Šta su to fontanele?


Svaka beba ima dva meka mesta na glavici koja se zovu fontanele. Membrana koja pokriva fontanele dovoljno je čvrsta da zaštiti bebu od radoznalih prstića starijeg brata ili sestre. Ti otvori postoje iz dva razloga: tokom porođaja omogućavaju bebinoj glavici da se prilagodi obliku porođajnog kanala, a kasnije da njen mozak dobije dovoljno mesta za razvoj. Prednja fontanela je u obliku dijamanta, veličine oko 5 cm i počinje da se zatvara u uzrastu od oko godinu dana, a ponekad i kasnije. Kod plavokosih beba ova fontanela se bolje vidi nego kod tamnokosih, kao i njeno pulsiranje kada beba plače. Ako je prednja fontanela uvučena, to znači da je beba dehidrirala i da je potrebno češće da je pojite. Zadnja fontanela je u obliku trougla i nalazi se na potiljku. Veličine je oko 1,5 cm i manje je uočljiva od prednje. Zatvara se do kraja trećeg meseca.

************************************************************************************
Do treceg meseca? Mala dezinformacija. Normalno je da se zatvori do godinu dana. Ili da je blizu zatvaranja. Nista nije precizirano, samo dajte bebicama AD kapi , a svako zatvaranje je individualno. 


Istina o zubićima


Treba da znate da period u kojem bebi počinju da izbijaju zubići predstavlja ispit izdržljivosti, strpljenja i brige za sve roditelje (mi smo nekoliko puta bili na ivici nervnog sloma!). Malo biće možda će prvi put u životu osetiti bol, zbog čega će postati razdražljivo, nemirno i plačljivo. Zato će mu biti potrebno više nežnosti i pažnje. I ne samo toga… Evo nekoliko proverenih saveta kako da bebi ublažite bol (a sebi obezbedite bar malo mira i tišine).
* Dajte bebi odgovarajuću dozu paracetamola (panadon, lupocet). Koristite medicinski špric umesto kašičice, da biste bili sigurni da je dete progutalo lek.
* Kada su desni upaljene, beba ima osećaj “žarenja” u ustima. Pomozite joj tako što ćete joj dati da grize nešto hladno (naravno, dovoljno veliko da ne može da ga proguta!). Rashladite meki “prsten” ispunjen vodom u frižideru (ne u zamrzivaču). Ili, napunite kalup za led bebinim omiljenim voćnim jogurtom, ubacite u svaku kockicu po drveni štapić. Kada se jogurt zaledi, dajte bebi da ga liže kao sladoled. Ovo je odličan (i ukusan!) “rashlađivač” desni.
* Zbog konstantnog izbacivanja slina, obavezno koristite portiklu za upijanje pljuvačke. Takođe, bebinu bradicu i predeo ispod nje namažite “Pavlovićevom” ili nekom drugom kremom za bebe, da biste sprečili iritaciju kože. Ukoliko se dete tokom noći često zakašlje (zbog lučenja pljuvačke), ispod gornjeg dela madraca podmetnite tanak jastuk. Tako ćete podići uzglavlje kreveca, što će joj olakšati gutanje pljuvačke.
* Iskusne mame bebi preko dana daju da žvaće koricu hleba.
* Specijalni gelovi za ublažavanje tegoba pri izbijanju zubića obično deluju kao blagi lokalni anestetik, mada se ponekad teško utrljavaju u bebine desni, a i ne zadržavaju se dugo na njima.
* Nabavite ogrlicu od prirodnog baltičkog ćilibara. Nama je pomogla, a i mnoge moje prijateljice potvrdile su njenu delotvornost.
Eto, ja toliko. Iskreno se nadam da će moji saveti pomoći bar nekoj od vas :-)
Milica Marić iz Ćuprije

Reč stručnjaka:

Redosled izbijanja zubića
Zubići se ne pojavljuju istim redosledom kod sve dece, ali kod većine to se otprilike odvija ovako: sa šest meseci izbijaju donji centralni sekutići (1); sa sedam – gornji, centralni sekutići (2); sa osam meseci, evo i gornjih lateralnih sekutića (3), a sa devet, stižu i donji lateralni sekutići (4). Oko prvog rođendana, pojavljuju se prvi kutnjaci (5,6); a sa 18 meseci, vaša će beba dobiti i očnjake (7,8). Do druge godine, izbiće joj i drugi kutnjaci (9,10). Samo smireno i lagano!

Kako započinje proces?
Prvi simptomi koji nagoveštavaju izbijanje zubića, mogu da se manifestuju i mesec dana pre nego što se zabeli ispod desni. Probijanje zuba kroz tkivo uvek je bolan proces, ali čim se promoli, beba će postati mirnija. Zato pratite njeno ponašanje, pa joj, ako primetite da oseća bol, dajte odgovarajuću dozu paracetamola za bebe. Izbijanje zubića ne bi smelo da uzrokuje ozbiljnije zdravstvene probleme, pa ako primetite da se stanje nije poboljšalo ni nakon primene analgetika, obratite se lekaru.

Kako negovati prve zubiće?
Čim se pojavi prvi zubić, treba da počnete da ga perete četkicom, ujutro i uveče. Koristite vrlo malo paste (veličine zrna graška) i meku četkicu namenjenu bebama (Oral B Stages).

teething1.s600x600 Istina o zubićima
POMOĆ IZ PRIRODE I KREME PROTIV OJEDA
Svaki put kada bi mom Deji počeo da izbija zubić, povraćao je i ojela bi mu se guza. Za ublažavanje stomačnih tegoba koristila sam čaj od komorača, dok mi je pantenol mast u kombinaciji za bademovim uljem pomagala u tretiranju ojeda. Nakon samo nekoliko dana primene, njegov guza ponovo je postala meka i ružičasta.
Sanja Vojvodić, mama desetomesečnog Dejana

POMOGLO JE OHLAĐENO VOĆE
Najbolje rešenje za upaljene desni mog sina bilo je parče rashlađene dinje ili jabuke. Mihailo je obožavao da gricka ove voćke, a i manje je slinio. Osim što je voće fino rashlađivalo njegove desni, unosio je i dragocene vitamine.
Nada Kljajić, mama dvogodišnjeg Mihaila i tromesečnog Filipa

GEL ZA DESNI I PANADON
Isprobala sam nekoliko vrsta gelova za ublažavanje tegoba izazvanih izbijanjem zubića i uverila se da ih nije lako utrljati u desni. Međutim, promenila sam mišljenje kada sam isprobala gengigel! Osim toga, pred spavanje Luki sam davala kašičicu panadona, pa je bolje spavao.
Gorica Vučević, mama petnaestomesečnog Luke.

casopis: Moja beba
***************************************************************************************

Drage mame i tate, danas postoji toliko igrackica koje mozete kupiti a dapomognu vasem malisanu. Naime, postoje male igracke ispunjene vodom koje stavite neko vreme u frizider, kako bi se tecnost ohladila, a znamo da hladno pomaze nasem malcu 

Razvoj bebe u prvoj godini

Prvih dvanaest meseci bebinog života obeleženi su intenzivnim rastom i razvojem po strogo utvrđenom redosledu. Međutim, ne razvijaju se sva deca istim tempom, pa zato podatke iz ovog teksta ne treba uzeti “zdravo za gotovo” već sa određenom rezervom…

Većina beba podiže glavicu već sa dva meseca, a ako ona tu veštinu savlada tek sa tri, ne znači da zaostaje u razvoju. Neke bebe samostalno počinju da sede već sa šest meseci, prohodaju sa devet, dok neka deca puze sve do trinaestog meseca, jer se plaše da ne padnu. Bez obzira na ovakve razlike u savladavanju ključnih veština, i jedni i drugi se razvijaju u okvirima normalnog. Stoga, nikada nemojte da upoređujete svoju bebu sa ostalim, već pratite njen razvoj u okvirima njenih mogućnosti. Pre ili kasnije, sve bebe savladaju određene veštine, pa se zbog toga ne treba slepo pridržavati tabele razvoja. Poznavanje toka razvoja deteta služi da biste na vreme uočili određena velika odstupanja u razvoju (na primer, ako beba ni sa devet meseci ne pokušava da sedi), kao i da biste na vreme potražili savet lekara, što je veoma važno za zdravlje i pravilan rast i razvoj vašeg deteta.

1. MESEC

Spavalica
U prvom mesecu, većina beba spava 90% vremena, tako da ne treba da očekujete “senzacionalne” pomake u njenom razvoju. Međutim, u položaju na stomačiću, većina refleksno okreće glavicu u stranu, kako bi oslobodila disajne puteve. Ruke i noge su joj savijene u laktovima i kolenima, a karlica odignuta od podloge zbog čega se bebina kolena nalaze ispod stomaka (ovo je, inače, položaj kakav je zauzimala dok je boravila u maminom stomaku). U položaju na leđima, beba najčešće okreće glavicu u desnu stranu. Šake su joj čvrsto stegnute, a krajem prvog meseca, većina na trenutak uspe da odigne glavicu od podloge. Krajem prvog meseca neke od njih uspevaju da fokusiraju pogled na mamino lice i da proizvode zvuke nalik grgoljanju.


2. MESEC

Još uvek spavalica
U položaju na stomačiću beba uspeva da odigne glavicu od podloge i da je zadrži tako desetak sekundi. Polako počinje da napušta fetalni položaj (onaj koji je zauzimala dok je bila u maminom stomaku), tako da su joj ručice i nožice manje savijene u laktovima i kolenima. U položaju na leđima pogledom prati igračku jarke boje, kao i lice koje se kreće. Šake su joj još uvek zatvorene, ali palac više nije “zarobljen”, već se nalazi izvan nje. U uzrastu od dva meseca beba počinje da “komunicira” ispuštajući zvuke, najčešće “a”, “u” i “e”.


3. MESEC

Smeško
U toku trećeg meseca, beba delimično uspeva da odigne grudni koš od podloge oslanjajući se na podlaktice. Nožice su sada skoro potpuno ispružene, a kolena blago savijena prema stomačiću. U položaju na leđima, glavicu okreće na jednu i drugu stranu, veselo reaguje kada ugleda igračku jarke boje i pruža ručice prema njoj. Šake više nisu zatvorene, a javlja se i prvi pravi smešak (grimase koje beba pravi u ranijem uzrastu uglavnom su refleksne radnje). Što se tiče razvoja “zvučnih signala”, u ovom uzrastu počinju da proizvode “rrr” glasove.

4. MESEC
Gugutalica
U položaju na stomačiću, beba uspeva da podigne glavicu i grudni koš, čvrsto se oslanjajući na laktove. U položaju na leđima, pogledom prati predmete ispred sebe i pokušava ga ih dohvati (nemojte da se plašite ako u tome ne supe jer koordinacija oka i ruke još nije potpunon uspostavljena). Stavlja igračke u usta, što ukazuje na prisutnost koordinacije “ruka-usta”. U uzrastu od četiri meseca, beba počinje da guče proizvodeći glasove “gu” i “ga”, a kada je zagolicate, možete da očekujete i glasan smeh.


5. MESEC
“Plivač”
U položaju na stomačiću, beba se oslanja na poluotvorene šake s poluispruženim rukama u laktu. Prisutno je takozvano plivanje, kada beba istovremeno odiže i ručice i nožice od podloge i “balansira” na stomaku savijajući leđa u luku. U ovom uzrastu, većina njih može da strpa nožni palac u usta, odnosno, trpa u usta sve što joj padne pod ruku. Ako joj se ponudi neki predmet, beba ga prihvata. Ukoliko joj stavite jastuke iza leđa, može da sedi, ali se većina veoma brzo prevali na stranu.


6. MESEC
“Prilepak”
U položaju na leđima, beba sama odiže glavu od podloge i pruža ruke prema mami, hvata svoja stopala i stavlja ih u usta. Ciljano hvata ponuđenu igračku i prebacuje je iz ruke u ruku. Ako joj se ponudi druga igračka, prvo će ispustiti prethodnu, pa će tek onda prihvatiti ponuđenu. U položaju na stomačiću, oslanja se na potpuno ispružene ruke i može sama da se okrene na leđa. Leđni mišići su malo očvrsnuli, pa se više ne prevaljuje na stranu, već uspeva da se zadrži u sedećem položaju. Međutim, još uvek ne može samostalno da sedi bez naslona. U ovom uzrastu, vaša beba može da razlikuje poznate od nepoznatih osoba. Neke bebe reaguju plačem na nepoznato lice, a neke se samo čvrsto priviju uz mamu.

7. MESEC
Snagator
Sa sedam meseci, beba se samostalno okreće iz položaja na leđima na stomačić i obrnuto. Uspeva da prenese i težinu na jednu ruku, dok joj je druga slobodna da njome može da hvata predmete. Dok leži na leđima, igra se svojim stopalima, što dokazuje razvoj koordinacije između šaka i stopala. Igračke hvata prstima i ispruženim palcem bez dodirivanja dlana, a ako joj se pruži druga kocka, dok jednu već drži, prihvatiće je bez potrebe da prethodnu baci. U ovom uzrastu, većina beba ponavlja slogove “ba”, “da” i “ka” i uživa u igri “Gde je beba?” (kada joj prebacite maramu preko lica, ona je ručicom skida i smeje se kada vas ponovo ugleda).

8. MESEC
Puzalica i brbljivica
Većina beba u osmom mesecu života može već samostalno da sedi potpuno ispravljenih leđa. Ukoliko želi da promeni položaj, neće se prevaliti na stranu, već će se dočekati na ruku, ispruženu na onu stranu na koju se naginje. Smeje se dok posmatra svoj lik u ogledalu, posmatra šta roditelji rade i obožava da se igra “žmurke” (mama se sakrije iza naslona fotelje, a zatim se iznenada pojavi). Reakcija bebe je otprilike ovakva: kada mama “nestane”, ona se uozbilji i pogledom je traži, a kada se ponovo pojavi, bebino lice se ozari. Neke bebe u ovom uzrastu počinju da puze potrbuške, a većina njih počinje da “brblja” udvajajući slogove “ba-ba”, “da-da” i slično, tako da bake i dede s ponosom ističu kako je unuče prvo njih oslovilo.

9. MESEC
“Ljuljalica”
U uzrastu od devet meseci, beba se “ljulja” na dlanovima i kolenima i počinje da puzi četvoronoške (ali je guza još uvek “zalepljena” za pete). Roditelji ovu fazu razvoja nazivaju “Šta je to?” fazom, jer dete ne prestaje da upire kažiprstom u predmete tražeći odgovor na pitanje kako se koji predmet zove. Predmete uzima sa dva prsta (ne celom šakom) i lupa njima po podu. U stojećem stavu, ako ga pridržavate za ruke, dete stoji čvrsto celim stopalima na tlu.

10. MESEC
Zvrk
Pošto je postigla odgovarajuću koordinaciju pokreta ruku i nogu, beba sada može da puzi na dlanovima i kolenima. Neke bebe uspevaju da se pokreću samo prema napred, dok neke to mogu da učine i unatraške. Nožice su ojačale, pa beba sada može da stoji pridržavajući se za ogradicu kreveca. Namerno ispušta predmete na pod i čeka da ih majka podigne (bebe ovu igru obožavaju, a za mame je ovo odlična vežba). Sa punih deset meseci dete izgovara prvu reč sa konkretnim značenjem.

11. MESEC
Na nogama sam!
Dete se samostalno podiže u stojeći položaj pridržavajući se jednom rukom za oslonac, dok drugom poseže za predmetom na podu. Uspeva da korača u mestu, a neka deca u ovom uzrastu već prave prve korake ka napred (poneke u stranu). Odaziva se kada ga neko pozove, kreće se prema njemu, pruža mu igračku i ume da ubaci kockice u kanticu. Na zabranu (obično je to samo povik “ne!”) reaguje prekidom određene aktivnosti.

12. MESEC
Slavljenik
U uzrastu od godinu dana, dete pravi korake ka napred pridržavajući se za mamu jednom rukom. Međutim, većina dece ovog uzrasta prelazi u četvoronožni položaj ukoliko želi brzo da stigne do određenog cilja. Obično to čine velikom brzinom, pa ih je potrebno non-stop nadzirati da se ne bi dogodila nezgoda (beba ne zna gde počinje stepenište na primer, pa može da se desi da se skotrlja niz njega). Dok sedi za stolom, sposobno je da sakuplja mrvice sa stola, zna nazive nekolicine predmeta i ume da ih pokaže prstom. U proseku, dete staro godinu dana izgovara pet reči sa značenjem što označava početak intenzivnog razvoja govora.


casopis: moja beba

20 bezazlenih pojava koje uznemiruju sve majke




Ako ste se do sada “stresirali” svaki put kada vaš bebac uradi nešto neuobičajeno, nakon čitanja ovog teksta, svakako ćete mirnije spavati… Od dana kada beba dođe na svet, mame ne rade ništa drugo nego se motaju oko njih. Čak i dok anđelčići spavaju, mame (umesto da se odmaraju) sede pored krevetića i blaženo gledaju u najdraže biće posmatrajući njegovo sićušno lice, nosić, ručice… A onda se beba naglo trgne! Ili, pogleda u mamu, pa ukrsti očima… Ili, pocrveni u licu kao da će eksplodirati… Većina majki (naročito mladih) u tim momentima se zbuni, neke se uspaniče i pomisle: “O, ne! Moje dete je razroko!” Ili: “O, ne! Moje dete se nekontrolisano trza! Sigurno nešto sa njim nije u redu!”. Da bismo vas smirili i uverili da su takve pojave sasvim normalna stvar, jedna beba je rešila da se “izjada” svojoj mami i da joj “objasni” šta se to zapravo dešava.

1. Ponekad pocrvenim u licu i ispuštam čudne zvuke…

Bebina creva miruju devet meseci u maminom stomaku, ne radeći apsolutno ništa. Kada se beba rodi i počne da sisa, njena creva dobijaju ogroman “zadatak” koji ne uspevaju baš uvek najbolje i da obave. Zato beba često ispušta gasove, pri tom se naprežući kao da kaki (s već poznatim crvenilom u licu), a mame se tada obično zabrinu i pomisle da bebu nešto boli ili da ima problema sa pražnjenjem creva. Ne sekirajte se, sve je u redu… Kada primetite ovu pojavu kod vaše bebe, podignite je u uspravan položaj jer nije jednostavno ispuštati “golubove” u ležećem položaju.

2. Nisam se ojeo zbog prljave pelene, ima još razloga zbog kojih koža može da se crveni!

Male bebe piške svakih sat-dva, ali pošto se hrane na svaka tri sata, obično ih tada majke i presvuku, tako da nema bojazni od ojeda. Međutim, i pored redovnog presvlačenja, neke bebe se ipak ojedu. Zašto? Zato što njihov probavni sistem još nije dorastao tome da sagori sve ugljene hidrate iz mleka i da ih pretvori u kiselinu. Kada beba ispušta gasove, tada se oslobađa i deo kiseline koja iritira njenu nežnu kožu. Ako je to slučaj sa vašom bebom, potrebno je da se potrudite da joj češće menjate pelene i da joj obilnije mažete guzu.

3. Možda moji noktići deluju kao da su urasli, ali nisu…

Većina roditelja brine zbog izgleda noktića svoje bebe jer izgledaju kao da su urasli u meso. Međutim, to je sasvim normalna pojava i ne treba da vas brine. Ako, i pored ove naše tvrdnje, sumnjate da je bebin nokat urastao u meso, napravite mali test: nežno prstima stisnite bebin nokat. Ako je urastao, to ćete veoma brzo saznati (prema količini buke koju će dete proizvesti).

4. Imam ravna stopala, ali to ne znači da ću hodati poput medveda

Sve novorođene bebe imaju ravna stopala i to ne treba da vas brine. Pre bi trebalo da vas zabrine ukoliko vaša beba ima podignut svod stopala u prvih nekoliko meseci života, jer to može da bude znak nekog neurološkog poremećaja. Ali, ne mora! Proces formiranja svoda stopala odvija se sve do predškolskog uzrasta.

5. Nekoliko meseci neću moći da ispravim noge i prstiće, pa šta?

Odraslom čoveku utrnu noge ako samo sat vremena ne promeni položaj. Zamislite kako se oseća beba koja devet meseci raste u skučenom prostoru? U početku je sve OK, ali pošto vreme odmiče, beba raste, a prostor se sužava, ona mora da se snađe kako zna i ume. Bebe problem skučenog prostora rešavaju tako što skupljaju nožice prema bradi, a, kada izađu “na slobodu”, ne mogu odmah da se priviknu na širinu prostora, tako da se još izvesno vreme ponašaju kao da se još uvek nalaze u maminom stomaku. Taj “običaj” će zadržati još mesecima, a nožice i stopala potpuno će im se ispraviti tek oko treće godine života.

6. Znam da nekada izgledam smešno, jer jednim okom gledam prema istoku, a drugim prema zapadu…

Očni mišići kod novorođenih beba još nisu dovoljno jaki da usmeravaju pogled ka “istom mestu”. Vremenom, oni jačaju, ali ponekad se dešava da jedan mišić brže napreduje od drugog, tako da beba izgleda kao da je razroka. Ova pojava treba da nestane oko trećeg meseca bebinog života. Ukoliko se to ne dogodi, konsultujte se sa pedijatrom.

7. Ne mogu da dišem na usta, već samo na nos!

Kod novorođenih beba glasne žice postavljene su nešto viši položaj nego kod odraslih. To im omogućuje da neometano dišu dok sisaju, ali ova pojava ima i loših strana: beba ne može da diše na usta, i to će joj predstavljati veliki problem ako joj se nosić zapuši. Ne brinite, za nekoliko meseci naučiće da diše na usta.

8. Plačem, a suza ni od korova!

Ni manjeg bića ni većeg galamdžije! Prvih nekoliko nedelja novorođena beba radi samo četiri stvari: plače, sisa, spava, prlja pelene, a zatim opet plače, i tako u krug. Međutim, od tog silnog plakanja, nećete videti ni jednu jedinu suzicu! Evo zašto je to tako: potrebno je nekoliko meseci da se bebini suzni kanali potpuno otvore. Do tada, u suznim žlezdama stvara se samo onoliko tečnosti koliko je neophodno da se održi vlažnost bebinog oka.

9. Bez tumbanja, molim!

To je za mene veoma stresno i opasno! Mozak novorođene bebe još uvek nema mijelinski “omotač”, koji predstavlja neku vrstu masne “izolacije” nerava, tako da on nije “fiksiran” unutar lobanje. Ukoliko novorođenu bebu neko grubo prodrma, njen mozak se tada pomera napred-nazad, što može da dovede do niza veoma ozbiljnih oštećenja. Zato, još uvek nejakim bićima treba “rukovati” nežno i pažljivo.

10. Moje disanje je ubrzano i nepravilno, ali to ne znači da sam bolestan!

Odrastao čovek diše polako i ujednačeno, od 12 do 20 udisaja u minutu. Novorođena beba udahne 60 puta u minutu, a ponekad se desi da ne diše i po desetak sekundi. Ovo se dešava iz sledećeg razloga: bebina pluća su veoma mala, a neurološki sistem ne funkcioniše još uvek u potpunosti. Kratko rečeno, potrebno je da prođe oko šest meseci da se pluća i mozak usklade i da počnu da rade ujednačeno.

11. Izgledam smešno i šašavo, trzam se, bacakam i kolutam očima…

Da, zaista to može da izgleda tragikomično, ali nema mesta za zabrinutost. Mame počnu da paniče kada njihova beba napravi nagli pokret, zakoluta očima ili se u toku spavanja trza… Sve su to posledice nezrelosti nervnog sistema i obično se gube do šestog meseca života. Naravno, to ne znači da je razvoj nervnog sistema završen, već da beba počinje da pravi voljne pokrete umesto refleksnih.

12. Moj unutrašnji termometar nije naročito efikasan… Novorođene bebe ne mogu da regulišu temperaturu svog tela pošto njihova tiroidna žlezda (koja je odgovorna za termoregulaciju) još ne funkcioniše kako bi trebalo. U prvih mesec-dva morate da vodite računa o tome da li je bebi vruće ili joj je hladno i da u skladu sa tim preduzimate određene mere. Srećom, telo novorođene bebe ima oko 15% masnog tkiva, tako da je ona na neki način zaštićena od gubitka toplote.

13. Veoma sam osetljiva na gubitak tečnosti i veoma lako mogu da dehidriram…

Telo odraslog čoveka sastoji se od 52-65% vode, dok je taj procenat kod beba znatno viši – 75-85%! Međutim, i pored toga što bebin organizam sadrži visok procenat vode, bebe mnogo brže dehidriraju nego odrasli. Zašto? Zato što je proces razmene materija (metabolizam) u njihovom organizmu čak četiri puta brži nego kod odraslog čoveka i, kao što rekosmo, one mnogo brže dišu.

14. Približite se, molim… još uvek ne mogu da “dobacim” na daleko…

Iako su sve bebe “okate”, one u početku ne vide dalje od vašeg lica, i to kada im se približite veoma blizu. Vremenom će se očne jabučice vaše bebe namestiti kako treba, rožnjača će “sazreti”, pa će se i njeno vidno polje proširiti.

15. Štucam često, ali mene to ne boli...

Većina beba počnu da štucaju još dok su u maminom stomaku. Ovo se dešava kao posledica spazma dijafragme koja na taj način počinje da “priprema” mala pluća za disanje. Učestalo štucanje se nastavlja još nekoliko meseci nakon rođenja, pošto dijafragma još uvek nije sposobna da u potpunosti kontroliše protok vazduha. Ne brinite, štucanje za bebu nije neprijatna pojava, već je oslobađa viška vazduha.

16. Znam da sam dosadan jer moram da jedem svakih dva-tri sata..

. Mala beba je stalno gladna i mame se uglavnom osećaju kao da ništa drugo ne rade osim što doje svoje bebe (ili pripremaju adaptirano mleko za hranjenje na flašicu). To će trajati sve dok se njihov mali želudac ne proširi toliko da bi mogao da prihvati veću količinu hrane koja će ih duže držati sitim. Poređenja radi, bebin želudac pedeset puta je manji od želuca odraslog čoveka. Oko prvog rođendana, on će dostići trećinu svoje konačne veličine!

17. Moji obrazi su idealni za štipkanje i ljubljenje, ali to nije pravi razlog zašto sam buckast…

Da bi mogla pravilno da sisa, bebini obrazi su “postavljeni” slojevima masnog tkiva, što svaku bebu čini neodoljivo slatkom. “Zadatak” ovog masnog tkiva jeste da pomogne vilici da se pomera u toku sisanja, dok beba ne nauči pravilno da pomera jezik i da guta.

18. Uši su mi malo preklopljene, ali ne brinite, to ne znači da ću biti klempav!

Ovo je naročito osetljivo pitanje za mame! Bebine mekane i savitljive uši preklopljene su i, avaj, sve one se plaše da će njihovo dete ostati klempavo. Neke mame bebi čak stavljaju kapicu, iako je napolju 40 u hladu, samo da bi izbegle “katastrofu”. Nema razloga za paniku, jer će nakon nekoliko nedelja bebine uši postati čvršće i same će se namestiti na pravo mesto.

19. Mojim kukovima treba malo vremena da se potpuno razviju..

. Kod novorođenih beba, kugla butne kosti nije načinjena od koštanog tkiva, već od hrskavice. Zato je veoma važno da se beba pravilno povija, to jest da se primenjuje, takozvano, široko povijanje u prvih nekoliko meseci, tako će se sprečiti ispadanje “glave” butne kosti iz ležišta. Kontrola kukova kod ortopeda obavezna je u prva tri meseca bebinog života.

20. Znam da se na mojoj glavici nalaze neke “rupe” i da se moja mama plaši da dotakne ta mesta…

Svaka novorođena beba na glavici ima fontanele – mesta na kojima se kosti lobanje još uvek nisu spojile. Priroda ne dozvoljava da se ove kosti spoje da bi u toku porođaja bebina glava bezbedno, bez oštećenja, mogla da prođe kroz porođajni kanal (koji je za bebu dugačak “hiljadu milja”!). Nekoliko meseci nakon rođenja, one počinju da se spajaju, da bi se ovaj proces završio oko prvog rođendana.


casopis: Moja beba

Kako pravilno držati bebu




U najranijem uzrastu, u prva tri meseca života, kada beba nije u stanju da čvrsto drži glavu, neophodno je da glava i vrat budu oslonjeni o dlan osobe koja je drži. Pri tom je guza u drugoj ruci i čitavo telo u horizontalnom položaju, dok su ruke i noge slobodne i nesputane u spontanim aktivnostima koje beba ima. Na ovaj način se beba drži čvrsto i u tom položaju se uzima iz kreveta i u njega spušta, a isto tako i pri kupanju.

Držanje tokom dojenja
Detetovo telo okrenuto je na jedan bok, stomak je okrenut prema majci, a glava leži sigurno u udubljenju majčine ruke (udubljenje lakta). Bradavica dojke nalazi se u visini detetovih usana, tako se izbegava pomeranje glave da bi je dete uhvatilo.

Posle hranjenja
Najpravilniji položaj u kojem će novorođenče lakše da podrigne jeste taj da se podigne uz pridržavanje, a njegova glavica se položi na majčino rame, uz laganu masažu po leđima.

Za vreme kupanja
Pre svega treba da zagrejete prostoriju u kojoj ćete kupati i presvlačiti dete. Temperatura bi trebalo da bude oko 24 stepena. Nakon što ste kadicu napunili vodom, treba proveriti temperaturu vode koja mora biti oko 37 stepeni. Sad možete početi s kupanjem, i to tako da pridržavate jednom rukom dete ispod pazuha s glavom naslonjenom na vašu podlakticu, dok ga drugom, slobodnom rukom perete.

Položaj za bebu od šest meseci
Kada beba napuni šest meseci, možete da je nosite u horizontalnom položaju, koji je posebno preporučljiv za decu koja ne spavaju na stomaku. Jednom rukom držite stomak bebe, a druga je ispod ramena tako da su detetove ruke i noge potpuno slobodne. Nošenje bebe na kuku često praktikuju majke koje su same u kući sa detetom koje je u uzrastu od šest do 12 meseci i već dobar deo dana provodi budno, a više neće da bude samo. Ovaj položaj odgovara majkama, ali ne i bebama jer je jedna ruka iza leđa onoga ko je drži i samim tim manje je u funkciji. Zato nemojte često da koristite ovaj položaj.
Posle devetog meseca beba može čak i da vežba dok je nosite. Jednom rukom držite detetov stomak, a drugom ispravljate kolena. Na taj način jačaju leđni mišići mališana.

Ne preterujte sa nošenjem!
Kada beba plače, mama i tata je ne ispuštaju iz ruku. Nošenje je u redu, jer na taj način razvijate međusobnu povezanost, ali ne treba da u tome preterujete. Bebi je neophodno da nesputano pomera ruke i noge, što ne može ako je stalno nosite. Druga loša posledica preranog i predugog nošenja u uspravnom položaju jeste preopterećenje leđnih mišića bebe koje dovodi do nepravilnog položaja kičma.



BLW JE SVETSKI HIT!





U svetu je promovisan novi način ishrane beba nazvan “baby-led weaning”, što u prevodu znači da se dete hrani samo, bez kašičice i pomoći roditelja. Zvuči šašavo, ali videćete – uopšte nije glupo!

BLW (baby-led weaning) je način ishrane deteta pri kojem mama ne sedi pored njega i ne hrani ga kašičicom, već ga pušta da ono to učini samo – i to prstićima! Ovaj način hranjenja nastao je kao rezultat proučavanja ponašanja beba uzrasta sedam-osam meseci koje su imale starijeg brata ili sestru. Stručnjaci su primetili da ove bebe u svemu oponašaju stariju decu, pa i u jelu. Umesto da sačekaju mamu da im stavi portiklu i nahrani ih kašičicom, ove su bebe prstićima uzimale hranu iz sekinog ili batinog tanjirića i jele je prstima. Pri tome nisu birale namirnice, već su s podjednakim apetitom klopale voće, povrće, meso i žitarice. To je navelo lekare da ponude roditeljima ovakav način ishrane beba, jer su ustanovili da tako deca pojedu više, ne birajući vrstu namirnica.

Zašto je BLW postao popularan?

Osamdesetih godina prošlog veka lekari su savetovali majke da počnu sa uvođenjem sokića i voćnih kašica u bebinu ishranu već od trećeg meseca. S obzirom na to da tromesečna beba ne može samostalno da sedi, žvaće ili hvata hranu ručicama, logično je da su ih majke hranile kašičicom, držeći ih u poluležećem položaju. Međutim, u poslednjih pet-šest godina, stručnjaci iz Svetske zdravstvene organizacije apeluju na roditelje da bebi ne daju ništa drugo osim mleka sve do navršenih šest meseci, te da uvođenje čvrste hrane započnu tek u sedmom mesecu. Za ovaj apel postoji i valjan razlog: bebinim probavnim organima potrebno je oko šest meseci da “sazru” i postanu spremni da efikasno vare i druge namirnice osim majčinog ili adaptiranog mleka. Osim toga, šestomesečna beba čvrsto drži glavicu u uspravnom položaju i, uz podupiranje, može da sedi, pa je spremna da jede u sedećem položaju koji je najprimereniji za konzumiranje obroka. I najzad, u ovom uzrastu većina beba kontroliše pokrete ručicama, hvata predmete i prinosi ih ustima. Na osnovu svega navedenog, naučnici su zaključili da je beba ovog uzrasta sposobna da svoj obrok pojede uzimajući hranu iz tanjirića prstićima, bez korišćenja kašičice. E sad, postavlja se pitanje kako da to učini kada mame izmiksaju hranu do te mere da postane tečna i ne može da se uhvati? U tome i jeste štos: suština novog načina ishrane sastoji se u tome da se preskače faza pripremanja pirea i tečnih kašica, te se odmah prelazi na sledeću, kada se hrana gnječi viljuškom.

Koje su prednosti ovakvog načina ishrane?

Doktorka Džil Repli, koja već 25 godina radi kao pedijatar i stručnjak za ishranu pri UNICEF-u, zastupa ovakav način ishrane beba. Evo i zbog čega: njena istraživanja pokazala su da se bebe kojima roditelji dozvoljavaju da se same hrane uzimajući hranu prstićima, lakše uklapaju u porodičnu atmosferu, jer obeduju zajedno sa ostalim članovima porodice. Osim toga, retko kad odbijaju određene namirnice, manje se opiru novim ukusima i jedu raznovrsniju hranu od njihovih vršnjaka koje mame hrane kašicama u kojima nema nijedne grudvice. Nije retka pojava da mališani koji naviknu da im hrana “sklizne” niz grlo, kasnije teško prihvataju namirnice čvršće teksture. To se ne dešava u porodicama u kojima bebe klopaju same jer one veoma brzo nauče da žvaću i mrve hranu desnima, a kasnije i zubićima. Za njih je to i odlična prilika da proučavaju izgled, ukus, teksturu i miris hrane uočavajući, pri tome, i razlike među njima. Dakle, umesto kašice i kašičice, ponudite svom čedu pripremljene namirnice, sitno iseckane, i pustite ga da ih samo uzima prstićima.

Kako BLW izgleda u praksi?

Većina šestomesečnih beba hranu uzima celom šakom jer još uvek ne umeju da se služe palcem i kažiprstom. One je ližu i sisaju bez obzira na to da li je reč o kuvanom brokoliju ili pečenoj jabuci, a nakon mesec-dva, nauče da je stave u usta, prožvaću i progutaju. Roditelji koji su se opredelili za ovakav način ishrane preporučuju da se u početku daje kuvana hrana u obliku kružića ili ona koja ima “drščicu”, jer beba može lakše da je uhvati celom ručicom i prinese ustima (šargarepa isečena na krugove, kuvani cvetići brokolija ili karfiola…). U početku će se dete igrati hranom, ali će brzo uočiti šta rade ostali članovi porodice, pa će početi da je prinosi ustima i da je sisa. Pustite je da pojede što je moguće više povrća ili voća, a zatim joj dajte da sisa (ili joj ponudite flašicu adaptiranog mleka). Vremenom će jesti sve više čvrste hrane, te će se smanjivati njena potreba za sisanjem, odnosno, flašicom. Primećeno je da bebe, koje se same hrane, veoma retko plaču, negoduju i odbijaju hranu. Za njih je ceo ovaj proces lepa i zabavna igra. Koje su negativne strane BLW načina ishrane? Broj namirnica koje su primerene bebinom uzrastu, a koje su pri tom pogodne da se termički obrade tako da zadrže oblik u kojem beba može da ih uhvati, zaista je mali. Zbog toga Džil Repli savetuje roditelje da bebi daju izgnječenu hranu koja je dovoljno gusta da dete može da je uhvati ručicama. Na taj način ćete izbeći jednoličnost. Najveća mana ovakvog načina ishrane je – nered! Dete će razbacivati hranu, te će više dospeti na pod nego u njegov stomak. Ovaj problem rešava se tako što se ispod bebine stolice za hranjenje prostre mušema, koju ćete nakon obroka istresti i obrisati.

Postoji li opasnost od gušenja?

Ako dete sedi u stolici za hranjenje uspravnih leđa i samostalno prinosi hranu ustima, verovatnoća da će u usta ugurati više nego što može da proguta, minimalna je. Kao što zna koliko snažno treba da povuče mleko iz dojke, a da se pri tom ne zagrcne, tako će znati i koliko hrane može da stavi u usta, a da se ne uguši. Pre će se zagrcnuti ako mu dajete kašicu kašičicom u kojoj ima više sadržaja nego što može da proguta! Ali, naravno, roditelji koji zagovaraju BLW način ishrane, bebu dok jede nikada ne ostavljaju bez nadzora.

Koje bebe ne bi trebalo ovako hraniti?

Ukoliko je vaše dete nedonošče, verovatno neće biti spremno za BWL u uzrastu od šest-sedam meseci, već nekoliko meseci kasnije. Osim toga, ako u vašoj porodici postoje slučajevi alergije ili netolerancije na određene namirnice, ovaj način ishrane nije pogodan, jer postoji mogućnost da beba pojede nešto što ne bi smela. Alergični mališani moraju stalno da budu pod nadzorom roditelja. Bebe sa urođenim manama vilice, takođe, ne mogu samostalno da se hrane, kao ni one koje pate od hroničnih digestivnih problema. Umesto zaključka Bez obzira na to da li smatrate da je ovo još jedna zapadnjačka ludost ili se slažete sa mišljenjem doktorke Džil Repli, ovaj način ishrane postao je veoma popularan među roditeljima u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj. A pošto znamo da se bebe međusobno ne razlikuju, bile one francuske ili srpske, trebalo bi sebi da postavite pitanje: Ako su njihovi roditelji uspeli, zašto ne bismo i mi?


casopis: moja beba

Cigareta? Nikada više!



Svaka trudnica morala bi da se odrekne pušenja, a isto bi trebalo da učini i njen partner, jer je to najvažnije što možete da učinite da biste zaštitili i bebino i svoje zdravlje. Pasivno pušenje veoma je opasno za bebe jer znatno povećava rizik od brojnih oboljenja disajnih organa. Deca su mnogo osetljivija na toksične materije iz duvanskog dima, jer se još uvek fizički razvijaju i brže dišu od odraslih osoba (to znači da udišu veću količinu dima).

NE BUDITE PASIVNI
Ukoliko neko od članova vašeg domaćinstva puši, efekti po dete su loši i ugrožavaju njegovo zdravlje. Primera radi, ako beba provede sat vremena u zadimljenoj prostoriji, udahnuće isti broj opasnih hemijskih materija kao da je popušilo nekoliko cigareta. Deca pušača sklonija su da kasnije u životu steknu ovu lošu naviku.
Nemojte misliti da ćete zaštititi dete ako pušite izvan kuće ili u prostoriji u kojoj ono ne boravi. U kosi i odeći zadržava se veća količina toksina koju vaše dete može da udahne. U jednom istraživanju otkriveno je da se nikotin, kao osnovni sastojak duvanskog dima, nalazi čak i u domaćinstvima osoba koje puše izvan doma, a u organizmu deca iz ovih porodica utvrđeno je prisustvo osam puta više nikotina nego u organizmu mališana čiji su roditelji nepušači. Čestice nikotina koje pušači unesu u dom na odeći i u kosi, prenose se i na igračke, posteljinu, nameštaj, podne prostirke ili lebde u vazduhu, sve dok ih dete ne udahne.

OPASNOSTI KOJE PUŠENJE DONOSI VAMA
Pušenje je nesumnjivo najčešći uzrok nastanka raka pluća, ali ova loša navika može da izazove i druge bolesti, kao što su:
* Bolesti disajnih organa
Osim najteže posledice – kancera pluća – pušenje uzrokuje hronična oboljenja pluća, kao što su bronhitis i emfizem (proširenje pluća).
* Druge vrste malignih bolesti
U 30% slučajeva nastanka kancera, uključujući rak grla, grlića materice, želuca, jetre i bešike, pušenje se pokazalo kao dodatni faktor rizika koji ubrzava proces nastanka bolesti.
* Srčani udar
Žene pušači, koje uzimaju i kontraceptivnu pilulu, deset puta su sklonije moždanom udaru, infarktu i drugim srčanim oboljenjima. Inače, samo pušenje povećava rizik od nastanka srčanog udara čak tri puta!
* Ugrožena plodnost
Pušenje smanjuje mušku i žensku reproduktivnu sposobnost za 30%, a kod žena ubrzava pojavu menopauze.
* Starenje
Pušenje ubrzava starenje kože, uzrokuje oboljenja desni, boji zube i narušava vid.

ŠTETNOST NIKOTINA ZA PLOD
Pušenje tokom trudnoće može da poveća rizik od preranog porođaja, pobačaja i smrti ploda. Udisanjem duvanskog dima u organizam trudnice dospeva više od 4.000 štetnih hemijskih materija, uključujući ugljen monoksid. Te materije ulaze u krvotok smanjujući količinu kiseonika potrebnog bebi.
Eksperti tvrde da pušenje redukuje količinu kiseonika u krvotoku za 15%, zbog čega postoji realan rizik od rađanja bebe čija će telesna masa biti ispod proseka. Takođe, postoji dokaz o povećanom riziku od pojave bronhitisa, astme, ekcema, respiratornih problema i iznenadne smrti beba čije su majke pušile tokom trudnoće.

OPASNOSTI ZA BEBE I DVOGODIŠNJAKE
Prema potvrđenim statistikama, čak 42% dece živi u domaćinstvima u kojima neko od članova porodice puši. Ova su deca (ni kriva ni dužna) izložena riziku od nastanka brojnih oboljenja disajnih organa, ali i drugih. Bebe koje su izložene uticaju duvanskog dima, podložnija su prehladama, bronhitisu i astmi od mališana koji imaju sreće da tokom detinjstva udišu čist vazduh. Osim toga, deca pušača podložnija su oboljevanju od meningitisa i nastanku učestalih infekcija uha (uključujući nagomilavanje tečnosti u srednjem uhu, što može da ošteti sluh) od dece nepušača.

KAKO DA PRESTANETE DA PUŠITE?
Priznajemo, odvikavanje od pušenja nije lako. Nikotin je materija koja uzrokuje oslobađanje dopamina u mozgu (hemijska materija koja izaziva dobro raspoloženje) i koja stvara zavisnost.
Zbog toga, prestanak pušenja može da se manifestuje i kao apstinencija od bilo kojeg drugog opijata: pojavljuju se nervoza, uznemirenost, depresija, otežana koncentracija, poremećaj sna, pojačan apetit i neizdrživa potreba da se zapali cigareta. Sve su to privremena osećanja, ali lakše ćete ih prebroditi uz stručnu pomoć. Oni koji odluče da ostave duvan mogu da se odluče za neku od prihvaćenih metoda: akupunktura, hipnoza, nikotinske žvake i flasteri, biljne kapi, granule, specijalne muštikle, ispiranje usta srebro-nitratom…

Prestanak pušenja tokom trudnoće
Za veliki broj žena pušača, vest da su ostale u drugom stanju najjači je motiv da prestanu da puše. Međutim, to je i vreme kada im je potreban savet o izboru bezbednih pomoćnih sredstava kao i o ublažavanju simptoma apstinencije. Da biste naprivili dobar izbor, obratite se svom lekaru.

Pomoćna sredstva za prestanak pušenja
* Terapija zamene nikotina zasniva se na kontrolisanoj primeni supstanci sličnih nikotinu (pa i nikotina), ali u malim količinama. Važno je napomenuti da se tokom primene ove terapije pacijent ne izlaže štetnom dejstvu katrana, ugljen monoksida i drugih toksičnih komponenti duvanskog dima. Pomoćna sredstva ove terapije (flasteri, žvakaće gume, inhalatori, tablete) mogu da se kupe u apotekama bez lekarskog recepta, ali je ipak poželjno da se obratite lekaru, a naročito ako želite da se odviknete od pušenja tokom trudnoće.
Nikotinski nazalni sprej odgovarajući je izbor za “teške” pušače, koji osećaju naglašene simptome apstinencije, a primenjuje se od 10 do 15 puta dnevno. Ipak, ovo sredstvo odvikavanja nije preporučljivo za primenu u trudnoći.

* Alternativne terapije
Akupunktura i hipnoterapija efikasne su i bezbedne metode odvikavanja od pušenja. Prvi se zasniva na dejstvu na akupunkturne tačke, čime se postepeno umanjuje potreba za cigaretama (do potpunog gubitka), a hipnoterapijom se kontrolisano deluje na centre u mozgu koji regulišu navike. Razumljivo, obe metode treba da vrši osoba koja ima neophodne kvalifikacije za obavljanje lečenja akupunkturom (na primer, centar “Vitalis” u Beogradu), odnosno hiponoterapije (na primer, “Perfekt Derma”, Gajeva 17, Novi Sad).


Moja beba

Carski rez: za i protiv



Iako Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da jedna zemlja ne bi trebalo da ima više od 15 odsto carskih rezova godišnje, to u Srbiji nije slučaj pa se čak 30 odsto porođaja završi sa carskim rezom

Razlozi protiv: češći respiratorni problemi kod beba, povećan rizik za nastanak tromboze i infekcije spoljašnjih i unutrašnjih rezova, sporija adaptacija beba zbog anestetika, problemi sa laktacijom, otežano dojenje i uspostavljanje prvog kontakta sa bebom, duži oporavak, teže oslobađanje masnih naslaga u području ispod reza i definitivno loš izbor ako želite više od dvoje dece.

Razlozi za: blizanačke trudnoće, nesrazmere između veličine ploda i širine karlice, nepravilnog srčanog ritma, kada beba kreće da izlazi karlično, nedostatka kiseonika kod bebe, odvajanja posteljice i placente i kod porodilja koje imaju patološki strah od bola.

Zapamtite: Carski rez je komplikovana operacija koja nosi rizike kao i svaka druga hirurška intervencija. Za majku i bebu prirodni porođaj je najzdraviji, a carski rez je nešto čemu se pribegava samo u slučajevima kada prirodni porođaj iz nekog od navedenih razloga nije moguć.

moja beba

**************************************************************************************

Carski rez - tehnologija za vrijeme poroda

Tijekom poroda može doći do različitog razvoja situacije. Zbog kratkoće vremena u takvim slučajevima bilo bi dobro da razumijete proceduru i zahvate koje bi vam mogli predložiti. Zato je najbolje da se unaprijed informirate o tehnologiji i zahvatima koji se koriste učestalo pri porodima. Kratak naglasak već je stavljen na epiziotomiju, kirurški rez na ženskim genitalijama.

Više o epiziotomiji možete saznati u sljedećim tekstovima: Epiziotomija, Razotkrivena epiziotomija - mitovi i istine i Kada je epiziotomija opravdana?

U američkim bolnicama čak više od 20% žena «ne rađa» djecu, nego rezanjem «izvade djecu iz njih». Stoga je mudro da se prije vašeg termina poroda informirate o tom kirurškom zahvatu. Nema boljeg izraza za kirurški pristup rođenju djeteta carskim rezom jer je to osnovno načelo svih operacija – «izreži i izvadi». Neki porodničari su toliko oduševljeni ovim načinom poroda da ga čak više prakticiraju nego vaginalni porod.

Nedavno objavljen članak u jednom eminentnom medicinskom časopisu ozbiljno predlaže da carski rez postane rutina, za sve porode, a da žene koje su i dalje dovoljno «budalaste» da žele normalan vaginalni porod, moraju pisati zahtjev za tim. Drugi članak, također objavljen u jednom autoritativnom medicinskom časopisu, pokušao je dokazati da bi bilo opasno smanjiti broj od 20-tak posto carskih rezova, ali dokazi su bili vrlo pristrani i nisu se temeljili na znanstvenim istraživanjima. Treći pak članak inzistira da se ženama dopusti rađanje carskim rezom na njihov zahtjev iako za to ne postoje medicinske indikacije.

U međuvremenu je objavljena i knjiga koja promovira carski rez kako bi «žene zadržale tinejdžerski tonus vagine, a da doktori mogu iznijeti medicinske razloge koji bi zadovoljili osiguravateljska društva koja pokrivaju troškove operacije». Dakle, vaša malena vagina za zadovoljenje seksualnog partnera trebala bi biti prva briga, a i u redu bi bilo da doktori lažu i varaju osiguranje. Kako krasan kirurški pristup porodu!

Što je znanstvena istina o carskom rezu? Usporedite što vam je rečeno u sljedećim, znanstveno potvrđenim informacijama. Još jednom napomenimo najvažnije (dok dobivate informacije o ovom kirurškom zahvatu). Prvo pitanje je: koliko je ovaj zahvat siguran?

Morate svratiti pozornost na sva, pa i manje važna pitanja i na količinu rizika. Mi sada govorimo o velikom abdomenalnom kirurškom zahvatu koji sobom nosi i veliki rizik.

Čak je 4-8 puta veća mogućnost smrti rodilje tijekom carskog reza, nego kod poroda vaginalnim putem. Iako zahvat izgleda rutinski, pri planiranom carskom rezu, bez opravdanih medicinskih indikacija, smrtnost rodilja je dvostruko veća nego kod vaginalnog poroda.

Mogućnost  raznih komplikacija je daleko veća, kao što je npr. slučajni rez mokraćnog mjehura ili ostalih unutarnjih organa, a 20 % žena ima šansu da nakon operacije dobije postoperativnu infekciju. Posljedica infekcije je povišenje tjelesne temperature rodilje zbog kojih se moraju i na djetetu napraviti neke pretrage (od običnog vađenja krvi do kompliciranog vađenja likvora iz kralježnice).

Rađanje putem carskog reza također utječe na kasniju mogućnost ponovnog rađanja odnosno na smanjenje šanse da žena ponovo zatrudni. Kod takvih slučajeva veća je šansa da žena ima izvanmatričnu trudnoću, stanje koje nikada ne rezultira rađanjem živog djeteta. Takva trudnoća je po život opasna za  ženu. Ukoliko je ponovna trudnoća uredna i iznešena do kraja, ipak postoje dvije veće komplikacije do kojih može doći tijekom poroda, a koje mogu ugroziti njen život i život djeteta: položaj posteljice koji onemogućuje izlazak djeteta i ljuštenje (odvajanje) posteljice prije rođenja djeteta.

Dok su neke žene voljne preuzeti rizik nad zdravljem svoga tijela, teško da će ikoja žena preuzeti rizik nad zdravljem ili životom svoga djeteta smo zbog udobnosti ili da bi izbjegla bolne trudove. Stoga je spominjanje rizika za  dijete rođeno carskim rezom jako važno. Prilikom izvođenja samog kirurškog reza postoji čak 5 % šanse da se skalperom slučajno ozlijedi (zareže) i dijete. Pošto iz djetetovih pluća ne dolazi do potpunog istiskivanja plodne vode, kao što se to spontano događa  prilikom vaginalnog poroda, mnoga djeca rođena carskim rezom imaju poremećaje rada dišnog sustava što je veliki «ubojica» novorođenčadi.

Budući da doktori nisu uvijek baš tako dobri u procjenjivanju koliko bi željeli biti, dogodi se da, iako koriste ultrazvuk, pogriješe u određivanju zrelosti i starosti ploda. Iako je trudnoća dovoljno dugo trajala (relativno), prečesto se carski rez napravi prerano, što rezultira rođenjem nedonoščeta. Prerano rođenje je također veliki «ubojica» djece, a velike su šanse i za njihova mentalna oštećenja.

Teško je zamisliti da bi žena, nakon što sazna sve informacije o rizicima za zdravlje svoga djeteta i sebe, i dalje inzistirala roditi carskim rezom iako za to nema medicinski opravdanog  razloga. Porodničari se priključuju pobjedničkoj strani «prava žene na slobodan izbor» što je u mnogim slučajevima dobro, osim tendencije kada se nameće pravo ženine odluke SAMO za stvari koje bi opstetričari ionako željeli napraviti. Naprimjer, znanstveni dokazi već godinama preporučuju vaginalni porod nakon prijašnjeg carskog reza (zvan VBAC- vaginal birth after cesarean) radije nego ponovljeni carski rez. Ali doktori nisu to nikad podržali, već radije ponavljaju  carski rez. Vršiti pritisak na ženu da izabere operaciju za koju nema medicinskih indikacija, koliko je smiješno, toliko je i opasno. Utemeljno je, legalno i etički da pacijent ima pravo odbiti  bilo koji zahvat, pa čak i medicinski opravdan, ali pacijenti nisu nikad imali pravo IZABRATI liječnički ili kirurški zahvat koji NIJE indiciran, već bespotreban. Doktori nisu obvezani izvršiti medicinski neopravdanu operaciju. Pravo žene na slobodan izbor je jasno ograničeno medicinski utemeljenim razlozima.


Izvor: http://www.midwiferytoday.com
Tekst prevela: Renata M.

izvor: roda.hr

Vaše telo posle porođaja

Bez sumnje ste se navikli na trudnoću tokom prethodnih devet meseci i sada se možda osećate čudno, kako fizički tako i emotivno. Vodite posebnu brigu o sebi sve dok potpuno ne zacelite, a potom se možete koncentrisati na vraćanje tela u kondiciju.

Fizičke promene koje doživljavate nakon porođaja mogu predstavljati pravi šok. Imaćete kontrakcije materice i obilno krvarenje, verovatno praćeno bolom, utrnulom međicom i grudima tvrdim poput stene. Od samog truda koji ste uložili u rađanje mogli biste se osećati kao da ste upravo izdržali deset rundi sa bokserom teške kategorije. Iako ste izgubili dobar deo stomaka, on bi i dalje mogao biti veliko razočaranje. Opušten je i vrećast, pa se pitate da li će se ikada ponovo zategnuti. U isto vreme, velike količine hormona koji vam više nisu potrebni za održavanje trudnoće, mogle bi učiniti vaše emotivne reakcije nepredvidivim. Ako ste nervozni ili depresivni, podsećajte se da će ti simptomi proći čim se vaše telo oporavi od porođaja. Međutim, važno je da zatražite pomoć ako vam nešto ne deluje ispravno ili ako vas brine.

Posleporođajni bolovi

Odmah nakon bebinog rođenja, osećaćete jake bolove u abdomenu, slične menstrualnim bolovima. Ovi bolovi nazivaju se posleporođajne kontrakcije materice, a izaziva ih ispuštanje oksitocina, hormona koji pokreće porođajne kontrakcije čiji je zadatak da skupi matericu i smanji krvarenje.

Znak materice koja se skuplja

Kada izbacite posteljicu, vaša materica će težiti oko jednog kilograma. U roku od šest nedelja, postaće 95 procenata lakša. Ukoliko dojite bebu, materica će se brže smanjivati jer se tokom dojenja oslobađa više oksitocina. Do kraja prve sedmice, vrh materice biće na pola puta između vašeg pupka i vrha stidne kosti. Dve nedelje nakon porođaja, nećete moći da osetite vrh materice. To je zadivljujući proces kada imate u vidu veličinu materice na kraju trudnoće dok su u njoj bile beba, posteljica i plodova voda. Materica će zauvek ostati veća nego pre trudnoće, ali kad jednom povratite jačinu mišića abdomena, to niko neće primećivati, pa čak ni vi.

Olakšavanje bolova

Neprijatnost posleporođajnih kontrakcija trebalo bi da opada sa svakim novim danom. Ako su vam potrebni lekovi za ublažavanje bola, ibuprofen i paracetamol su bezbedni čak i ako dojite. Ne preporučuje se uzimanje aspirina jer on pojačava krvarenje, a dospeće i u vaše mleko, pa može naškoditi bebi. Ukoliko vam pomenuti lekovi ne pomognu, napomenite to svom lekaru. Tople kupke mogle bi vam pomoći, ali se ne preporučuju sve dok krvarenje ne prestane.

Iscedak

Nakon porođaja,  izbacivaćete krv,  sluz i tkivo iz materice.  Ovo pražnjenje, koje se naziva lohije, čišćenje ili pranje, biće veoma obilno pošto krvarenje dopire sa mesta na kom je bila pričvršćena posteljica. Biće tamnocrveno, prilično gusto i možda će sadržati krupne ugruške krvi. Može biti naročito obilno kada ustanete iz kreveta.

Promene toka – Pranje može trajati i do šest sedmica, ali će isticanje postepeno slabiti, a boja će mu se menjati u cvrenkastobraon, potom u žućkastu, a na kraju će biti gotovo bistro. Za upijanje koristite uloške, nikako tampone. Ispočetka ćete možda morati da ih menjate svaki put kada odete u toalet. Odmah recite lekaru ukoliko krvarenje naglo postane obilnije,  jarkocrveno, ako sadrži neobično velike ugruške ili je neprijatnog mirisa pošto bi to mogao biti znak infekcije.

Bol i oticanje

Nakon porođaja, područje genitalija biće otečeno, bolno i razvučeno. Ako ste imali dug, težak porođaj, ušivanje ili epiziotomiju, osećaćete mnogo bola i nelagodnosti. Radite vežbe za jačanje mišića karličnog dna od prvog dana kako biste povratili tonus mišića i potpomogli zarastanje rane.

Održavanje higijene

Neophodno je da vam područje genitalija bude beskprekorno čisto kako biste izbegli infekciju. Menjajte uložak bar na četiri do šest sati kako biste osvežili to područje i proverili koliko je krvarenje. Uvek perite ruke pre i nakon pranja područja međice i nakon menjanja uložaka.

Teško mokrenje

Nakon porođaja, možda ćete otežano mokriti, naročito tokom prva 24 časa. Možda uopšte nećete osećati potrebu za mokrenjem, a može se desiti da i pored potrebe nećete moći da mokrite. Veoma je važno da ispraznite bešiku u roku od šest sati nakon porođaja da biste izbegli infekciju urinarnog trakta. Uzimajte dosta tečnosti, ustajte i šetajte čim vam to bude dozvoljeno jer će vam to pomoći da povratite funkciju bešike.

Neprijatnost u dojkama

Čak iako odlučite da ne dojite bebu, hormonske promene koje pripremaju grudi za dojenje i dalje će postojati. Hipofiza počinje proces laktacije lučeći hormon prolaktin. Kada taj prosec počne, beba podstiče proizvodnju mleka svojim čestim sisanjem. Bez obzira da li dojite bebu ili ne, dva do četiri dana nakon porođaja vaše dojke će postati krupnije i čvršće i možda će vas boleti dok se pripremaju za proizvodnju mleka.

Olakšavanje bola u dojkama – Dok su vam dojke prepunjene, nosite grudnjak odgovarajuće veličine koji im pruža dobru podršku kako bi vam bilo udobnije. Neki stručnjaci čak preporučuju nošenje grudnjaka dvadeset četiri sata dnevno tokom ovog perioda. Pre dojenja bi vam moglo pomoći tuširanje veoma toplom vodom ili stavljanje toplih kompresa na dojke. Od vlažne toplote mlečni kanali će se proširiti, a kada beba povuče mleko će slobodnije isticati i vaše dojke će biti oslobođene pritiska.

Gubitak težine

U proseku ćete posle porođaja izgubiti oko 5 kilograma, što zvuči divno dok se ne pogledate u ogledalo i ugledate ogromne grudi, razvučeni stomak i obešenu kožu. Telo upravo tako i treba da izgleda nakon porođaja. Vaše grudi se pripremaju za dojenje, stomak štrči zbog tečnosti koja se zadržala u tkivu i zbog materice koja se još nije smanjila na prvobitnu veličinu. Koža visi jer je razvučena, kao i zbog gubitka tonusa mišića. Tokom vremena, vaše telo će se vratiti u oblik pre trudnoće. Struk će vam možda biti nešto širi, ali zdrava ishrana i odgovarajući režim vežbi učiniće čudo. Ono što je sigurno, za vreme dojenja nemojte držati dijetu.

Tekst je preuzet iz knjige “Biblija trudnoće” izdavačke kuće “Alnari”

Ne delite krevet sa bebom!




Bebe mlađe od tri meseca osam puta češće umiru od SIDS-a ako spavaju u istom krevetu s roditeljima, pokazala je nova studija. Istraživanje naučnika sa univerzitetu u Glazgovu trajalo je čitave četiri godine. U tom periodu ispitani su roditelji preko stotinu dece koja su umrla od sindroma iznenadne smrti u kolevci (SIDS). Studija je pokazala da je kod bebe do jedanaeste nedelje starosti povećan rizik od smrti u kolevci bez obzira na to jesu li roditelji pušači ili ne i da li su deca dojena. Otkrili su i to da je 52% beba koje su umrle provele barem nekoliko poslednjih noći u roditeljskom krevetu, dok je 20 % roditelja reklo da su deca bila u njihovom krevetu upravo noć pre smrti. DŽon Mekluri, glavni u istraživačkom timu, kaže: “Sve donedavno smo smatrali da je spavanje u roditeljskom krevetu rizično samo ukoliko su roditelji pušači. Međutim, ova studija potvrđuje da je to veliki rizik bez obzira na pušačke navike njihovih roditelja.”
Savet lekara koji su učestvovali u ovom istraživanju jeste da nije opasno držati bebu u krevetu dok se hrani ili mazi, ali da se nakon toga obavezno mora vratiti u krevetić. To je posebno važno u prva tri meseca života jer se rizik od smrti u kolevci značajno smanjuje nakon tog perioda. Studija objavljena u časopisu “Journal of Pediatrics” otkriva da u Velikoj Britaniji godišnje umre između 350 i 400 beba, dok je u Škotskoj prošle godine zabeleženo 29 slučajeva. Što se naše zemlje tiče, nema podataka o tome koliko je beba umrlo na ovaj način, ali se zna da je problem prisutan, naročito u seoskim sredinama.

Moja beba

9 GREŠAKA KOJE ČINE (skoro sve) MLADE MAME





Biti mama neponovljivo je iskustvo i do sada ste se sigurno i same u to uverile. Ali, i one najsavršenije ponekad mogu da pokleknu pred izazovima materinstva i naprave poneku grešku. Evo najčešćih…

Nije nam namera da vam ovim tekstom solimo pamet i otkrivamo “mlaku vodu”, već da vam ukažemo na sve ono što možete promeniti u svojoj svakodnevnici i na taj način sebi i drugima olakšati život.

Greška 1: VERUJETE U SVE ŠTO VAM SE KAŽE
Čim beba dođe u kuću, novopečenim roditeljima počnu da “sole pamet”. Saveti pljušte sa svih strana, često su i oprečni, a vi ih poput “sunđera” upijate i ne znate kome da verujete. Lekar vam kaže da dojite bebu kada ona to zatraži, patronažna sestra tvrdi da treba da se držite određene satnice, a majka vam toplo savetuje da bebu “naučite reda” od najmanjih nogu. Prijateljica vam savetuje da date bebi cuclu, dok druga opet tvrdi da je bolje da sisa palac… I umesto da postanete “bogatiji” za tuđe iskustvo, samo ćete se sludeti i početi da mislite kako sve radite pogrešno.
Šta da činite: Pustite “promaju” kroz uši, zahvalite se na savetima, a onda radite prema svom instinktu. On je nepogrešiv. I zapamtite: sve dok vaša beba lepo ručka, spava, napreduje i deluje veselo, ni u čemu niste pogrešili.

Greška 2: MISLITE DA DRUGI PRETERUJU
“Veruj mi, draga, ne stižem ni u toalet da odem!”, rečenica je koju ste sigurno čuli od prijateljice koja je nedavno postala mama. Tada ste sigurno pomislili: “Ma, preteruje! Pa, nije rodila čudovište, već bebu!”. Međutim, kada i sami postanete mama, shvatićete da je govorila istinu, ali i to da se njene reči odnose samo na prvih šest nedelja bebinog života.
Šta da činite: Tačno je da ćete stalno biti zauzeti oko bebe, ali to ne znači da uopšte nećete imati slobodnog vremena. Dobra organizacija je ključ svakog posla, pa i ovog.

Greška 3: ZABORAVLJATE NA SVOJE POTREBE
Prvih nekoliko nedelja svaka mama “robuje” potrebama svog deteta, ali to ne znači da treba u potpunosti da zaboravi na svoje. Postoje periodi u toku dana kada se beba dobro nasisa, pa odspava i po tri-četiri sata. Tada i vi možete da se opustite, odremate, nazovete prijateljicu i proćaskate, provedete pola sata u kupatilu… Ne morate sedeti pored kreveca dok beba spava strahujući da će se svakog minuta probuditi (ako se to i dogodi, čućete njen plač).
Šta da činite: Svakog dana ukradite malo vremena i posvetite ga sebi, bolje ćete se osećati.

Greška 4: SVE VIDITE U NAJGOREM SVETLU
Potpuno je normalno da strahujete za zdravlje i bezbednost najdražeg bića, ali to ne znači da treba da jurite kod lekara svaki put kada beba kine ili joj se zacrveni guza, niti da paničite ako, okrećući glavicu, “zabije” nosić u madrac. Većina mladih mama živi u stalnom strahu da će se bebi nešto strašno dogoditi, da će se ugušiti, dobiti upalu pluća…
Šta da činite: Posmatrajte, osluškujte, nadgledajte, ali nemojte da paničite! Bebe su mnogo snažnije i otpornije nego što izgledaju.

Greška 5: NEDOVOLJNO SPAVATE
Svi odreda (pa i mi) savetuju vam da vreme dok beba spava iskoristite za odmor. Međutim, vi osećate krivicu zbog toga jer niste oprali sudove, kupatilo je u neredu, bebine benkice nisu ispeglane…
Šta da činite: Poslovi vam nikuda neće pobeći! Zamolite nekoga od ukućana da ih obavi umesto vas. Imajući u vidu sve što ste prošli tokom trudnoće, porođaja i nakon njega, imate puno pravo na to.

Greška 6: UPOREĐUJETE SVOJU BEBU SA DRUGOM DECOM
Potpuno je pogrešno misliti da s vašom bebom nešto nije u redu zbog toga što ni u šestom mesecu nisu počeli da joj niču zubići, dok je dete vaše prijateljice prvi zubić dobilo već sa četiri meseca. Ako vam neko kaže kako njegova beba već stoji, a ima samo osam meseci, ne obazirite se na to – i vaša će stati na noge onda kada bude bila spremna za taj “poduhvat”.
Šta da činite: Tokom prve godine života bebe se razvijaju različitim tempom, ali do drugog rođendana među njima neće biti mnogo razlike. Zato, uživajte u svom detetu i ne opterećujte se drugim bebama.

Greška 7: PONAŠATE SE PREVIŠE ZAŠTITNIČKI
Poznata je stvar da mame u svemu vide opasnost, pa i tamo gde je nema. Normalno je da ćete preduzeti sve da zaštitite dete od onoga što može da mu naškodi, ali se pri tom ne morate ponašati kao “mama manijak”. Ne morate stalno iskuvatati bebinu cuclu i flašicu, dovoljno je da ih nekoliko puta na dan operete pod mlazom vruće vode. Nije potrebno da koristite dezinfekciona sredstva za čišćenje i održavate kuću sterilnom, jer je dokazano da bebe koje rastu u takvoj sredini češće obolevaju od alergija i astme u odnosu na one koje su rasle u normalno čistoj sredini.
Šta da činite: Ako do sada niste čuli za poslovicu “sve što je preterano, nije dobro”, krajnje je vreme da je usvojite i primenite u svakodnevnom životu.

Greška 8: ŽELITE SVIMA DA UDOVOLJITE
Bez obzira na to da li imate samostalno domaćinstvo ili živite u zajednici sa svojim ili muževljevim roditeljima, imate potrebu da se dokažete na svim životnim poljima: kao supruga, majka, domaćica, snaja… Želite da držite sve konce u svojim rukama i budete jednako dobri u svim pobrojanim ulogama. Ali, avaj! Ubrzo shvatate da je to nemoguće, te počinjete sebi da prebacujete kako ste nesposobni i nespretni i kako se sve vaše prijateljice bolje snalaze od vas.
Šta da činite: Ne postavljajte pred sebe nemoguće ciljeve! Za početak, dovoljno je da vodite računa o bebinim i svojim potrebama, dok je sve ostalo manje važno. Možda zvuči sebično, ali je istinito. Što pre to shvatite, bolje je po vas!

Greška 9: ZABORAVLJATE DA VREME BRZO PROLAZI
Mada se većini novopečenih mama čini da u prvih nekoliko meseci bebinog života nisu ništa drugo radile osim što su dojile, loše spavale i bile konstantno umorne, taj period bebinog (i njihovog) života, veoma je važan i vredan pamćenja. Nažalost, zbog mnogobrojnih obaveza i silne brige oko deteta, većina roditelja zaboravlja da rečju i slikom ovekoveči ovaj period.
Šta da činite: Vodite beleške o svemu što se dešava, a ako imate “tehničkih” mogućnosti, snimajte bebu kamerom ili je slikajte fotoaparatom svakih nedelju dana. Jednog dana, kada dete poraste, bićete veoma ponosni na
svoje delo.

A. Bajazet

Moja beba

Ishrana odojčeta sa navršena 4 meseca

Žitarice su prva hrana za odojče. Odličan su izvor gvožđa, vitamina B i kalorija koje su bebi potrebne za pravilan rast i razvoj. Prve žitarica koje se daju su pirinčane i kukuruzne, lako su svarljive i izazivaju najmanje alergija, pošto ne sadrže gluten. U početku treba davati malu količinu žitarica zbog mogućnosti nastanka alergijskih reakcija. Količinu žitarica postepeno povećavati do količine do 120/150 ml.

Obrok uvek davati kašičicom, nikad pomocu flašice, kako bi se smanjio rizik od nastanka karijesa. Povrće je izvor vitamina i minerala neophodnih za rast i razvoj. Povrće se uvodi polovinom petog meseca. Preporučuje se da prvo povrće bude blagog ukusa kao što su krompir i šargarepa, a zatim bundeva, grašak, karfiol, tikvice... Kada je u bebinu ishranu uvedeno povrće, treba početi sa uvođenjem voća. Voće se daje u obliku sokova i kaša. Kiselo voće se ne preporučuje, pošto može da dovede do iritacije digestivnog sistema. Davanje bobičastog voća treba odložiti do navršenih godinu dana zbog visoke alergenosti.

MESO je neophodan izvor gvožđa u ishranu se uvodi sa navršenih šest meseci. Zbog lakšeg gutanja, meso treba davati sa povrćem i to najpre pasirano, potom gnječeno pa seckano. Od mesa odojčetu dajemo piletinu, ćuretinu, junetinu, teletinu. Nakon mesa, u ishranu se uvodi žumance; počinje se sa ¼ tvrdo kuvanog, koje se kombinuje sa žitaricama ili povrćem. Belance se uvodi nakon prve godine.
ŠTA TREBA IZBEGAVATI U PRVIM MESECIMA NEMLEČNE ISHRANE

Pšenicu, jaja, citrusno voće zbog alergija.
Spanać, cvekla, tamno zeleno povrće, imaju visok nivo nitrata koji smanjuju bebin hemoglobin. U ishranu se uključuje tek posle drugog povrća.
Med ne uvoditi pre druge godine, jer ponekad sadrže spore bakterije Clostridium botulinum, koja izaziva teška oboljenja kod odojčadi.
Hranu ne treba soliti, pošto odojčad nemaju sklonost ka slanoj hrani, pa dodavanje soli može da optereti njihove bubrege.
NUTRITIVNE PREPORUKE


Počnite sa uvođenjem čvrste hrane u uzrastu od 4 do 6 meseci.
Postepeno uvodite novu hranu.
Ne insistirajte na dovršenju obroka po svaku cenu.
Ako beba ne želi novu hranu, ne forsirajte, pokušajte opet za par dana.
Hranu spremajte kod kuće, jer je ukusnija, zdravija i sadrži manje skroba, šećera i vode od onih u teglicama.
Nemojte dodavati so i šećer.
Hranu servirati na sobnoj temperaturi, ne sme da stoji duže od dva sata.
Dobro očistite voće i povrće, sa mesa skinite žilice i kožu.
Kuvajte hranu u malo vode i tu vodu koristite za pravljenje pirea.
Bebu hranite u vreme vašeg obroka.
RASPORED OBROKA:

Odojče uzrasta od 4 meseca:

Rano jutro:   podoj ili mlečna formula
Doručak:    podoj ili mlečna formula
Ručak:    podoj ili mlečna formula
Kasno popone:    žitarice
Večera:    podoj ili mlečna formula
Pre spavanja:    podoj ili mlečna formula


Odojče uzrasta od 5 meseci:

Rano jutro:   podoj ili mlečna formula
Doručak:   podoj ili mlečna formula
Ručak:    pire od povrća
Kasno popodne:    žitarice
Večera:   podoj ili mlečna formula
Pre spavanja:   podoj ili mlečna formula
Izmedju obroka:    razblažen voćni sok


Odojče uzrasta 5,5 meseci:

Doručak:    žitarice sa voćem ili podoj
Ručak :    pire od povrća
Kasno popodne:    voćni sok ili pire od voća
Večera:    žitarice
Pre spavanja:    podoj ili mlečna formula


Odojče uzrasta 6 meseci:


Rano jutro:    podoj ili mlečna formula
Doručak:    žitarice sa voćem
Ručak:    meso sa povrćem
Kasno popodne:    voćni sok
Večera:    žitna kaša
Pre spavanja:    podoj ili mlečna formula


Odojče uzrasta od 7 meseci:

Rano jutro:    podoj ili mlečna formula
Doručak:    palenta sa jogurtom
Ručak:    meso ili kuvano žumance sa povrćem
Kasno popodne:    voćni sok ili pire od voća
Večera:    žitna kaša
Pre spavanja:    podoj ili mlečna formula





Ishrana od 8. do 12. meseca

Dnevni obrok odojčeta sa navršenih osam meseci:
Rano jutro:    podoj ili adaptirana formula
Doručak:    žitarice ili kuvano žumance, jogurt, integralna kifla
Užina:    voćni sok
Ručak:    meso ili riba sa povrćem
Užina 2 :    voće
Večera:    pita ili pasta sa sirom


Dnevni obrok odojčeta od 9 do 12 meseci:


Rano jutro:    podoj ili adaptirana formula
Doručak:    žitarice sa jogurtom
Užina:    voćni sok
Ručak:    meso, riba, povrće
Užina 2:    voće
Večera:    palenta, makaroni ili štrudla sa sirom, jabukama...