Za maline odmah pare
A. DELIĆ, 5. jun 2007

PREDUZEĆE "Eliksir Agrodiskont" u Šapcu, koje posluje u okviru "Eliksir grupa", počelo je otkup maline, a po već postignutom dogovoru sa proizvođačima, uskoro bi trebalo da počnu da stižu višnja, pa kupina i šljiva. Voće će biti skladišteno u upravo rekonstruisanoj, savremenoj hladnjači "Eliksir fud" (bivša "Šapčankina"), čiji je dnevni kapacitet prijema 280 tona.
Direktor "eliksir Agrodiskonta" Nebojša Mićić kaže da je vraćanje izgubljenog poverenja između hladnjačara i voćara, jedan od primarnih ciljeva preduzeća u predstojećem otkupu. Za ovaj važan posao, "Eliksir grupa" odabrala je "Agrodiskont" jer već ima dobre odnose sa proizvođačima. Takođe, može da im ponudi kompletan repromaterijal, kao i usluge devetoro zaposlenih "zaštitara".
- Što je lekar za ljude, toje "zaštitar" za bilje, a mi imamo stručnjake koji mogu urgentno da reše svaki problem individualnim poljoprivrednicima. Posle godina krize, naša strategija je praktično, nova na tržištu: voćarima ćemo davati sadni i repromaterijal i na kraju otkupljivati proizvode po tržišnim cenama - objašnjava Mićić.
Ne želeći da najavljuje i komentariše cenu, za koju kaže da je vrlo "osetljiva kategorija", Mićić ističe da će "Eliksir Agrodiskont" ostati pri strategiji da plaća bar za nijansu više nego ostali otkupljivači. Voćari će novac dobijati na ruke i odmah po predaji proizvoda.
- "Eliksir Agrodiskont" formirao je čitavu mrežu otkupnih mesta po Mačvi i Pocerini - kaže Mićić. - Za predstavnike po selima birali smo ugledne domaćine, koji su po mogućstvu, i sami proizvođači - kaže Mićić.
Hladnjača "Eliksir fud" raspolaže kapacitetom od 10.000 tona. Tokom proleća u rekonstrukciju objekta uloženo je 3,5 miliona evra. Urađeni su novi podovi, komore i kompletna elektromreža. Već naredne godine, u tehnološku opremu za hladnu preradu povrća biće uloženo još 2,5 miliona evra, dok će 2009. godine biti postavljen i pogon za proizvodnju pasterizovane i konzervirane hrane vredan četiri miliona evra.

Izvor: Novosti

Udarac iz računa
S. K., 5. jun 2007

Posle odluke NIS da snizi cenu dizelu (D-2) za 3,5 dinara po litru, u utorak su na ovaj, i slične prethodne poslovne poteze državne kompanije, reagovale privatne naftaške firme u Srbiji. Nebojša Atanacković, direktor AD "Nafte" izjavio je da je poslovodstvo NIS najnovijim pojeftinjenjem, i to u vreme kada su se stekli uslovi za poskupljenje goriva za osam odsto, nanelo štetu državnom budžetu, svom preduzeću i privatnicima, za oko milijardu dinara.
- Ne računajući koliko smo mi privatnici i ovoga puta na gubitku, tvrdim da je pomenutom odlukom NIS "Petrola", samo kroz akcize, državni budžet oštećen za oko 350 miliona dinara, a profit NIS smanjen za 400 miliona - kaže Atanacković.
Nema racionalne računice u smanjenju cene gotovog proizvoda u trenutku kada je porasla vrednost sirovine za taj derivat. Nafta već desetak dana obara sve rekorde u ceni, pa je potez NIS "Petrola" ekonomski neopravdan i usmeren jedino da nanese štetu konkurenciji na inače prilično zatvorenom srpskom tržištu derivata nafte, ocenjuje, Aleksandar Mileusnić, iz kompanije "Petrobart Avia".
- Ostajemo pri odluci o pojeftinjenju dizela. Sve što bude gubitak zbog pojeftinjenja nadoknađuje se povećanim prometom tog goriva. I mi se, smanjujući cenu dizela, odričemo dela marže - rečeno je u utorak "Novostima" u NIS "Petrolu".

UREDBA
POMOĆNIK ministra rudarstva i energetike Slobodan Sokolović izjavio je Tanjugu da taj resor radi na stvaranju nove Uredbe o formiranju cene osnovnih derivata, odnosno na novom modelu maksimalno dozvoljenih cena.
 

Izvor: Novosti

Jači i od ciklona
S. KRSTAJIĆ, 5. jun 2007

POSLEDICE globalnog zagrevanja atmosfere teraju i planere srpske elektroenergetike da razmišljaju o budućim najpouzdanijim izvorima struje. Zasada je sigurno da će Srbiji, i kompletnom balkanskom području u naredne tri godine nedostajati najmanje 15 odsto agregata.
Rumuni, Mađari, Bugari i Hrvati su najavili skoru gradnju nuklearnih centrala dajući im isti značaj kao i novim termoelektranama. Hrvati i Slovenci ove sedmice obelodanili su nameru da zajednički grade i nekoliko hidroelektrana na Savi. U oba entiteta BiH, kao i u Makedoniji, uz termoelektrane, računaju i na nove hidrocentrale...
Za razliku od većine suseda, u Srbiji je moratorijumom, odavno je zabranjeno čak i planiranje bilo kakvih nuklearki.
Srpska elektroprivreda ima gotovo idealnu izbalansiranost termo i hidro-potencijala, pa je najmanje zavisna od vremenskih udara. Dve trećine ukupno proizvedene struje EPS dobija iz svojih osam termoelektrana, a trećinu iz agregata koje pokreću Dunav, Drina i akumulacije manjih vodotoka. Zbog toga je EPS decenijama, u vreme velikih suša, u proleće, leto ili jesen, kao od šale uključivao termoelektrane. U vreme kad su vodotoci visoki, štedeo se ugalj, a pojačano koristile hidroelektrane.

- Nažalost, mi već dvadesetak godina nismo izgradili nijedan novi agregat. Potrošnja struje i u Srbiji raste tempom od četiri odsto, pa ćemo za dve-tri godine, ne bude li se nešto hitno preduzelo, postati velik uvoznik struje - kaže Zoran Manasijević, pomoćnih generalnog direktora EPS.
Prema srednjoročnom planu (do 2015), u Srbiji bi trebalo da se završi davno započeta termoelektrana "Kolubara B" snage 700 megavata, i podigne jedna potpuno nova, sličnog kapaciteta, na desnoj obali Save, nadomak Termoelektrane "Nikola Tesla". Struja iz nje samo bi zamenila kilovate koje prave agregati najstarijih, izraubovanih termoelektrana EPS, zbog čega moraju da se, kako je najavljivano, uskoro ugase. Dakle, Srbija bi na ovaj način, uz dve nove elektrane raspolagala efektivno snagom samo jedne od njih, a to će, kako energetičari misle, biti nedovoljno za potrebe do 2015. godine. Zbog toga će se u "igri" naći i planovi o gradnji bar jedne osrednje hidrocentrale, i eventualno nove elektrane-toplane koju bi pokretali gas i mazut.
Procene pravljene pre desetak godina ukazuju da u srpskim rekama i akumulacijama ima "mesta" za turbine snage oko 500 megavata. Na Drini će, verovatno već dogodine, početi zajednički poduhvat elektroprivrede Srbije i Republike Srpske - gradnja HE "Buk - Bjela"ukupnog kapaciteta od 150 megavata.



"ĐERDAP TRI"

JEDAN od najstarijih, i najunosnijih projekata EPS, "Đerdap tri", još čeka da službeno izađe iz fioke. U pitanju je takozvana reverzibilna hidroelektrana velike snage, za proizvodnju najskuplje struje, one kojom se dižu naponi, ili, zbog raznih havarija, ubacuju kilovati kojima se sprečava raspad mreže i transformatora. Takva struja na tržištu košta u proseku 4,5 puta skupljnje nego ona "obična", dnevna i noćna, i uvek lako može da se izvozi. U EPS kažu da za podizanje ove superprofitabilne elektrane nemaju novca, pa je zasad i ne pominju.



FILTERI

EPS je ubrzao ugradnju filtera u termoelektranama, da bi zagađenje atmosfere sumporom i ugljenim elementima sveo na standarde koji važe u EU, i čijom primenom se smanjuje efekat "staklene bašte". Za potpunu opremu elektrofilterima i sređivanje pepelišta kraj termoelektrana, srpskoj kompaniji biće potrebno više od 500 miliona evra u narednih deset godina.


Izvor: Novosti

 DINKIĆ: SMANJIĆEMO NEZAPOSLENOST I PRIVUĆI INVESTICIJE; NEMA PREREGISTRACIJE
 
 Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je da je plan tog ministarstva da u narednih pet godina prepolovi stopu nezaposlenosti u Srbiji i da od 2008. privuče od tri do pet milijardi dolara stranih investicija godišnje.

On je najavio da će do kraja godine, za ravnomeran regionalni razvoj, u budžetu biti predviđeno oko 100 miliona evra.

Na prvoj konferenciji za novinare od kada je na funkciji ministra ekonomije i regionalnog razvoja Dinkić je rekao da će ministarstvo imati pet oblasti rada - privredu, ekonomske odnose sa inostranstvom, zapošljavanje, regionalni razvoj i turizam.

U radu ministarstva prioriteti će biti povećanje zaposlenosti, veći izvoz, ubrzanje strukturnih reformi i poboljšanje konkurentske pozicije srpske privrede, ubrzani razvoj turizma i povećanje prihoda od te privredne grane i ravnomeran regionalni razvoj Srbije, precizirao je on.

Ocenjujući da je nezaposlenost 'ekonomski problem broj jedan' u Srbiji, Dinkić je naveo da je u 2006. godini u našoj zemlji bilo oko 692.000 nezaposlenih, radno aktivnog stanovništva oko 2.631.000, a oko 1,4 miliona je bilo neaktivno stanovništvo, u koje se ubrajaju penzioneri, učenici i studenti.

On je napomenuo da je stopa nezaposlenosti u prošloj godini bila 21,6 odsto i naglasio da je cilj da se u narednih pet godina svede na 11 do 12 odsto, dok je prosek u EU oko 7,6 odsto.

Govoreći o procesu privatizacije u Srbiji, ministar je najavio ubrzane strukturne reforme i naglasio da će taj proces biti završen do kraja 2008. godine.

Prema njegovim rečima, proces privatizacije oko 1.250 društvenih preduzeća biće obavljen metodom aukcija, tendera ili stečaja, ukoliko se tom preduzeću ne može naći kupac ili strateški partner.

Dinkić je rekao da je u nadležnosti Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja privatizacija velikih javnih preduzeća.

Privatizacija preostalih 1250 društvenih preduzeća, u kojima radi 9 odsto od ukupno zaposlenih, biće završena do kraja iduće godine, kazao je Dinkić i rekao da će tokom 2008. biti podeljene besplatne akcija svim građanima Srbije koji ih do sada nisu dobili.

Ministar je za jesen najavio poseban zakon o privatizaciji Naftne industrije Srbije, posle čega bi, najverovatnije u novembru, bio raspisan tender za njenu prodaju.

Što se tiče JAT-a, Dinkić je rekao da Vlada treba da donese odluku o strategiji privatizacije nacionalnog avioprevoznika i najavio da će posle letnjih odmora biti pripremljen tender za privatizaciju 'Jat tehnike', posebno dela u kome se obavlja remont putničkih aviona.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja izjavio je da su za privatizaciju 'Jat tehnike' zainteresovane nemačka 'Lufthanza' i singapurski SIT. Za privatizaciju 'Jat ervejza' zainteresovani su ruski 'Aeroflot' i 'Er Indija', rekao je Dinkić i skrenuo pažnu da će aerodom 'Nikola Tesla' ostati u državnom vlasništvu do daljeg.

Nema preregistracije crnogorskih tabilca

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić kategorički je odbacio mogućnost preregistracije automobila sa crnogorskim tablicama u Srbiji i naglasio da zakon mora da bude jednak za sve.

'Ne dolazi u obzir nikakva preregistracija crnogorskih tabilica', naglasio je Dinkić na konferenciji za novinare.

Na pitanje da li postoji mogućnost da se u vladi postigne politički konsenzus oko tog pitanja, Dinkić je odgovorio da 'nema politike kada je zakon u pitanju'.

Dinkić je napomenuo da je pitanje preregistracije vozila sa crnogorskim tablicama stvar ekonomije, jer je zakonom predviđeno da se mogu voziti polovni automobili samo sa ekološkim motorima tipa EURO 3, sa smanjenom emisijom štetnih gasova.

Izvor: RTS

 NOVI MOBILNI OPERATER U SRBIJI ZVAĆE SE VIP
 
Kompanija Mobilkom Austrija grupa najavila je da će se novi operater u Srbiji zvati 'Vip', a promotivna prodaja pripejd brojeva počeće u ponedeljak, 11. juna.

Predsednik Upravnog odbora novoosnovane kompanije 'Vip Mobile' iz Srbije, Aleksandar Šperl izjavio je na konferenciji za novinare da će operater poceti sa radom u toku juna, kada će biti obavljene I tarife, a koristiće pozivne brojeve 060 i 061.

'Vip je za prvih 50.000 korisnika omogućio da po ceni od 100 dinara dobiju pripejd broj i 1.000 dinara kredita', kazao je Šperl.

Kako je naveo, korisnici će kupovinom pripejd broja automatski učestvovati u nagradnoj igri, u kojoj mogu da osvoje 1.000 mobilnih telefona marke 'nokia' i 'samsung'.

Prema njegovim rečima, od 11. juna, Vip u Srbiji otvara 16 radnji, a brojevi će moći da se kupe i na dodatnih 2.500 prodajnih mesta. 'Vip je veoma ponosan što je za samo šest meseci izgradio novog mobilnog operatera na srpskom tržistu, i naš osnovni motiv bio je da korisnicima u Srbiji omogućimo da što pre uživaju u našoj ponudi', kazao je on.

Šperl je najavio i otvaranje kontakt centra, koji će raditi 24 sata dnevno, a pozivi će biti besplatni za sve korisnike.

Prema njegovim rečima, Vipove vlastite bazne stanice postavljene su i spremne za prijem signala, a zajedno sa nacionalnim romingom preko Telekoma Srbije, Vip će imati punu pokrivenost na području cele teritorije.

On je najavio da će ta kompanija u razvoj mreže u Srbiji u narednih nekoliko godina investirati 250 miliona evra. 'Zaposlili smo do sada 330 stručnjaka, i u licenci investirali 320 miliona evra', dodao je on,' što pokazuje da smo najveća grinfild investicija u Srbiji'.

Prema obavezi iz licence, 'Vip' bi na kraju prve godine rada morao svojim signalom da pokrije 20 odsto stanovništva i tri glavna autoputa u Srbiji.

Mobilkom ima više od 10 miliona korisnika u Austriji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Lihtenštajnu, a uskoro će početi da radi i u Srbiji i Makedoniji.

Licenca za trećeg mobilnog operatera u Srbiji plaćena je 320 miliona i jedan evro 1. decembra 2006. godine.

Izvor: RTS

 OTVOREN MODERNIZOVANI NACIONALNI DISPEČERSKI CENTAR

 Elektroprivreda Srbije [EPS] i Elektromreže Srbije [EMS] pustili su u rad modernizovan nacionalni dispečerski centar, za koji je vlada Švajcarske donirala 10 miliona evra.

Ministar za rudarstvo i energetiku Aleksandar Popović rekao je na otvaranju da će njegova izgradnja, odnosno modernizacija omogućiti kontrolu nad celim elektrosistemom i distribucijom struje u Srbiji i van granica.

'Ne treba zaboraviti da se Srbija graniči sa osam zemlja, dakle ima puno prekograničnog prometa i ovaj sistem će koristiti tokom zimskih meseci kada u našem okruženju bude postojala kriza u snabdevanju, kao i za sprečavanje eventualnih ispada', kazao je Popović.

Generalni direktor EPS Vladimir Đorđević izjavio je da je najvažniji deo u modernizaciji sistema bila nabavka sistema za daljinsko upravljanje 'SCADA/EMS', koji je preduslov da srpski elektroenergetski sektor bez problema funkcioniše na evropskom tržistu električne energije.

On je kazao da takav sistem omogućava pravovremeno prikupljanje podataka iz celog elektroenergetkog sistema i poboljšava sigurnost snabdevanja kupaca.

Đorđević je naglasio da je 15 odsto posla dogovoreno sa domaćim kompanijama - Institutom 'Mihajlo Pupin' i 'Minel - Energetskom elektronikom', a upravljački sistem isporučila je švajcarska kompanija 'Areva'.

Direktor Odeljenja za ekonomsku saradanju i razvoj pri Švajcarskom državnom sekretarijatu za ekonomske poslove Jorg Reding rekao je da Švajcarska razmatra mogućnost finansiranja novog projekta sa EPS-om, a to je modernizacija kontrolnog sistema termoelektrane 'Nikola Tesla B' u Obrenovcu.

On je naveo da je pomoć švajcarske vlade Srbiji u poslednjih pet godina iznosila 110 miliona evra, a ove godine pomoć će biti usmerena na razvoj privatnog sektora, javne infrastrukture, obrazovanja i lokalne samouprave.

Direktor EMS-a Dragan Vignjević kazao je da su ovakvi projekti vrlo značajni, zbog ispunjenja zahteva regionalnog tržišta, ali i uključenja na tržište Evrope.

Projekat modernizacije nacionalnog dispečerskog centra počeo je 2001. godine.

Izvor: RTS

 BEOGRAD NAJVIŠE POSEĆUJU SLUŽBENICI
 
U proteklih godinu dana Beograd su najčešće posećivali službenici što pokazuje da su putovanja u glavni grad najviše poslovne prirode, pokazalo je istraživanje koje je sproveo Gradski zavod za informatiku i statistiku.

Kako je na konferenciji za novinare precizirala direktorka Turističke organizacije Beograda Olivera Lazović, radi se o prvoj fazi istraživanja u kojoj je anketirano oko 1.700 gostiju u 20 hotela a turistička ponuda glavnog grada biće prilagodjena dobijenim rezltatima.

Zamenik direktora Zavoda za informatiku i statistiku Vesna Matejić je navela da je u prvom tromesečju ove godine Beograd posetilo 144.016 turista, od kojih 78.884 domaćih i 65.132 inostranih, koji su se u proseku zadržavali 2,7 dana.

Među njima su preovladjivali službenici - njih 22,2 odsto, s tim što su na drugom mestu kod domaćih turista radnici - 17,2, a kod inostranih menadžeri 19,8 odsto.

Od domaćih turista najmanje je bilo penzionera 7,2 , a kod inostranih najmanje je studenata - 5,1 odsto.

Prosečna starost najvećeg broja turista - njih 47,2 odsto kretala se od 30 do 50 godina, a 81 odsto dolazio je samostalno u Beograd, a ne preko turističkih agencija.

Glavna svrha dolaska su u 49,6 odsto služzbena putovanja, na drugom mestu su sa 13,3 odsto posete sajmovima, a na trećem učešće u sportskim aktivnostima - sa 10,7 odsto.

Najveći broj turista - 30,3 odsto, došli su ponovo jer su imali dobra prethodna iskustva, a samo 9,9 odsto na osnovu preporuke. Posetioci su najčešće stizali avionom, zatim automobilom, pa tek onda autobusom.

Za vreme boravka u Beogradu njih 60 odsto je postilo reke, a 40 odsto nije, dok je na izlete u okolinu Beograda išlo samo njih 17,4 odsto.

Turisti su Beograd uglavnom razgledali samostalno - 56,8 odsto, dok je 15 odsto to radilo organizovano, a ostali nisu ni išli u razgledanje.

Direktorka TOB-a je navela i da je u periodu januar-april u Beograd brodovima stiglo 3.326 turista, medju kojima najviše Nemaca, Amerikanaca i Britanaca.

Izvor: RTS

 USKORO PREGOVORI O NOVOM PROGRAMU SVETSKE BANKE

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić razgovarao je sa izvršnim direktorom Svetske banke za Srbiju Mišselom Mordasinijem i tom prilikom dogovoreno je da se pristupi pregovorima u vezi sa novim programom Svetske banke.

Kako je navedeno u saopštenju iz kabineta potpredsednika Vlade, Mordasini je izrazio uverenje da će ovaj program, koji će se realizovati u naredne četiri godine, intenzivirati saradnju ove institucije sa Srbijom.

U razgovoru je naglašen značaj pomoći Svetske banke realizovan kroz programske i projektne zajmove odobrene Srbiji u periodu od 2002. do 2006. godine.

Izvor: RTS

 REFORMA PENZIONOG SISTEMA UZ POMOĆ KREDITA SVETSKE BANKE
 
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić i predstavnici delegacije Svetske banke razgovarali su u Beogradu o realizaciji projekata za konsolidaciju naplate i reformu penzijskog sistema, što će se finansirati iz kredita te institucije.

Ministarstvo rada i socijalne politike saopštilo je danas da su na sastanku dogovoreni koraci kako bi za započetu reformu bila iskorišćena sredstva od kredita od 25 miliona dolara, a koji je po IDA uslovima postao efektivan još u decembru 2005. godine.

U saopštenju se dodaje da je bilo reči i o realizaciji zajedničkih projekata za unapređenje usluga na lokalnom nivou, kojim se decentralizuju određene funkcije u sistemu socijalne zaštite. U realizaciju tog projekata, koji je vredan više od 70 miliona dolara uključiće se i Ministarstvo prosvete i zdravlja.

Delegaciju svetske banke predvodila je šefica Kancelarije te institucije u Beogradu Karolin Jungr.

Izvor: RTS

 PROMET OBVEZNICA VEĆI OD DVA MILIONA EVRA

Na Beogradskoj berzi je u trgovanju obveznicama Srbije za izmirenje stare devizne štednje građana, uz više cene svih hartija, ostvaren promet od 2.136.961 evro, četiri puta veći nego juče, a najviše je trgovano obveznicama serije A 2012, za 1.745.669 evra po ceni od 75,62 do 76,25 odsto nominalne vrednosti.

Prema izveštaju Berze, obveznica serije A 2008 prodato je za 24.226 evra po ceni od 94,75 do 95,02 odsto, serije A 2009 za 7.671 evro uz cenu od 89,90 do 89,95 odsto, a serije A 2010 za 110.035 evra po ceni od 85,00 do 85,80 odsto nominale.

Promet obveznica serije A 2011 bio je 11.589 evra, uz cenu od 80,50 do 81,15 odsto, a serije A 2013, 18.111 evra po ceni od 71,60 do 71,75 odsto nominalne vrednosti.

Obveznica serije A 2014 prodato je za 15.697 evra po ceni od 67,61 do 69,00 odsto, serije A 2015 za 26.260 evra uz cenu od 64,10 do 65,30 odsto, a serije A 2016 za 177.703 evra po ceni od 62,01 do 62,50 odsto nominale.

Republičke obveznice za izmirenje stare devizne štednje dospevaju na naplatu svakog 31. maja u godini koju označava serija obveznice.

Izvor: RTS