"Veg" otvorio fabriku televizora i klima uređaja u Železniku


Kompanija “Veg” otvorila je danas fabriku LCD-LED televizora i klima uređaja u Železniku. Vrednost investicije iznosi preko šest miliona evra, od čega je 2,5 miliona evra sredstava iz Fonda za razvoj Republike Srbije.

Jovića Đurić, direktor kompanije “Veg”, zahvalio se Ministarstvu i Fondu za razvoj na finansijskoj podršci.

 

 

- Oni su doprineli da ova fabrika danas radi. Trenutno je u njoj zapsoleno 35 ljudi, a fabrika ima kapacitet za 500 ljudi - rekao je Đurić.

 

Kako “Veg” proizvodi već nalaze u prodaji u zemljama u okruženju, domaćom proizvodnjom očekuje se lakši prodor i na ostala tržišta, a najpre Rusije i Belorusije.

 

Nebojša Ćirić, ministar ekonomije, na otvaranju je izjavio da mu j zadovoljstvo  što se posle dužeg vremena nalazi u prvoj srpskoj fabrici televizora.

 

- Država je prepoznala da je ovo kompanija koja je zaslužila da joj se pomogne u pokretanju proizvodnje. Očekujemo da u narednih mesec dana bude pokrenuta proizvodnja i klima uređaja, kao i da u narednih nekoliko meseci ovde bude zaposleno 150 ljudi - rekao je Ćirić.

 

Ćirić je istakao i da u narednom periodu očekuje da ovde bude pokrenuta i proizvodnja usisivača.


- Onda ćemo imati pravog domaćeg proizvođača elektronske opreme - dodao je ministar.

Izvor: Blic

Ćirić: Za Ju-Es stil sve opcije su na stolu


Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić osvrćući se na situaciju u Ju-Es stilu izjavio je da je danas prvi sastanak Radne grupe, te da su sve opcije na stolu.

- Ostavio bih vremena da radna grupa u određenom roku izađe sa konkretnim predlozima - rekao je Ćirić.

 

Vlada Srbije u utorak je formirala Radnu grupu za održanje proizvodnje u kompaniji Ju-Es stil Srbija sa  ciljem da se nađe najbolje rešenje za tu kompaniju, sve zaposlene u njoj, kao i za održanje proizvodnog procesa.


Kompanija Ju-Es stil saopštila je ranije da su njeni finansijski rezultati neprihvatljivi i da nastoji da istraži sve mogućnosti u cilju poboljšanja trenutne situacije.

 

"Ju-Es stil Srbija" je 9. januara skratila radnu nedelju, tako što većina zaposlenih u kompaniji ima jedan dan plaćenog odsustva nedeljno, uz naknadu za taj dan u iznosu od 60 odsto od njihove pune zarade. Kako je tada objašnjeno, trenutna ekonomska kriza značajno je uticala na tržište čelika i na porudžbine kupaca.
 

Kompanija, pored smederevske železare, ima još tri celine - u Šapcu, Kučevu i Luku Smederevo, a ukupno je zaposleno oko 5.400 radnika.

Izvor: Blic

Usaglašena cena izgradnje mosta kod Beške - 5,64 milijardi


Putevi Srbije i austrijska "Alpina" potpisali su memorandum kojim je usaglašena cena izgrađenog novog mosta preko Dunava kod Beške od 5,64 milijarde dinara, izjavio je Slavoljub Tubić, pomoćnik generalnog direktora Javnog preduzeća ''Putevi Srbije''.

Memorandumom su usaglašene 42 od ukupno 43 stavke u pregovorima o usaglašavanju cene, rekao je Tubić u četvrtak uveče za Tanjug i dodao da je dokument potpisan 24. januara ove godine u Beogradu.


Tubić je kazao da je još preostalo da se partneri dogovore da li je bilo opravdano produženje roka izgradnje mosta, na osnovu čega će ''Alpina'' pokušati da traži dodatni novac.
 

Tubić je rekao da je osnovnim ugovorom iz 2006. o izgradnji mosta, bila predviđena cena od 2,9 milijarde dinara i da je do sada isplaćeno oko 43 miliona evra.
 

Ministar infrastrukture i energetike Milutin Mrkonjić je ranije izjavio novinarima da je razlika u ceni mosta nastala, jer je taj objekat građen po savremenom standardu "žuti Fidik", koji predviđa da se izvođaču poveri posao na osnovu idejnog projekta i da on posle izradi glavni projekat.
 

Ministar Mrkonjić je kazao da zbog toga nisu unapred mogli da budu predviđeni svi neophodni radovi, jer je u pitanju veliki most dugačak 2,2 kilometra plus pristupne saobraćajnica.

Izvor: Blic

Uskoro gradnja autoputa od Preljine do Takova


Gradnja deonice autoputa na Koridoru 11 od Preljine do Takova kod Gornjeg Milanovca mogla bi da počne već ove godine, izjavio je za Tanjug predsednik Skupštine Čačka Veljko Negovanović.

Očekuje se da budući autoput od Beograda do Čačka bitno rastereti sada veoma prometnu Ibarsku magistralu.


Sredstvima budžeta Srbije već se gradi deonica izmedju Uba i Lajkovca, a deo od Ljiga prema Preljini dužine oko 50 kilometara finansiraće se inostranim kreditima o kojima se pregovara sa azarbejdžanskim i turskim firmama.


Tim povodom u Čačku su pre desetak dana boravili predstavnici azerbejdžanske kompanije "AZ Vird", koja se već priprema da uđe u posao na trasi budućeg autoputa između Ljiga i Preljine.


Domaćin im je bio vlasnik čačanske firme "Miloš trans" Milovan Ostojić, koji je i gradski odbornik.


- Došli su po preporuci poslovnih partnera, interesujući se za poslovni prostor, i mi smo im ponudili 150 kvadratnih metara u novogradnji, s tim da ga, u znak dobrodošlice, pola godine koriste besplatno, a omogućili smo im i da se susretnu sa gradskim rukovodstvom -  objasnio je Ostojić.


Gosti iz Azerbejdžana su najavili skoro raspisivanje konkursa, i to u Čačku, za prijem 300 radnika građevinske struke, od inženjera do arimrača, betoniraca i drugih zanimanja.


Planira se da radovi izmedju Ljiga i Preljine budu izvođeni uporedo sa pod-deonicama Ljig - Boljkovci, Boljkovci - Takovo i Takovo-Preljina.


Predviđeni radovi na ovoj deonici trebalo bi da koštaju oko 500 miliona evra, da počnu u marta i da budu završeni tokom 2015.


Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić i ministar ekonomskog razvoja Azerbejdžana Šahin Mustafajev potpisali su 25. januara Sporazum o ekonomskoj i tehnološkoj saradnji između vlada dveju zemalja, koji će omogućiti kreditiranje Koridora 11 pod povoljnim uslovima.


Ukoliko sve bude prema planu, početak radova se očekuje krajem prvog kvartala ove godine, najavio je Ćirić, po završetku dvodnevne posete Azerbejdžanu.

Izvor: Blic

EBRD finansira Železnice Srbije kreditom od 95 miliona evra


Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) saopštila je danas da će podržati reformu "Železnice Srbije" kreditom od 95 miliona evra za modernizaciju pruge na Koridoru 10.

Kako se navodi u saopštenju, iz kredita sa državnim garancijama finasiraće se modernizacija 14 kilometara pruge od Glavne železničke stanice u Beogradu do Resnika i još 50 kilometara pruge na ključnim sektorima Koridora 10.

Projekat će omogućiti povećanje bezbednosti, brzine kretanja vozova i pouzdanosti putničkog i teretnog saobraćaja u Srbiji.

Direktor EBRD za transport i infastrukturu Tomas Mejer kazao je da potpisivanjem petog sporazuma o saradnji sa "Železnicom Srbije" banka promoviše dalju reformu železničkog sektora u Srbiji.

Investicija EBRD u "Železnicu Srbije" biće podržana i donacijom od oko 1,5 miliona evra za tehničku pomoć u restrukturiranju i komercijalizaciji tog državnog preduzeća.

Generalni direktor "Železnice Srbije" Milovan Marković ocenio je da će kredit pomoći poboljšanju železničkog saobraćaja u Srbiji otklanjanjem "uskih grla" u beogradskoj železničkoj mreži i modernizacijom južnog kraka pruge na Koridoru 10.

- Investicija EBRD omogućiće poboljšanje kvaliteta, bezbednosti, i brzine saobraćaja na prugama u Srbiji, približavanjem međunarodnim standardima - istakao je Milovanović.

U ranijim investicijama, EBRD je "Železicama Srbije" obezbedila ukupno 317 miliona evra za modernizaciju voznih sredstava i infrastrukturu kao i za podršku restrukturiranja kompanije.

Kako se navodi u saopštenju, od početka poslovanja u Srbiji, EBRD je plasirala oko 2,9 milijardi evra u razne sektore srpske privrede i mobilisala dodatna ulaganja u iznosu od preko šest milijardi evra.

Izvor: Blic

Dinar u ponedeljak najslabiji od početka godine


Dinar će u ponedeljak nastaviti pad prema evru i to za 40 para ili 0,4 odsto, a zvanični srednji kurs će biti 106,1874 dinara za evro, njegova najslabija vrednost od početka ove godine, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

Tokom vikenda važiće srednji kurs od petka, prema kome jedan evro vredi 105,7674 dinara.


Do sada je najslabiji srednji kurs dinara prema evru ove godine bio 105,8694, a zabeležen je 5. januara.
 

Dinar je od početka godine bio najjači 11. januara kada je srednji kurs bio 103,6922 dinara za evro.
 

Na mesečnom nivou dinar će u ponedeljak biti slabiji prema zajedničkoj evropskoj valuti za 1,5 odsto, a na godišnjem za 1,9 odsto.
 

Indikativni kurs dinara prema dolaru u petak je bio 80,8431 dinara za jedan dolar i za 0,1 odsto je slabiji nego prethodnog dana.
 

U odnosu na pre mesec dana dinar je prema dolaru bez promene, a u odnosu na pre godinu dana je slabiji za šest odsto, objavila je NBS.



Izvor: Blic

Laganin: U 2012. oko milijardu i po evra stranih investicija


Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) nastojaće ove godine da održi lidersku poziciju Srbije u regionu po visini stranih ulaganja, izjavio je danas Tanjugu direktor Agencije Božidar Laganin, uz napomenu da se po tom osnovu očekuje priliv u našu zemlju oko milijardu i po evra.

Laganin je rekao da je tu projekciju priliva stranih investicija dala Narodna banka Srbije (NBS), a u fokusu stranih investitora će i dalje biti automobilska i elektronska industriju, kao i sektor infromaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji.


On je kazao da su to sektori koje je do sada prepoznala Vlada Srbije kao perspektivne i zbog toga ih podržala kroz program podsticanja direktnih stranih investicija.
 

Izbori privlače investicije

Laganin je napomenuo da je ova godina izborna, što će svakako uticati na privlačenje stranih investicija u Srbiju i istakao da će SIEPA nastaviti sve svoje aktivnosti na pružanju podrške stranim investitorima u obezbeđivanju svih administrativnih zadataka, različitih dozvola i odobrenja na svim nivoima.

"Naša ambicija je da i u 2012. uprkos svim izazovima odgovorimo adekvatno na novonastalu ekonomsku situaciju i uspemo da 'prebacimo' 1,5 milijardi evra", istakao je direktor SIEPA.
 

Srbija je uprkos ekonomski teškoj 2011. ostvarila izuzetan rezultat, naglašava Laganin, jer je imala veći priliv stranih ulaganja od svih zemalja bivše Jugoslavije zajedno.
 

On nije isključio da smo možda imali veći priliv stranih investicija i od Rumunije, koja ima tri puta veće tržište od našeg i članica je Evropske unije, s obzirom da se još ne zna konačna vrednost stranih ulaganja u Srbiju prošle godine.
 

Laganin je naveo da je, prema podacima NBS, priliv u 2011. zaključno sa oktobrom iznosio oko 2,3 milijarde dolara, ali da još uvek nedostaju podaci naše carine i da su dosta veliki prilivi ostvareni u uvozu, prvenstveno mašina i opreme potrebnih za rad kompanija.
 
Zastoj investicija iz SAD

On je kazao da je u prethodnom periodu došlo do investicionog zastoja sa kompanijama iz SAD zbog odsustva naše saradnje sa Američkom korporacijaom za osiguranje privatnih ulaganja u inostranstvu (OPIK) iz Vašingtona. Razlog za to su bili procesi koji su vođeni između Agencije za privatizaciju Srbije i biznismena Srbe Ilića u vezi sa preduzećem "Srbijaturist", što je sada rešeno, rekao je direktor SIEPA izrazivši očekivanje da će u prvoj polovini ove godine biti odblokirana saradnja sa američkim investitorima i nastup naših firmi na američkom tržište, kao i da će se povećati obim ekonomske saradnje Srbije i SAD.

On je kazao da je dobar deo opreme za Fijat automobile Srbije stigao u drugoj polovini prošle godine, što još nije evidentirano.
 

"Godina iza nas je potvrdila da je moguće i u otežanim uslovima ostvariti dobre rezultate", istakao je Laganin dodajući da treba imati u vidu da svetska ekonomska kriza utiče na kompanije, kojima je Srbija atraktivna zbog nižih troškova i povoljnije investiocnog okruženja.
 

Strane kompanije su u 2011. započele u našoj zemlji, kako je naveo Laganin, blizu 90 investicionih projekata, a najveći prilivi su zabeleženi iz zemalja članica EU - Austrije, Nemačke, Italije, Grčke...
 

Laganin je rekao da su sve strane investicije u 2011, svaka na svoj način, značajne za našu zemlju, ali je ipak izdvojio dolazak "Benetona", "Boša", kompanije "Svarovski" i "Kupertajersa" koji će uskoro početi proizvodnju u Kruševcu.
 

"Strane kompanije koje posluju u Srbiji, a pogotovo one koje proširuju poslovanje, naši su najbolji ambasadori... jer se dobar glas daleko čuje", naglasio je Laganin.

Izvor: Blic

NIS ulaže 43 miliona evra za istraživanja nafte u 2012.

U Vojvodini ali i u drugim delovima Srbije južnije od Save i Dunava u toku su istraživanja nafte i gasa, koje sprovodi Naftna industrija Srbije (NIS) koja će u ovoj godini u te projekte uložiti oko 43 miliona evra.

Na području Zrenjanina i okolnih sela trenutno su u toku 3D seizmička ispitivanja.
Projekat je započet u oktobru 2011. i radovi će trajati do februara ove godine.
Tokom 2012. će 3D seizmika biti izvođena i na području Kikinde na prostoru od 350 kvadratnik kilometara (km2) i Itebeja (250 km2).


Pored toga, 2D seizmička ispitivanja će biti izvođena na istražnim prostorima Srem (200 km2), Bačka-Srem (150 km2), Kovačica (150 km2) i Moravski rov (500 km2).

 

    Nafta se uglavnom, kako objašnjavaju stručnjaci, nalazi u sedimentnim stenama u kojima su se taložili organski ostaci iz kojih nastaje ta sirovina, a teže se može naći u brdovitim predelima gde je dolazilo do različitih nabiranja i tektonskih poremećaja

Cilj sprovođenja ovih istraživanja, koja predstavljaju osnovnu metodu istraživanja nafte i gasa, je da se sagleda geološka građa i definiše geološki model, odnosno izdvoje najperspektivnije lokacije za buduća detaljna istraživanja nafte i gasa, kazali su u NIS.
 

Na osnovu rezultata tih istraživanja biće definisani potencijalni lokaliteti za istražno bušenje.
 

U Srbiji se za istraživanje nafte i gasa najviše koristi metod vibracije, gde se na osnovu uređaja koji vibriraju na površini zemlje, i na osnovu talasa koji se na taj način proizvode, utvrđuje da li i na kojim dubinama ima nafte i gasa.
 

Zahvaljujući opsežnim 2D seizmičkim istraživanjima, urađenim tokom 2010, locirane su četiri istražne bušotine u Srbiji na kojima se radilo tokom prošle godine - Majdan i Turija u Vojvodini, a u Srbiji južno od Save i Dunava, Ostrovo i Jelica-1 (kod sela Vrdila, u blizini Kraljeva), koja se još uvek buši.
 

 

Na tom prostoru je ove godine u planu bušenje još jedne istražne bušotine, Jelica-2 kod mesta Samailo.
 

Ispitivanje bušotine Majdan-x-2 potvrdilo je postojanje gasa i kondenzata (lake

nafte).
 

Na Ostrovu je potvrđeno gasno ležište, dok su rezultati bušenja na bušotini Tud-1 (Turija duboko) potvrdili geološku strukturu.
 

Očekuje se da će radovi na bušotini Jelica-1 trajati do početka februara, posle čega sledi ispitivanje bušotine koje će utvrditi da li ima komercijalnih ležišta nafte i gasa na tom području i kolike su rezerve.
 

U ovoj godini u planu je bušenje i četiri istražne bušotine na prostoru Vojvodine - Velike Livade, Itebej, Srbobran i Lokve.
 

Osim istraživanja, NIS otvara i nove, razradne bušotine na već postojećim naftnim poljima u Srbiji.
 

Na jednom od radilišta koje je posetila ekipa Tanjuga, radnici, NIS-ovi stručnjaci, inženjeri i geolozi rade punom parom u potrazi za naftom.


Platforma sa bušaćim postrojenjem i oko 15 radnika i stručnjaka NISa završavaju rad na jednoj bušotini, posle čega se ona oprema uređajima za proizvodnju nafte i pušta u eksploataciju.

Izvor: Blic

U PIO godisnje se uplacuje 70 milijardi za socijalna davanja


Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić izjavio je danas da bi transferi iz budzeta prema Fondu za penzijsko-invalidsko osiguranje (PIO) bili godišnje gotovo 70 milijardi dinara manji, ukoliko bi razna socijalna davanja i i sredstva namenjena Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja, bili izmešteni iz Fonda PIO.

"U budućnosti treba razmišljati o tome jer se dogadja da penzije kao kategorija 'trpe' kritiku - kako uzašno mnogo opterećuju državu, a pomenuti izdaci nisu pare koje idu za penzije", rekao je potpredsednik Krkobabić u izjavi Tanjugu.
 

Krkobabioć je naglasio da treba napraviti razliku izmedju penzija, koje su ekonomska kategorija i predstavljaju sredstva koja se isplaćuju na osnovu uplaćenog doprinosa, i socijalnih kategorija i davanja iz Fonda PIO koja idu po tom osnovu.
 

"Tudja nega i pomoć za obolela, iznemogla i ostarela lica je čista socijalna kategorija, koja mora da se redovno i bez zaostatka isplaćuje, ali ne iz Fonda PIO već treba da bude izmeštena u sektor socijalne zaštite i pomoći, kao i kategorija korisnika telesnog oštećenja. Tih korisnika ima dosta i sredstva nisu zanemarujuća. Oko 75.000 lica su korisnici tudje nege i pomoći i oko 86.000 korisnici telesnog oštećenja", precizirao je Krkobabić.
 

Krkobabić je objasnio da ovaj predlog ne treba okarakterisati kao njegov zahtev, već da samo želi da predoči o čemu se tačno govori kada se polemiše koliko Fond PIO opterećuje državni budžet.
 

Potpredsednik Vlade se osvrnuo i na debatu koja se u domaćoj javnosti "otvorila" o dobitnicima nacionalne penzije i kriterijumima na osnovu kojih su ih dobili, i konstatovao da gradjanstvo s pravom postavlja to pitanje.
 

Uz napomenu da problem ne treba pojednostavljivati, Krkobabić je ocenio da je Uredba o bližim uslovima i načinu dodele priznanja za vrhunski doprinos kulturi koja to reguliše, "brzopleto doneta", ali da on ne dovodi ni jednog trenutka u pitanje posebnu nacionalnu penziju kao priznanje društva, odnosno države za izuzetan doprinos pojedinca u oblasti kulture, umetnosti, nauke, rada i drugih delatnosti.

"Zaista smatram da nije bilo dubljeg promišljanja koji je to poseban društveni doprinos, da zaslužuje i nacionalnu penziju. Kad nekog odlikujete najvišim državnim odlikovanjem ili odajete priznanje, taj treba da je to zaslužio i da javnost to priznaje", rekao je Krkobabić.
 

Prema Krkobabiću, takvih doprinosa koja su od nacionalnog i medjunarodnog značaja ima u svakom zanimanju, medjutim to je ipak izuzetno mali broj ljudi.
"Da uzmemo kao primer slikare. Imamo veliki broj slikara, ali samo je nekolicina u ovoj zemlji vrhunskih, koji su dobili svetska, evropska i naša priznanja i ostavili vidljiv trag iz svoje oblasti u svetu. Znači, takav pojedinac zaslužuje posebnu nacionalnu penziju kao priznanje ", objasnio je Krkobabić.
 

Potpredsednik Vlade je ocenio da ukoliko se pitanje dodele nacionalnih penzija "svede na to da je to dodatak na penziju, radi obezbedjivanja socijalne sigurnosti, onda je to promašena stvar".
 

"Tu onda cilj nije postignut, jer mi imamo stotinu hiljada onih koji primaju penzije ispod granice izdržljivosti, i ukoliko je pitanje socijale, onda bi se i te kategorije gradjana našle tamo", kazao je Krkobabić.
 

Krkobabić je na pitanje o predlogu da se sudijima Ustavnog suda penzija obračunava po poslednjoj plati, kazao kako smatra da taj predlog "mora biti neprihvatljiv" i sa stanovišta Ustavnog suda, kao ozbiljne institucije i sa stanovišta sistema koji podrazumeva odredjenu solidarnost.. .
 

"Taj zahtev je smešan", pre svega zato što je reč o stručnim i odgovornim ljudima iz najviše pravne ustanove u zemlji, koji sebi takvu nesmotrenost ne bi smeli da dozvole," prokomentarisao je potpredsednik Vlade.


Uz podsećanje da je iz pravosudja stigao još jedan zahtev, da javni tužioci imaju beneficirani radni staž, Krkobabić je rekao da treba utvrditi da li postoje elementi koji potvrdjuju takav zahtev - opasnost, pretnje po bezbednost, drugi rizici i slično.
Krkobabić je povodom dolaska delegacije Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiju, 2. februara, kazao da treba da bude održan sastanak sa predstavnicima Vlade, na kome će biti razjašnjeno da li je država Srbija ispoštovala dogovor u vezi sa nivom budžetskog deficita i javnog duga.
 

"Nadam se da će vlada Srbije raščištiti nejasnoće koje su nastale izmedju podataka koje ističe MMF i one kojima mi raspolažemo i da ćemo pokazati da nije došlo do probijanja te da nema rizika u tom pravcu. Očekujem da će MMF produžiti aranžman kao jedan stepen sigurnosti naše države", rekao je Krkobabić.
 

"Mislim da nema takvih poremećaja koji bi doveli MMF u situaciju da odustane od ovog aranžmana", zaključio je Krkobabić.

Izvor: Blic

Paneta otkrio da je Bin Ladena odao pakistanski lekar


Vašington - Američki sekretar odbrane Leon Paneta izjavio je da je zabrinut zbog načina na koji se pakistanske vlasti ophode prema lekaru koji je pomogao Amerikancima da se pronadje vodja Al Kaide Osama bin Laden, javio je danas AFP.

Pakistanski lekar Šikal Afridi uhapšen je i optužen za izdaju, podseća francuska agencija.


U intervjuu za americku tv mrežu Si-B-Es (CBS) u emisiju "60 minuta", koja će biti emitovana u nedelju, Paneta je rekao da je Afridi, u stvari, radio za američku obaveštajnu službu.
 

Afridi je vodio program vakcinisanja, preko kojeg je američka Centralna obaveštajna agencija došla do uzorka DNK i potvrde da je vodja Al Kaide prisutan u objektu.
 

Dr Afridi je radio u Abotabadu, gradu u kome je ubijen Bin Laden, koga američka vlada smatra organizatorom terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine.
 

Američka specijalna jedinica "Mornaričke foke" ubila je Bin Ladena 2. maja prošle godine u tom mestu severno od prestonice Islamabada, njegovo telo je kasnije bačeno u more.
 

- Veoma sam zabrinut zbog toga šta Pakistanci rade s pojedincima koji su, u stvari, pomogli da se dodje do podataka, veoma korisnih za tu operaciju - rekao je Paneta u delu intervjuu koji će u celini biti emitovan sutra.
 

- On ni u kom slučaju nije počinio izdaju prema Pakistanu - dodao je Paneta i rekao da Pakistan i SAD saradjuju u borbi protiv terorizma i da je greška da se pakistanska vlada tako ponela prema lekaru koji je pomogao u tome.
 

Paneta je kazao da još veruje da je neko od pakistanskih vlasti znao da se Bin Laden krije u toj zemlji, ali da nema dokaze za to.
Zbog toga, rekao je Paneta, američka vlada nije prethodno obavestila Pakistan da će izvšiti upad na posed gde se nalazio Bin Laden.

Izvor: Blic