Od 1. jula isplata plata samo ako su plaćeni porezi i doprinosi


Sve banke u Srbiji biće obavezne da od 1. jula dozvole isplatu zarada zaposlenima samo ako su istovremeno isplaćeni i porezi i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Ako na računu firme nema dovoljno novca za istovremenu isplatu zarada, poreza i doprinosa, banka će dozvoliti isplatu strazmernog dela plata i pripadajućih poreza i doprinosa.

 

Te novine propisane su izmenama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koje je juče usvojila Skupština Srbije.

 

Zakon stupa na snagu osam dana od objavljivanja u "Službenom glasniku", ali je primena odredi koje se odnose na obaveze banaka u isplati zarada odložena šest meseci, kako bi se banke osposobile za taj posao.

 

"Banke koje ne obustave izvršenje naloga za isplatu zarada bez naloga za istovremeno plaćanje pripadajućih poreza i doprinosa kazniće se za prekršaj novčanom kaznom koja odgovara visini neplaćenih poreza i doprinosa, uvećanom za 50 odsto", piše u Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i administraciji.

 

Poreska uprava će, kako je Beti danas rečeno u toj službi, bankama obezbediti besplatno softversko rešenje za primenu zakonskih novina koje se odnose na istovremenu isplatu zarada, poreza i doprinosa.

 

Novina u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji je i objavljivanje spiska poreskih dužnika.

 

Odmah posle stupanja zakona na snagu objavićemo listu poreskih dužnika, građana i privrede, tako da će javnost imati uvid ko redovno izmiruje obaveze prema državi, naveli su u Poreskoj upravi.

Izvor: Blic

Marža na osnovne životne namirnice ograničena na 10 odsto


Vlada Srbije je na današnjoj telefonskoj sednici donela uredbu kojom se najviša ukupna stopa marže u prometu osnovnih životnih namirnica ograničava na 10 odsto, potvrdio je Tanjugu ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović.

Kako je “Blic” ranije pisao, zbog visokih marži koje zaračunavaju trgovci Vlada Srbije je odlučila da snizi marže na osnovne životne namirnice u koje spadaju mleko, brašno, ulje, šećer i nekoliko vrsta mesa.

 

Uredba se odnosi na pšenično brašno tip 400 i 500, jestivo suncokretovo ulje, termički obrađeno kravlje mleko (pasterizovano, sterilizovano), jogurt, beli kristalni šećer i svinjsko, goveđe i kokošje sveže meso i slatkovodnu ribu.


Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije" odnosno sutra i važiće šest meseci od dana stupanja na snagu.


Kako je istaknuto u resornom ministarstvu, cilj njenog donošenja je sprečavanje, odnosno korekcija nastalih deformacija u cenovnoj strukturi određene robe u fazi prometa na malo, i to osnovnih prehrambenih namirnica, odnosno poremećaja na tržištu koji ima za posledicu otežano snabdevanje robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi.


Naime, na osnovu podataka Ministarstva poljoprivrede i trgovine iz decembra ove godine, utvrđeno je da postoji veliki raspon u maloprodajnoj ceni pomenutih proizvoda, kao i značajna margina u rasponu citiranih maloprodajnih cena osnovnih prehrambenih proizvoda u trgovinskoj mreži Republike Srbije.


Na osnovu toga, "može se zaključiti da se u određenim situacijama javlja neprimereno visoka trgovinska marža, čime se značajno otežava ekonomska dostupnost navedenih osnovnih prehrambenih namirnica potrošačima, s obzirom na trgovinski format ili lokaciju u kojoj se obavlja promet", ističe se u uredbi.


Ukupna stopa marže se obračunava kao zbir pojedinačnih stopa marži u svim fazama prometa, a u odnosu na proizvođačku cenu robe, odnosno cenu po kojoj se roba prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu, i uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.) iskazane na fakturi ili putem knjižnog odobrenja.

 

    Prema proračunima stručnjaka iz Vlade, litar dugotrajnog mleka posle smanjivanja marži u maloprodaji bi trebalo da košta 69 dinara, kilogram šećera 88 dinara, litar ulja oko 120, dok bi cena pilećeg mesa po kilogramu trebalo da bude oko 200 dinara.

Rok plaćanja proizvođaču, odnosno dobavljaču robe ne može biti duži od 60 dana od dana prijema računa za isporučenu robu.


Povraćaj (remitenda) robe ne može biti veća od dva odsto vrednosti isporučene robe na mesečnom nivou.


Uredba predviđa i novčanu kaznu od 200.000 do dva miliona dinara za pravno lice, a može se izreći i zaštitna mera zabrane da vrši određene delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.


Za odgovorno lice u pravnom licu predviđene su novčane kazne od 50.000 do 150.000 dinara, a za preduzetnike od 50.000 do 500.000 dinara i može se izreći zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.


Nadzor nad primenom ove uredbe obavlja Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.

Izvor: Blic

Dinar počinje novu godinu padom od 1,1 odsto


Dinar će novu godinu započeti padom prema evru za 1,1 odsto, odnosno za dinar i 15 para i zvanični srednji kurs u sredu 4. januara će biti 105,7880 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Tokom prazničnih dana važiće kurs od petka, prema kome je srednji kurs dinara 104,6409 dinara za jedan evro.


Na mesečnom nivou dinar će prvog radnog dana u 2012. godini prema evru oslabiti za 1,8 odsto, dok će na godišnjem ojačati za 0,2 procenta.


Dinar je ove godine bio najjači 23. maja, kada je srednji kurs bio 96,7007 dinara za jedan evro, a najslabiji 6. januara kada je evro vredeo 106,4947 dinara.


Indikativni kurs dinara prema dolaru u petak je bio 81,4882 dinara za jedan dolar i za 0,8 odsto je slabiji nego u sredu.


U poređenju sa 30. novembrom dinar je prema dolaru slabiji za 5,3 odsto, a u poređenju sa poslednjim radnim danom prošle godine slabiji je 2,5 odsto, saopštila je NBS.

Izvor: Blic

Telekom Srbija otkupio 20 odsto akcija od grčke kompanije OTE


Telekom Srbija i grčka kompanija OTE potpisali su danas u Atini ugovor o otkupu 20 odsto akcija srpskog operatora po ceni od 380 miliona evra, što je bio i ukupan udeo OTE-a u Telekomu, saopšteno je iz te kompanije.

Prema ugovoru, transakcija će biti završena do kraja prvog kvartala 2012. godine.
 

Na osnovu odluke UO Telekoma Srbija o raspodeli dobiti za 2011.godinu kojom će se akcionarima podeliti 50 odsto ostvarene dobiti, a prema projekciji rezultata na kraju godine, grčkoj kompaniji će biti isplaćeno 17 miliona evra, a Vladi Srbije 68 miliona evra privremene dividende za fiskalnu 2011. godinu.


Ugovor su potpisali generalni direktor Telekoma Srbija Branko Radujko i predsednik i izvršni direktor OTE-a Majkl Tsamaz.


Radujko je tom prilikom istakao da je ovo je važan dan za obe kompanije i zahvalio se Tsamazu i njegovom timu na investiciji OTE-a u Telekom Srbija, na 15-ogodišnjem partnerstvu i doprinosu razvoju i rastu kompanije.


''Želim im sve najbolje u budućem poslovanju. Što se Telekoma Srbija tiče, pred nama je proces transformacije u otvoreno akcionarsko društvo, podela besplatnih akcija, dalja profesionalizacija upravljanja i efikasno sprovođenje naše poslovne strategije fokusirane na korisnike naših usluga i tržišnu utakmicu'', istakao je Radujko.


Siguran sam da će Telekom Srbija kao moderna i otvorena kompanija zadržati lidersku poziciju na tržištima na kojima posluje i da ce uspešno odgovoriti na sve izazove i promene u industriji telekomunikacija, kao i izazovima globalne ekonomske i finansijske krize, dodao je Radujko.


Tsamaz je, takođe izrazio uverenje da je potpisani sporazum obostrano koristan i zahvalio se menadžmentu i zaposlenima u Telekomu Srbija na uspešnoj saradnji i odličnim rezultatima koje je kompanija do danas ostvarila.


''Prodaja akcija Telekomu Srbija će imati pozitivan uticaj na naš tok gotovine i deo je naše strategije da se smanji neto dug OTE-a", dodao je Tsamaz.

 

Premijer: O prodaji Telekoma odlučiće naredna vlada

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je večeras da će o eventualnoj prodaji državne kompanije Telekom Srbija odluku doneti sledeća vlada.

 

Cvetković je Radio-televiziji Srbije rekao da kupovina 20 odsto akcija Telekoma od manjinskog partnera, grčke kompanije OTE, stvara uslove za lakšu prodaju te državne kompanije, ali je dodao da o eventualnoj prodaji neće odlučivati njegova nego naredna vlada.

 

OTE je vlasnik 20 odsto akcija Telekoma Srbije od 1997. godine, a Vlada Srbije poseduje preostalih 80 odsto akcija.

 

Prema Cvetkoviću, kupovina 20 odsto akcija Telekoma od manjinskog partnera predstavlja "uvod u drugačiji pristup Telekomu, pre svega u smislu upravljanja", odnosno profesionalizacije uprave, ali stvara i mogućnost "lakše prodaje".

 

"Ova vlada sigurno o tome neće odlučivati. O tome će odlučivati nova vlada", rekao je Cvetković na pitanje o tome da li vlada razmišlja o prodaji Telekoma.

Izvor: Blic

Cvetković: Najavljen privredni rast od 1,5 odsto realan


Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je večeras da je najavljeni privredni rast od 1,5 odsto za iduću godinu realan, imajući u vidu da će rezultati stranih investicija biti vidljivi 2012. godine.

"Suština tog rasta je činjenica da smo mi u toku ove kalendarske godine imali značajan priliv stranih direktnih ulaganja od oko dve milijarde dolara i da će te investicije početi da se efektuiraju u narednoj godini", kazao je Cvetković za dnevnik RTS-a.

 

Prema njegovim rečima fabrika "Fijat automobili Srbija" će sredinom godine početi redovnu i masovnu proizvodnju, a očekuje se i da druge grane ne zabeleže značajniji pad.

 

"Može da dođe do određenih promena, ali da bi se utvrdilo da je nešto značajno odstupilo od prognoze potrebno je duže vreme nego samo mesec - mesec i po dana da bismo mogli to da kažemo", naveo je Cvetković.

 

Upitan kako će se Vlada Srbije izboriti sa budžetskim deficitom od 1,5 milijardi evra premijer je kazao da će se taj manjak nadoknaditi eventualnim zaduživanjem, prodajom imovine, ili donacijama.

 

Premijer je dodao da Srbija kontroliše svoj javni dug, napominjući da će nivo od 45 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) dostići sredinom iduće godine.

Izvor: Blic

Niže carine na uvoz novih automobila iz EU


Carine na uvoz novih automobila iz Evropske unije od 1. januara su snižene sa pet na 2,5 odsto.

Predsednik Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Miloš Petrović rekao je da će sniženje carine uticati da cene jeftinijih automobila, do 10.000 evra, budu niže za oko 1,5 odsto ili između 100 i 150 evra.


On je kazao da je i to malo pojeftinjenje ranije bilo dovedeno u pitanje zbog ekološke takse za automobile od 12.000 dinara po toni koja je uvedena krajem novembra i naglasio da su uvoznici dobili obećanje od Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja da će njena primena biti odložena za godinu dana.


- Zbog toga su niže cene jeftinijih automobila sasvim izvesne -  naglasio je Petrović.


On je napomenuo da će carina na uvoz vozila van Evropske unije ostati 12,5 odsto. Prema Petroviću, u Srbiji je od početka 2011. godine prodato ukupno jedva 29.000 vozila, što je pad od 30 odsto u odnosu na godinu pre.


On je podsetio da je u 2010. prodato 40.000 vozila, a 2008. "koja je bila reper stabilnosti tržišta" - 57.000 vozila, pa je jasno da su rezultati u 2011. poražavajući.


Prema njegovim rečima, uvoznici automobila, pored drastičnog pada prodaje vozila izazvanog padom kupovne moći građana, suočavaju i sa poblemima "šume propisa" koji im otežavaju rad.

Izvor: Blic

Šoškić: Očekujem da se inflacija vrati u planirane okvire


Guverner Narodne banke Dejan Šoškić izjavio je večeras da ne očekuje neka bitna pomeranja na tržištu u narednom periodu kao i da se u prva tri meseca inflacija vrati u okvire zadatog cilja.


"Ne očekujemo bitna pomeranja na tržištu u narednom periodu, pre svega po pitanju kretanja cena ocekujemo da se inflacija vrati u okvire zadatog cilja. Prošlu godinu završili smo po svoj prilici, videćemo po zvaničnim podacima, sa inflacijom nešto iznad gornje granice inflacionog cilja ali očekujemo da ćemo u prvom tromesečju doći u granice inflacionog cilja", kazao je Šoškić za B92.


Prema rečima guvernera, to su one zone kretanja inflacije za koje smatramo da su potrebne, stabilne, duguročno održive i korisne za privredni razvoj naše zemlje. Šoškić je ukazao da fluktuacije kursa ne treba da zabrinjavaju građane jer su to, kako je naveo, pre svega kratkoročna kretanja na deviznom tržištu.


"Dozvolili smo nešto veće dnevne fluktuacije i tako sprečili ulazak špekulativnog kapitala koji ulazi sa strane i destabilizuje sistem. Time smo čini mi se doprineli da se racionalnije gazduje deviznim rezervama i cela godina je prošla sa relativno visokim nivoom stabilnosti na deviznom tržištu", kazao je guverner.


Šoškić je podsetio da je dinar u poslednjih šest meseci bio najstabilnija valuta u regionu među zemljama u istom deviznom režimu kao što su Česka, Poljska, Madarska, Rumunija i Turska.


"NBS veoma pažljivo prati privredna kretanja i svesna je problema domaće privrede", rekao je on i dodao da svi moraju biti svesni i toga šta NBS može da uradi, a šta ne.


"Svima smo rekli da u narednom periodu očekujemo da se pojavi dodatni prostor za smanjenje referentne kamatne stope - to je ključni alat koji treba da olakša i podstakne ekonomsku aktivnost i zaposlenost u zemlji", rekao je Šoškić.


Takođe, NBS smatra da postoji prostor u domenu zakonskog regulisanja promene potraživanja i čišćenja bilansa banaka.

Izvor: Blic

Pirotska slobodna zona najbolja u Srbiji po prometu i izvozu


Direktor Slobodne zone Pirot Dragan Kostić je danas izjavio da je ta Zona u 2011. godini, u poređenju sa ostalih šest zona u Srbiji, bila najbolja po prometu i izvozu.

"Ostvareno je više od 380 miliona evra prometa, a izvoz je veći od 200 miliona evra. To su rezulati naših korisnika koji posluju u Slobodnoj zoni i koriste njene pogodnosti za poslovanje", kazao je Kostić agenciji Beta.

 

Odlukom Vlade Srbije Slobodna zona Pirot je 2011. godine proširena sa 67 na 103 hektara. To je kompletno infrastrukturno opremljeno zemljištu čime će slobodna zona postati još privlačnija za investitore.

Izvor: Blic

Šoškić: Niska inflacija je prioritet Narodne banke Srbije u 2012.


Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je da će za centralnu banku prioritet u narednoj godini biti da održi nisku i stabilnu inflaciju, dok će za privredu i državu u celini najvažnije biti ostvarivanje ekonomskog rasta i nove zaposlenosti.

Šoškić je, u izjavi Tanjugu, istakao da će 2012. biti godina sa brojnim izazovima, pre svega po pitanju kolika će biti ekonomska aktivnost u Srbiji, kao i u zemljama koje su njeni glavni trgovinski partneri jer to "u velikoj meri određuje, na izvestan način, i našu sudbinu u privrednom smislu".

 

- Za narednu godinu polazi se od jedne relativno konzervativne procene da će ekonomska aktivnost da raste po stopi od 1,5 odsto. Međutim, i to se u nekim analizama može dovesti u pitanje jer naši glavni spoljnotrgovinski partneri imaju potencijalno vrlo ozbiljnih problema -  ukazao je guverner.

 

- Jedan od njih je i Italija, sa kojom smo na više različitih načina povezani u privrednom smislu, kao i u finansijskom, po pitanju direktnih stranih investicija i na druge načine, tako da neizvesnosti za 2012. postoje - precizirao je Šoškić.


- S druge strane, imamo izazov oko toga kako će se rešavati problem suverenog duga unutar EU, s obzirom da od rešavanja tog problema zavisi finansiranje, ne samo javnog duga tih zemalja, već i javnog duga zemalja koje se nalaze na periferiji Evropske monetarne unije, pa i Srbije -  naveo je guverner.


On je podsetio da je Srbija u 2011. godini imala relativno povoljnu situaciju na međunarodnom tržištu pošto je "riziko premija prema našoj zemlji u nekim trenucima bila ispod riziko premije za zemlje poput Hrvatske ili Mađarske".


 - Istovremeno smo imali period poslednjih šest meseci da je kurs dinara jedan od najstabilnijih u Evropi. Dinar se drži mnogo bolje od valuta Češke, Poljske, Mađarske, Rumunije ili Turske, koje su u sličnim valutnim režimima i to su sve parametri koji govore o jednoj vrsti kredibiliteta koji imaju nosioci ekonomske politike Srbije u očima međunarodne investicione javnosti - rekao je Šoškić.

 

Međutim, prema njegovim rečima, poverenje investitora u Srbiju u narednom periodu biće i pod dejstvom kretanja unutar Evropske monetarne unije i "ako se tu situacija ne reši, poverenje koje delom zavisi i od ukupnog finansijskog okruženja unutar Evrope, biće potencijalno narušeno, i to može otežati finansiranje javnog duga Srbije u narednih nekoliko kvartala".


 - Drugim rečima, može se desiti da Srbija bude u situaciji da neće tako jednostavno i lako moći na međunarodnim tržištima da finansira svoj javni dug - istakao je guverner i dodao da "aktivnosti koje utiču da se smanjuje riziko premija Srbije, istovremeno smanjuju ukupan trošak koji građani kao poreski obveznici imaju za finansiranje postojećeg nivoa javnog duga".


 - Zato su napori u tom domenu jako važni - da se istraje na odgovornoj fiskalnoj politici, odgovornoj i kredibilnoj monetarnoj politici i finansijskoj stabilnosti. To su sve aspekti koji utiču na to koliko ćemo svi mi kao poreski obveznici plaćati finansiranje našeg javnog duga koji je već kumuliran -  naveo je Šoškić.


- Naravno, sve poprima formu održivosti i punog smisla ukoliko imamo privredni rast, razvoj, novu zaposlenost. To su ključni izazovi i ključna pitanja u narednom periodu, jer verujem da će inflacija biti niska i stabilna u narednom periodu, u skladu sa inflacionim ciljem koji je dogovoren između Vlade Srbije i NBS, za ovaj vremenski period koji je pred nama - naglasio je guverner.


On je podsetio da dogovor o ciljanju inflacije podrazumeva da na kraju 2012. ona bude u rasponu od četiri odsto plus-minus 1,5 odsto i izrazio uverenje da je taj inflacioni cilj ostvariv.


- Ono što je sigurno, to je da smo u 2011. godini ostavili za sobom jedan inflatorni pritisak koji je bio prisutan početkom godine. Mi imamo inflaciju koja pada iz meseca u mesec, koja će vrlo brzo, očekujemo u prva tri meseca 2012. godine, doći u zonu inflacionog cilja -  naveo je Šoškić.


Guverner je istakao i da je u 2011. godini finansijska stabilnost očuvana, i "ukupno posmatrano, naš bankarski sistem je stabilan, imamo rekordno visoki nivo štednje naših gradjana od 7,6 milijardi evra".

Izvor: Blic

Karabin, malokalibarska puška i pištolji za tržište SAD


Menadžment kragujevačke fabrike "Zastava oružje" najavio je za 2012. godinu prodor na američko tržište isporukom prozvoda iz standardnog programa sportskog i lovačkog oružja kao i novih proizvoda.

Direktor "Zastava oružja" Rade Gromović je rekao agenciji Beta da je kupcima u SAD ponuđen novi proizvodni program, pre svega poluatomatski lovački karabin, prilagođen potrebama tog tržišta.

 

"Planiramo da isporučujemo i novu malokalibarsku pušku koju smo takođe razvili za američko tržište. Plasiraćemo i pištolje iz familije CZ M 88 kao i starije modele pištolja M 57 u novoj varijanti", rekao je Gromović.

 

Prema njegovim rečima, izvesno je da će ove godine biti veći izvoz "Zastava oružja" na američko tržište, kao i bogatiji asortiman ponude.

 

U najavi je za 2012. godinu i zaključivanje ugovora o plasmanu vojnog programa na tržište Bliskog istoka i nastavak realizacije ugovora o transferu tehnologije za Ministarstvo odbrane i industrije Azerbejdžana.

 

"Planiramo ugovaranje aranžmana u vrednosti između 150 do 200 miliona dinara za nastavak opremanja Vojske Srbije puškama M 21 i podcevnim bacačem granata", rekao je Gromović.

 

On je izrazio očekivanje da će ti ugovori obezbediti stabilizaciju poslovanja fabrike u 2012, nakon teške 2011. u kojoj je izvoz bio 11 miliona dolara, što je polovičan rezultat u odnosu na 2010. godinu.

Izvor: Blic