"Ju-Es-Stil Srbija" skraćuje radnu nedelju


Većina zaposlenih u kompaniji "Ju-Es-Stil Srbija" imaće jedan dan plaćenog odsustva nedeljno, uz naknadu za taj dan u iznosu od 60 odsto od njihove pune zarade, saopšteno je danas.

- Trenutna ekonomska kriza značajno je uticala na tržište čelika i na porudžbine naših kupaca. Kako bi se prilagodila trenutnoj situaciji, kompanija "Ju-Es-Stil Srbija" je donela odluku da će većina njihovih zaposlenih imati jedan dan plaćenog odsustva nedeljno, uz naknadu za taj dan u iznosu od 60 odsto od njihove pune zarade - izjavio je direktor komunikacija Nemanja Brković.


U saopštenju se dodaje da će ova mera pomoći Kompaniji da smanji troškove na pravičan i razuman način i ublaži uticaj ekonomske krize na zaposlene i članove njihovih porodica.Takođe je rečeno da će novi režim rada omogućiti kompaniji Ju-Es-Stil Srbija da u dovoljnoj meri zadovolji potrebe kupaca.


- Obavestili smo Vladu  Srbije i reprezentativne sindikate kompanije o našim planovima, a o detaljima i pravilima primene ove mere zaposlene ćemo upoznati posredstvom naših kanala interne komunikacije- navodi se u saopštenju ove kompanije.


Projektovani kapacitet železare je 2,2 miliona metričkih tona sirovog gvožđa godišnje. Postrojenja nikada nisu dostigla ovaj proizvodni nivo.


Kompanija, pored smederevske železare, ima još tri celine - u Ssapcu, Kučevu i Luku Smederevo. Ukupno zapošljava oko 5.400 radnika.

Izvor: Blic

Proces pristupanja Srbije STO u završnoj fazi


Predsednik Srbije Boris Tadić je danas u Ženevi razgovarao sa generalnim sekretarom Svetske trgovinske organizacije (STO) Paskalom Lamijem.

Proces pristupanja Srbije STO ušao je u završnu fazu, potpisani su bilateralni sporazumi sa EU i sa još devet zemalja, Japanom, Norveškom, Hondurasom, Korejom, Kanadom, Švajcarskom, Ekvadorom, Kinom i Salvadorom.


Pri kraju su pregovori sa SAD, Panamom, Indijom, Brazilom, Ekvadorom i Tajvanom i Dominikanskom Republikom, dok su pregovori sa Ukrajinom otežani.
Mada, nakon nedavnog samita Ukrajina Srbija i razgovora s ukrajinskim kolegom Viktorom Janukovičem predsednik Tadić je izjavio da očekuje pozitivan stav te zemlje o članstvu srbije u STO.


Ukrajina je pre tri godine ušla u STO, a većina drugih zemalja nastalih posle raspada Sovjetskog saveza takođe je u članstvu te organizcije, dok bi Rusija uskoro to trebalo da postane.


Srbija je do sada, prema rečima Bojane Todorović, pomoćnice ministra ekonomije i regionalnog razvoja, pregovarala sa 17 članica STO o ulasku u tu organizaciju.


"Srbija je blizu završetka procesa pristupanja (STO -u), ali se ne može reći kada će taj proces biti završen, jer su Panama i Dominikanska Republika nedavno zatražile otvaranje bilateralnih pregovora i u ovom momentu se ne može predvideti nijhov tok", ukazala je Todorovićeva.


Činjenica da se bilo koja zemlja može javiti do okončanja ukupnih pregovora onemogućava, ipak, preciznije sagledavanje dužine procesa, i mada postoje "džentlmenska pravila" koja nalažu da se zemlje sa svojim zehtavima jave na početlku procesa, očigledno je da praksa pokazuje nešto drugo, rekla je pomoćnica ministra ekonomije.


Vlada Srbije je, inače, 19. novembra 2004. godine odlučila o podnošenju zahteva za članstvo naše zemlje u STO, na principu dvostrukog koloseka, imajući u vidu punu autonomiju spoljnotrgovinske politike naše zemlje u tom momentu.


Konačnu odluku o pristupanju, posle pregovora, donosi Ministarska konferencija STO koja odobrava Sporazum o uslovima za pristupanje dvotrećinskom većinom glasova članica organizacije.


Pregovori o učlanjenju u STO, kako pokazuje dosadašnja praksa, uglavnom dugo traju.


O tome svedoči i primer Rusije koja se pre mesec dana našla pred vratima te organizacije nakon 16 godina upornih pregovora, dok je Kina pregovarala tek godinu dana kraće.


Članstvo u STO pruža različite mogućnosti pristupa tržištima drugih zemalja pod povoljnijim uslovima, šalje signal stranim investitorima o stabilnosti i predvidivosti ekonomskog sistema, omogućava funkcionisanje tržišne privrede i podstiče modernizaciju i reforme privrednog zakonodavstva.


Prema rečima stručnjaka ulazak u STO predstavlja jedan od ključnih koraka integracije neke zemlje u moderne međunarodne ekonomske odnose i važan element podrške procesu unutrašnjih ekonomskih reformi, kao i neophodan uslov, u slučaju Srbije, i u pristupanju Evropskoj uniji.

Izvor: Blic

Prihod privatizovanih firmi povećan za 75 odsto


Preliminarini rezultati analize privatizacije u proteklih 10 godina u Srbiji pokazuju da su privatizovane firme povećale prihod za 75 procenata, dok su neprivatizovane stagnirale, izjavio je danas direktor Republičke agencije za privatizaciju Vladislav Cvetković.

Privatizovana preduzeća su pre promene vlasničke strukture imala gubitke od 102 miliona evra, da bi posle privatizacije, prema podacima iz 2010. godine, imala profit od 200 miliona evra, izjavio je on nakon potpisivanja ugovora o prodaji kompanije "Elektroizgradnja" iz Bajine Bašte slovenačkoj "Javnoj rasveti".


Neprivatizovana preduzeća i dalje prave gubitke, dodao je Cvetković i najavio je da će uskoro biti predstavljeni celokupni rezultati analize destogodišnjeg procesa privatizacije u Srbiji.


Prema rečima Cvetkovića, produktivnost privatizovanih preduzeća je povećana za 4,3 puta, dok je zbog krize smanjen broj zaposlenih u jednim i drugim.


Takođe, povećana je i vrednost imovine privatizovanih preduzeća, za 60 procenata, dok je u kompanijama koje su i dalje u društvenom vlasništvu vrednost imovine smanjena za 15 procenat.


Istakavši da je privatizacija u Srbiji imala i negativne efekte, Cvetković je ukazao da je taj proces jedini način da društvena svojina dobije odgovornog vlasnika.


U Srbiji je od 2001. privatizovano oko 1.700 preduzeća od čega su oko 25 procenata bile neuspešne privatizacije i raskinuti ugovori.

Izvor: Blic

Ćirić: Usvojene mere za podršku privrede


Ministar ekonomije Srbije Nebojša Ćirić izjavio je danas da je Vlada Srbije usvojila oko šest milijardi dinara vredan paket subvencija i mera za pomoć privredi.

Ćirić je na konferenciji za novinare posle sednice Vlade, kazao da ove godine nije bilo mogućnosti za subvencionisanje kredita za likvidnost i investicije, ali da je napravljen sveobuhvatan paket koji bi trebalo da olakša situaciju domaćoj privredi.

 

On je naveo da je usvojen paket mera kreditne pomoći privredi preko Fonda za razvoj od 2,5 milijardi dinara i program mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize za 2012, gde je ponovo aktivirano nekoliko programa vezanih za konkretne industrije.

 

Tim programima, kazao je, biće dodeljena pomoć domaćim kompanijama koje proizvode kamione u iznosu od oko 200 miliona dinara, proizvođačima autobusa oko 190 miliona dinara i proizvođačima traktora od oko 200 miliona dinara.

 

Ćirić je dodao da će u toku sledeće sedmice u sklopu programa mera za ublažavanje negativnih efekata svetske krize biti usvojana uredba za pomoć industriji šinskih vozila, koja će iznositi oko milijardu dinara.

 

Kako je dodao, ta pomoć pokriva domaća preduzeća kao što su Fabrika vagona Kraljevo, Šinvoz, Želvoz, Bratstvo Subotica, Goša i obuhvata nekoliko hiljada ljudi koji direktno rade u tim firmama ili u malim i srednjim preduzećima koji kao dobavljači rade u tom sektoru.

 

Ćirić je kazao i da je Vlada danas usvojila i Predlog zaključka za program subvencija i dotacija u turizmu za 2012. godinu. "Konkretno to znači da će negde oko 2,7 milijardi dinara i ove godine biit uloženo u razvoj turizma", istakao je on i podsetio da.

 

    Srbija iz godine u godinu ima sve veći broj turista i prihoda.

Kako je precizirao Ćirić, podrška festivalima Egzit, Guča i drugim manifestacijama koje privlače veliki broj turista ove godine izvođeno je oko 600 miliona dinara.

 

Za završetak radova na Staroj planini izdvojeno je oko 700 miliona dinara, Skijališta Srbije će za unapređenje infrastrukture dobiti 850 miliona dinara, primarno za sisteme za veštački sneg, naveo je i dodao da će Palić dobiti 30 miliona, a za Golubac pet miliona dinara.

 

"Usvojene mere su jako važne jer pokazuju da je i pored činjenice da imamo jako restriktivan budžet i potrebu da se štedi u 2012. na snazi ostala većina mera i prograsma koje smo imali preteklih godina, izuzimajući subvencionisane kredite", nagalsio je Ćirić.

 

Ćirić je kazao i da će u toku sledeće sedmice biti usvojen program i uredbi za podsticanje stranih i domaćih investitora, odnosno program koji se realizuje preko Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), koji će biti vredan pet milijardi dinara.

 

Ćirić je kazao i da očekuje dogovor i konsenzus između NBS, Vlade, komercijalih banka i udruženja poslodavaca i privrednika oko mera pomoći privredi vezanih za reprogram kredita, jeftinije finansiranje i povećanje nivoa kreditiranja privrede.

Izvor: Blic

Pad dinara za još 0,4 odsto,srednji kurs evra sutra 104,35


Dinar će sutra oslabiti prema evru za još 38 para ili 0,4 odsto, pa će zvanični srednji kurs biti 104,3584 dinara za jedan evro, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

U odnosu na pre mesec dana dinar će prema evru biti slabiji za 1,6 odsto, a u odnosu na pre godinu dana, biće jači za 0,9 odsto.


Prošle godine, dinar je bio najjači 23. maja, kada je srednji kurs bio 96,7007 dinara za jedan evro, a najslabiji 6. januara kada je evro vredeo 106,4947 dinara.

 

U toku 2011. godine dinar je prema evru nominalno ojačao za 0,8 odsto.


Indikativni kurs dinara prema dolaru u četvrtak je bio 81,4092 dinara za jedan dolar i za 0,4 odsto je bio jači nego u sredu.


Na mesečnom nivou dinar je prema dolaru slabiji za 4,4 odsto, a na godišnjem za 1,2 odsto, objavila je NBS.

Izvor: Blic

"Porr" gradi fabriku železničkih pragova u Svilajncu


Austrijska kompanija “PORR“ otvara fabriku železničkih pragova u Svilajncu. Proizodni kapacitet fabrike biće 200.000 pragova godišnje, proizvodnja počinje u avgustu, a posla će, za prvo vreme, biti za 25 radnika.

 
Karl-Hajc Štraus i Sju Beret iz EBRD-a

Danas je potpisan i ugovor između „PORR“ i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koja će sa 50 odsto finansirati ovaj projekat.

 

- Nakon mnogih, uspešnih železničkih projekata u Srbiji, Bosni i Hercegovini, a nadamo se uskoro i u Makedoniji, ova fabrika će doprineti bržem uključenju Koridora 10 u trans-evropsku mrežu – rekao je generalni direktor „PORR“ Karl-Hajnc Štraus.

 

Fabrika železničkih pragova će biti izgrađena na mestu bivše fabrike šrafova, a ukupna investicija iznosi 5,6 miliona evra. Polovinu novca obezbeđuje „PORR“, a drugu polovinu EBRD u vidu sedmogodišnje kreditne linije.

 

- Nova fabrika nije samo potvrda da se region razvija, već i da se otvaraju nova radna mesta. Fabrika će imati direktan pristup prugi, što će omogućiti efikasnu isporuku pragova u celom regionu, ili može biti od koristi „PORR“ u realizaciji budućih železničkih projekata - rekao je Predrag Milanović, zamenik predsednika Opštine Svilajnac.

 

Proizvodna linija već je naručena u Italiji, a dnevno će se proizvoditi 400 železničkih pragova.

Izvor: Blic

EPS u Abu Dabiju na skupu o zelenoj energiji


Energetika Srbije je uveliko odmakla u približavanju EU, pogotovo u regulisanju tržišta kroz pristupanje Energetskoj zajednici, ocenio je danas komesar Evropske unije za razvoj Andris Piebalgs.


Kako je saopštila Elektroprivreda Srbije, na sastanku sa njenim predstavnicima tokom Svetske konferencije o obnovljivim izvorima u Abu Dabiju, nekadašnji prvi čovek EU za energetiku je rekao da je Srbija u tom sektoru veoma bliska EU.


"Ipak to je samo jedna oblast, a put ka pridruživanju je dugotrajan proces", rekao je Piebalgs i istakao važnost napretka Srbije u reformama za približavanje EU.


Kako je navedeno u saopštenju, EPS je prva kompanija iz Srbije koja učestvuje na jednoj od najpoznatijih svetskih konferencija o obnovljivim izvorima energije, energetskoj efikasnosti i čistim tehnologijama.
 

    Iz regiona samo EPS učestvuje na tom svetskom skupu sa 25.000 učesnika, 650 kompanija, iz 35 zemalja sveta.

Prema oceni EPS taj skup je odlična prilika za povezivanje sa investitorima u zelenu energiju.


"Na skupu će razgovarati najvažniji predstavnici vlada, svetskih kompanija i institucija, a EPS nastupa partnerski sa 'Dunav osiguranjem', sa kojim je već započeo saradnju", rekao je izvršni direktor EPS Bratislav Čeperković.


On je rekao da bi izvršni direktor "Masdara" - organizatora te konferencije, Sultan Ahmed al Džabar, trebalo da do polovine ove godine poseti Srbiju i potpiše protokol o saradnji i mogućim ulaganjima u obnovljive izvore energije.


Delegacija EPS je danas razgovarala i sa čelnicima Međunarodne agencije za obnovljive izvore, predstavnicima kompanija i drugih institucija.


Na otvaranju skupa koji traje do 19. januara, govorili su generalni sekretar UN Ban Ki-mun i premijeri Kine i Koreje.

Izvor: Blic

Radnici blokirali termoelektranu "Nikola Tesla" u Obrenovcu


Članovi sindikata Termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu stupili su u štrajk i blokirali Upravnu zgradu termoelektrane.

Radnici traže povećanje plata na osnovu noćnog i smenskog rada i najavljuju da će u suprotnom radikalizovati štrajk u tom preduzeću na veoma neobičan način - davanjem krvi zbog čega će svi ostati kod kuće.

 

Oni su se obratili i direktoru Elektroprivrede Srbije, koji je rekao da je ministar Milutin Mrkonjić obećao da će doći sutra u 11 sati.

 

U Upravnoj zgradi TENT-a traje štrajk smenskih radnika, jer im nije obračunato uvećanje plate po osnovu smenskog rada od najmanje 26 odsto.

 

Kako je preneo B92, oko 400 radnika nalazi se u zgradi i neće izaći dok god im ne budu ispunjeni zahtevi.

 

Prava o isplati uvećanja radnicima TENT-a zagarantovana su još 2005. godine. Ali, osim obećanja radnici nisu dobili ništa, kažu u sindikatu.

 

"Danas smo pregovarali s poslovodstvom TENTA i ponudili da mirno reše ovu situaciju. Kad su rekli da ne mogu da reše, mi smo ušli u Upravnu zgradu i nećemo se pomeriti odatle dok god ne budemo rešili naš smenski rad, odnosno pravo uvećanja na smenski rad", kaže Dragoslav Ljubičić, predsednik Sindikata smenskih radnika TENT-a.

 

Ljubičić navodi da su pokušavali da stupe u kontakt i sa direktorom EPS-a i sa resornim ministarstvom, ali se sve svodi na prenošenje poruka.

 

"Poslovodstvo je reklo da više nije u njihovim rukama zbog zamrznutih zarada, onda smo zvali direktora EPS-a da stupi u kontakt sa ministrastvima. Milutin Mrkonjić ima neku preču priču - možda snima nešto, možda neka Grandova emisija... Nešto snima, ne znam, nedostupan je", kaže Ljubičić.

 

Kako ne mogu da štrajkuju jer zbog teške hidrološke situacije TENT sada proizvodi oko 70 odsto struje, sindikat najavljue da će učiniti dobro delo. Tako će 660 radnika sutra dati krv, što znači da će morati da iskoriste dva slobodna dana koja im sleduju po zakonu. A Srbija bi mogla da ostane bez 70 odsto struje.

Izvor: Blic

Smanjena referentna kamatna stopa


Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je danas, posle razmatranja aktuelnih ekonomskih kretanja i procena za naredni period, da referentnu kamatnu stopu smanji za 0,25 procentnih poena, tako da ona od danas iznosi 9,5 odsto.

NBS je u saopštenju ocenila da je inflacija je nastavila da pada i krajem 2011. bila je nešto niža od očekivanja, uglavnom zbog jednokratnih metodoloških efekata u obračunu cena voća i povrća.

 

NBS očekuje dalji pad inflacije uz mogućnost da se ona nađe ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja krajem prvog tromesečja ove godine.

 

Deo ovog pada biće privremenog karaktera i rezultat, pored već pomenutog, i drugih efekata poput administrativnog ograničenja trgovačkih marži i takozvanog baznog efekta visokih mesečnih stopa inflacije s početka prethodne godine.

 

S obzirom na to, NBS očekuje da će se inflacija stabilizovati oko cilja u trećem tromesečju ove godine.

 

Imajući u vidu ovakvo kretanje inflacije, kao i pojačanu fiskalnu i finansijsku neizvesnost na globalnom nivou, pre svega zbog nerešene krize u zoni evra, Izvršni odbor je doneo odluku o daljem smanjenju referentne kamatne stope, navodi NBS.

 

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. februara.

Izvor: Blic

Bugarska prekida izvoz struje u Srbiju na 23 sata


Bugarska će večeras prekinuti izvoz električne energije u Srbiju, Makedoniju, Grčku i Tursku, zbog štrajka u tri najveća bugarska rudnika uglja.

Ministar energetike Trajčko Trajkov je izjavio da će u 23 časa biti prekinut izvoz struje u susedne zemlje, naglasivši da je sadašnja proizvodnja dovoljna za potrebe Bugarske.

 

Rudari u državnim otvorenim kopovima uglja štrajkuju šest dana, zbog neisplaćenih bonusa. Od tih rudnika zavisi rad četiri najveće termoelektrane, koje zadovoljavaju četvrtinu bugarskih potreba za strujom.

 

Bugarska godišnje izvozi više od 10 milijardi kilovat časova električne energije.

Izvor: Blic