"Teška 2012. za srpske građevinare"


Beograd -- Situacija u građevinskom sektoru Srbije još je dobra, ali se poteškoće očekuju u drugoj polovini godine, kaže predsednik kompanije PSP Farman Branislav Grujić.

On naglašava da treba podsticati domaće investitore i preduzetništvo.

Građevinarstvo je među prvima koje će doživeti težak period u drugoj polovini godine kada budu završeni poslovi iz prethodne, dok se novi aranžmani neće otvarati jer poslovne banke, investitori i država nemaju mogućnosti za nove projekte, rekao je Grujić.

Zahvaljući državnim podsticajima sačuvan je deo građevinske industrije, ukazao je Grujić, uz opasku da je država iscrpla budžetske mogućnosti za nove investicione podsticaje.

Teško je, u sadašnjoj nepovoljnoj situaciji, očekivati da će poslovne banake plasirati novac u projekte, kaže Grujić i napominje da se na građevinskom tržištu oseća i slabije interesovanje stranih investitora.

"Strani investitori ne mogu da zamene ono malo domaćih investitora i preduzetnika, koji žive i rade u ovoj zemlji i mora da se podstiče domaći kapital i preduzetništvo, mala i srednja preduzeća i da im se da šansa za razvoj", naglasio je on.

Grujić je dodao da je predizborna groznica već uzela maha pa svi čekaju izbore i rezultate izbora, dok je malo ko zainteresovan da napravi suštinske promene neophodne sistemu.

"Osim kroz podsticaj i hrabrenje domaćih investitora da moraju da rade i ulože ne vidim načina kako može srpska privreda da preživi i da se pokrene", poručio je Grujić.


Izvor: B92

Komisija zabranila Kostiću da kupi kompaniju "Helenik šugar"


Komisija za zaštitu konkurencije Srbije zabranila je spajanje šećerana Sunoko, u vlasništvu MK grupe i Helenik šugar industrije, objavljeno je na sajtu Komisije.

Kako se navodi u rešenju na sajtu www.kzk.org.rs, Komisija za zaštitu konkurencije odbacila je i sve predložene strukturne mere Sunoka, kojima je bila planirana i prodaja jedne od šest šećerana.

 

Vlasnik MK grupe Miodrag Kostić izjavio je da zbog zabrane Komisije za zaštitu konkurencije neće moći da učestvuje na tenderu za kupovinu kompanije Helenik šugar iz Grčke, koja ima dve šećerane u Srbiji.

 

Služba za odnose sa javnošću "Sunoka" oglasila se danas sa saopštenjem u kojem se ocenjuje da odluka Komisije nije utemeljena na potpunom sagledavanju svih bitnih činjenica vezanih za ovu potencijalnu transakciju.

 

"Neosnovanost se, između ostalog, ogleda i u činjenici da Sunoko od strane grčkih regulatornih organa nije sprečen da preuzme 100 odsto kapaciteta za proizvodnju i prodaju šećera u Grčkoj, dok je sa druge strane odlukom Komisije onemogućena koncentracija proizvodnih kapaciteta na tržištu Srbije pod okriljem Sunoka za dodatnih 28 odsto (ukupno 78 odsto)", navodi se u saopštenju.

 

"Sunoko" predlaže strukturne mere i mere ponašanja (uravnoteženje cena šećera u Srbiji sa cenam u EU) koje bi garantovale zaštitu potrošača i tržišta od eventualne zloupotrebe dominantne pozicije na tržištu Srbije, koje Komisija neopravdano nije uvažila, dodaje se u saopštenju.

Izvor: Blic

Mrkonjić razgovarao sa rukovodstvom "Rosatoma"o nuklearnoj saradnji


Ministar za infrastrukturu i energetiku Milutin Mrkonjić razgovarao je danas u Vladi Srbije sa delegacijom ruske državne korporacije za atomsku energiju “Rosatom“, o mogućnostima učešća Srbije u realizaciji projekta nuklearne centrale "Belene" u Bugarskoj.

"Postoje značajne perspektive srpsko-ruske saradnje u oblasti nuklearne energije, kao i naša velika zainteresovanost da aktivno učestvujemo u rusko-bugarskom projektu, izgradnji nuklearne elektrane 'Belane' u Bugarskoj," rekao je Mrkonjić za Tanjug.


On je ukazao da postoji i velika potreba za zajedničkom proizvodnjom lekovitih izotopa u saradnji te ruske korporacije i Instituta za nuklearne nauke "Vinča".

 

Zamenik generalnog direktora JP "Rosatom“ Kiril Komarov naglasio je da je Rusija spremna da u veoma kratkom roku investira u različite projekte u toj oblasti, s obzirom da postoje konkretni planovi, ali i potreba da se na osnovu ranije potpisanog Memoranduma o saradnji sa Institutom "Vinča“ intenziviraju i konkretizuju predloženi pravci zajedničkog delovanja.


"Svetska realnost je da se veliki investicioni projekti mogu uspešno realizovati samo u partnerskom odnosu, a Srbija kao naš istorijski i osvedočeni prijatelj ne sme da propusti priliku da zauzme značajnu poziciju. Iskreno, mi Srbiju vidimo u našem društvu, kako bismo još kvalitetnije realizovali sve započete poslove," kazao je Komarov.


Savetnik premijera Srbije za energetiku Petar Škundrić ukazao je da je saradnja Srbije i Rusije jedan od osnova celokupnog privrednog razvoja naše zemlje, naročito u oblasti energetike.


"I pored toga što postoji moratorijum na izgradnji nuklearnih centrala u našoj zemlji ne postoji zabrana istraživanja, ulaganje u kadrove i razvijanje ostalih aspekata na ovom veoma značajnom poslu i razvoju korišćenja nuklearne energije u mirnodopske svrhe.

 

Vidim mogućnost saradnje u oblasti naučnih istraživanja, realizacije projekta akceleratora 'Nikola Tesla'. Taj projekat ima višeslojni značaj za osvajanje znanja u ovoj oblasti, pogotovo što je reč o proizvodnji radioizotopa koji imaju ogromnu primenu u dijagnostici," rekao je Škundrić.


On je ukazao da Srbija ima velike mogućnosti da izgradi reverzibilne hidroelektrane, čiju energiju mogu da koriste nuklearna postrojenja u okruženju.

 

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Konuzin, koji je prisustvovao sastanku u Vladi Srbije, podržao je saradnju dve zemlje u oblasti nuklearne energetike, istakavši da je to "postala stalna tema u svim delovima sveta“.


Članovi državne korporacije "Rosatom" istakli su da Srbija, bez obzira na zakonsku regulativu kojom je stavljen moratorijum na eventualnu izgradnju nuklearnih postrojenja, poseduje dovoljno naučnog i stručnog znanja, visok obrazovani nivo i iskustvo.


Posle razgovora u Vladi Srbije, ruska četvoročlana delegacija radnu posetu nastavila je obilaskom Instituta za nuklearne nauke "Vinča“.

Izvor: Blic

"Pionir" i "Svislajon Takovo" snizili cene svojih slatkiša


Za razliku od nekih konditora koji su podigli cene svojih proizvoda, kompanije "Pionir" i "Svislajon Takovo" oborile su cene svojih slatkiša, od kojih su neki sada jeftiniji i do 20 odsto.

"Pionir" je snizio cene bombona od 2,86 do 4,69 procenata, kokos štangle i čokolada pojeftinili su za 3,17 odsto, žitarice-čokolade za 3,33 odsto, dok su cene medenjaka niže od 2,86 do 3,23 procenata, rekao je za Tanjug generalni direktor "Pionira" Miroljub Aleksić.


On je naveo da je na takvu odluku prvenstveno uticao pad cena sirovina koje se koriste u proizvodnji, stabilnost kursa dinara, pad kupovne moći građana ali i pad u proizvodnji celokupne branše.

 

Potpredsednik za tržište i marketing u kompaniji "Svislajon Takovo" Goran Đerić rekao je da je ta firma, kroz svoju prodajnu mrežu poznatu kao "Slatke kuće", snizila cene oko 90 odsto proizvoda u rasponu od sedam do 20 procenata.

 

Đerić je kao razlog za sniženje cena takođe naveo pojeftinjenje inputa kao i činjenicu da je tražnja pala, pa se na takve tržišne zahteve moralo adekvatno odgovoriti.


- Cena "Euroblok" krema od 100 grama je snižena sa 58 na 54 dinara, "Eurokrem" činije od pola kilograma sa 259 na 224 dinara, čoko biskvita od 80 grama na 67 dinara, išleri su pojeftinili sa 59 na 53 dinara - rekao je Đerić.

Izvor: Blic

Lokalna komunalna taksa veća za 345 odsto


Privrednici u opštini Batočina su u poslednjih nekoliko dana dobili nova rešenja iz lokalne poreske uprave, na kojima su iznosi lokalne komunalne takse za isticanje firme uvećani u rasponu od 270 do 345 odsto.

To dodatno opterećenje, konstatuje Unija poslodavaca Srbije, ugroziće postojeća radna mesta kojih je inače nedovoljno jer u opštini Batočina od 12.220 stanovnika, posao ima samo 1.623.

 

Ministarstvo finansija Republike Srbije, konstatuje Unija poslodavaca, ni do dana današnjeg, skoro pet godina posle stupanja na snagu Zakona o finansiranju lokalne samouprave (2007.), nije donelo odluku o minimalnim i maksimalnim iznosima lokalnih komunalnih taksi.

 

Svaka evropska država ima na snazi poseban zakon ili odluku Ministarstva finansija ili Vlade o tome koje sve takse i u kojim maksimalnim iznosima mogu da naplaćuju lokalne samouprave.

Izvor: Blic

NIS sa austrijskim RAG-om istražuje naftu i gas u Mađarskoj


Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila je danas da je sa austrijskom kompanijom RAG počela bušenje prve istražne bušotine na Bloku "Kiškunhalas" u južnoj Mađarskoj.

NIS i RAG potpisali su 19. decembra u Beču sporazum o istraživanju nafte i gasa u južnom delu Madjarske, a cilj tog sporazuma je da se udruže investicije i podele rizici u istraživanju energenata.

 

U saopštenju NIS-a se navodi da je za ovu godinu planirano bušenje još dve istražne bušotine, a planirani budžet partnera je oko 10 miliona evra.

 

Dodaje sa da će u slučaju uspešnosti istražnih radova i komercijalnih otkrića ugljovodonika, proizvodnja biti moguća već u 2013. godini.

 

"Planirana dubina bušenja prve bušotine je 2.976 metara, a ukoliko dođe do komercijalnih otkrića konvencionalnih resursa, NIS-u će pripasti 50 odsto udela u budućoj proizvodnji na ovom bloku u oblasti Kiškunhalaš koja se nalazi zapadno od Segedina, dok će operater biti kompanija RAG", navodi se u saopštenju.

 

Glavni direktor RAG-a Markus Mitereger rekao je ranije da ne može tačno da se kaže koliko ima nafte i gasa u navedenoj oblasti, ali da se na osnovu iskustva može reći da u tom području ima resursa.

 

Prema ranijim najavama, NIS i RAG će u narednih pet do sedam godina zajedno da ulože sto miliona evra u ovaj projekat, a šanse za pronalaženje nafte i gasa na jugu Mađarske su 80 odsto.

 

Kompanija RAG bavi se istraživanjem i proizvodnjom u Austriji, Nemačkoj i Poljskoj, a pored istraživanja i proizvodnje ona je jedna od najvećih evropskih kompanija za podzemno skladištenje gasa.

Izvor: Blic

Delegacija MMF stigla na razgovore sa Vladom o aranžmanu


Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) stigla je danas u Beograd na razgovore sa predstavnicima Vlade Srbije, potvrđeno je Tanjugu u kancelariji stalnog predstavnika Fonda.

U razgovorima predstavnika Misije MMF i Vlade Srbije trebalo bi da budu razjašnjene sve nedoumice o aranžmanu iz predostrožnosti i budžetu za 2012.


Stalni redstavnik MMF u Srbiji Bogdan Lisovolik najavio je ove nedelje da će sa predstavnicima Vlade u Beogradu biti razgovora o načinima da budu otklonjena odstupanja od dogovorenog nivoa budužetskih garancija i zaduživanja države u 2012.


Lisovolik smatra da Srbija ima malo prostora za menjanje dogovorene politike, a ukoliko želi da ide putem održivog rasta to može da joj bude veliki problem.
 

Lisovolik je upozorio da su nova zaduživanja Srbije u budžetu u 2012. planirana za više od jedan odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznad dogovorene granice, što je oko 300 miliona evra (oko 30 milijardi dinara).


Uz podsećanje da je krajem decembra prošle godine završena prva revizija aranžmana iz predostrožnosti i da je u januaru 2012. trebalo da usledi ocena te revizije, Lisovolik je rekao da je odluka o tome odložena, jer se Vlada Srbije nije držala dogovora u delu koji se odnosi na planirani nivo javnog duga koji ne bi trebalo da predje 45 odsto BDP, a odstupljeno je i od dogovorene visine deficita budžeta.


Državni sekretar u Ministarstvu finansija Dušan Nikezić ove nedelje je izrazio uverenje da će prilikom razgovora s delegacijom MMF biti razjašnjene sve nedoumice oko aranžmana iz predostrožnosti i budžeta za 2012.

Izvor: Blic

Royal FrieslandCampina planira preuzimanje "Imleka" i Mlekare "Subotica" u Jugoistočnoj Evropi


"FrieslandCampina" i "Salford Capital Partners" potpisali su Memorandum o razumevanju o akviziciji kompanija "Imlek" A.D.Beograd i "Mlekara A.D. Subotica". Ova akvizicija će poslovnoj mreži "FrieslandCampina" pridodati aktivnosti obe kompanije na području zapadnog Balkana.

Prodavac je većinski akcionar obe mlekare, sa približno 79 odsto akcija u "Imleku" i 82 odsto akcija u "Mlekari Subotica". Akcijama kompanija se trguje na Beogradskoj berzi.

 

"FrieslandCampina" namerava da otkupi i preostale akcije. Ovo je prvo značajno preuzimanje nakon spajanja kompanija "Friesland Foods" i "Campina" 2008.godine.

 

Prema izjavi Cees ‘t Hart-a, generalnog direktora "Royal FrieslandCampina N.V.":

"FrieslandCampina" želi da ostvari rast na različitim tržištima i u proizvodnim kategorijama.

 

"Ovo je prva značajna akvizicija koju je grupa ostvarila nakon spajanja Friesland Foodsa i Campine. Ova akvizicija doprinosi našem portfoliju brendova i jača poziciju na području Jugoistočne Evrope, što je jedna od okosnica naše strategije."

 

Pristup tržištu od 76 miliona potrošača

 

Uz sadašnje poslovne aktivnosti "FrieslandCampine" na području Mađarske, Rumunije i Grčke,preuzimanje "Imleka" i "Mlekare Subotice" će grupi pružiti pristup tržištu od 76 miliona potrošača širom regije i stvoriti čvrstu podlogu za dalji rast kompanije.

 

Kao što je objasnio Slobodan Petrović, generalni direktor "Imleka": “Ovo je velika prilika za region, "Imlek", "Suboticu" i "FrieslandCampinu". Naš proizvodni program se dobro slaže sa sadašnjim brendovima "FrieslandCampine". Uveren sam da će obe kompanije pod zastavom "FrieslandCampine" doživeti prosperitet, i to u korist njihovih potrošača.”

 

Dobro poznati brendovi

 

"Imlek" i "Mlekara Subotica" posluju kao nezavisni proizvođači mlečnih proizvoda na području zapadnog Balkana. Zajedno opslužuju tržište od oko 25 milliona potrošača.

 

Ukupan prihod kompanija iznosi oko 270 miliona evra. Kompanije zajedno imaju oko1.470 zaposlenih u šest proizvodnih pogona i četiri kancelarije smeštene u Srbiji, Bosni i Hercegovini, i na području Bivše Jugoslovneske Republike Makedonije.

 

Nakon akvizicije, ukupan broj zaposlenih "FrieslandCampine" u regiji povećaće se na oko 3.900, i na 14 pogona za preradu mleka za tržište.

 

FrieslandCampina

 

Kompanija "Royal FrieslandCampina N.V." igra važnu ulogu u zadovoljavanju svakodnevnih prehrambenih potreba stotina miliona ljudi širom sveta.

 

Asortiman proizvoda se sastoji od napitaka na bazi mleka, hrane za bebe, sireva, maslaca, pavlake, deserta i funkcionalnih sastoja kabaziranih na mleku.

 

Uz proizvode namenjene potrošačima, proizvodima se takođe snabdevaju i kupci iz industrijskih sektora i javnih sluzbi.

 

Na osnovu izvještaja iz 2010.godine, godišnji prihod firme "Royal FrieslandCampina" dostiže blizu 9 milijardi evra. Kompanija zapošljava skoro 19.500 ljudi, i kroz 100 proizvodnih pogona i prodajnih mesta posluje u 25 zemalja.

 

Dobro poznati brendovi FrieslandCampine su: Campina, Chocomel, Fristi, Friesche Vlag, Mona, Optimel, Vifit, Milner, Frico, Buttergold, Valess, Appelsientje, DubbelFriss, CoolBest, Landliebe, Fruttis, Joyvalle, Yazoo, Milli Mia, Pőttyős, Napolact, NoyNoy, Dutch Lady, Frisian Flag, Foremost, Peak, Rainbow, DMV, Kievit, Domo, Creamy Creation i Nutrifeed.

 

Postupak

 

Obe strane očekuju da će dogovor biti finaliziran u narednih nekoliko meseci.

 

U slučaju da obe strane postignu konačan dogovor, ponuda za preuzimanje će biti data u domaćoj valuti i shodno lokalnim zakonima i ista će biti otvorena i za manjinske akcioanare.

 

Dogovoreno je da se pre završetka pregovora ne daju nikakvi dalji komentari.

 

Zaključenje transakcije zavisi od raznih uslova uključujući okončanje postupka provere podataka od strane kupca, sporazuma oko konačne dokumentacije vezane za transakciju, kao i od dobijanja neophodnih regulatornih odobrenja, uključujući odobrenja nadležnih tela za zaštitu konkurencije.

 

"FrieslandCampinu" savetuju "Lazard" i "Raiffeisen Investment AG."

Izvor: Blic

"Filip Moris" snizio cene cigareta


Kompanija "Filip Moris Operejšens" objavila je danas da je snizila cene nekih cigareta, robne marke "marlboro" i "Filip Moris" za 10 dinara po paklici, kao i "Bond strit i "best eksport" za pet dinara.

Nove cene stupile su na snagu 31. januara, a direktor sektora korporativnih poslova kompanije Jelena Pavlović navodi da "Filip Moris" najnovijom cenovnom odlukom, "nastavlja da se prilagođava složenim i dinamičnim tržišnim prilikama".


Zbog povećanih akciza, cene cigareta većine proizvođača nedavno su poskupele, a najčešće poskupljenje iznosi deset dinara po paklici.

Izvor: Blic

Kostić: "Sunoko" će se žaliti na rešenje komisije


Predsednik MK Grupe Miodrag Kostić izjavio je da će se preduzeće "Sunoko" u upravnom sporu žaliti na rešenja Komisije za zaštitu konkurencije kojim mu je zabranjeno spajanje sa kompanijom "Helenik Šugar industri."

 

Kostić je sinoć u emisiji tv B92 "Između dve vatre" kazao da njegovo preduzeće "Sunoko" u ovom momentu važi za apsolutnog lidera na tenderu za kupovinu 82,33 odsto akcija grčke državne kompanije.


- Malo je nelogično da u situaciji kada možemo da kupimo 100 odsto grčkog tržišta, ne možemo da dokupimo 28 odsto srpskog pod optužbom da bismo mogli zloupotrebiti monopolski položaj sa 78 odsto vlasništva, iako to Grčkoj nije problem - rekao je Kostić.


"Ovo su teška vremena, važno je da radnici primaju plate i da posao ide.Grci to izgleda bolje razumeju", kazao je on i dodao da ne zna na čemu Komisija temelji odluku kojom je "Sunoku" uskratila saglasnost.


Kostić je negirao tvrdnje da ima povoljnije uslove proizvodnje u Srbiji, kao i da bi monopolski položaj uticao na cenu šećera i objasnio da je kretanje cena više u korelaciji s cenom šećerne repe.


Taj odnos se manje-više nije menjao poslednjih 20 godina, bez obzira da li je MK vlasnik 100 odsto tržišta, objasnio je on i naveo da je, u okruženju, na primer, u Mađarskoj, Austriji, Grčkoj po jedna kompanija 100 odsto vlasnik tržišta šećera.


Kostić je kazao i da MK grupa, odnosno "Sunoko", "nikada nije prodavala šećer skuplje, u istom vremenskom periodu, više od 10 posto nego što ga je izvozila. Mi se čvrsto držimo tih pravila i ne vidim zašto to ne bi radili i u buduće", rekao je Kostić.


Podsetivši da postoji kvota od 180 tona, tako da se oko 40 odsto proizvodnje šećera u Srbiji izvozi, Kostić je ukazao da je veoma jednostavno napraviti ograničenja koja bi sprečila zloupotrebu monopolskog položaja.


- Ne postoji opasnost od zloupotrebe monopolskog položaja ukoliko se uspostave pravila igre - naglasio je on i dodao da samo treba prepisati pravila iz EU koja smo u obavezi da poštujemo.


Vlasnik MK grupe smatra i da u krizi koja postoji svuda u svetu, kada svi imaju svojih problema, ne možemo očekivati investicije i rešenja spolja, već ih moramo tražiti u zemlji.


- Srbija nema velike biznismene u evropskim okvirima, iako bi mogla da ih ima - kazao je Kostić i dodao da, na primer, kompanije najvećeg hrvatskog biznismena Ivice Todorića imaju nekoliko puta veći promet od srpskog pandana.


- Da imamo velike domaće biznismene sa milijardama imali bi na koga da se oslonimo - zaključio je Kostić.

Izvor: Blic