Premije stočarima i ratarima 2012. neće biti manje


Pomoćnik ministra poljoprivrede i trgovine Miloš Milovanović izjavio je danas da će davanja u stočarstvu u 2012. godini iznositi najmanje kao u 2011, kao i da je planirano da regres po hektaru u ratarskoj proizvodnji bude na ovogodišnjem nivou.

Premija za mleko u 2011. iznosila je pet dinara po litru, davanja po umatičenom grlu 25.000 dinara, a regres po hektaru obradive površine 14.000 dinara.


"Mi ćemo, imajući u vidu i analizirajući sve mere koje smo implementirali ove godine, kreirati u detalje pojedine mere kao što su premija za mleko i davanja po grlu stoke za 2012", kazao je on.


Milovanović je novinarima kazao da je Ministarstvo poljoprivrede i trgovine ove godine za premiju za mleko i davanja po grlu izdvojilo ukupno oko pet milijardi dinara.


Premija za mleko je u 2011. praktično apsorbovala oko tri milijarde dinara što je za rezultat imalo redovno i uredno snabdevanje tržišta, kao i stvaranje adekvatne stabilne sirovinske osnove za produkciju mlečnih proizvoda i snabdevanje konditorske industrije, naglasio je on.


"Direktna plaćanja po grlu stoke apsorbovala su ukupno 1,7 milijardu dinara", dodao je Milovanović.


Kada je reč o ratarskoj proizvodnji, Milovanović je rekao da će davanja po hektaru najverovatnije ostati na ovogodišnjem nivou, ali i istakao da je reč o planovima i da treba sačekati usvajanje budžeta za iznošenje konačnih iznosa.

Izvor: Blic

Evro danas 103,0624 dinara


Dinar je danas jači prema evru za 0,2 odsto, tako da je srednji kurs 103,0624 dinara za jedan evro, objavila je danas Narodna banka Srbije (NBS).

Prema zvaničnom srednjem kursu NBS (www.nbs.rs), jedan evro košta 24 pare manje nego juče, kada je kurs bio 103,3122 dinara za jedan evro.

 

Dinar je ove godine bio najslabiji prema evru 6. januara, kada je kurs bio 106,4947 dinara za jedan evro, a najjači 23. maja, kada je evro koštao 96,7007 dinara.

 

Dinar je prema evru bio najslabiji 4. novembra 2010. godine, kada je zvanični srednji kurs iznosio 107,5216 dinara za jedan evro.

 

Da bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije kursa, NBS je ove godine na Medjubankarskom deviznom tržištu prodala 60 miliona evra, a kupila 45 miliona evra.

Izvor: Blic

MK Grupa vlasnik 98,16 odsto akcija "Karneksa"


Kompanija MK Grupa otkupila je putem ponude za preuzimanje dodatnih 5,24 odsto kapitala "Karneksa" i sada je vlasnik 98,16 odsto akcija ove mesne industrije iz Vrbasa. Za preuzimanje 85.589 ili 5,24 odsto, akcija, MK Grupa je platila oko 200 miliona dinara. Akcionari koji su posedovali akcije "Karneksa", prihvatili su ponudu od 2.325 dinara za akciju.

"Ovako veliki odziv, gde je 74 odsto preostalih akcionara prihvatilo da proda svoje akcije po ponudjenoj ceni od 2.325 dinara za akciju, govori da su zadovoljni ponudom i uslovima preuzimanja. Poređenja radi, dan pre objavljivanja Namere o preuzimanju akcija "Karneksa" od strane MK Grupe cena akcija na berzi je iznosila 1.680 dinara",
saopštili su iz službe za odnose sa javnošću MK Grupe, dodajući da je maja 2009. cena akcija "Karneksa" iznosila 695 dinara za akciju.

 

MK Grupa je ponudu za preuzimanje objavila zajedno sa brokerskom kućom M&V Investments, "Karneks holdingom" iz Vrbasa i firmom "Ašmor Karneks limited" sa Kajmanskih ostrva, s kojima zajedno poseduje 92,92 odsto akcija vrbaške industrije mesa.

 

Trenutno, prema podacima Beogradske berze, ova kompanija koja zapošljava oko dve hiljade radnika, vredi oko 36,5 miliona evra.

Izvor: Blic

Prodaja automobila u Srbiji manja za 30 odsto u 2011. godini


U Srbiji je od početka ove godine prodato ukupno jedva 29.000 vozila, što je pad od 30 odsto u odnosu na godinu pre, izjavio je danas predsednik Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova Miloš Petrović.

U 2011. najprodavaniji automobil u našoj zemlji bio je "punto", za čiju kupovinu se daju državne subvencije, ali je i kod njega zabeležan pad prodaje od gotovo 70 odsto, kazao je on.


Petrović je precizirao da je od pocetka 2011. prodato samo 4.193 "punta", naspram prošlogodišnjih skoro 12.000 i zapitao se "šta drugi uvoznici vozila mogu da očekuju uz takvu prodaju automobila koji može da se kupi uz ličnu kartu".


On je na konferenciji za novinare podsetio da je u 2010. prodato 40.000 vozila, a 2008. "koja je bila reper stabilnosti tržišta" - 57.000 vozila, te je jasno da su ovogodišnji rezultati poražavajući.


Petrović je ukazao i da je Asocijacija uvoznika vozila i delova iz pomenutih razloga donela odluku da ne učestvuje na beogradskom "Kar šou 2012". (Car show).


"Imajući u vidu situaciju na tržištu automobila, u ovom trenutku nismo spremni da izlažemo svake godine", kazao je Petrović, napominjući da smo "jedini u okruženju gde se svake godine održava Sajam automobila".


"Kar šou je izložba automobila između Međunarodnog salona komercijalnih vozila i `Motopešna` - sajma motocikala. Smatramo da je tri priredbe za našu branšu nelogično imati u razdvojenim terminima", rekao je on.


Petrović je istakao da se uvoznici automobila, pored drastičnog pada prodaje vozila izazvanog padom kupovne moći građana, suočavaju i sa poblemima vezanim za "šumu propisa" koji im otežavaju rad.



Izvor: Blic

Ikea će početi da gradi tržni centar u Beogradu sredinom 2012. godine


Švedska „Ikea” počeće sredinom sledeće godine da gradi svoj prvi tržni centar u Srbiji jer su sa predstavnicima Vlade postigli konačan dogovor o investicijama te kompanije u našoj zemlji, saznaje „Blic”.


Dogovorena je, prema našim saznanjima, i lokacija na kojoj će biti podignuta prva „Ikeina” robna kuća u Beogradu, ali to za sada obe strane drže u tajnosti.

 

Kako tvrdi izvor „Blica” iz Vlade Srbije, to neće biti zemljište Instituta za stočarstvo u Zemunu, o kojem se ranije razgovaralo, niti kod naplatne rampe Bubanj potok, koje je takođe pominjano u medijima. Tržni centar biće smešten uz autoput ka Hrvatskoj, ali u gradu.

 

- U razgovorima je potvrđeno da će „Ikea” u Srbiji izgraditi ukupno četiri tržna centra. Prvi će biti u Beogradu, a ostala tri u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Međutim, po kom redosledu će „Ikea” dolaziti u te gradove još nije precizirano, jedino se zna da će prvi biti Beograd - tvrdi izvor „Blica”.


Država se obavezala da do marta 2012. obezbedi sve neophodne uslove, odnosno sve potrebne dozvole i obavi prenamenu zemljišta na novoj lokaciji. Vlada Srbije prihvatila je i da deo dogovora ne bude izgradnja „Ikeine” fabrike u Srbiji.


U „Ikei” nisu imali komentar na naša saznanja, osim što su nam rekli da su pregovori u toku. Ni u Ministarstvu životne sredine, prostornog planiranja i rudarstva nisu želeli da komentarišu lokaciju na kojoj će „Ikea” graditi objekat, niti kada počinje izgradnja. Samo su naveli da se s tom kompanijom intenzivno pregovara.


Prema procenama „Ikee”, za izgradnju objekta potrebno je oko godinu dana što znači da bi početak rada tržnog centra mogao da bude u toku 2013. Početna ideja je da osim robne kuće u kojoj će „Ikea” prodavati svoj nameštaj i sitno pokućstvo, bude izgrađen i šoping centar u koje bi privukli druge kompanije da prodaju odeću, obuću, prehrambene proizvode, elektronsku robu i “uradi sam” proizvode. Robna kuća imala bi 35.000 kvadrata, a ceo tržni centar oko 100.000 kvadrata.

 

Četiri godine do dogovora
Prvi plan o investiranju „Ikee” u Srbiju predstavljen je još u jesen 2007. Kako je regionalni direktor „Ikee” Dragan Skalušević jednom prilikom rekao, prvih godinu dana niko iz Vlade konkretno nije reagovao na to osim što je u javnosti govorio da „Ikea” dolazi u Srbiju. Sa „Ikeom” je u poslednje tri godine pregovaralo više ministara u Vladi Srbije, a prema našim saznanjima, pregovori su u nekim trenucima bili toliko teški da je jedan od ministara u besu napuštao sastanak. Jedno vreme pregovori su bili u potpunom zastoju.

Izvor: Blic

Marković: Predstoji nam modernizacija železnice


"Železnice Srbije" će u idućoj godini nastaviti započetu transformaciju u holding kompaniju i modernizovanje železničkog sistema u cilju efikasnijeg i profitabilnijeg poslovanja, izjavio je danas generalni direktor Milovan Marković.

"Ovu poslovnu godinu smo započeli u vrlo složenim okolnostima i tako je bilo tokom cele 2011, ali nismo nezadovoljni ukupnim rezultatima", rekao je čelnik železnice.

 

    Železnice su u 2011. prevezle 6,13 miliona putnika i 12,65 miliona tona robe, što je u putničkom saobraćaju nešto manje, a u teretnom više nego u 2010. godini, rekao je Marković.

Marković je kao najznačajnije rezultate naveo da Železnice Srbije od polovine 2011. više ne posluju kao javno preduzeće već akcionarsko društvo, a od započetih projekata izdvojio one za modernizaciju železničke infrastrukture odnosno izgradnju železničkog Koridora 10 i nabavku voznih sredstava.


On je istakao da će reforma železnice biti potpuno završena do kraja 2012. i da će u 2013. poslovati kao holding kompanija, koja će imati jedno kontrolno i četiri zavisna društva - za upravljanje infrastrukturom, prevoz robe, prevoz putnika i upravljanje imovinom.


Železnice Srbije su ove godine započele dva velika projekta - izgradnju železničkog mosta, na Koridoru 10, preko Velike Morave u blizini Ćuprije i novog Žeželjevog mosta u Novom Sadu, a u Srbiju je stigao i prvi ruski novi dizel motorni voz od kompanije "Metrovagonmaš", od naručenih 12 koji će biti isporučeni do kraja 2012, što su posle tri decenije prvi novi vozovi za putnički saobraćaj u Srbiji.


U narednih osam do 10 godina na trasi železničkog Koridora 10 pruga će biti potpuno modernizovana i vozovi će moći da idu brzinama od najmanje 160 kilometara na sat, naglasio je Marković.


Ove godine je raspisan tender za za izgradnju 11 kilometara dvokolosečne pruge Gilje - Ćuprija za brzine od 160 kilometara, na deonici pruge Beograd-Niš i do kraja marta bi trebalo da krenu radovi.


Železnice imaju potpisan ugovor o novom kreditnom zaduženju kod Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) od čega je 35 miliona evra namenjeno za modernizaciju nekoliko deonica na Koridoru 10 i 65 miliona za nabavku novih višesistemskih lokomotova.


U narednoj godini biće potpisan i ugovor za isporuku oko 25 elektromotornih vozova u vrednosti od 100 miliona evra, što će takodje finansirati EBRD.
Železnice će nastaviti modernizacije pruge od Stare Pazove prema Novom Sadu, za šta je obezbedjeno 200 miliona evra od Evropske investicione banke (EIB).
Za modernizaciju pruge od Niša do Dimitrovgrada, koja jedina na celom Koridoru 10 nije elektrificirana, železnice su pred potpisivanjem ugovora sa Češkom i njihovim konzorcijumom za početak radova.


Marković je kazao da se za ruski kredit od 800 miliona dolara namenjenog železnici očekuje uskoro potpisivanje prvog ugovora za izgadnju drugog koloseka na deonici Beograd-Pančevo.

Izvor: Blic

NIS investira 13 milijardi dinara u obnovu benzinskih pumpi


Naftna idustrije Srbije (NIS) saopštila je danas da će investirati više od 13 milijardi dinara u rekonstrukciju i modernizaciju mreže benzinskih stanica do 2014.

Kako se navodi u saopštenju, prve obnovljene benzinske pumpe NIS-a biće otvorene početkom 2012. godine, a modernizacijom mreže koja obhvata rekonsrukciju postojećih i gradnju novih objekata biće obuhvaćeno oko 250 benzinskih stanica.

 

"Modernizacija benzinskih stanica i obnavljanje NIS Petrol brenda rezultat je težnje kompanije da posluje po evropskim standardima. Ideja je da novi identitet maloprodajne mreže prati i poboljšanje kvaliteta usluga i proizvoda", rekao je generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko.

 

U novom vizuelnom identitetu benzinskih stanica NIS-a preovlađuje svetloplava boja, uz belu i crvenu.

 

NIS je modernizaciju mreže benzinskih pumpi počeo 2010. godine, navodi se u saospštenju.

Izvor: Blic

Prosečna zarada u novembru 38.363 dinara


Prosečna neto zarada isplaćena u Srbiji u novembru iznosila je 38.363 dinara i nominalno je veća za 0,5 odsto, a realno manja za 0,4 u odnosu na prosečnu zaradu u oktobru. Novembarska zarada je, u poređenju sa prosečnom zaradom koja je isplaćena u istom mesecu 2010. godine, nominalno veća za 11,4 odsto, a realno za 3,1 odsto.

Prosečna neto zarada u periodu januar - novembar nominalno je veća za 11,3 odsto, a realno manja za 0,2 odsto nego u istom periodu prošle godine.


Bruto zarada u novembru u proseku je bila 53.239 dinara i, u odnosu na onu koja je isplaćena u oktobru, nominalno je veća za 0,6, a realno manja za 0,3 odsto.
 

Novembarska bruto zarada nominalno je veća za 11,2 odsto, a realno za 2,9 odsto nego u istom mesecu lane.
 

Prosečna bruto zarada isplaćena u periodu januar-novembar bila je nominalno veća za 11,2 odsto, a realno manja za 0,3 odsto.

Izvor: Blic

Srbija uzima kredit za zgradu "Aeroinženjeringa", vodosnabdevanje, daljinsko grejanje



Srbija će se zadužiti za dodatnih 83 miliona evra, od kojih je 13 miliona predviđeno za kupovinu zgrade "Aeroinženjeringa" za Prvi opštinski sud u Beogradu, utvrđeno je sporazumima o zajmu koje je Skupština Srbije danas potvrdila.

Srbija će se za kupovinu zgrade "Aeroinženjeringa" i izvođenje radova na tom objektu za potrebe smeštaja Prvog osnovnog suda zadužiti kod Komercijalne banke, koja je, kako je navela Vlada Srbije, dala najbolju ponudu.

 

U zgradi "Aeroinženjeringa" ranije je bilo sedište kompanije "Mobtel".
 

To je poslovna zgrada, površine 7.800 kvadratnih metara, koja se nalazi u Novom Beogradu, na uglu Bulevara Nikole Tesle i Aleksinačkih rudara.

 

Srbija će se kod nemačke razvojne banke KfW-a zadužiti za 45 miliona evra za rehabilitaciju daljinskog grejanja, a 25 miliona evra za program vodosnabdevanja i kanalizacije u opštinama srednje veličine.

 

Rok otplate zajma za rehabilitaciju daljinskog grejanja je 12 godina, uključujući grejs period od četiri godine, dok je otplata zajma polugodišnja. Kamatna stopa na godišnjem nivou je 2,5 odsto.

 

Srbija će zajam za program vodosnadbevanja vraćati u 25 polugodišnjih rata počev od 30. decembra 2014. godine. Kamatna stopa na godišnjem nivou biće 3,49 odsto.

 

Skupština Srbije potvrdila je i izmene sporazuma Srbije i Evropske investicione banke o osnivanju i aktivnostima regionalne kancelarije te banke u Srbiji.

Izvor: Blic

Gas iz Rusije jeftiniji za 12 odsto od sledeće godine


Srbija će od Rusije u okviru dugoročnog ugovora o isporukama gasa koji treba da bude potpisan u martu sledeće godine dobijati gas jeftiniji za 12 odsto, izjavio je večeras generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović.

Ugovor koji će važiti do 2021. godine i biće potpisan najranije u martu 2012. godine, pošto krajem januara ili početkom februara u Skupštini Srbije mora biti ratifikovan sporazum između Srbije i Rusije, rekao je Bajatović u emisiji TV B92 "Između dve vatre".


Srbija će na taj način uštedeti oko 100 miliona dolara godišnje, ali to ne znači da će domaćinstva i toplane dobiti niže cene gasa, pošto je i sada cena gasa za te potrošače u javnom snabdevanju niža za oko 20 odsto.


- Nema uslova da dođe do pojeftinjenja gasa u javnom snabdevanju i pored nižih cena gasa iz Rusije za 12 odsto" - naglasio je Bajatović i dodao da će za velike privredne potrošače i komercijalne kupce koji plaćaju punu tržišnu cenu gasa, taj energent pojeftiniti za 12 odsto čim počne da važi dugoročni ugovor.


Bajatović je napomenuo da je dogovoreno da se, u okviru desetogodišnjeg dugoročnog ugovora Srbiji isporučuje pet milijardi metara kubnih gasa godišnje.


Bajatović je najavio da je pokrenuo pitanje visine provizije u "Jugorosgasu", preduzeća posrednika u tgovini gasom za Srbiju u kome "Srbijagas" ima 25 odsto vlasništva.

Izvor: Blic