Cvetković: Aranžman s MMF važan zbog investitora


Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković ocenio je danas da bi aranžman iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) bio veoma važan za Srbiju jer bi stranim investitorima bio potvrda da Srbija vodi kredibilnu ekonomsku politiku, saopštila je danas Kancelarija Vlade za saradnju sa medijima.

Cvetković je sa delegacijom MMF-a, koju predvodi Albert Jeger, razgovarao o sklapanju novog aranžmana, koji ne podrazumava povlačenje kredita,a bilo je reči makroekonomskim kretanjima u Srbiji do kraja godine.

 

U oktobru će, kako je istakao premijer Srbije, doći do usklađivanja i povećanja plata i penzija, kako je i predvidjeno zakonom.

 

"Na sastanku je ocenjeno da je i u narednom periodu neophodno striktno poštovanje fiskalnih pravila, sprovodjenje ušteda na svim nivoima vlasti kao i nastavak sprovođenja reformi u cilju unapređenja investicione klime", navodi se u saopštenju.

 

Delegacija MMF-a u Beogradu boravi od 18. avgusta, a danas je u Narodnoj banci Srbije počela zvanične razgovore sa vlastima u Srbiji o sklapanju aranžmana iz predostrožnosti, ekonomskim kretanjim i nastavku reformi.

 

Sa predstavnicima Ministarstva finansija Srbije misija MMF-a će razgovarati o rebalansu budžeta koji je planiran u septembru, a biće utvrdjeni i okviri budžeta za 2012. godinu. Planirano je da predstavnici MMF-a u Beogradu borave do 31. avgusta. 

Izvor: Blic

"Delez grupa" želi da preuzme akcije u trgovini "Srbija"


Trgovinski lanac "Delta Maksi", koji posluje u sastavu belgijske "Delez grupe" objavio je ponudu za preuzimanje 21,76 odsto preostalih akcija u trgovinskom preduzeću "Srbija", za koju je spreman da plati ukupno 78,9 miliona dinara, odnosno oko 773.000 evra.

"Delta Maksi" već ima 58,63 odsto vlasničkog udela u trgovinskom preduzeću "Srbija", čije je sedište u Kragujevcu, a namerava da preuzme još 150.274 akcija po ceni od 525 dinara po deonici.


Ponuda nije uslovna, a akcionari mogu da deponuju svoje akcije do 30. avgusta, kada ističe ponuda za preuzimanje.


"Delta Maksi" navodi da će novac deoničarima isplatiti u roku od tri radna dana od dana isteka ponude.


Ponuđač namerava da zadrži dosadaš nju aktivnost kompanije, koja se odnosi na maloprodaju hrane, pića i duvana, kao i da zadrži mesto njenog obavljanja u Srbiji, naročito u Beogradu.


Ponuđač namerava da zadrži preduzeće unutar "Delta Maksija", a plan "Delez grupe" je da kroz investiciju u "Delta Maksi grupu", unapredi poslovanje u jugoistočnoj Evropi.


Ne predviđaju se, kako je istaknuto, bitne promene u broju zaposlenih ili uslovima zapošljavanja u kraćem roku.

Izvor: Blic

Merkelova od Tadića na poklon dobija zlatovez


Nemačka kancelarka Angela Merkel u prvoj zvaničnoj poseti Beogradu od predsednika Srbije Borisa Tadića dobiće na poklon Zlatovez, autorke Marije Jovanović, rečeno je Tanjugu u Kabinetu predsednika Republike.

Reč je o delu sa motivima srpske kulturne baštine, iz ciklusa "Zlatne niti", s kraja 19. veka.


Medju zanimljivostima vezanim za posetu nemačke kancelarke, mimo oficijelnog programa, jeste i podatak da Merkelovu prati oko 60 ljudi, uključujući najbliže saradnike i savetnike, obezbedjenje i novinare, što se u diplomatskoj praksi - pogotovo kad je reč o velikim silama - smatra prilično skromnim.


Kancelarka, takodje, insistira na tačnosti - lično je "nemački precizna" i to zahteva i od svojih saradnika.


"Sve mora da bude u minut, po planiranoj agendi", kažu za Tanjug poznavaoci kancelarkinog načina rada.


Merkelova će u Beograd stići večeras, spavaće u Hajatu, a sutra ujutru, pre službenih razgovora, susrešće se sa stipendistima fonda "Dr Zoran Đinđić" i predsednicom Upravnog odbora Fonda Ružicom Đinđić.

Izvor: Blic

LDP podnosi novi predlog za smanjenje akciza na gorivo


BEOGRAD - Liberalno demokratska partija (LDP) saopštila je danas da će Skupštini Srbije do kraja avgusta podneti novi predlog za smanjenje akciza na gorivo, jer je to jedini način da se spuste astronomske cene derivata.

U LDP smatraju da srpska privreda nema nikakve šanse da preživi sa monopolističkim javnim preduzećima koja nikome ništa ne plaćaju, najskupljim energentima u okruženju, bezdušnom akciznom politikom, državom koja privredi duguje najmanje milijardu evra i bodljikavom žicom za naš izvoz u značajnom delu regiona.


Nakon što je Naftna industrija Srbije (NIS) saopštila da je u prvih šest meseci 2011. godine ostvarila dobit od 200 miliona evra, jasno je da se na poslovima sa naftom ostvaruju veliki profiti i da je najveći dobitnik iz tog poigravanja sa standardom građana i troškovima privrede baš preskupa i rasipna država, piše u saopštenju LDP.


Postoji veliki prostor da se država odrekne dela akciza zato što je, pravnom i političkom prevarom sa usvajanjem dvojnih akciza u januaru, a onda izjednačavanjem tih akciza na višem nivou u junu, država zaradila esktraprofit na račun građana i privrede od 100 miliona evra na godišnjem nivou.


U LDP ističu da je naša ekonomija u kolapsu pre svega zbog populizma Vlade, dominacije partija i izrabljivačke politike koja sve svoje troškove fakturiše prethodno uništenoj ekonomiji, a istovremeno joj zatvara i sva tržišta na kojima bi mogla da bude konkurentna.


U Srbiji se neće razviti nikakva proizvodnja sve dok imamo energente, naftu i gas koji su neuporedivo skuplji od naših konkurenata i sve dok država ne prestane da trenira svoj kalkulantski patriotizam tako što će da ignoriše činjenicu da već mesec dana naše kompanije ne mogu da prodaju čak ni na Kosovu, tvrde u LDP.


Lepo je što je NIS za samo šest meseci ostvarila dobit od 200 miliona evra, ali ogromna većina srpskih firmi nema taj luksuz da posluje na tržištu na kome ima dominantan položaj i beskrajnu zaštitu države.


Naprotiv, neke od retkih stabilnih srpskih kompanija već danas su objavile svoje gubitke u prethodnih mesec dana po osnovu zabrane izvoza na Kosovo, kao i najavu zatvaranja postojećih fabrika. Godišnji gubitak po ovom osnovu daleko će nadmašiti NIS profit, ocenjuje se u saopštenju LDP.

Izvor: Blic

Delta maksi otkupio akcije Pekabete, C marketa i Zvezdare


BEOGRAD - Trgovinski lanac Delta maksi završio je otkup akcija malih akcionara Pekabete, C marketa i Zvezdare iz Beograda, a sutra ističe rok za davanje naloga za prodaju akcija preduzeća Srbija iz Kragujevca, rečeno je danas Beti u Komisiji za hartije od vrednosti.

Delta maksi, koji je od ranije većinski vlasnik ta četiri trgovinska preduzeća, od 27. jula ove godine u vlasništvu je belgijskog Deleza (Delhaize) koji je kupio tu kompaniju za 932,5 miliona evra.

 

Ponuda je bila data za preuzimanje 30,56 odsto akcija Pekabete po ceni od 7.220 dinara po akciji, a otkupljeno je 23,27 odsto akcija, tako da je Delta maksi sada vlasnik 92,72 odsto akcija tog preduzeća.

 

Mali akcionari C marketa prodali su 0,24 odsto akcija po ceni od 32.000 dinara, tako da trenutno Delta maksi poseduje 75,39 odsto kapitala tog preduzeća. U posedu malih akcionara bilo je 1,62 odsto akcija C marketa, dok je preostalih 23,23 odsto društveni kapital koji tek treba da bude raspoređen državi i bivšim radnicima tog preduzeća.

 

Delta maksi je po ceni od 700 dinara otkupio 17,52 odsto akcija od malih akcionara Zvezdare i tako postao vlasnik 84,79 odsto kapitala tog preduzeća. U vlasništvu malih akcionara je ostalo 15,21 odsto akcija Zvezdare.

 

Ponuda za otkup akcija trovinskog preduzeća Srbija je produžena jer je poboljšana cena sa 500 na 525 dinara po akciji, a ponuđen je otkup 21,76 odsto akcija. Trenutno je u vlasništvu Delta maksija 58,63 odsto akcija Srbije, a Akcijski fond poseduje 0,76 odsto akcija. U Srbiji Delta maksi ima oko 350 prodavnica i najveći je lanac

Izvor: Blic

Od 1. novembra gas će poskupeti od 10 do 15 odsto, zbog čega se očekuje i poskupljenje grejanja, iako toplane još zvanično nisu zatražile od lokalnih samouprava da im odobre veće cene grejanja.

Ostaje da se vidi da li će od 1. novembra, kada stupaju na snagu nove cene gasa, građani plaćati i skuplje grejanja, izjavio je Tanjugu predsednik Udruženja toplana Srbije Milovan Lečić, koji nije mogao da precizira da li će i za koliko grejanje poskupeti.

Od svake toplane pojedinačno će zavisiti da li će zatražiti poskupljenje i da li će to odobriti lokalna samouprava u čijoj je to nadležnosti.

Veću cenu gasa primenjivaće, osim "Srbijagasa" i ostalih 35 distributera, a građani će i dalje moći da i dalje plaćaju račun za gas iz dva dela - 62,5 odsto odmah, a 37,5 odsto za šest meseci.

Prema proračunima, kubni metar (m3) gasa za domaćinstva koje greje "Srbijagas", koštaće posle novembarskog poskupljenja oko 40,82 dinara, umesto dosadašnjih 36 dinara.

U "Srbijagasu" tvrde da će, i pored najnovijeg poskupljenja, biti najjeftiniji distributer i da će, zbog korekcije cena, računi biti veći u proseku za oko 2.000 dinara, odnosno da će prosečan račun za gas porasti sa 12.000 na 14.000 dinara.

U Srbiji se oko 63 odsto toplana snabdeva gasom ako energentom, i za njih je generalni direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović najavio da će se sve vratiti u javno snabdevanje iz statusa kvalifikovanog kupca, što znači da će imati cenu gasa od oko 35 dinara po m3.

Očekuje se da će poskupljenje gasa prouzrokovati, iako ne u velikoj meri, i druga poskupljenja industrijskih proizvoda, a stručnjaci su ocenili da će to poskupljenje uticati na povećanje inflacije za 0,3 odsto.

Prema proračunima Agencije za energetiku, domaćinstva koja koriste gas za grejanje platiće tokom grejne sezone oko 56.000 dinara, umesto dosadašnjih 51.000.

Oni koji koriste ugalj moraće da izdvoje tokom sezone od 47.400 do 49.100 dinara, dok centralno grejanje prosečno košta oko 60.000 dinara godišnje.

Grejanje na struju, punjenjem termoakumulacionih peći (TA) noću je najjeftinije i iznosi oko 41.300 dinara, dok bi uz dnevno dopunjevanje TA peći ti računi porasli na oko 59.400 dinara.

Iz Elektroprivrede Srbije (EPS) upozoravaju da je poslednjih dana zbog zahlađenja i većeg grejanja i dogrevanja na struju povećana potrošnja električne energije u Srbiji za više od 25 odsto ili za čak 20 miliona kilovat-časova (kWh).

Početkom oktobra dnevna potrošnja na teritoriji koju snabdeva EPS bila je oko 80 miliona kWh, a u ovoj sedmici je zabeležena i potrošnja od čak 103 miliona kWh.

Imajući u vidu najave vremenskih prilika u Srbiji, EPS očekuje da se potrošnja struje zadrži na tom nivou do kraja oktobra, ali da će nastaviti da uredno snabdevaju potrošače električnom energijom.

Izvor: SrbijaNet

Kompanija "Tarket" najbolji izvoznik u 2011. godini


Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA) danas je u Skupštini Beograda po osmi put dodelila nagradu za izvoznika godine. Ovoga puta titula najboljeg u 2011. godini dodeljena je kompaniji “Tarket” iz Bačke Palanke.

Za najbolji izvozni proizvod nagradu je dobila firma “Medika sistem i produkts” iz Beograda, dok je za osvajanje novog tržišta nagradu dobila kompanija “Patent Co” iz Mišićeva.

 

U kategoriji malih i srednjih preduzeća nagradu je dobila firma “FSO Goša” iz Simićeva, dok je posebna priznanja u ovoj kategoriji dobila kompanija “Eleks komerc” iz Beograda.

 

Specijalnu nagradu za najbolju ženu preduzetnika, koju SIEPA po prvi put dodeljuje, dobila je Biljana Jovanović iz kompanije “Luna”,dok je posebno priznanje u ovoj kategoriji dobila Marina Milović iz kompanije "Maja promet".

 

Sponzori ovogodišnje dodele nagrada za izvoznike godine su Prokredit banka, koja je FSO Goši uručila ček od 15.000 evra za unapređenje izvoznih aktivnosti kao i DHL Internešnal koji je firmi Patent Co dodelila nagradu u visini od 10.000 evra, u uslugama izvoza.

 

Kompanija "Oranž studio" će finansirati promotivnu marketinšku kampanju u vrednosti od 10.000 evra za  Medika sistem. SIEPA je kompaniji “Luni” uručila nagradu u vidu programa zaposlenih kako bi se unapredila prodaja, efikasnost i radne sposobnosti.

 

Nagrade su dodelili premijer Mirko Cvetković, potpredsednica Vlade Verica Kalanović, direktor SIEPE Božidar Laganin i Jasna Matić državni sekretar u Ministarstvu ekonomije.

Izvor: Blic

Radujko: O otkupu akcija od OTE-a nakon završetka pregovora


Generalni direktor Telekoma Srbije Branko Radujko izjavio je danas da će ta kompanija izneti sve podatke o pregovorima o otkupu 20 odsto akcija od grčkog OTE-a kada se taj proces završi.

"Procesi obično ne uspeju zato što se o njima mnogo priča. Ne možete da pregovarate jer čim se pojavi vest u medijima neko prekine pregovore", kazao je on novinarima nakon panela o reformi sistema obrazovanja u Srbiji.

 

Na pitanje agencije Beta da li će pregovori sa OTE-om biti završeni do kraja ove godine Radujko je kazao da možda nikada ni neće biti završeni.

 

"Šanse su fifti-fifti", kazao je on.

 

Radujko je rekao da će 16. decembra biti usvojen plan poslovanja Telekoma Srbije.

 

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković 6. decembra je kazao da su pregovori o otkupu 20 odsto akcija Telekom Srbije od grčkog OTE-a "manje više" završeni i dodao da je cena po kojoj će akcije biti otkupljene približna iznosu od 380 miliona evra koji su navodili mediji.

 

Beogradski mediji danas navode da će Telekom Srbije uzeti kredit od 470 miliona evra, kojim će platiti otkup akcija i refinansirati preostali deo zajma za kupovinu Telekoma Srpske. Za refinansiranje zajma biće namenjeno 90 miliona evra, naveo je dnevnik Blic.

 

OTE je vlasnik 20 odsto akcije Telekoma Srbije od 1997. godine, a Vlada Srbije poseduje preostalih 80 odsto akcija.

 

Gradjanima Srbije bi trebalo da bude podeljeno 15 odsto akcija Telekoma, bivši i sadašnji radnici kompanije dobiće 6,5 odsto akcija, nakon čega će državi ostati 58,5 odsto akcija.

 

Početkom ove godine na tenderu za prodaju 51 odsto Telekoma Vlada Srbije je za taj paket tražila minimalno 1,4 milijarde evra, dok je austrijska kompanija A1 (Telekom Austrije), jedini učesnik na tenderu, ponudila 950 miliona.

Izvor: Blic

"Fijat" iz Kragujevca ide i na tržište SAD


Direktor "Fijat automobila Srbija" Antonio Ćezare Ferara izjavio je da ta kompanija u Kragujevcu priprema proizvodnju novog modela "el zero", koji će se izvoziti na tržište Evrope i SAD.

On je to rekao na svečanosti Komore italijansko-srpskih privrednika koja je kompaniji Fijat automobili Srbija (FAS) dodelila nagradu za izuzetno isticanje i podršku razvoja ekonomskih odnosa Srbije i Italije.

 

Kako se navodi u saopštenju Komore, Ferara je rekao da je ta kompanija u Kragujevcu ove godine uložila 720 miliona evra od predviđenih 950 miliona evra.

 

On je rekao da FAS ulaže u neophodnu infrastrukturu, mehanizaciju i opremu za proizvodnju modela "el zero" kao i da će dovesti dobavljače iz Italije koji su tražili da budu koncentrisani u Kragujevcu ili najdalje do 25 kilometara.

 

Ferara je naveo da je bilo planirano da u Kragujevac dođe sedam dobavljača i da su se u međuvremenu zainteresovale još dve firme i dodao da bi dobavljači trebalo da ulože dodatnih 100 miliona evra u okviru tog projekta.

Izvor: Blic

Trajalovu fabriku auto guma kupila američka kompanija Kuper tajers


Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić i izvšni direktor kompanije "Kupers internešnal" Halord Miler poptpisali su danas okvirni investicioni ugovor između Srbije i američke kompanije za proizvodnju autoguma “Kuper tajers”.

Ćirić je objasnio da je “Kuper tajers” preuzeo iz stečaja kruševacku fabriku Trajal za 13 miliona evra.

Drugi deo fabrike, koji se bavi proizvodnjom guma za kamione, teška vozila i bicikle, u vlasništvu je bugarske kompanije “Brikel”, koja je 2006. godine i provatizovala Trajal, i države koja je nakon konverzije dugovanja bugarske kompanije postala vlasnik 24 odstoi.

“Kuper tajers” će u kruševačku fabriku u prvoj fazi investirati 50 miliona evra i u toj fabrici će raditi 700 ljudi.

- U prvom kvartalu imaćemo operativnu fabriku koja će proizvoditi gume “Made in Serbia” - rekao je Ćirić i dodao da će u prvom kvartalu proizvodnja guma biti utrostručena.

Trenutno fabrika automobilskih guma proizvodi 500.000 guma godišnje. U prvom kvartalu ta proizvodnja trebalo bi da bude 1,5 miliona, a kada dođu nova postrojenja ova fabrika će proizvoditi tri miliona guma godišnje, rekao je Ćirić.

Izvor: Blic