug | 10.04.2007 - 21:30

Budući status Kosova, neočekivano, našao se danas u središtu rasprave Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, pošto su se ambasadori SAD i Rusije ozbiljno verbalno pokoškali oko južne srpske pokrajine tokom rasprave o sasvim drugom problemu - poseti delegacije Abhazije.
Vitalij Čurkin i Alehandro Volf razmenili su teške reči, pri čemu je ruski ambasador još jednom optužio SAD da onemogućavaju posetu ministra spoljnih poslova Abhazije Sergeja Šambe sedištu svetske organizacije, iako su podržali "sličan nastup predstavnika kosovskih Albanaca prošle sedmice".
- Moramo da razgovaramo s obe strane. Da je međunarodna zajednica, u kosovskom slučaju, slušala argumente srpske strane, predlog Martija Ahtisarija se ne bi uopšte ni pojavio u sadašnjoj formi - rekao je Čurkin novinarima nakon sednice Saveta bezbednosti na kojoj je raspravljano o stanju u Gruziji.
Volf je, međutim, optužio ruskog ambasador za "lažnu analogiju" sa kosovskim slučajem, navodeći da je Čurkin napustio sednicu Saveta bezbednosti pre nego što je saslušao američke argumente o čitavom slučaju. - Ta, lažna analogija, pokušaj je da se zakomplikuje diskusija. Čurkin je rekao šta je imao, i otišao da priča sa novinarima, pre nego što je bilo ko imao šansu da mu odgovori - rekao je Volf.
Britanski ambasador pri UN, Emir Džouns Peri načelno je podržao ruski stav, smatrajući da Savet bezbednosti treba da sasluša argumente svih strana uključenih u gruzijske probleme, uključujući i ministra spoljnih poslova Abhazije. Diplomati na Ist Riveru smatraju da agresivno ponašanje ruskih predstavnika, te ništa diplomatskiji odgovor Amerikanaca predstavljaju uvod u komplikovanu diplomatsku igru koja se vodi oko rešavanja statusa Kosova, pri čemu se, na mala vrata, u rasprave Saveta bezbednosti uvodi i problem Abhazije.

Izvor:Blic

SNV: Povući albanske policajce sa severa Kosova

Autor: Beta | 10.04.2007 - 16:25

Srpsko nacionalno veće (SNV) severnog Kosova i Metohije protestovalo je danas što je osam policajaca albanske nacionalnosti upućeno na rad u severnoj Kosovskoj Mitrovici, delu podeljenog grada u kom su Srbi većina.
Kako se navodi u saopštenju SNV, raspoređivanje albanskih policajaca na službu u severni deo grada suprotno je prethodnom dogovoru šefa UNMIK-a i predstavnika Srbije, kao i dogovoru regionalnog komandanta UNMIK policije sa predstavnicima SNV.
Zbog toga je zatraženo da se svi albanski policajci "bez odlaganja povuku sa severa Kosova i Metohije, jer njihovo prisustvo s razlogom izaziva ozbiljnu uznemirenost Srba, koji će se njihovom daljem radu u ovom delu Pokrajine suprotstaviti svim demokratskim i legitimnim sredstvima".

Izvor:Blic

Ivanović: Angažovanje lobista oko Kosova neće mnogo promeniti

Autor: Beta | 10.04.2007 - 10:44

Šef Srpske liste za Kosovo Oliver Ivanović ocenio je da je nerealno očekivati da će angažovanje lobista u američkom Senatu promeniti nešto u pripremljenom planu o statusu Kosova.
"Nerealno je očekivati da će angažovanje lobista u Senatu za srpsku ili albansku stranu promeniti nešto u pripremljenom planu o konačnom statusu Kosova, rekao je Ivanović u intervjuu niškom dnevniku "Naše".
On je ocenio da je Srbija morala ranije da pokrene diplomatsku ofanzivu i jasno iznese stavove o tome šta hoće a šta ne na Kosovu.
Ivanović je rekao da će srpska lista za Kosovo tražiti od misije Saveta bezbednosti UN koja bi trebalo da poseti Kosovo, da "obiđe mesta van Prištine gde ljudi jedva žive i gotovo preživljavaju pa onda podnese izveštaj o stvarnom stanju na terenu".

Izvor:Blic

Diplomatska ofanziva Srbije
Lobiranje za Kosovo bez ambasadora
Autor: E.B. | 11.04.2007 - 09:54

Srbija je sa velikim zakašnjenjem ušla u diplomatsku ofanzivu za Kosovo i to bez nove vlade, parlamenta i ambasadora u većini članica Kontakt grupe i Saveta bezbednosti UN. Zato je uvek korak iza Albanaca u diplomatskim aktivnostima kada je reč o statusu Kosova.
U diplomatskom ratu srpski pregovarački tim je kao poslednji adut iz rukava izvukao oslanjanje na nestalne članice SB UN, pošto su svetske sile poput SAD, Velike Britanije i Francuske već podržale predlog o nadziranoj nezavisnosti. Predstavnici srpskih vlasti krenuće put Južnoafričke Republike, Konga, Perua, Gane, Indonezije, Paname, Katara, ali i Slovačke, Italije i Belgije u potrazi za najmanje šest nestalnih članica koje neće podržati predlog Martija Ahtisarija. Koliko je rizično igrati na tu slamku spasa?
- Najava rasprave u američkom Senatu o rezoluciji kojom se podržava predlog nadgledane nezavisnosti, samo je još jedan događaj koji potvrđuje koliko je srpska diplomatija u zaostatku za aktivnostima koje su preduzeli kosovski Albanci - kaže za „Blic“ Dušan Lazić iz Foruma za međunarodne odnose.
On tvrdi da su srpski pregovarači i lobisti morali ranije da upoznaju članice Saveta bezbednosti sa našim stavovima i argumentima.
- Sada, kada su države već zauzele određene stavove, teško da možemo da utičemo na njihovu odluku - smatra Lazić. On ukazuje da se Srbija u poslednjem trenutku oslanja na manje zemlje članice SB UN, ali da ne treba zaboraviti da će te zemlje u SB odlučivati na osnovu postignutih uzajamnih kompromisa, te da ti kompromisi ne polaze od interesa Srbije.
Kako ističe Lazić, održavanje dnevnih kontakata na visokom nivou onemogućeno je i činjenicom da vlasti u Srbiji već skoro godinu dana nisu imenovale ambasadore u tri od šest zemalja u Kontakt grupi, niti u čak devet zemlja od 15 članica SB.
- Savetnici ili prvi sekretari ambasada ne mogu da imaju kontakte na visokom političkom nivou - kaže Lazić i podseća da su kosovski Albanci, iako nemaju državu niti ambasade po svetu, našli način da obezbede podršku nezavisnosti.
Lazić upozorava da nemogućnost stranaka da formiraju novu vladu dva meseca nakon izbora „baca tamnu senku na naš nastup u svetu i kredibilitet koji zemlja ima“. I. Cvetković

Tadić: Vlada, pa ambasadori
Predsednik Boris Tadić izjavio je da nije uobičajena diplomatska praksa da države koje posle izbora nisu dobile vladu u tom interregnumu šalju ambasadore u druge zemlje. Tadić je najavio da će odmah po formiranju vlade potpisati sva potrebna dokumenta za ambasadore Srbije u svetu. „Neka niko u ovoj zemlji ne pomišlja da mi nemamo dobre odnose, pre svega sa članicama Saveta bezbednosti UN, zbog toga što u nekim od tih zemalja nemamo ambasadore. Nismo ih imali ni mnogo pre nego što sam ja postao predsednik“, poručio je Tadić.

Izvor: Blic

Kako se Srbi i Albanci u svetu bore za svoje ciljeve
Beograd lobira za Kosovo u tri kolone
Autor: Nikola M. Jovanović - Željka Jevtić | 12.04.2007 - 09:44


Predsednik Srbije Boris Tadić, premijer Vojislav Koštunica i ministar spoljnih poslova Vuk Drašković zasebno, preko svojih izaslanika, lobiraju kod američke administracije za Kosovo i Metohiju. Zbog međusobnog nepoverenja najviših državnika u Srbiji često se dešava da i zvanični Vašington bude zbunjen kada pokušava da otkrije šta zapravo zvanični Beograd želi - kaže za „Blic“ izvor blizak američkoj administraciji.
Ne ulazeći u procenu domašaja diplomatske ofanzive Srbije oko pregovora o konačnom statusu Kosova, naš sagovornik tvrdi da razloge za zakasnele ili neadekvatne odgovore srpske diplomatije na poteze kosovskih Albanaca treba tražiti i u nepoverenju koje vlada između premijera Koštunice i predsednika Tadića.
S druge strane, duboka suprotstavljenost kosovskih političkih opcija unutar kosovskog parlamenta, koja se čak vrlo često pretoči i u međusobne obračune na ulici, ima svoju granicu - budućnost Kosova. Nezavisnost, ma koliko da su ranije imali različite viđenja kako do tog cilja, drži Kosovare na okupu. U javnim nastupima i pred stranim diplomatama albanska politička scena je jedinstvena i sa istovetnom pričom.
Kako rade albanci
U poslednjih nekoliko godina, osnova albanskog nastupa sadržana je u naizgled jednostavnim navodima; da su za dobrosusedske odnose sa Srbijom, da istoriju treba ostaviti prošlosti, a da je samo nezavisno Kosovo preduslov za stabilnost u regionu. Glavni cilj je multietničko Kosovo i njegov put ka Evropi. Međutim, Kosovari su govorili ono što svet može da razume. Kako i sami kažu i „pazili da izbegnu ono protiv čega zapadne zemlje kažu da se bore - rasizam, nacionalizam, mitovi...“ Albanci su bili spremni da debelo plate strane pravničke kuće i razne agencije za angažman. Tako je svaki važan dokument ili nastup koji dolazi iz Prištine dobro pripremljen i razumljiv onima kojima se upućuje. Svi vodeći albanski političari, ali i oni koji su na pozicijama u vlasti imaju za savetnike profesionalce - strance.
Jedan od poslednjih poteza u nizu je otvaranje kancelarije koja je zamišljena kao centar za pružanje informacija članicama UN, pre dve nedelje u Njujorku. Svake dve nedelje smenjivaće se funkcioneri različitih partija sa Kosova koji su, praktično, na usluzi svim stranim diplomatama.
Odlazak političkih lidera kosovskih Albanaca u Njujork podudara se i s početkom rasprave o Kosovu u američkom Senatu na inicijativu četvorice američkih senatora koji su podneli nacrt rezolucije kojim podržavaju plan Ahtisarija za nezavisnost Kosova, uz međunarodni nadzor.
Istovremeno, gotovo svakodnevno kosovski političari putuju u razne strane zemlje. Ništa se ne prepušta slučaju do onih naizgled najbanalnijih akcija. Tako, primera radi, kada je na Kosovo stigao plan Martija Ahtisarija, on je odmah uručen ‘komšijskim zemljama’, među prvima Makedoniji.
Srbija lobira tek od 2000. godine
Članovi pregovaračkog tima Kosova, predvođeni predsednikom Fatmirom Sejdijuom, otputovali su juče u Njujork gde će učestvovati na međunarodnoj konferenciji o Kosovu koju organizuje fondacija braće Rokfeler. Naziv konferencije je „Priprema strategije za prvih 120 dana za Kosovo“, posle usvajanja predloga Martija Ahtisarija.
Izvor „Blica“ blizak američkoj administraciji navodi da kosovski Albanci lobiraju u Americi od kraja osamdesetih, a da Srbija to efikasno čini tek od oktobra 2000. godine.
Međutim, kada je reč o našim vlastima, lobira se u tri kolone.
Naš sagovornik navodi da premijer Koštunica koristi usluge Nebojše Vujovića, potpredsednika „Hemofarma“ i direktora te firme za američko tržište. Da podsetimo, Vujović je kum Radeta Bulatovića, direktora BIA. U dobrim je odnosima sa Bertramom Braunom, nekadašnjim savetnikom u američkoj ambasadi u Beogradu, a sada direktorom odeljenja za jugoistočnu Evropu u Nacionalnom savetu za bezbednost Bele kuće.
Vlada Srbije je nedavno angažovala i firmu „Barbur, Grifit i Rodžers“ za skoro dva miliona evra, upravo kada je reč o Kosovu i Metohiji. Sve što smo od efekata njihovog rada do sada videli su reklame o Kosovu koje su izašle u najtiražnijim američkim časopisima kao što je „Vašington post“.
Predsednik Tadić već neko vreme koristi usluge agencije „Isak, Rabin i Šivs“ koja je omogućila da bude osnovan srpski kokus u američkom kongresu sastavljen od 26 članova među kojima su i tri senatora. Učinak kokusa su pisma Džordžu Bušu i Kondolizi Rajs, kao i sprečavanje jednog pokušaja izglasavanja rezolucije o podršci nezavisnosti Kosova.
Drašković angaŽovao kesića
Međutim, u situaciji kada je američka administracija zvanično podržala plan Martija Ahtisarija koji predviđa nadgledanu nezavisnost, uticaj srpskog kokusa na predloženi nacrt rezolucije o podršci Ahtisariju, o kojoj će se raspravljati ove nedelje, biće doveden u pitanje.
Ministar inostranih poslova Vuk Drašković takođe ima svog igrača u Vašingtonu - Obrada Kesića, zaposlenog u firmi „TSM global konsultants“, Kesić je, inače, zadužen za Balkan kada je reč o organizaciji molitvenog doručka u Vašingtonu, a istovremeno je konsultant većeg broja američkih i međunarodnih organizacija.
- Drašković je u nekoliko navrata tim putem pokušao da proturi svoj predlog rešenja Kosova sličan Z4 koji je bio predviđen za Republiku Srpsku. Nije prošlo - zaključuje naš sagovornik.
I kosovski Srbi imaju svoje zastupnike. Prema podacima BIRN, njihove interese zastupa agencija „Venerejbl“, što potvrđuje i saradnik ove agencije Džejms Džatras. On za BIRN navodi da srpski lobi u Sjedinjenim Američkim Državama po značaju sustiže albanski i da sada ima svoju šansu jer je albanski lobi mnogo manje aktivan nego 1999. godine.

Đurić: Zvaničnici Kine i Rusije dolaze u Beograd
Šef kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Srđan Đurić najavio je da će Beograd uskoro posetiti ruski šef diplomatije Sergej Lavrov i potpredsednik kineske Vlade Hui Lijangju.
- Diplomatska inicijativa Srbije podrazumeva i dolazak u Beograd visokih predstavnika država koje imaju odlučujući uticaj na rešavanje uređenja Kosova i Metohije - rekao je Đurić i naveo da će Hui Lijangju u Beograd doći 17. aprila, a Sergej Lavrov dan kasnije.
Šef diplomatije Vuk Drašković juče je stigao u Južnoafričku Republiku kako bi od visokih zvaničnika te zemlje zatražio da u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija ne podrže plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.

Izvor: Blic

Fišer: Sudbina Kosova povezana sa sudbinom EU
Autor: Beta | 12.04.2007 - 10:43

Sudbina Kosova povezana je sa sudbinom EU, i ako Evropa ostane podeljena oko Kosova, njen kredibilitet kao spoljnopolitičkog faktora van granica Evrope će dramatično pasti, ocenio je bivši nemački ministar spoljnih poslova Joška Fišer.
Savet bezbednosti će uskoro odlučiti o statusu Kosova i smeli plan specijalnog izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija, koji predlaže nadgledanu nezavisnost Kosova, je jedino održivo rešenje za međunarodnu zajednicu, i pre svih Evropu, naveo je Fišer u današnjem komentaru u turskom listu "Zaman".
On je, međutim, upozorio da će EU biti ta koja će morati da koegzistira i sa Kosovom i sa Srbijom.
"Sudbina Kosova je isprepletana sa sudbinom EU. Snažnom i stabilnom Kosovu biće potrebna jedinstvena i ujedinjena Evropa. Ako je Evropa podeljena oko pitanja koje se nalazi u njenom geografskom srcu i koje je centar njenih interesa, njen kredibilitet kao spoljnopolitičkog faktora o pitanjima van njenih granica, dramatično će opasti. Jedino ujedinjena EU može da privoli Rusiju na harmonizovanu politiku prema Balkanu", naveo je Fišer.
"To ne znači da Srbiju treba prepustiti sebi. EU mora jasno da stavi do znanja da je spremna da podrži Srbiju i ceo region u njihovim evropskim aspiracijama", dodao je on.


Izvor: Blic

Još ništa od nove misije Saveta bezbednosti
Cetvrtak, 12. april 2007. 10:51

Ambasadori država članica Saveta bezbednosti UN još nisu počeli konsultacije o mandatu posebne misije, koja će, kako je najavljeno, do kraja meseca posetiti Kosovo, kako bi se na licu mesta uverila o "stanju na terenu" posle objavljivanja predloga Martija Ahtisarija o konačnom statusu pokrajine.

Predlog da se na Kosovo uputi misija obznanio je ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin, odmah nakon prošlonedeljne sednice Saveta bezbednosti, na kojoj je predlog Ahtisarija za status Kosova uvršten u proceduru najvišeg tela svetske organizacije, ali početni nacrt mandata uključuje samo detalje posete Prištini, bez razradjenog plana susreta u Beogradu.

Kako navode diplomate na Ist Riveru, gotovo je izvesno da će misija Saveta bezbednosti na Kosovo dospeti do kraja aprila, što će u najvećoj meri zavisiti od preduzimljivosti diplomata iz Velike Britanije, koja tokom ovog meseca predsedava Savetom bezbednosti.

S obzirom na to da nisu počele konsultacije, za sada nije bilo ozbiljnijih predloga koja bi država mogla predvoditi misiju na Kosovo.

Rusija je, takodje, predložila da misija Saveta bezbednosti na Kosovu obavi sveobuhvatnu reviziju sprovodjenja Rezolucije 1244 iz juna 1999. godine, kojom su definisane ingerencije medjunarodne administracije, što su Amerikanci i Britanci odlučno odbacili, navodeći da su izveštaje o tome već osam godina, na svaka tri meseca, podnosili šefovi UNMIK-a.

Beograd je pozdravio najavu dolaska delegacije Saveta bezbednosti, dok kosovski Albanci, suštinski, smatraju da je takva misija nepotrebna, ali da nema ničega lošeg u želji ambasadora da se na licu mesta uvere u razvoj dogadjaja.

Diplomate iz SAD i zapadnoevropskih država smatraju da misija Saveta bezbednosti ni na koji način neće uticati na sadržaj buduće rezolucije UN o Kosovu, te da ruski predlog predstavlja još jedan pokušaj otezanja donošenja konačne odluke u Njujorku.

Izvor:Mondo

Pregovarači iz Prištine u UN
Cetvrtak, 12. april 2007. 11:37

Pregovarački tim kosovskih Albanaca sastaće se u četvrtak u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku sa generalnim sekretarom svetske organizacije Ban Ki Munom, piše prištinski dnevnik "Zeri", pozivajući se na neimenovane izvore.

Albanski pregovarači će se, prema tim izvorima, sastati i sa ambasadorima pet stalnih članica Saveta bezbednosti, u kojem je, na osnovu plana specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, nedavno počela debata o budućem statusu Kosova. Kosovski listovi pišu da će Savet bezbednosti ove sedmice odlučiti o slanju svoje misije u Beograd i Prištinu, s ciljem da se dobiju novi podaci o stanju na Kosovu.

"Ekspres" i "Zeri" navode da će misija na zadatak krenuti krajem aprila i da će na njenom čelu biti predstavnik Paname.

"Priština nije zainteresovana za tu misiju, ali će prihvatiti njen dolazak", ističu prištinski dnevnici. Više listova je prenelo procenu bivšeg šefa UNIMIK-a Serena Jesen-Petersena da bi odlaganje rešenja statusa "moglo dovesti do pogoršanja situacije" na Kosovu. Jesen-Petersen je, u intervjuu Bi-Bi-Siju, rekao i da je uveren da će Kosovo dobiti nezavisnost, iako pojedine članice Saveta bezbednosti žele da odlože taj proces

Izvor:Mondo