Anonimni izvor iz UN i dva demantija
Ponedeljak, 16. april 2007. 19:06

Kancelarija Vlade Srbije za saradnju s medijima dostavila je Tanjugu demanti informacije koju je nacionalna agencija emitovala pod naslovom "UN: Traži se izlazna strategija", u kojem se navodi da se, posle procene da se teško može obezbediti saglasnost svih članica Saveta bezbednosti o planu Martija Ahtisarija, u UN ubrzano traži "izlazna strategija".

Posle demantija Vlade, Tanjug je demantovao svog dopisnika iz Njujorka uz procenu da se "nažalost, ne retko dešava da i iskusnom novinaru promakne "informacija” kao informacija".

Prema Tanjugovim izvorima, na stolu su američki i ruski predlog dorade Ahtisarijevog papira, a američka ponuda je neformalno predočena predstavnicima Srbije prilikom poslednjeg zasedanja Saveta bezbednosti UN, 3. aprila.

Veći deo američkih predloga u pravcu dorade Ahtisarijevog plana odnosi se na pojačanu autonomiju srpskih opština na Kosovu, kao i na uspostavljanje tešnjih veza severnog dela Kosovske Mitrovice, Zvečana, Leposavića i Zubinog Potoka sa Srbijom, čemu su se, inače, predstavnici medjunarodne zajednice i kosovski Albanci do sada žestoko protivili. Od Srbije se, zauzvrat, traži fleksibilniji pristup rešavanju pitanja statusa, pri čemu se ne očekuje da Beograd pristane na nezavisnost pokrajine, veh da, jednostavno "prećutno prihvati" medjunarodno nadgledanu nezavisnost kao jedino moguće rešenje krize, navodi Tanjugov izvor.

"Anonimni izvor Tanjuga je prilikom svakog pominjanja Srbije u ovom izveštaju najgrublje obmanuo javnost", navela je saopštenju Kancelarija Vlade Srbije za saradnju s medijima.

Istovremeno, Rusija je, prema Tanjugovim dobro obaveštenim izvorima, sugerisala Beogradu da preformuliše formulu "više od autonomije manje od nezavisnosti" u neku manje komplikovanu i zapadnim zemaljama prihvatljiviju definiciju. Prema tim navodima, Rusija zapravo predlaže da Srbija u sledećoj fazi rešavanja statusa Kosova nastupi sa predlogom koji bi se, ukratko, mogao opisati kao "ekonomska nezavisnost, ali bez promene granica".

Rusija je navodno signalizirala predstavnicima srpskih vlasti da neće biti u stanju da unedogled odugovlači proces donošenja nove rezolucije o Kosovu ukoliko Beograd, u najskorijoj budućnosti, ne nastupi sa "jasno definisanim predlozima, prihvatljivim i za albansku stranu". Amerikanci, medjutim, ne pokazuju, prema prvim saznanjima, preteran entuzijazam za ruski predlog, insistirajući na tome da bi nastavak pregovora dve strane predstavljao gubljenje vremena.

Vlada je, medjutim, sve te navode demantovala, navodeći da se u tekstu "iznosi niz neistina i tendencioznih dezinformacija".

"Kancelarija za saradnju s medijima Vlade Srbije najodlučnije demantuje sve navode iz ovog izveštaja u kojima se pominje Srbija kao potpuno netačne i zlonamerne dezinformacije. Anonimni izvor Tanjuga je prilikom svakog pominjanja Srbije u ovom izveštaju najgrublje obmanuo javnost. Politika Srbije prema Kosovu i Metohiji je dobro poznata i Vlada Srbije će uvek reagovati na svaki pokušaj da se javnost obmane oko politike koju u svim razgovorima zastupa zvanični Beograd", navodi se u demantiju.

Tanjugovo objašnjenje

U demantiju Kancelarije za odnose sa medijima Vlade Srbije, povodom Tanjugove informacije "Traži se izlazna strategija”, vlada je odlučno demantovala sve navode Tanjugovog anonimnog izvora u kojima se pominje Srbija.

Novinari su, često, pogotovo oni iz velikih centara svetske politike i diplomatije, zloženi "informacijama” od izvora "koji je želeo da ostane anoniman”.

Naravno, iskusni novinari sa velikim stepenom pouzdanosti mogu da razluče "informaciju” od informacije. Nažalost, ne retko se dešava da i iskusnom novinaru promakne "informacija” kao informacija.

Vlada Srbije, posebno kada je reč o Kosmetu, je stekla zavidnu diplomatsku inicijativu i sada ima bolju pregovaračku poziciju nego ranije. U UN kao i u nekim zapadnim zemljama, čini se, javlja se izvesna nervoza i nezadovoljstvo takvim stanjem i odlaganjem da se primeni Ahtisarijevo rešenje.

U velikim političkim i diplomatskim igrama dešava se da mediji posluže kao repetitor za testiranje odredjenjih ideja, rešenja... Videli smo to nedavno sa ambasadorom Cobelom. Nije prošlo. Ispalo je da je to lični stav, Cobel se izvinio...

Tanjug je danas iz Njujorka emitovao informaciju "Traži se izlazna strategija”. Rade Maroević, iskusni Tanjugov novinar ukrstio je dva izvora, koji su do sada bili pouzdani.

Vlada Srbije je sve to najodlučnije demantovala i podsetila da je njena politika prema Kosmetu dobro poznata. Ne bi trebalo da ostane neuočeno da je vlada jasno razdvojila izvor od Tanjuga i kazala da je "anonimni izvor" dezinformisao javnost.


Izvor: MTS-Mondo

Pretučen i opljačkan Srbin na Kosovu
Ponedeljak, 16. april 2007. 17:13

Predstavnici Kosovske policijske službe (KPS) saopštili su da je nekoliko maskiranih osoba pretuklo i opljačkalo šezdesetčetverogodišnjeg Srbina iz sela Velji Breg, opština Zubin Potok.

Portparol KPS-a Sami Mehmeti izjavio je da su od žrtve, čije ime nije saopštio, maskirane i naoružane osobe u subotu oko ponoći uzele 27.000 evra.

Prema onome što je pretučeni čovek rekao, osumnjičeni su na silu ušli u njegovu kuću vezali ga i pod pretnjom oružjem, od njega uzeli novac, precizirao je portparol KPS-a.

ž"Šesdesetčetvorogodišnji Srbin je dobio vidljive povrede i odveden je do Doma Zdravlja u Zubinom Potoku gde mu je ukazana lekarska pomoć." Mehmeti je dodao da je uvidjaj obavljen i da je istraga u toku.


Izvor: MTS-Mondo

Nezavisni pre veta
16. april 2007

ZAMENIK specijalnog izaslanika UN za Kosovo, ambasador Albert Roan, izjavio je u intervjuu "Jutarnjem listu" da će Kosovo biti nezavisno, s kontrolisanom nezavisnošću, posebno po pitanju zaštite srpske zajednice, i izrazio mišljenje da Rusija neće koristiti pravo veta.
Na konstataciju da se odgađanjem odluke Saveta bezbednosti, na čemu rade Srbija i Rusija, stvara opasnost da se dogodi incident koji bi eskalirao u nasilje, što bi bila nepovoljna reklama za kosovske Albance i predloženi plan, Roan je rekao da o tome ne želi da spekuliše.
Složio se, međutim, da je situacija na Kosovu, iako u ovom trenutku stabilna, generalno toliko osetljiva da bilo kakav incident može vrlo brzo dobiti veće dimenzije.
- Što se pre donese rešenje, to bolje. Mi smo protiv nerazumnih odgađanja - rekao je ambasador Roan, dodajući da sadašnje odlaganje zbog slanja terenske misije UN u Prištinu i Beograd nije loša, odnosno "nije dramatično, čak može biti prilično korisno".
Objasnio je da će odmah posle toga, pretpostavlja u maju, doći do pregovora o rezoluciji i da će rezolucija biti usvojena krajem maja.
- U svakom slučaju, Kosovo bi trebalo da bude nezavisno pre leta - dodao je.
Ahtisarijev zamenik je dodao da ne veruje da će Rusija koristiti pravo veta na pitanju Kosova, a svoje mišenje objašnjava time da su stalne članice Saveta bezbednosti u prošlosti "vrlo odgovorno koristile svoje pravo veta, ali i vrlo retko".
- Siguran sam da je Rusija svesna da odbijanje našeg predloga destabilizuje Kosovo i čitav region Balkana. Rusija je bila vrlo uporna u nastojanjima da se stvari reše u UN. Ako naš predlog bude odbijen u UN, to će dovesti do nekog drugog rešenja izvan UN, a to nije ni u čijem interesu - zaključio je u intervjuu "Jutarnjem listu" Alber Roan.


Izvor: Novosti

Misija glavna tema
B. VLAHOVIĆ, 16. april 2007

UOČI puta u Beograd, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov informisao je u ponedeljak predsednika države Vladimira Putina o razgovorima koje će imati u Srbiji i Crnoj Gori. Lavrov je kazao da će glavna tema biti situacija na Kosovu. Govoriće se u kontekstu inicijative Rusije da se na Kosovo i Metohiju uputi misija SB OUN.
Na savetovanju sa predsednikom Rusije Vladimirom Putionom, Lavrov je kazao da će misija krenuti naredne nedelje.
Predsednik Putin je posebnu brigu pokazao prema izbeglicama koje su u strahu morale da napuste Kosovo i Metohiju.
- Misija mora da sagleda kako se ispunjava Rezolucija 1244 u svim aspektima, a posebno kako se ostvaruje povratak izbeglica. To treba da bude jedan od ključnih momenata na kome treba da se insistira - objasnio je Putin.
U mnogim govorima i intervjuima koje je davao zapadnim listovima i TV kanalima, Putin je uvek isticao da se ne može govoriti o ozbiljnijem poboljšanju situacije i normalizaciji stanja u KiM sve dok se ne stvore normalni uslovi za povratak izbeglica, kako one ne bi živele stalno u strahu i životnoj opasnosti.

Izvor: Novosti

Standardi u mestu
D. R., 16. april 2007

KAJ Eide, bivši specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za procenu standarda na Kosovu i Metohiji, čiji je izveštaj 2005. godine prethodio "paljenju" zelenog svetla za početak pregovora o budućem statusu KiM, u ponedeljak je u Beogradu razgovarao sa srpskim zvaničnicima, kao politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Norveške.
Predsednik Srbije Boris Tadić preneo je gostu da je Srbija opredeljena za stabilnost i mir u regionu i da je za našu državu neprihvatljiva nezavisnost KiM. Srbija će, kako je istakao Tadić, diplomatskim sredstvima braniti svoje interese ne odstupajući od stava da se do rešenja za KiM mora doći kompromisom.
Sagovornici su se saglasili da je neophodno u što skorijem roku formirati novu, demokratsku Vladu Srbije koja bi vodila proevropsku državnu politiku. Eide je preneo predsedniku da Srbija može da računa na podršku Norveške na putu evropskih integracija, a zajednički su konstatovali da je na tom putu potrebno, pre svega, završiti saradnju sa Haškim tribunalom.
- Veoma je značajno što uskoro u Beograd i Prištinu dolazi delegacija Saveta bezbednosti koja treba da se uveri u stvarno stanje ispunjenosti standarda na Kosovu i Metohiji i sprovođenje Rezolucije 1244 - rekao je premijer Srbije Vojislav Koštunica na sastanku sa Eideom.
Premijer je ocenio da upućivanje delegacije SB UN predstavlja prvi korak u otpočinjanju novih pravih pregovora o KiM sa novim međunarodnim posrednikom, s obzirom na to da je plan Martija Ahtisarija protivpravan, nelegitiman i direktno suprotan Povelji UN i Rezoluciji 1244.
- Moguće je pronaći kompromisno i održivo rešenje za KiM koje je saglasno međunarodnom pravu, Povelji UN i njenim prvim i osnovnim principom nepovredivosti suvereniteta i teritorijalnog integriteta, a to rešenje predstavlja suštinska autonomija za Pokrajinu u okviru državnih granica Srbije - naveo je Koštunica. On je posebno ukazao da standardi na KiM nisu ispunjeni, da su Srbi i nealbanci skoro svakodnevne žrtve terora Albanaca i da nije učinjen pomak kada je reč o povratku prognanog srpskog i nealbanskog stanovništva.
Da podsetimo, Eide je u svom izveštaju još pre više od godinu konstatovao da standardi na KiM nisu ostvareni i da na njima mora da se radi uporedo sa pregovorima o statusu.
Norveški diplomata razgovarao je u ponedeljak i sa šefom srpske diplomatije Vukom Draškovićem i Rasimom Ljajićem, predsednikom Koordinacinog tela za jug Srbije.
 

Izvor: Novosti

Primakov: Nećemo trgovati Kosovom
Branko VLAHOVIĆ, 16. april 2007

     Od stalnog dopisnika MOSKVA
RUSIJA ima jake razloge da brani Srbe u nastojanju da sačuvaju Kosovo koje je za njih, ne samo 15 posto teritorije, nego i kolevka njihove države i kulture. Amerika i jedan broj zapadnih zemalja tvrdoglavo stoje na strani Albanaca samo zato što ne mogu da priznaju svoj veliki greh koji su počinili bombardujući vašu zemlju - kaže u razgovoru za "Novosti" akademik Jevgenij Primakov, trenutno predsednik Privredne komore Rusije i jedan od najuglednijih ruskih političara i diplomata, a nekada predsednik ruske vlade i ministar spoljnih poslova.
* Posle sednice Saveta bezbednosti, na kojoj su se čule rezerve prema planu Martija Ahtisarija, mnogi novinari u moskovskim medijima su taj događaj nazvali malom pobedom Srbije i Rusije. Ima li razloga za zadovoljstvo?
- Jasno je da je to bila samo prva etapa pregovora, a ne pobeda, i da će pregovori biti teški i dugi. Smatram da ne treba praznovati pobedu, ali je ta sednica, ipak, karakterističan događaj. Nisam mogao da pretpostavim da će u Savetu bezbednosti biti takav odnos snaga koji se dogodio. Verovao sam da Rusija neće biti sama i da će je podržati i druge zemlje. Međutim, nisam se nadao da će od 15 država u SB samo četiri biti saglasne sa planom Ahtisarija.
* Zašto se tako dogodilo?
- Po mom mišljenju, takav odnos snaga nije se dogodio samo zbog toga što je Ahtisarijev plan nepravedan prema Srbima. Naime, svi se plaše da će biti stvorena neka nova formula, neki novi model, kojim mogu da se koriste separatističke snage i u drugim zemljama. Zbog toga je bio takav odnos ka planu Ahtisarija.
* Srpsko rukovodstvo je pod snažnim protiscima da prihvati Ahtisarijev plan. Kakva je vaša preporuka, šta Beograd treba da radi da spreči otimanje teritorije?
- Srbi su zaista pod snažnim pritiskom, i mi to osećamo. Pritisak vrše, pre svih, oni koji bi hteli da pokažu kako nisu bez razloga bombardovali Beograd. Oni žele da pokažu da se bombardovanjem, koje je počelo bez saglasnosti Saveta bezbednosti, ipak došlo do pozitivnih rezultata. Oni obično kažu da je posle toga usledila demokratizacija Srbije. Po njima je posle bombardovanja rešeno pitanje Crne Gore. I na kraju će zahvaljujući njima biti rešeno i pitanje Kosova.
     * Beograd nastoji da dokaže da slučaj Kosmeta ne može da bude jedinstven i da će se, ako dođe do nezavisnosti, takvo rešenje koristiti i u drugim sličnim situacijama...
- Ako Kosovo bude nezavisna država, to će se odraziti i na mnoge druge zemlje na Balkanu. Oni koji forsiraju prihvatanje plana Ahtisarija kažu da je u njegovom predlogu zapisano da se Kosovo ne može pripojiti drugim državama. Međutim, ja postavljam pitanje: mogu li se druge države pripojiti Kosovu. Ako hipotetički govorimo o nezavisnom Kosovu u sadašnjim administrativnim granicama, može da se dogodi da ono počne da privlači Albance iz susednih država. Moramo se zapitati - šta će biti sa Makedonijom i Crnom Gorom u kojima u značajnom broju žive Albanci koji mogu da požele da se pripoje Kosovu. To bi bio jako bolan proces koji može da se odrazi i na procese u drugim državama, recimo - Bosni. Tamo postoji prirodna težnja Republike Srpske da se pripoji Srbiji, kao i težnja Hrvata koji žive u BiH da se pripoje Hrvatskoj. Muslimanski deo možda poželi zbližavanje sa Kosovom.
* Rusija je predložila upućivanje misije SB na Kosmet, ali i nove pregovore predvođene novim predstavnikom UN...
- Ja se prema Ahtisariju dobro odnosim, dobro ga poznajem, ali on se kao pregovarač o Kosovu "istrošio". U pravom smislu, pregovora do sada nije ni bilo. On je putovao i saznavao stavove i na osnovu toga predložio svoj plan. Očigledno je da se pregovori moraju nastaviti. Ja sam se uverio da srpska strana hoće nastavak pregovora u direktnim razgovarima sa predsednikom Tadićem i premijerom Koštunicom. Srpska strana ne blokira rešenje. Dakle, do kompromisa se može doći. Srbi ne polaze od toga da mora biti samo onako kako oni kažu. Ultimativno se nastupa sa druge strane.
* Kad kažete da verujete u kompromis, kakvom bi rešenju trebalo da se stremi da bi se obe strane koliko-toliko zadovoljile?
- Da se ja pitam, ne bi isključio mogućnost podele Kosova. Iako to mnogima može da zvuči neprijatno, to je jedina realna perspektiva. Odvajanje onih teritorija koje imaju posebno značenje za Srbe, imam u vidu Metohiju i delove gde uglavnom žive Srbi, a ostalo bi bio albanski deo.
* Zapadne diplomate forsiraju tezu da Rusija ne štiti Kosovo zbog principijelnih razloga i poštovanja međunarodnog prava, nego zbog navodne trgovine u "drugoj rundi"...
- Već sada je jasno da nikakve trgovine neće biti. Na Zapadu su pisali kako će Rusija koristiti Kosovo kao monetu za potkusurivanje. Već sada se vidi da Rusija ne trguje sudbinom Kosova. Kad je predstavnik Rusije Vitalij Čurkin otišao sa sednice SB OUN na početku rasprave o Kosovu, on je to učinio jer je bio nezadovoljan kako je napravljen izveštaj o stanju u toj pokrajini. Mnogi su postavili pitanje ponaša li se Rusija kao u vreme Korejskog rata, kad je njen predstavnik napustio dvoranu i tako je naša zemlja faktički "oprala ruke". U ovoj situaciji se to ne događa. Mi ne nameravamo da vodimo "nojevu politiku" stavljajući glavu u pesak. Branićemo svoju poziciju. U ovom slučaju naša pozicija i aktivnosti se temelje na principima međunarodnog prava koji su utemeljeni u našoj politici. Osim toga, mi nismo ravnodušni za sudbinu Srba jer su nam blizak narod po istorijskim korenima i religiji.

NE SMETA NAM EVROPA
* U JEDNOM od svojih članaka obratili ste se Kondolizi Rajs i pozvali je da dobro razmisli o opasnostima koje bi nastale u slučaju proglašenja kosovske samostalnosti. Kakva je bila njena reakcija, je li vam odgovorila?
- Sa njom imam dobre odnose. Ali, nije mi ništa odgovorila.
* Kako, kao predsednik Privredne komore Rusije, ocenjujete saradnju sa Srbijom?
- Dobro se razvijaju odnosi ne samo sa Srbijom, nego i sa Crnom Gorom, Hrvatskom i Slovenijom. To su dobri pokazatelji. Slovenija je član EU, Hrvatsku će da prime u NATO, ali nama to ne smeta. Orijentacija na zbližavanje sa Evropom je prirodna pozicija, ali to ne treba da dovodi te zemlje u suprotnost u odnosu sa nama.

NEMA MILIJARDI NA POKLON
* MISLE li zapadne diplomate da stvarno mogu da milijardama dolara evropeizuju Kosovo ili je to samo taktički korak?
- Ne znam slučajeve da su davali milijarde dolara. Uzmite Gruziju. Njima obećavaju mnogo, a nedavno je Kongres SAD, koji je doneo odluku o ulasku Gruzije u NATO, odlučio da toj zemlji da deset miliona dolara. To, dakle, nisu milijarde, a mislim da Gruzija za SAD i Zapad ima veće značenje od Kosova.
Ne mislim da će na Kosovu ulagati milijarde. Ponavljam, glavni razlog što Zapad nastoji da Kosovu da nezavinost je da dokaže da nisu bez razloga bombardovali Srbiju.
 

Izvor: Novosti

Kai Ejde u Beogradu
Ponedeljak, 16. april 2007. 21:24

U Beogradu je boravio Kai Ejde, ministar inostranih poslova Norveške, koji je sa srpskim zvaničnicima razgovarao o Kosovu.

Vojislav Koštunica je na sastanku, kako prenosi Vlada Srbije u saopštenju, rekao da je "veoma značajno što uskoro u Beograd i Prištinu dolazi delegacija Saveta bezbednosti, koja treba da se uveri u stvarno stanje ispunjenosti standarda na Kosovu i Metohiji i sprovođenje Rezolucije 1244 SB UN".

Predsednik Vlade Srbije ocenjuje da je to "prvi korak u otpočinjanju novih pravih pregovora" o Kosovu, sa novim međunarodnim posrednikom, s obzirom na to da je plan Martija Ahtisarija "protivpravan, nelegitiman i direktno suprotan Povelji UN i Rezoluciji 1244".

Ejde je razgovorao i sa Rasimom Ljajićem, koji ukazao na stavove zvaničnog Beograda o planu Martija Ahtisarija i daljem procesu.

Ejde se sastao i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i ministrom inostranih poslova Vukom Draškovićem.


Izvor: MTS-Mondo

Instrukcije Sergeju Lavrovu uoči posete Srbiji
Putin: Proveriti koliko se Srba vratilo na Kosovo
Autor: Ž. Jevtić, M. Šterić | 17.04.2007 - 09:54

Misija Saveta bezbednosti koja se upućuje u Beograd i na Kosovo i Metohiju treba da utvrdi kako se primenjuje postojeća Rezolucija 1244, uključujući i povratak izbeglica, rekao je juče u Moskvi predsednik Rusije Vladimir Putin posle sastanka sa šefom diplomatije Sergejom Lavrovom. Lavrov, koji sutra dolazi u Beograd, a dan kasnije putuje u Podgoricu, precizirao je da ruska inicijativa da se na KiM uputi misija Saveta bezbednosti „ima cilj upoznavanje sa situacijom na licu mesta“.
Kako je „Blic“ ranije pisao, ruska diplomatija svoj zahtev za odlaganje donošenja nove rezolucije u Savetu bezbednosti zasnivaće na argumentu da ni postojeća Rezolucija 1244 nije sprovedena do kraja. Misija SB, koja treba da utvrdi činjenično stanje na terenu, dolazi u Beograd 25. aprila, a potom ide u Prištinu. Delegaciju od 15 stalnih i nestalnih članica SB predvodi belgijski ambasador pri UN Johan Verbeke, i u Beogradu i na Kosovu boraviće najviše četiri dana. Izveštaj za SB trebalo bi da sastave u roku od 15 dana.
Lavrov u Beograd dolazi sa preciznim pojašnjenjem mandata buduće kratke misije SB.
- Primena Rezolucije 1244 sa svih aspekata i pitanje izbeglica su jedan od najvažnijih momenata buduće misije - preciziraju čelni ljudi ruske diplomatije.
Rezolucijom 1244 Srbija ima teritorijalni suverenitet i integritet na KiM, ali je njena vlast privremeno suspendovana UN protektoratom. U novoj rezoluciji koja bi trebalo da bude doneta u SB, po najavama, trebalo bi da se isključi teritorijalni suverenitet Srbije. Međutim, postojeća Rezolucija 1244, na čijoj celokupnoj primeni Rusija trenutno insistira, predviđa uređivanje imovinskih prava na KiM, kulturnu baštinu i ljudska prava, demokratske institucije. Tek jedna od stavki jeste povratak izbeglih. Međutim, upravo je povratak jedna od najslabijih tačaka u sprovođenju Rezolucije 1244 na Kosmetu.
Po zvaničnim podacima UN, vratilo se 16.500 od 230.000 proteranih Srba i nealbanaca, koliko ih ima po podacima UNHCR. Deo povratničkih projekata nije se pokazao održivim, pa je broj povratnika koji je ostao da živi na KiM znatno manji.
Deo povratnika zbog teških uslova života, ugrožene bezbednosti i često neadekvatno obnovljenih kuća nije ostao na KiM, ali i oni su zavedeni u spise Unmika kao povratnici.
Dobri poznavaoci kosovskih prilika rusko insistiranje na pitanju povratka tumače kao nagoveštaj da „Rusi neće lako popustiti u zahtevima“ i da se „kosovska priča diplomatski zaoštrava“. Međutim, do koje granice je ruska diplomatija spremna da se sukobi sa SAD i EU?
Fjodor Lukjanov, urednik moskovskog magazina „Rusija u globalnoj politici“, kaže da se Rusija još protivi Ahtisarijevom planu i da će učiniti sve da ga izmeni i učini prihvatljivijim za Srbiju.
- Međutim, očekujem da će Lavrov preneti srpskim vlastima da bi trebalo da budu realistični, da Rusija ne može da žrtvuje svoje odnose sa Zapadom i sopstvene interese zarad Srbije. Takođe, ne mislim da je realno očekivati da će Rusija uložiti veto na novu rezoluciju u SB - smatra Lukjanov.

Eide u Beogradu
Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica razgovarali su juče sa političkim direktorom Ministarstva inostranih poslova Norveške Kai Eidom. Tadić je preneo Eideu da je Srbija opredeljena za stabilnost i mir u regionu i da je za našu državu neprihvatljiva nezavisnost Kosova i Metohije. Kostunica je u razgovoru ocenio da je veoma značajno što uskoro dolazi delegacija SB UN i naglasio da to predstavlja prvi korak u otpočinjanju novih pregovora.

Srbi traže da misija SB obiđe enklave
Ukoliko postoji iskrena namera SB da proveri i utvrdi stanje na Kosmetu, delegacija koju SB šalje morala bi da obiđe nekoliko srpskih enklava, a ne da razgovara samo sa političarima. Otuda bi delegacija trebalo da u Starom Grackom, Orahovcu, Cernici, Goraždevcu, Štrpcu vidi i čuje od naroda kako živi. Članovi Srpske liste za KiM ustupaju vreme koje je misija SB planirala za razgovor sa nama u korist njihovog obilaska srpskih enklava - kaže za „Blic“ Oliver Ivanović, nosilac Srpske liste koja treba 27. aprila da razgovara sa delegacijom SB. Delegacija SB koja dolazi na Kosovo i u Beograd nije predvidela obilazak terena već samo razgovore sa političarima. Podsećajući da je inicijativa da se na KiM pošalje misija ruska, Ivanović je pozvao ruske predstavnike na dodatni angažman kako bi se izdejstvovao i obilazak srpskih enklava. „Cilj misije nije visoka politika već kroz sprovođenje Rezolucije 1244 utvrđivanje činjenica svakodnevnog života. Stoga bilo koji politički razgovor ne može biti alternativa informacijama koje će delegacija dobiti od običnog Srbina koji živi težak život. Ukoliko misija ne obiđe enklave, a SB bude odlučivao samo na osnovu zaključaka donetih iz razgovora sa političarima bilo koje strane, bojim se da rezultat neće biti dobar“, kaže on.

Izvor: Blic

Dejvis: Budućnost Kosova zavisi od ljudi koji tamo žive
Autor: Beta | 17.04.2007 - 11:24

Budućnost Kosova zavisi od snage ljudi koje tamo žive da se oslobode pritiska mržnje i etničkog nasilja, a ako oni u tome ne uspeju Kosovo će postati zatvor jednako i za manjinu i za većinu bez obzira na to šta odluči Savet bezbednosti UN, izjavio je danas generalni sekretar Saveta Evrope (SE) Teri Dejvis.
"SE radi na stvaranju uslova za pomirenje i socijalni napredak na Kosovu kroz aktivnosti na polju obrazovanja, ljudskih prava, decentralizacije i kulturnog nasleđa. Kakvo god rešenje da se postigne u Njujorku, SE će nastaviti da radi na svom programu za Kosovo", rekao je Dejvis na radnom doručku za novinare koji prate zasedanje Parlamentarne skupštine SE.
Kao dobar primer saradnje Dejvis je naveo zajedničke radove na rekonstrukciji crkava i manastira oštećenih 2004. godine na Kosovu, za koje je rekao da pripadaju evropskoj kulturnoj baštini.
Dejvis je tim povodom najavio za četvrtak u otvaranje izložbe u Strazburu kojoj će prisustvovati ministar kulture i informisanja Srbije Dragan Kojadinović i njegov kolega sa Kosova Astrit Haracija. Izložba će se kasnije preseliti i Beograd i Prištinu.

Izvor: Blic

Berns: Nezavisno Kosovo jedina opcija
Autor: Beta | 17.04.2007 - 10:30

SAD će podržati deklaraciju kosovskog naroda o nezavisnosti, ako u Savetu bezbednosti UN ne bude usvojena nova rezolucija, izjavio je američki državni podsekretar Nikolas Berns.
U sinoćnoj raspravi pred Savetom za spoljne odnose u Vašingtonu, kako prenosi AP, Berns je dodao da se Vašington ipak nada da će nova rezolucija biti usvojena i da će potom uslediti priznavanje Kosova. Berns je rekao da SAD smatraju da je nezavisnost jedina opcija za Kosovo i izrazio nadu da snažna podrška te zemlje nezavisnosti Kosova, neće izazvati trajnu štetu u odnosima sa Srbijom. Američki državni podsekretar ocenio je da bi odustajanje od Kosova Beogradu omogućilo bržu intergaciju u zapadnu Evropu i prevazilaženje napetih odnosa sa Vašingtonom.
"Ne želimo da ova veoma bolna i teška odluka o nezavisnosti Kosova pokvari mogućnost za dobre odnose naše dve zemlje. Posle veoma bolnog odvajanja Kosova od Srbije, SAD će veoma jasno izraziti stav da možemo imati lepu buducnost sa srpskim narodom", rekao je Berns.
Raspravi u Savetu za spoljne odnose prisustvovao je i ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić, koga je američki državni podsekretar nazvao prijateljem. Na pitanje Vujačića zašto SAD ne žele da razmotre predlog Srbije o širokoj autonomiji za Kosovo, Berns je rekao: "Sve govori da bi takvo rešenje za koje se zalažu Rusija i sama srpska vlada, pre vodilo jačanju nasilja, nego njegovom smirivanju". Na pitanje Vujačića da li SAD isključuju jednostrano priznavanje Kosova, ukoliko rezolucija UN ne bude usvojena, Berns je kazao: "Mi ćemo podržati deklaraciju o nezavisnosti kosovskog naroda".

Izvor: Blic