Iz dijaspore rekordnih 5,5 milijardi dolara


Srpska dijaspora je tokom 2011. godine u maticu poslala skoro 5,5 milijardi dolara i tako je, uprkos ekonomskoj krizi, ostvaren rekordan priliv deviznih doznaka u poslednjih 10 godina, izjavio je ministar vera i dijaspore Srđan Srećković.

"Prema procenama Narodne banke Srbije i Svetske banke, devizne doznake iz dijaspore u 2011. godini su dostigle rekordni nivo, veći i od onog u 2009. godini i približile se ukupnom iznosu od 5,5 milijardi dolara", rekao je Srećković Tanjugu.


Srećković smatra da je novac iz dijaspore u velikoj meri uticao na poboljšanje životnog standarda.


"Dijaspora u prošloj godini nije podbacila uprkos krizi, pa je 2011. godina rekordna po prilivu deviznih doznaka i to je jedan od razloga zašto se u Srbiji živi nešto bolje nego što zvanične statistike pokazuju", rekao je on.


Na osnovu podataka, jasno je da je dijaspora u prošloj godini bila jedan od glavnih faktora makroekonomske stabilnosti, rekao je ministar, navodeći da su devizne doznake uzele učešće od 15 odsto u ukupnom društvenom proizvodu.
 

Srećković je istakao da je učešće deviznih doznaka iz dijaspore ukupnom društvenom proizvodu, tokom poslednjih 10 godina, dva i po puta veće od direktnih stranih investicija.
 

"Od 2000. godine do danas po osnovu deviznih doznaka u Srbiju je ušlo više od 40 milijardi dolara, a to je važna finansijska inekcija koja je Srbiji omogućila da lakše prebrodi tranzicioni period", ukazao je Srećković.
 

On je naglasio da Srbija treba više da radi na privlačenju direktnih investicija od ljudi iz dijaspore, jer to može da doprinese razvoju zemlje.

Izvor: Blic

Najveći izvoz kukuruza, najveći uvoz sirove nafte


Prvo mesto na izvoznoj listi Srbije u novembru prošle godine zauzimao je kukuruz sa 44 miliona dolara, dok je sirova nafta sa vrednošću od 187 miliona dolara bila prvi uvozni proizvod, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Na drugom mestu izvozne liste je rafinisani šećer sa 27 miliona dolara, a treće mesto pripada izvozu toplo valjanih proizvoda - gvožđe i nelegirani čelik u koturovima, sa 24 miliona.


Setove provodnika za avione, vozila i brodove smo izvezli za 22 miliona dolara, slede nove spoljne gume za putničke automobile sa 20 miliona, izvoz lekova za maloprodaju bio je 17 miliona.


Delove za rotacione električne mašine izvezli smo za 14 miliona dolara, koliko otpada i na izvoz hula hop čarapa, izvoz električne energije iznosio je 12 miliona, koliko odlazi i na izvoz ploča i limova od legura aluminijuma.


Drugi po značaju je uvoz prirodnog gasa sa 74 miliona, na trećem mestu uvozne liste su gasna ulja sa 43 miliona, a uvoz telefona za mrežu stanica iznosio je 26 miliona.

Izvor: Blic

Evro sutra 105,7880 dinara


Dinar će sutra biti slabiji prema evru za 1,1 odsto, tako da će srednji kurs biti 105,7880 dinara za jedan evro, najavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Prema zvaničnom srednjem kursu NBS (www.nbs.rs), jedan evro koštaće dinar i 10 para više nego u petak, kada je kurs bio 104,6409 dinara za jedan evro.

 

Dinar je 2011. bio najslabiji prema evru 6. januara kada je kurs bio 106,4947 dinara za jedan evro, a najjači 23. maja: evro je tada koštao 96,7007 dinara.

Izvor: Blic

Ovog meseca uvođenje olakšica za kupovinu stanova


Uredba koja će omogućiti subvencionisane stambene kredite i za bračne parove starije od 45 godina i sa nešto većim primanjima biće usvojena početkom ovog meseca, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Nemanja Komazec.

Ta uredba predviđa dodatne pogodnosti za korisnike subvencionisanih stambenih kredita, rekao je Komazec za Tanjug.


Uredbom će, prema njegovim rečima, biti izbrisan uslov koji određuje maksimalnu starosnu granicu korisnika kredita i povećan maksimalni limita neto plate sa sadašnjih 120.000 na 150.000 dinara, koji se odnosi na korisnika kredita i njegovog bračnog druga pojedinačno.


Komazec je naveo da će biti povećano učešće države, koje se vraća u poslednjih pet godina otplate kredita, sa sadašnjih 15 odsto od iznosa kredita na 20 odsto, što znači da će neophodno učešće kupca biti smanjeno sa sadašnjih 10 na pet odsto.


Predviđeno je smanjenje maksimalne kamatne stope za ove kredite sa sadašnjih 4,9 odsto, plus šestomesečni EURIBOR na 4,5 odsto, plus šestomesečni EURIBOR na godišnjem nivou, tako da će maksimalna kamatna stopa biti smanjena za 0,4 odsto na godišnjem nivou.


Za subvencionisanje stambenih kredita opredeljeno je 1,2 milijarde dinara, podsetio je Komazec dodajući da će ukoliko ta sredstva budu brzo potrošena, u saradnji sa Ministarstvom finansija, biti obezbeđen dodatan novac za tu namenu

Izvor: Blic

Železnice ove godine povlače 1,2 milijarde evra kredita


Srpske železnice planiraju ove godine da povuku oko 1,2 milijarde evra kredita za razvoj železničke infrastrukture i nabavku novih vozova, najavile su Železnica Srbije.

Zamenik generalnog direktora Predrag Janković je kazao da železnice imaju mogućnost da povuku planirane kredita, jer su u budžetu obezbeđene garancije.
Janković je kazao da je za vraćanje srpskih pruga na projektovane brzine potrebno uložiti oko 350 miliona evra, s obzirom da je prosečna brzina vozova u putničkom saobraćaju svega 45 kilometara na sat, a u teretnom 25.


On je naveo da je na primer između Beograda i Subotice projektovana brzina od 113 kilometara na sat, a da vozovi idu na toj deonici u proseku ispod 70 kilometara na sat.
 

Godišnje je, prema njegovim rečima, planiran remont oko 190 kilometara pruge, ali zbog nedovoljnih finansijskih sredstava u prethodnom periodu nije remnotovano ni 50 odsto.
 

Predstavnici Železnica Srbije su najavili da će u 2012. nastaviti započetu transformaciju u holding kompaniju i modernizovanje železničkog sistema u cilju efikasnijeg i profitabilnijeg poslovanja.

Železnice Srbije od polovine prošle godine ne posluju više kao javno preduzeće već kao zatvoreno akcionarsko društvo i da bi proces reorganizacije u holding kompaniju trebalo da bude završen do kraja 2012.
 

Akcionarsko društvo Železnice Srbije osnovaće četiri zavisna društva kapitala za upravljanje železničkom infrastrukturom, prevoz putnika, prevoz robe i upravljanje imovinom, a predviđeno je i da kontrolno, odnosno matično društvo, zajedno sa ova četiri čine Železnice Srbije.
 

Tom reformom biće promenjen i način finansiranja železničkog saobraćaja u Srbiji, jer će između vlade i zavisnih društava, kao i između samih društava postoji ugovorni odnosi.

Izvor: Blic

PKS: Suficit u razmeni agrara 1,5 milijardi dolara


Poljoprivredna i prehrambena industrija Srbije će, prema preliminarnim podacima, u 2011. ostvariti suficit od 1,5 milijardi dolara, što bi bilo za oko 60 odsto više nego u 2010. godini, procenila je Privredna komora Srbije (PKS).

Savetnik u PKS Vojislav Stanković je agenciji Beta kazao da bi to bio rekordan suficit srpskog agrara, precizirajući da će prošlogodišnji izvoz verovarno dostići 2,7 milijardi dolara, dok uvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda ne bi trebalo da pređe 1,1 milijardu dolara.

 

Prema njegovim rečima, "suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu od januara do novembra 2011. godine, imao je rast od 29,7 odsto i iznosio je 1,4 milijarde dolara, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je bila 227,9 procenata".

 

Za 11 meseci prošle godine, kako je dodao, ostvaren je agrarni izvoz u vrednosti od 2,4 milijarde dolara, što je više za 23,9 odsto nego u istom periodu 2010. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 22,6 procenata.

 

"Istovremeno, vrednost agrarnog uvoza bila je 1,06, milijardi dolara što je za 17,1 odsto više nego u isto vreme 2010, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 5,9 odsto", rekao je on.

 

Stanković je kazao da je i dalje "najvažniji proizvod agrarnog porekla u izvozu za 11 meseci bio kukuruz koji je plasiran u vrednosti od 380,6 miliona dolara".

 

Tokom 11 meseci 2011. na drugom mestu najizvoženije agrarne robe bio je šećer u vrednosti od 135,2 miliona dolara, a slede smrznuta malina sa 94,4 miliona, pšenica sa 78,6 miliona i suncokretovo ulje sa 75,3 miliona dolara.

 

"Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima, dominirala je tradicionalno grupa 'nekonkurentnih' proizvoda kao što su sirova kafa sa 88,4 miliona dolara, banane sa 34,4 miliona dolara i pomorandže sa 22,8 milion dolara, kao i cigarete u vrednosti od 36,3 miliona dolara", rekao je Stanković.

Izvor: Blic

U 2011. u Srbiji 10 odsto manje novoosnovanih preduzeća

U Srbiji je 2011. registrovano 8.470 novih preduzeća, što je za 10 odsto manje nego 2010. godine, saopštila je danas Agencija za privredne registre (APR).

Kako je agenciji Beta rečeno u APR, u 2011. je otvoreno i 32.240 novih preduzetničkih radnji, odnosno 8,7 procenata manje nego godinu ranije.

 

Iz APR navode da je prošle godine registrovano zatvaranje 13.580 preduzeća i 35.290 predzetničkih radnji.

 

Za sedam godina, od kada se u APR-u sprovode procedure registracije i vodi elektronski registar privrednih subjekata, registrovano je ukupno 65.110 novih privrednih društava. Tokom 2005. i 2006. godine u proseku je godišnje registrovano oko 11.000 novih društava i 40.000 preduzetnika.

 

Najuspešnija godina u APR, kako su istakli, bila je 2007. godina kada je registrovano 12.000 novih preduzeća i 48.000 novoosnovanih radnji.
 

Međutim, od 2009. godine počeo je da opada broj novoosnovanih privrednih subjekata i to je trend koji se nastavio i u 2011. godini.

Izvor: Blic

Počelo snižavanje marži na meso, slede brašno, ulje, mleko


Trgovci u Srbiji, već prvog radnog dana posle Nove godine, počeli su da uklapaju marže na meso na propisanih 10 procenata, a očekuje se da će u naredna tri dana biti nivelisane cene brašna, ulja, mleka, jogurta, šećera i ribe.

Primenu vladine Uredbe o ograničenju marže na 10 procenata za osnovne životne namirnice, za koju stručnjaci procenjuju da bi trebalo da"snizi" cene između 10 i 15 procenata, od danas kontrolišu tržišni inspektori.


Republički tržišni inspektor Svetlana Stanojević rekla je za Tanjug da su pojedini trgovci počeli da uklapaju marže na juneće i svinjsko meso dok bi cena ostalih proizvoda na koje se uredba odnosi trebalo da bude nivelisana do kraja sedmice.


Ona je ukazala da će protiv trgovaca koji ne budu otklonili sve nepravilnosti biti pokrenut prekršajni postupak.


Stanojević je napomenula da su verovatno i praznici uticali da trgovci nisu stigli da uklope marže u 10 odsto za svu robu, koja je predmet kontrole.


Kako su objasnili u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine tržišni inspektori će kontrolisati popisne liste od 31. decembra 2011. i trgovcima davati naloge o sprovodjenju uredbe, a takodje će biti vršena kontrola ulaznih faktura i na taj način kontrolisani proizvođači.

Izvor: Blic

Poreska uprava objavila spisak najvećih dužnika


BEOGRAD - Poreska uprava Srbije objavila je na svom sajtu spisak 100 preduzeća, najvećih poreskih dužnika, što je i bila u obavezi na osnovu izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i administraciji usvojenih krajem prošle godine u parlamentu Srbije.

Poreska uprava je objavila, takodje, i spisak 100 preduzetnika i isto toliko fizičkih lica kojima porez nije naplaćen zaključno do 31. decembra prošle godine.


Prva tri vodeća dužnika na spisku su ugašene banke - "Beobanka" a.d u stečaju, koja duguje 24,07 milijardi dinara, "Investbanka" u stečaju sa dugom od 18,13 milijardi dinara i "Astra banka" sa 15,64 milijardi dinara nenaplaćenog poreza.
 

Medju preduzećima, dužnici su izmedju ostalih i "Sartid" u stečaju, "Valjevska pivara", "Jagodinska pivara", "Simpo", "Ivo Lola Ribar sistem", "Fabrika automobila Priboj", gradjevinsko preduzeće “Mostogradnja” u restrukturiranju, Novinsko izdavačko preduzeće “Borba”, “Podrum Palić”, “Verano Motors”, "Industrija mašina i traktora”, “Industrija motora Rakovica”, “RTB Bor”, “Slap group”, “Zastava kamioni”…
 

Prve tri preduzetničke radnje na spisku preduzetnika dužnika su "Metalijum" sa dugom od 168,4 miliona dinara, “Helena grand” čija su dugovanja 167,19 miliona dinara i “Beni”, radnja za promet robe na veliko i malo koja duguje 166 miliona dinara.
 

Poreska uprava je pored svakog preduzeća napisala u kom je statusu, pa je tako za pomenute tri preduzetničke radnje navela “brisan-odjavljen”, što znači da tih preduzeća nema u registru privrednih subjekata.
 

Na spisku fizičkih lica prva osoba je iz opštine Leskovac i ona duguje 307,9 miliona dinara, druga iz Indjije, kome nisu naplaćeni porezi u iznosu od 239,6 miliona dinara, dok je treća osoba iz Žablja sa dugom od 130,42 miliona dinara.
Poreska uprava je na svom sajtu objavila i detaljno objašnjenje da kod pojedinih obveznika iz zakonskih razloga nije mogla da se obavi ni redovna ni prinudna naplata. U tome su je, kako je navedeno, onemogućavali doneti propisi iz privatizacije i stečaja.
 

Takođe, firme su imale mogućnost da podnose zahteve za reprogram dugova, što im je omogućavao Zakon o poreskom postupku i administraciji, a što su u velikoj meri i koristile.

Izvor: Blic

Evro danas 104,8 dinara


Dinar je danas jači prema evru za 0,4 odsto tako da srednji kurs iznosi 104, 8 dinara za jedan evro, objavila je Narodna banka Srbije.

Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, jedan evro košta 40 para manje nego u petak kada je kurs iznosio 105,2556 dinara za jedan evro.

 

U 2011. dinar je bio najslabiji prema evru 6. januara, kada je kurs bio 106,49 dinara za jedan evro, a najjači 23. maja, kada je evro koštao 96,70 dinara.

 

Dinar je prema evru bio najslabiji 4. novembra 2010. godine, kada je zvanični srednji kurs iznosio 107,52 dinara za jedan evro.

 

Da bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije kursa, NBS je u 2011. godini na Međubankarskom deviznom tržištu prodala 90 miliona evra,



Izvor: Blic