Bajec: Budžetska zaduženja u skladu sa dogovorom sa MMF


Savetnik premijera Srbije Jurij Bajec izjavio je danas da su zaduženja države, planirana budžetom Srbije za 2012. godinu, u skladu sa dogovorom sa Međunarodnim moneternim fondom (MMF).

"Očekujem da će u razgovorima sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji u Beograd dolaze početkom februara, biti otklonjeni razlozi zbog kojih je ta institucija odložila reviziju aranžmana iz predostrožnosti sa Srbijom", rekao je Bajec agenciji Beta.

 

Kancelarija MMF-a je saopštila da je odložila prvu reviziju aranžmana sa Srbijom jer nivo zaduživanja u budžetu za 2012. premašuje dogovorene granice.

 

MMF je naveo da izdavanje državnih obveznica i garancija i projektovana primena investicionih projekata u 2012. premašuju granice deficita i javnog duga predviđene ugovorenim programom na osnovu kojeg je Srbiji odobren aranžman iz predostrožnosti u vrednosti 1,1 milijarde evra.

 

Prema dogovorenom programu, budžetski deficit Srbije u 2012. godini trebalo bi da bude 4,25 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), javni dug do 45 odsto BDP, a privredni rast 1,5 odsto.

 

Bajec je istakao da je neopravdana bojazan MMF-a da u budžetu Srbije za 2012. godinu ima elemenata koji bi mogli da ugroze dogovorene granice budžetskog deficita i javnog duga.

 

"Planirane državne grancije odnose se na investicione projekte koji doprinose privrednom rastu, kao što su izgradnja gasovoda ili sištema za navodnjavanje", objasnio je Bajec.

 

On je dodao da se u dogovorene okvire budžetskog deficita i javnog duga uklapa i planirano izdavanje državnih obveznica u vrednosti 300 miliona evra.

 

"To je maksimalni iznos zaduženja po osnovu izdavanja državnih hartija od vrednosti, u slučaju da bude teškoća u izmirenju tekućih obaveza budžeta, ali je moguće da taj iznos bude i manji", rekao je Bajec.

 

Srbija, kako je podsetio, ne planira da povlači novac od MMF po osnovu aranžmana iz predostrožnosti.

 

"Pozitivna rezvizija aranžmana sa MMF za Srbiju nije značajna zbog novca koji bi po tom osnovu mogla da koristi već zbog kredibiliteta zemlje i poruke koja se time salje investitorima i učesnicima na finansijskom tržištu", naglasio je Bajec.

Izvor: Blic

Izvoz u Rusiju veći za 57 odsto, deficit i dalje visok


Izvoz iz Srbije u Rusiju povećan je lane za 57 procenata i za 11 meseci je dostigao 754,2 miliona dolara, ali je deficit na srpskoj strani i dalje visok blizu 1,5 milijardu dolara, saopštila je Privredna komora Srbije.

Ukupna robna razmena Srbije i Ruske Federacije (RF) iznosila je nešto više od tri milijarde dolara, za 25 odsto više u odnosu na 11 meseci godinu dana ranije, rekao je Dejan Delić, stručni saradnik u PKS.

 

Uvoz iz RF povećan za oko 17 odsto, sa nominalnom vrednošću od 2,25 miliona dolara. Rusija je šesti izvozni partner Srbije sa učešćem od oko 6,9 odsto, a prvi uvozni sa učešćem od oko 12,6 procenata.


- Pokrivenost uvoza izvozom iznosi oko 33 odsto - kazao je Delić.


Na rusko tržište najviše se iz Srbije izvoze podni pokrivači i tapete, jabuke, dizalice, olovne akumulatore, bakarne cevi, gume, lekovi… Iz Rusije se uvoze najviše energenti - nafta i gas koji čine 80 odsto srpskog uvoza, zatim aluminijum, propan, ulja, cigarete…


Delić je naglasio da razmenu Srbije i RF karakteriše međusobna bescarinska trgovina za oko 99 odsto roba iz Carinske nomenklature. Stručnjak PKS je podsetio da je u julu 2011. potpisan protokol kojim je dodatno liberalizovan Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije iz 2000.

Izvor: Blic

Povoljniji uslovi za kupovinu "fijat punto klasika" u 2012.


Kupovina automobila domaće proizvodnje biće subvencionisana, prema novoj Uredbi Vlade Srbije, umanjenjem prodajne cene za 1.000 evra kroz program „staro za novo", saopštila je danas Fabrika automobili Srbija (FAS).

Novom Uredbom Vlade Srbije koja je objavljena u „Službenom glasniku" 20. januara, a stupila na snagu dan kasnije, cene "fijat punto klasika" uz korišćenje programa „staro za novo" i subvenciju od 1.000 evra sada su 5.799 evra za "fijat punto klasik aktual".


"Fijat punto klasik dinamik" A/C košta 9.099 evra, a "fijat punto klasik dinamik" LPG A/C 7.749 evra u dinarskoj protivrednosti na dan uplate.


Vlada Srbije povećala je na 1.000 evra subvencije za proizvodnju, odnosno kupovinu putničkih vozila domaće proizvodnje za sve tipove motora.


Prethodnom Uredbom iznosom od 1.000 evra subvencionisana je proizvodnja, odnosno kupovina "fijat punto klasika" s pogonom na tečni naftni gas (TNG), a sa 600 evra verzije s pogonom na bezolovni benzin i evrodizel, navedeno je u saopštenju.


Iz FAS-a podsećaju da program „staro za novo" mogu da koriste vlasnici svih vozila proizvedenih pre 1. januara 2001. Stara vozila ne moraju biti registrovana, ni u voznom stanju.

Izvor: Blic

Most Zemun-Borča biće završen u oktobru 2014.


Most Zemun-Borča preko Dunava biće završen, u roku i prema planu, u oktobru 2014. godine, kazali su danas predstavnici Vlade Srbije, gradskih vlasti i gradilišta.

Gradilište novog mosta preko Dunava, koji gradi kineska kompanija CRBC, prvog dana kineske Nove godine obišli su zamenik predsednika Vlade Srbije Ivica Dačić, predsednik Skupštine Grada Beograda Aleksandar Antić, ambasador Kine u Beogradu DŽang Vanšue i po posebnoj želji kineskih radnika glumac Velimir Bata Živojinović.


Dačić je novinarima na gardilištu kazao da su prihvatili poziv kineskih radnika da prvi dan kineske Nove godine provedu zajedno i ispunili im veliku želju da upoznaju glumca Batu Živojinovića, koji je u Kini poznatiji kao Valter.


- Strateško opredeljenje Srbije je da gradi dobre odnose sa Kinom - kazao je Dačić i izrazio želju da ova godina zmaja donese puno uspeha i ostravarenje nacionalnih i državnih ciljeve prijateljskim narodima obe zemlje.

 

Dačić je dodao da će Srbiju i Kinu očekuje realizacija i drugih velikih ekonomskih projekata, kao što je revitalizacija termoelektrane u Kostolcu.


Predsenik Skupstina Beograda Aleksandar Antić kazao je da je most Zemun-Borča od strateškog značaja za grad i da će rešiti saobraćajne probleme i teretni saobraćaj izmestiti iz centra Beograda.


On je rekao da će novi most omogućiti da se Beograd razvija i na levoj obali Dunava i da će tu nastati "treći Beograd" o kome se, kako je naveo, odavno priča.


Antić je kazao da na zemuskoj strani nije završena eksproprijacija zemljišta sa još 27 porodica i dodao da će rešenje biti pronađeno u roku koji neće ometati planirane radove.


Prema rečima Antića, 45 odsto poslova na gradnji mosta i pristupnih saobraćajnica uradiće firme iz Srbije.


Ambasadro Kine u Srbiji Džang Vanšue kazao je da Kina ceni prijateljske odnose sa Srbijom i da poseta srpskih zvaničnika gradilištu mosta govori o koliko napora Vlada Srbije ulaže da se taj projekat realizuje.


- Nadam se da će u budućnosti politički odnosti doprineti još boljim ekonomskim odnosima Srbije i Kine", kazao je ambasador.


Oduševljenje na gradilištu izazvao je dolazak Velimira Bate Živojinovića, sa kojim su svi radnici iz Kine hteli da se slikaju, a mnogi su tražili i autograme.


Živojinović je od njih na poklon dobio najpoznatiju kinesku rakiju, kineski zeleni čaj i ručno radjenu svilenu maramu.


Glumac je kazao da je za radnike pripremo poklon od 100 litara vina i 25 litara rakije, ali da mu je kineski vrh zatražio da taj poklon ne donosi.


Živojinović je kazao da je u Kini popularniji nego u Srbiji i da ne ne može sam da šeta Pekingom kada televizije jave da je u poseti.


- Ovih nekoliko kilometara mosta nije ništa za kineske radnike naspram onih koje grade u svojoj zemlji - kazao je Živojinović.


Grad Beograd i kompanija CBR su sklopili ugovor o projektovanju i gradnji mosta Zemun-Borča u aprilu 2010. godine, a kamen temeljac je tri meseca kasnije položen na zemunskoj strani.


Vrednost potpisanog ugovora je 170 miliona evra, koje će sa 85 odsto kreditirati kineska Eksim banka, dok će preostalih 15 odsto obezbediti Republika i Grad.


Gradnja mosta počela je u oktobru 2011, a rok za izgradnju mosta dugog 1.482 metra sa pristupnim saobraćajnicama je tri godine.


Predstavnici CRBC su kazali da most ternutno grade 134 radnika, a da će ih kada radovi budu u punom jeku, na gardilištu biti oko 260.


Do sada je izgradjen privremeni most dug 781 metar na levoj obali Dunava, kod Borče, a gradnja privremenog mosta sa zemunske strane očekuje se u prvoj polovini ove godine, nakon završetka eksproprijacije.


Gradnju mosta obavljaju radnici iz Kine, a na izgradnji prisupnih saobraćajnica ukupne dužine 21 kilometar, angažovani su radnici preduzeća "Ratko Mitrović".

Izvor: Blic

Banke ubeđuju građane da se zaduže za više od pola plate


Od početka godine banke u Srbiji krenule su u novu potragu za klijentima jer im je prostor za to otvorila promena klasifikacije pozajmica koja je na snagu stupila 1. januara. U tome im pomaže i činjenica da više nema ograničenja visine rate prema zaradi, što omogućava još veće zaduživanje klijenata.

Tako je Beograđanku Ljiljanu M. pre nekoliko dana zatekao telefonski poziv iz banke sa ponudom da uzme novu pozajmicu iako u toj banci već ima kredit sa ratom koja dostiže 50 odsto njenih primanja.

 

- Pozvala me je službenica banke i odmah krenula da mi predstavlja šta sve imaju novo u ponudi i da mi nudi da uzmem kredit. U toj banci nemam tekući račun već račun namenski otvoren da bih primala penziju iz Francuske. Na osnovu toga već su mi odobrili gotovinski kredit za koji plaćam ratu koja iznosi 50 odsto visine penzije. Kada sam joj rekla da imam taj kredit, ona je proverila u kompjuteru i radosno mi rekla da nema veze i da mogu da uzmem još jedan - kaže Ljiljana M.
 

Duplo veća zaduženost u odnosu na 2006.
Građani Srbije u proseku za bankarske i lizing usluge duguju 818 evra, što je 2,2 puta više od prosečnog primanja koje iznosi 379 evra. Najveći deo odnosi se na kredite, 733 evra, slede kreditne kartice 49 evra, minus po tekućem 29, dok za lizing šest evra. Pre pet godina, u proseku zaduženost je iznosila 401 evro, što znači da smo uspeli da se duplo više zadužimo.

U bankama kažu da je njihova praksa da u određenim periodima pokreću kampanje za pojedine tipove kredita. Kako objašnjavaju u Sosijete ženeral banci, uobičajeno je da se one vezuju za trenutno interesovanje klijenata, kao što su turistički krediti u vreme godišnjih odmora, a gotovinski krediti i platne kartice kada su praznici.
 

- Nekad je razlog pokretanja kampanje aktuelna situacija, kao što je na primer za refinansirajući kredit sa grejs periodom od 24 meseca pokrenuta nakon prošlogodišnje inicijative premijera da banke pomognu klijentima koji imaju poteškoća sa otplatom zaduženja - naglašavaju u Sosijete ženeral.
 

Keš krediti u Srbiji su i te kako popularni, jedino za njih nema pada tražnje. Građani ih vole jer mogu tim novcem da raspolažu kako god zažele, a bankari, što je i logično, jer su među najskupljim proizvodima. Godišnje efektivne kamatne stope iznose i do 34 odsto. Praksa pokazuje, kažu u Hipo Alpe-Adrija banci, da je klijentima najkorisnije da budu informisani o gotovinskim zajmovima.
 

Ukoliko banka nudi kredite tako što službenik banke poziva telefonski građanina, kako ističe Nikolaos Koulompouros, direktor Sektora za keš kredite i kreditne kartice Eurobanke EFG, oni to čine pozivajući samo svoje klijente. Ističe da se poštuju svi zakonski propisi.

 

Naravno, kredite nude i kada klijent poseti ekspozituru, indirektno kroz promotivne materijale ili direktno u razgovoru sa službenikom banke.
 

- Ne postoji univerzalni pristup. Kreditna ponuda je skoro uvek personalizovana i sačinjena na osnovu informacija dobijenih od klijenata i aktuelne ponude. Krediti koje uglavnom nudimo su refinansirajući, keš, dozvoljeni minus i kreditne kartice. Ako klijent koristi neki kreditni proizvod u banci, predlažemo mu prebacivanje plate uz sniženje aktuelne kamatne stope - kaže Koulompouros.
 

Ranije klijenti nisu mogli da uzmu kredit čija rata premašuje 30 odsto primanja (50 odsto kod stambenih kredita). Međutim, izmenom propisa utvrđeno je da klijent može i više da se zaduži jer nakon odbitaka svih kreditnih opterećenja treba da ima dovoljno raspoloživog novca za minimalnu potrošačku korpu (29.573 dinara). Ostali kriterijumi najčešće su regulisani internim procedurama banke, a najviše zavise od procenjenog rizika naplate.
 

Dobro razmisliti
U bankama mudro odabiru kome će da ponude novo zaduženje. Njima je bitnije da je klijent platežno sposoban nego da samo odobre kredit.
- Iako je suština vrlo jednostavna, teško je realizovati šta je želja, a šta potreba. Naravno, ako želimo kredit, treba se zapitati da li nam je i potreban. Važno je da se shvati da kredit nije prihod i da ne smemo da se oslonimo na to da od njega živimo. To je privremena mera. Kad se to razume, ne može da se uđe u problem - kaže Dušan Uzelac, urednik sajta kamatica.com.

- Važeća metodologija računanja kreditne sposobnosti građana podrazumeva oduzimanje iznosa minimalne potrošačke korpe za prvog odraslog člana domaćinstva od visine mesečnih primanja - objašnjavaju u Banci Intezi.
 

Najčešće banke imaju internu metodologiju obračuna kreditnog opterećenja. Tako u Volks banci maksimalno zaduženje kod stambenih i kredita za rekonstrukciju je 50 odsto primanja, a u retkim slučajevima može ići i do 60 odsto. Najveće zaduženje kod keš i potrošačkih zajmova može biti od 30 do 40 odsto u odnosu na primanja, a u slučaju auto-kredita najviše do 50 odsto.
 

Na pitanje da li je na višak novca uticala odluka NBS da izmeni klasifikaciju za pojedine kategorije kredita, koja je počela da se primenjuje od 1. januara, Nikolaos Koulompouros odgovora da je NBS svojom regulativom bankama dala veću slobodu u smislu odredivosti kreditnog zaduženja klijenata, odnosno “viška” koji mogu da plasiraju.

Izvor: Blic

U četvrtak Telekom Srbija stoprocentno domaći


Grčka telekomunikaciona kompanija OTE u četvrtak, 26. januara i zvanično prestaje da bude vlasnik 20 odsto akcija Telekoma Srbija, koji toga dana prelazi u stoprocentno domaće vlasništvo, jer će grčkom operatoru biti isplaćena kupoprodajna cena od 380 miliona evra, saznaje danas Tanjug.

Istoga dana biće obavljen i prenos akcija u Centralnom registru, sa grčkog OTE-a na srpski Telekom, u kome će država imati 80 odsto akcija, a Telekom Srbije 20 procenata.


Za finansiranje otkupa akcija Telekom Srbija je uzeo kredit od 470 miliona evra, od konzorcijuma banaka.


Od ukupne sume tog zajma, 320 miliona evra namenjeno je otkupu 20 odsto akcija OTE-a u korist Telekoma, a 150 miliona evra za refinansiranju postojećeg kredita Telekoma.


U četvrtak će u Predsedništvu Srbije biti održana svečana ceremonija prenosa akcija, sa OTE-a na srpski Telekom, u prisustvu predsednika republike Borisa Tadića, premijera Mirka Cvetkovića, a najavljeno je i učešće i generalnog direktora dve kompanije - Branka Radujka i Majkla Camasa.


OTE i Telekom Srbija su u decembru 2011. godine u Atini potpisali ugovor o preuzimanju 20 odsto akcija grčke kompanije za telekomunikacije, a Upravni odbor i Skupština akcionara Telekom Srbije su polovinom decembra 2011. odobrili tu transakciju.

Izvor: Blic

Bajatović: Neće biti poskupljenja gasa


Generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović izjavio je danas da gas za potrošače u Srbiji neće poskupeti, uprkos povećanju cene tog energenta u svetu, zahvaljujući pre svega sporazumu sa ruskim partnerom.

Gas neće poskupeti jer je u poslednjem ugovoru, zaključenom pre očekivanog dugoročnog sporazuma sa Rusima, "Srbijagas" dobio popust od 12 odsto, što je praktično omogućilo da se rast svetske cene gasa uopšte ne oseti u Srbiji, rekao je Bajatović novinarima, posle potpisivanja ugovora o saradnji tog javnog preduzeća i Ekonomskog fakulteta u Subotici.


Bajatović je napomenuo da je gas za naše tržište čak i nešto pojeftnio, ali kako je objasnio nema uslova da se potrošačima snizi cena, jer je ona već dugo nerealno niska.


Najavljujući da će u drugoj polovini februara biti nastavljeni razgovori sa ruskim partnerom, Bajatović je rekao da bi mogao da se očekuje i dodatni popust na cenu gasa za našu zemlju.

Izvor: Blic

Prosečna plata u decembru 43.887 dinara


Prosečna neto zarada u Srbiji u decembru 2011. bila je 43.887 dinara (414 evra), što je realno više za 15,2 odsto, a nominalno više za 14,4 odsto nego u novembru, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).

Kako se navodi u saopštenju tog zavoda (www.stat.gov.rs), prosečna zarada u Srbiji sa porezom i doprinosima isplaćena u decembru bila je 61.116 dinara (577 evra), što je realno više za 15,6 odsto, a nominalno više za 14,8 odsto nego u prethodnom mesecu.

 

Zarade su u evre preračunate prema današnjem zvaničnom kursu Narodne banke Srbije.

 

Prema podacima RSZ, u Srbiji je decembarska neto zarada bila realno veća za 3,6 odsto nego u istom mesecu 2010, a nominalno za 10,9 odsto.

 

Bruto zarada u decembru 2011. bila je realno veća za 3,9 odsto nego godinu dana ranije, a nominalni rast prosečne bruto zarade bio je 11,2 odsto.

Izvor: Blic

Ju es stil u Košicama od 1. februara ponovo radi


Najveći poslodavac u istočnoj Slovačkoj, čeličana Ju Es Stil, posle kriznog režima kada je za jedan dan skraćena radna nedelja, od 1. februara kreće punom parom u normalnu proizvodnju, saopštio je predstavnik sindikata te fabrike Mikulaš Hintoš.

Ju Es Stil u Košicama zbog krize na tržištu bio je prinuđen da od početka januara skrati radnu nedelju sa pet dana na četiri, a za taj radni dan koji nisu odrađivali zaposleni su dobijali 60 odsto dnevne zarade.

 

Da se svih 13.000 zaposlenih vrati u sve smene pomoglo je prema procenama analitičara povećanje potražnje, a najverovatnije ambiciozni planovi slovačkih fabrika automobila.

 

- Stanje privrede se poboljšava. Malo jenjava nesigurnost koju je izazvala dužnicka kriza. Preduzeća se sada manje plaše da investiraju. Redovni režim na koji se vraća Ju Es Stil može da ima veze i sa time da opet robu traže oni proizvođači koji su u vreme krize prestali da kupuju čelik i trošili su svoje rezerve - izjavio je analitičar slovačke Tatra banke, Rihard Tot.

 

Veća potražnja za čelikom po oceni analitičara može da bude i rezultat ambicioznih planova fabrike Folksvagena u Bratislavi koja je zahvaljujući pro izvodnji dva nova mala štedljiva tražena modela odlučila da ove godine iskoristi ceo proizvodnji kapacitet od 400.000 automobila godišnje.

 

Pomoglo je verovatno i to što su slovački građevinari povećali tokom prošle godine svoje učešće na stranim tržištima i imaju sada više posla.

 

Predstavnici Ju Es Stila najavili su da će i dalje pažljivo pratiti kretanja na tržištu i sa njima uskladiti svoj proizvodni režim i planove.

Izvor: Blic

Telekom Srbija od danas stoprocentno domaći


Grčka telekomunikaciona kompanija OTE danas i zvanično prestaje da bude vlasnik 20 odsto akcija Telekoma Srbija, koji prelazi u stoprocentno domaće vlasništvo, jer će grčkom operatoru biti isplaćena kupoprodajna cena od 380 miliona evra.


Tim povodom, danas će u Predsedništvu Srbije biti održana svečana ceremonija prenosa akcija, sa OTE-a na srpski Telekom, u prisustvu predsednika republike Borisa Tadića, premijera Mirka Cvetkovića, a najavljeno je i učešće i generalnog direktora dve kompanije - Branka Radujka i Majkla Camasa.
 

Prenosom akcija u Centralnom registru, sa grčkog OTE-a na srpski Telekom, država će zadržati 80 odsto akcija, a Telekom Srbija imaće 20 procenata.
 

Za finansiranje otkupa akcija Telekom Srbija je uzeo kredit od 470 miliona evra, od konzorcijuma banaka.
 

Od ukupne sume tog zajma, 320 miliona evra namenjeno je otkupu 20 odsto akcija OTE-a u korist Telekoma, a 150 miliona evra za refinansiranju postojećeg kredita Telekoma.
 

OTE i Telekom Srbija su u decembru 2011. godine u Atini potpisali ugovor o preuzimanju 20 odsto akcija grčke kompanije za telekomunikacije, a Upravni odbor i Skupština akcionara Telekom Srbije su polovinom decembra 2011. odobrili tu transakciju.

Izvor: Blic