Evro danas 103,3336 dinara


BEOGRAD - Dinar je danas slabiji prema evru za 0,3 odsto tako da je srednji kurs 103,3336 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

 


Prema zvaničnom srednjem kursu NBS (www.nbs.rs), jedan evro košta 34 pare više nego juče kada je kurs bio 102,9975 dinara za jedan evro. NBS je ove godine na Međubankarskom deviznom tržištu prodao 60 miliona evra, a kupio 45 miliona evra da bi ublažio prekomerne dnevne oscilacije kursa.

 

Dinar je ove godine bio najslabiji prema evru 6. januara, kada je kurs bio 106,4947 dinara za jedan evro, a najjači 23. maja, kada je evro koštao 96,7007 dinara.

 

Dinar je prema evru bio najslabiji 4. novembra 2010. godine, kada je zvanični srednji kurs iznosio 107,5216 dinara za jedan evro.

Izvor: Blic

Kolubara će ove godine imati rekordnu proizvodnju uglja


Rudarski basen Kolubara će početkom iduće sedmice ostvariti godišnji plan proizvodnje uglja od 29,5 miliona tona (t) i do kraja ove godine ostvariti u svim segmentima rekord u istoriji tog basena, izjavio je danas portparol "Kolubare" Predrag Videnović.

"Elektro-energetska stabilnost Srbije, zbog niskog vodostaja reka i nedovoljne iskorišćenosti hidroelektrana, trenutno u velikoj meri zavisi od proizvodnje uglja u Kolubari", rekao je za Tanjug portparol Videnović ističući da "Kolubara" dnevno isporučuje Termoelektrani "Nikola Tesla" u Obrenovcu izmedju 90.000 i 100.000 t uglja.


Videnović je kazao da nisu tačne informacije koje su preneli pojedini mediji kako je prekinuta proizvodnja uglja na površinskom kopu Veliki Crljeni, već da tu postoji zastoj u otkopavajnu otkrivke, odnosno uklanjanju jalovine zbog nerešenih imovinskih odnosa i problema sa eksproprijacijom.


Videnović je rekao da su predstavnici "Kolubare" i opštine u stalnom kontaktu i da se radi na rešavanju tih problema.

Izvor: Blic

Mrkonjić: Negativna odluka o EU neće usporiti projekte


Ćuprija - Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić ocenio je danas da to što Srbija nije dobila status kandidata za članstvo u EU neće usporiti realizaciju projekata za koje su krediti već odobreni.

- U narednih šest meseci, do kraja mandata ove vlade, planiramo za završimo još neke delove železničkog i putnog Koridora 10 jer je novac obezbedjen. Ne verujem da će nešto uticati na realizaciju tih projekata - rekao je Mrkonjić i dodao da veruje da će Srbija u februaru dobiti status kandidata.

 

Ministar je prilikom obilaska radova na izgradnji novog železničkog mosta, na železničkom Koridoru 10, najavio da će novi most biti završen do 1. avgusta sledeće godine.

 

- Radimo na nekoliko deonica. Jedna je kod Novog Sada, druga je ovde u Ćupriji i treća kreće uskoro od Niša do Dimitrovgrada - kazao je Mrkonjić.

 

Železnički most kod Chuprije se nalazi na trasi nove dvokolosečne pruge Gilje-Ćuprija-Paraćin u dužini od 10 kilometara kojom će vozovi ići brzinom 160 kilometara na sat.

 

Gradi ga austrijsko-slovenački konzorcijum "Alpina-Meteorit", vrednost ugovora je oko devet miliona evra, a izgradnja se finansira iz sredstava Evropske investicione banke.

 

Most i taj deo pruge rade se u okviru modernizacije železničkog Koridora 10. Dužina mosta je 322,5 metara, širina 10 metara i težina oko 2.500 tona.

 

Prema rečima direktora projekta Nikole Stefanovića napravljena su dva stuba mosta, a u roku od 15 dana biće uradjena još dva od ukupno šest.

 

- Preostala dva rečna stuba će biti gotova do kraja februara sledeće godine kako bi iskoristili povoljne hidrološke uslove i od tada pa u narednih šest meseci uradićemo navlačenje konstrukcije koja se radi u pogonima u Bitolju i Mariboru - kazao je Stefanović.

 

On je dodao da radovi teku planiranom dinamikom i da većih tehničkih problema nema.

Izvor: Blic

Rajfajzen banka: Opadajući trend problematičnih kredita


Predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke u Srbiji Oliver Regl ocenio je da smanjenje obavezne rezerve neće značajno uticati na obim kreditiranja, jer je domaći bankarski sektor "ionako veoma likvidan".

"To znači da likvidnost nije ograničavajući faktor kreditiranja, ali sa druge strane smanjenje obavezne rezerve moglo bi da utiče na cene kredita, odnosno da dovede do smanjenja kamatnih stopa", rekao je on agenciji Beta.

 

Prema rečima Regla, sa sadašnjim padajućim trendom inflacije biće omogućena ekspanzivnija monetarna politika, koja može da obuhvati i smanjenje obavezne rezerve kao jedne od mera.

 

Ističući da uspeh svake banke zavisi od dobrog partnerskog odnosa sa privredom, on je rekao da "veoma visok nivo problematičnih kredita" na tržištu predstavlja ograničavajući faktor za kreditnu politiku banaka.

 

"Samo u segmentu privrede je dostigao nivo od preko 22 odsto na ukupnom bankarskom tržištu", istakao je je predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke u Srbiji.

 

On je rekao da "što se celokupnog bankarskog sektora tiče nije isključeno da drugi talas krize može da dovede do daljeg rasta problematičnih kredita".

 

"Kada govorimo o problematičnim kreditima u Rajfajzen banci, očekujem stabilan, možda čak i opadajući trend, jer je struktura našeg kreditnog portfolija drugačija, odnosno učešće problematičnih kredita je značajno ispod tržišnog proseka", rekao
je Regl.

Izvor: Blic

Dinar ojačao, sutrašnji kurs 103,0788


Dinar će sutra ojačati prema evru za 0,2 odsto tako da će srednji kurs biti 103,0788 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Prema zvaničnom srednjem kursu NBS (www.nbs.rs), jedan evro koštaće 25 pare manje nego u petak kada je kurs bio 103,3336 dinara za jedan evro.

 

NBS je ove godine na Medjubankarskom deviznom tržištu prodao 60 miliona evra, a kupio 45 miliona evra da bi ublažio prekomerne dnevne oscilacije kursa.

 

Dinar je ove godine bio najslabiji prema evru 6. januara, kada je kurs bio 106,4947 dinara za jedan evro, a najjači 23. maja, kada je evro koštao 96,7007 dinara.

 

Dinar je prema evru bio najslabiji 4. novembra 2010. godine, kada je zvanični srednji kurs iznosio 107,5216 dinara za jedan evro.

Izvor: Blic

Jovanović traži izbore što pre


Izbore treba organizovati što pre, izjavio je predsedinik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović i pozvao vladajuću koaliciju da jasno kaže koji je plan i šta želi da uradi sa severom Kosova i evrointegracijom Srbije.

"Mi želmo dogovor o načinu na koji će se odvijati kampanja i o datumu izbora", rekao je Jovanović na konferenciji za novinare.

 

On je istakao da su, ako nema jasnog plana vladajuće koalicije o najvažnijim pitanjima, izbori potrebni "već sutra". Vlast treba da jasno kaže šta je plan za sever Kosova i šta treba da se uradi da Srbija do marta postane kandidat za prijem u EU, ukazao je Jovanović i pozvao vlast da razgovara sa svim političkim i drugim relevantnim akterima u društvu.

 

Lider LDP je ocenio da se "vrhunski neodgovorno" ponašaju lideri Demokratske stranke i Srpske napredne stranke - Boris Tadić i Tomislav Nikolić.

 

"Bežanjem ili prebacivanjem odgovornosti, nijedan problem neće biti rešen. Oni koji su na vlasti, dužni su da rešvaju probleme. Oktobra smo pozvali Tadića na dogovor, a odgovor smo dobili pre nego što smo završili poziv. To je poraz za Srbiju, a ne za LDP", ocenio je Jovanović.

 

Prema njegovim rečima, objašnjenja neuspeha kandidature za EU su neprihvatljiva i povećavaju cenu koju će društvo morati da plati.

 

"Uputićemo ponovo jasan poziv onima koju vode ovu zemlju, očekujemo od Borisa Tadića da umesto kampanje koju vodi pokaže odgovornost i pokrene neophodne razgovore u društvu, jer se samo na takav način mogu rešiti problem", istakao je Jovanović.

 

On je rekao da Srbija ne može braniti identitet tako što će uništiti budućnost.

 

"Rezolucija 1244 ne može biti rešenje, a, kada je evropska politika u pitanju, moramo naći odgovor na osporen kredibilitet naših državnika u medjunarodnoj politici", ocenio je lider LDP-a.

Izvor: Blic

Niže cene goriva


Na pumpama Naftne industrije Srbije (NIS) i "Lukoila Srbija" pojeftinio je benzin, za preko tri dinara po litru, a očekuje se da će narednih dana i ostale naftne kompanije sniziti cene tog derivata.

NIS je snizio cenu benzina BMB 95 na benzinskim pumpama širom Srbije za 3,5 dinara i njegova cena kod NIS-a sada iznosi od 123,8 do 131,9 dinara po litru.


Naftna kompanija "Lukoil Srbija" u okviru novogodišnje akcije snizila je cenu evropremijuma BMB 95 za tri odsto, pa taj derivat kod "Lukoila" sada košta 134,3 dinara za litar, saopštila je te kompanija.


Popust važi za sve klijente na 65 benzinskih stanica "Lukoila", kažu u toj kompaniji i navode da je evropremijum BMB 95 derivat evro 5 kvaliteta koji se proizvodi u Lukoilovim rafinerijama i doprema na srpsko tržište.


"Očekuje se da će i na ostalim pumpama cene benzina narednih dana biti niže, a koliko će to pojeftinjenje iznositi zavisi od svake kompanije pojedinačno", izjavio je predsednik Udruženja benzinskih pumpi Borisav Tatić.


U NIS-u ističu da ta kompanija nastoji da u skladu sa svojom poslovnom politikom očuva konkurentne cene proizvoda na maloprodajnom tržištu naftnih derivata u Srbiji i da kontinuirano prati kako bi one bile na nivou prosečnih cena u regionu.


Pala cena nafte
Sirova nafta je na berzama u Njujorku i Londonu danas značajno pojeftinila, nakon što je vrednost evra pala na gotovo jednogodišnji minimum u odnosu na dolar zbog dužničke krize u evrozoni, dok je Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) odlučila da zadrži trenutnu proizvodnju "crnog zlata". Cena američke "lake" nafte za terminsku isporuku u januaru je na Njujorškoj robnoj berzi pala za čak 3,23 dolara na 96,91 dolar za barel, dok je u isto vreme evropska "brent" nafta na berzi u Londonu pojeftinila za 2,77 dolara na 106,76 dolara za barel. Evro je danas oslabio na ispod 1,30 dolara, što je najniža vrednost od početka godine.

OPEK je danas na sastanku u Beču doneo odluku da zadrži trenutni nivo proizvodnje nafte od 30 miliona barela na dan, navodeći kao razlog neizvesnu prognozu tražnje energenata.

Izvor: Blic

Upravni odbor Telekoma o otkupu akcija od OTE


Upravni odbor Telekoma Srbije će u petak razmatrati otkup 20 odsto akcija od manjinskog partnera grčke telekomunikacione kompanije OTE, rečeno je danas agenciji Beta.

Kako ističu u Telekomu, o svim drugim pojedinostima javnost će "biti obaveštena po okončanju tog procesa, kao što i nalažu dobri poslovni običaji".

 

Premijer Srbije Mirko Cvetković izjavio je 6. decembra da je dogovor o otkupu 20 odsto akcija Telekoma Srbije od grčkog OTE-a "manje-više postignut".

 

On je tada kazao da iznos od 300 miliona evra za otkup akcija Telekoma koji pominju mediji nije tačan, ali da je približan. Prema rečima Cvetkovića, budžet Srbije neće biti opterećen otkupom akcija Telekoma, niti će biti povećan javni dug.

 

Početkom ove godine na tenderu za prodaju 51 odsto Telekoma Vlada Srbije je za taj paket tražila minimalno 1,4 milijarde evra, dok je austrijska kompanija A1 (Telekom Austrije), jedini učesnik na tenderu, ponudila 950 miliona evra.

Izvor: Blic

Navaro: U regionu jedino u Srbiji rast građevinskih projekata


Gustavo Navaro, generalni direktor kompanije "Holcim Srbija", izjavio je danas da je, uprkos krizi, ove godine u Srbiji zabeležen rast tržišta cementa od 2,5 odsto po čemu je ona jedina zemlja u regionu gde je zabeležen porast broja gradjevinskih projekata.

"Doprinos tom rastu dali su veliki infrastrukturni projekti - most na Adi, socijalni stanovi, rekonstrukcija i izgradnja novih pogona Fiat Srbija u Kragujevcu i njegovih dobavljača, industrijska zona u Nišu i Koridor 10", naveo je generalni direktor Navaro.


Navaro je ukazao da je u Srbiji broj izdatih gradjevinskih dozvola u septembru 2011. bio za oko 10 odsto viši u odnosu na isti period prošle godine.
"U Srbiji je trenutno otvoreno nekoliko stotina gradilišta, medju kojima prednjači Vojvodina", naglasio je prvi čovek Holcim Srbija.


Navaro je ocenio da je, posle dve godine pada tržišta cementa u Srbiji od ukupno oko 30 odsto, 2011. prva godina u kojoj tržište beleži rast koji je značajnim delom bio pokriven cementom iz uvoza.


Navaro je ukazao da se u uvozu cementa u Srbiju javljao veliki problem u toku 2011, zbog kupovine tog gradjevinskog materijala lošeg kvaliteta sa Kosova i Metohije i iz Albanije.


Po Navaru, kada se tome dodaju opšta nelikvidnost privrede i značajan nedostatak mogućnosti za finansiranje investicija, početak oporavka može da se očekuje najranije u 2013.


"I pored toga, nivo proizvodnje količine cementa, betona i agregata (peska i šljunka) u kompaniji Holcim Srbija u toku 2011. bio je sličan proizvodnji ostvarenoj u prethodnoj godini", rekao je Navaro.za korporativnu filantropiju i doprinos lokalnoj zajednici, jer je dugoročno rešio probleme vodosnabdevanja u Popovcu i okolnim selima, za koje je izdvojeno oko 60.000 evra



Izvor: Blic

NIS i RAG potpisali ugovor o istraživanju nafte i gasa u Mađarskoj


Naftna industrija Srbije (NIS) i austrijska kompanija RAG potpisali su danas u Beču sporazum o istraživanju nafte i gasa u južnom delu Mađarske.

Cilj sporazuma je da se udruže investicije i podele rizici u istraživanju nafte i gasa, a NIS-u će pripasti 50 odsto u budućoj proizvodnji u oblasti Kiškunhalaš koja se nalazi zapadno od Segedina.

 

Glavni direktor RAG-a Markus Mitereger rekao je novinarima u hotelu Sofitel da ne može da precizira koliko ima nafte i gasa u navedenoj oblasti i da će to moći da se kaže posle prvih probnih bušotina sledeće godine, ali da na osnovu iskustva može reći da u tom području ima naftnih i gasnih resursa.

 

Generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko rekao je da je vrednost geoloških istraživanja oko 10 miliona evra koje će uložiti NIS u Mađarskoj, dok će u narednih pet do sedam godina dve kompanije zajedno uložiti sto miliona evra u ovaj projekat.

 

Sporazum su potpisali Kravčenko i izvršni direktori RAG Mađarska Ernst Buršvajger i Karolj Varga.

Izvor: Blic