Štrajkači ne mogu u fabriku
Gornji Milanovac -- Članovima Štrajkačkog odbora zabranjen ulazak u fabriku zbog najave štrajka.

Članovima Štrajkačkog odbora Fabrike automobilskih delova u Gornjem Milanovcu, koji su najavili štrajk ako im plate ne budu povećane 40 odsto, jutros zabranjen ulazak u fabrički krug.

U znak solidarnosti sa osam članova Štrajkačkog odbora, 150 radnika iz proizvodnje izašlo je u fabrički krug i najavilo da se na radna mesta neće vratiti dok njihovim kolegama ne bude omogućen ulazak u fabriku.

Predsednik Štrajkačkog odbora Miroslav Miletić rekao je da je direktor proizvodnje Zoran Golubović pokušao da se obračuna s članovima tog odbora, a da su radnici tokom vikenda pozivani i ucenjivani da ne stupe u štrajk".

On je rekao da je jedan od zahteva redovna isplata plata i naveo da posla ima.

Generalni direktor fabrike Dragiša Ristić nije bio dostupan za komentar, a njegova sekretarica je rekla da "direktor ne želi da daje nikakve izjave".

Izvor: B92

"Триглав" у Београду преузео "Вардар осигурање"


Словеначка осигуравајућа компанија "Триглав" и македонски "Вардар осигурање" потписали су данас у Београду уговор о преузимање, којим је "Триглав" стекао 27 одсто удела на тржишту осигурања у Македонији.

Уговор су потписали председник Надзорног одбора "Триглава" Дамњан Михевц и председник Управног одбора Андреј Котич, а са македонске стране генерални директор "Вардар осигурања" Стојан Клопчески.

На питање новинара колика је вредност уговора о преузимању, Котич није желео да прецизно одговори, рекавши да ће финансијски подаци о куповини "бити објављени када уговор буде потпуно завршен".

Котич је рекао да је стратешки циљ "Триглава" да у наредном периоду повећа тржишни удео на тржишну југоисточне Европе с обзиром да у просеку има око 15 одсто тржишног удела у Србији, Црној Гори, Македонији...

Планови за наредни период је да "Триглав" буде највећа осигуравајућа кућа на простору југоисточне Европе, објаснио је Котич и напоменуо да "Триглав" осигурање планира да уђе на тржиште Албаније, Бугарске и Румуније.

У 2008. години "Триглав" компанија планира да стигне до милијарде евра тржишног удела у југоисточној Европи.

Клопчески је подсетио да је "Вардар осигурање" некадашње "Дунав осигурање", које је после 1992. године преименовано у "Вардар", у време распада бивше СФРЈ.

"Вардар осигурање" је 2006. годину завршило као лидер на македонској тржишту осигурања са око 27 одсто удела, а са овом аквизицијом очекује се да ће за три до четири године стигне на око 40 одсто тржишног удела.

"Триглав" осигурање присутно је у Србији после куповине "Копаник осигурања", а то је била фирма коју је "Триглав" имао до распада бивше СФРЈ деведестих година прошлог века.


Izvor: Tanjug

U Evropu preko "Jata"
V. PETROVIĆ, 4. jun 2007

SRPSKA nacionalna avio-kompanija postala je interesantna strancima, pre svega, zbog najavljenog neograničenog broja letova u Evropi. Namere ruskog "Aeroflota" i indijske "Er Indije" u osnovi su iste, ali se njihovi modeli budućeg poslovanja, ukoliko uspeju da kupe "Jat ervejz", bitno razlikuju.
U kontaktima koje su do sada imali sa predstavnicima "Jata", Rusi nisu krili da žele od srpske države da kupe natpolovični udeo u kompaniji, odnosno najmanje 51 odsto akcija. Kako "Novosti" nezvanično saznaju, u tom slučaju bi zadržali naziv kompanije i sve zaposlene, a već su izrazili spremnost da odmah obnove flotu i aktiviraju unutraćnji saobraćaj. Naime, predstavnici "Aeroflota" nameravaju da uspostave letove iz Beograda do Niša, Kraljeva (aerodrom "Lađevci"), Užica ("Ponikve") i spremni su da kupe pet manjih aviona za te potrebe, što bi ih koštalo oko 100 miliona dolara.
Glavni razlog eventualne kupovine bio bi, međutim, mogućnost da iz Beograda, možda već početkom naredne godine, dobiju neograničeni broj letova ka zapadnoj Evropi. Jer, Srbija je parafirala Sporazum o otvorenom nebu i kada počne njegova primena, naša kompanija viće neće morati sa inostranim da ugovara saobraćaj na bazi reciprociteta, već će moći da prevozi putnike po čitavom Starom kontinentu, koliko i gde god želi.
A, kako Rusija, bar za sada, iz svojih strateških interesa odbija da uđe u takav aranžman sa Evropskom unijom, "karta" za neograničeni broj letova do evropskih aerodroma vodi preko - Srbije.
Praktično, "višak" polazaka koji im trebaju, a Evropljani im ne dozvoljavaju, Rusi bi nadoknađivali iz Beograda. Njihovi avioni sletali bi na pistu kraj Surčina i, posle promene oznake leta i ukrcavanja naših putnika, nastavljali put do Londona, Pariza, Ciriha...
Isti "paket" Rusi su nedavno pokušali da dobiju u Italiji. Međutim, italijanska vlada je dozvolila prodaju samo 31 odsto akcija državnog avio-prevoznika "Al Italije", pa je ideja o dobijanju "ulaznice" za Evropu - propala.
Zato se "Aeroflot" okrenuo Beogradu i najavio da bi, ukoliko kupi većinski paket akcija u "Jat ervejzu", rešio sve goruće probleme.
Rusi, naime, u svojoj floti imaju domaće avione "Iljušin" i "Tupoljev", ali i letelice oba najveća svetska proizvođača, američkog "Boinga" i evropskog "Erbasa".
Štaviše, "Aeroflot" ima udeo u "EADS", matičnom konzorcijumu evropskih aviona, a u Rusiji se sklapaju njihove letelice "A 319" i "A 320". Tako bi, za kratko vreme, mogao da bude rešen spor oko osam "Erbasovih" aviona ugovorenih za "Jat", koji nikada nisu isporučeni, a kapara od 23 miliona dolara je uplaćena, sada već davne, 1998. godine.
Istovremeno, na drugoj strani tasa je ponuda iz Indije. "Er Indija" i "Jat ervejz" potpisali su, krajem prošle godine, pismo o namerama, kojim je predviđena saradnja i osnivanje zajedničke kompanije. U sklopu tog dogovora, u "Pilotskoj akademiji" u Vršcu već se školuju indijski piloti, a predviđen je i odlazak naših letača u Indiju.
Nedavnim udruživanjem dve državne kompanije u jedinstvenu "Er Indiju", došlo je i do racionalizacije letova, pa je od postojeće flote 60 aviona postalo višak. Prema saznanjima "Novosti", Indijci su ponudili da najbolje od tih letelica dovezu u Beograd i njima prevoze putnike nove, zajedničke kompanije, ka evropskim gradovima u kojima imaju najviše svoje emigracije.
Naravno, i u ovoj računici glavni faktor je mogućnost neograničenog broja letova kada počne primena "Otvorenog neba". Istovremeno, prekookeanske letelice "Er Indije" počele bi da sleću na Aerodrom "Nikola Tesla" i odatle, sa srpskim putnicima, nastavljale put do Amerike i Kanade.
Ovakav vid saradnje, međutim, bio bi znatno nepovoljniji za "Jat ervejz" od ruskog predloga. Jer, Indijci u zajedničku kompaniju ne bi preuzeli sve zaposlene, već samo neophodne kadrove, pre svih deo letačkog osoblja.
Ostatak "Jata", u ovakvom razvoju događaja, čekala bi krajnje neizvesna sudbina, pošto bi i dalje ostao sa postojećim avionima, prosečno starim više od dve decenije, ali i sa manjim obimom saobraćaja, svedenim na regionalne letove. Novoformirani prevoznik bi, automatski, postao konkurencija ostatku srpske državne kompanije, pa je velika verovatnoća da bi takvim potezom "Jat" pojeo samog sebe.
                         


VLADA ODLUČUJE

     ODLUKU o sudbini nacionalne avio-kompanije, koja je u stopostotnom vlasništvu države, moraće, svakako, da donese Vlada Srbije. Ukoliko bi se kabinet premijera Koštunice opredelio za varijantu koju predlažu Rusi, morao bi, najverovatnije, da bude raspisan tender za prodaju dela akcija, pošto je reč o javnom preduzeću.
     O udruživanju sa Indijcima morala bi, takođe, da odlučuje Vlada. U tom slučaju, mogao bi da se raspiše konkurs za izbor strateškog partnera, sa kojim bi se formiralo zajedničko preduzeće, a tu već nisu tako stroga pravila igre kao kod raspisivanja tendera koji podleže Zakonu o javnim nabavkama.
 

Izvor: Novosti

 ĐELIĆ: FORMIRANJE VLADE I SKUPŠTINSKE VEĆINE PREDUSLOV ZA RAZVOJ EKONOMIJE

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić je na otvaranju Treće konferencije o budućnosti tržišta kapitala na Balkanu izjavio da formiranje Vlade Srbije i skupštinske većine demokratskog bloka predstavlja ključni preduslov razvoja ekonomije i finansijskog tržišta Srbije.

Dosadašnji rad Vlade, od poštovanja obaveza vezanih za Haški tribunal, pa do formiranja ključnih institucija koja se bave tim, ali i pitanjima bezbednosti, ponovo je otvorio pristup zemlje Evropskoj uniji, rekao je Đelić. Ti prvi koraci Vlade, kako je naveo, način su na koji će ona nastaviti da radi, što znači da će nastaviti saradnju sa Haškim tribunalom kako bi se izavršile preuzete obaveze.

On je najavio da će sredinom juna Evropskoj komisiji u Briselu biti zvanično predočen ambiciozan plan Srbije kakao bi se do kraja godine zaključio Sporazum o asocijaciji i pridruživanju. Namera je da se u tom momentu uruči i zvanična kandidatura za ulazak Srbije u EU, te da Srbija dobije status zemlje kandidata sledeće godine, naveo je on.

Đelić je najavio i da će početkom jula u Srbiju doći predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda kako bi otpočeli razgovori oko novog aranžmana. Zaključenje sporazuma sa EU omogućilo bi povezivanje domaćeg tržišta kapitala sa evropskim, kao dodatnu sigurnost investitorima, ocenio je on.

Veoma je važno, kako je istakao, da trenutna demokratska većina na vlasti bude ta koja će pripremiti zemlju za predstojeći politički ciklus - izbora predsednika, lokalne i pokraijinske izbore.

Po njemu, to su ključni izbori na kojima je uveren da će pobediti vladajuća koalicija nakon čega bi za ekonomiju i tržište kapitala trebalo da se stvori najmanje trogodišnji period političke stabilnosti koji će omogućiti da se sprovedu duboke reforme.

Đelić je uveren da zemlji predstoji najbrži i najveći razvoj u njenoj istoriji, te da do kraja mandata sadašnja Vlada u tehničkom, institucionalnom i ekonomskom smislu ima kapacitet da dovede zemlji na vrata EU.

Izvor: RTS

 UPLAĆENA PRVA TRANŠA ZA KUPOVINU 'TELEKOMA SRPSKE'
 
Portparol premijera Republike Srpske Biljana Bokić izjavila je da je 'Telekom Srbija' uplatio prvu tranšu sredstava za kupovinu 'Telekoma Srpske'.

Ona je novinarima rekla da je novac uplaćen na poseban račun i dodala da će distribucija tih sredstava biti izvršena u skladu sa ugovorima Vlade Republike Srpske i komercijalnih banaka.

Ostatak novca za kupovinu 65 odsto državnog kapitala 'Telekoma Srpske', trebalo bi da bude uplaćen do kraja nedelje, rekla je Bokić.

'Telekom Srbija' kupio je 'Telekom Srpske' za 646 miliona evra.

Izvor: RTS

 INTEZA DOBILA TRI PRIZNANJA FAJNANS CENTRAL JUROP

Londonski finansijski magazin 'Fajnans central Jurop' proglasio je Banku Inteza za najbolju banku u Srbiji i najbolju banku srednje veličine u jugostočnoj Evropi u 2007, saopštila je ta banka. Kako se navodi, predsednica Izvršnog odbora Inteze u Srbiji Draginja Đurić proglasena je za 'najboljeg bankara godine'.

Inteza je ta tri priznanja osvojila u konkurenciji banaka iz Albanije,Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Bugarske, Grčke, Moldavije, Rumunije, Makedonije, Srbije, Crne Gore, Turske i Slovenije, a magazin 'Fajnans central Jurop' je rangiranje obavio na osnovu analiza godisnjih rezultata poslovanja.

Banka Inteza ad 'Beograd' navodi da je u 2006. uvećala ukupne plasmane za 43 odsto, na skoro 770 miliona evra, za isti procenat su povećani i depozitni potencijal, na 1,3 milijarde evra, dok je bilansna suma povećana za 65 odsto, na 1,66 milijardi evra. Banka je, kako se ističe, učvrstila tržišnu poziciju sa udelom od 10,7 odsto i zadrzala prvo mesto u bankarskom sektoru po visini ukupnih prihoda.

Izvor: RTS

 ATANACKOVIĆ: SVI SU OŠTEĆENI POTEZOM NIS-A
 
Odluka Naftne industrije Srbije da snizi cenu dizela za 3,5 dinara po litru, u trenutku kada cena nafte na svetskom tržištu uveliko raste, nikome dugoročno ne može doneti korist, ni državi, ni NIS-u, ni građanima Srbije, ocenio je predsednik Upravnog odbora a.d. 'Nafta' Nebojsa Atanacković.

'Samo kroz akcize i porez na promet budžet je oštećen za najmanje 150 miliona dinara, NIS je sebi ostvario gubitak od oko 400 miliona dinara, a privatan sektor je doveden na ivicu egzistencije', kazao je Atanacković dodajući da je ukupna šteta dostigla milijardu dinara.

On je, zajedno sa predstavnicima drugih privatnih prometnika naftnih derivata, ukazao da su Zakonom o energetici i drugim pravnim aktima države 'privatni prometnici prepoznati kao legalni učesnici na postojećem naftnom tržištu', zbog čega je od NIS-a zatražio dosledno poštovanje postojećih uredbi koje, kako je rekao, 'i služe kao jedina odbrana od monopola'.

Direktor privatne kompanije 'Petrobart' Aleksandar Mileusnić zatražio je od države da što pre i postojeće zakonske okvire [dve uredbe], izmeni i to tako što će uvažiti novonastale uslove poslovanja.

Od maja 2005. do danas došlo je do značajnog povećanja troškova koje Uredba o formiranju cena danas ne prepoznaje čime se umanjuje postojeća marža od pet dinara po litru, naveo je Mileusnić.

On je rekao da cena transporta naftovodom od Sotina do Pančeva, kao trošak uopšte nije obuhvaćena uredbom, a da ta stavka u računu svakog privatnog prerađivača iznosi 202,9 dinara po toni, odnosno 3,4 dolara.

Kada se tome doda i promena randmana koji je definisan u našem novom Ugovoru o uslužnoj preradi sa NIS Petrolom, prihod privatnika se dodatno umanjuje za najmanje još četiri dolara po toni.

Cena rafinerijske prerade je prema uredbi definisana na 4,0518 dolara po barelu, a NIS Petrol je fakturiše prerađivačima 4,518 dolara za barel što po toni povećava troškove privatnika za još četiri dolara po toni, kazao je Mileusnić.

Predsednik Upravnog odbora 'Tim ojla' Željko Kuzmanović naveo je da sve ono što je danas rečeno ne pogađa samo privatne prometnike nego i sam NIS, a posebno njegov prometni deo, odnosno benzinske stanice.

Kuzmanović, koji je pre nekoliko godina bio zamenik generalnog direktora NIS Jugopetrola, konstatovao je da ovo nije prvi potez nacionalne naftne kompanije koji se 'mora obrazložiti pred državom i svim korisnicima budžeta'.

'NIS se u prethodnih pet godina svake godine hvalio profitom od po 100 miliona dolara, a stanje u rafinerijama je takvo da dizel koji se proizvodi u rafinerijama ne zadovoljava ni jedan ekološki kriterijum', naveo je Kuzmanović i zapitao gde je ulagan taj profit do sada.

Izvor: RTS

 IZ DIJASPORE GODIŠNJE DOZNAKE OKO TRI MILIJARDE DOLARA

 Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašcih je ukazao da se za investiranje i započinjanje privatnog biznisa u Srbiji nedovoljno koristi novac koji stiže iz dijaspore. Vrednost doznaka koje godišnje stignu u Srbiju se procenjuje na više od tri milijarde dolara, a najveći deo tog novca upotrebi se za nabavke robe, izgradnju i renoviranje kuća.

Doznake se retko šalju zvaničnim kanalima, a razlog su visoke provizije, naveo je Jelašicć na Međunarodnoj konferenciji o doznakama koju je u saradnji sa NBS organizovao Švajcarski državni sekretarijat za ekonomske poslove [SECO].

Prema istraživanju koje je SECO sproveo prošle godine, ukupna vrednost doznaka iz Švajcarske u Srbiju se procenjuje na oko 60 miliona švajacarskih franaka, a Srbija se svrstava među prvih 11 zemalja po vrednosti novca koji dobija iz dijaspore.

'Za slanje novca nezvaničnim kanalima, preko prijatelja i šofera autobusa, odlučuje se 75 odsto anketiranih stanovnika Švajcarske koji šalju doznake u Srbiju, a 17 odsto koristi usluge banaka i firmi za prenos novca', rekla je predstavnica SECO-a Martina Megert.

Nezvanični kanali se, kako dodala, koriste zbog toga što je takva usluga, prema proceni anketiranih, jednostavnija, pouzdanija i jeftinija, a usluge banaka se izbegavaju jer su veći troškovi, sporija dostava novca, a nedovoljno je i poverenje u bankarski sistem.

Slanje doznaka bankarskim uplatama traje dva do pet dana, a troškovi su oko 20 odsto vrednosti uplate.

Izvor: RTS

Sasekao bih plate
S. MORAVČEVIĆ, 5. jun 2007

MESTO guvernera po svemu sudeći biće potvrđeno u Narodnoj skupštini Radovanu Jelašiću, koji je na ovoj funkciji već tri godine. Prema Ustavnom zakonu, u kome ima mnogo nepoznanica, prvom čoveku Centralne banke sleduje po svoj prilici novi petogodišnji mandat, što su neki političari, članovi Demokratske stranke i G 17 plus već i potvrdili. Stari-novi guverner i sam kaže da je krajnje vreme da se prevaziđe šestomesečni vakuum i da se "zavrnu rukavi", jer i NBS čeka veliki posao reorganizacije.

- Ne znam da li će parlament imenovati, opet po političkom ključu, članove Saveta NBS koji bi trebalo da ima pet ljudi - kaže za Novosti Jelašić. - Trenutno radimo sa četiri člana, od kojih je jedan u ostavci. Smatram da bi bilo veoma loše da se na brzinu donesu izmene Zakona o NBS, a tiču se nekih ključnih stvari, kao na primer, predlagača guvernera, Saveta, nadležnosti Monetarnog odbora... Na očuvanju nezavisnosti Centralne banke mora da se radi, kako je ne bi ulubljivali i potresali politički događaji.

Kojim putem će se kretati Narodna banka Srbije u narednih pet godina
- Centralni cilj je održavanje cenovne stabilnosti i sigurni smo da ćemo vrlo brzo iskoreniti inflaciju iz naše ekonomije. Trenutno je najvažnije da se donese restriktivan budžet koji će pomoći Centralnoj banci u vođenju monetarne politike. Prosto rečeno, ako budžet bude sa plusom, odnosno sa suficitom, mi ćemo popuštati kaiš, pre svega smanjivaćemo obaveznu rezervu bankama. Ukoliko bude neutralan, radićemo samo na malim kozmetičkim promenama, a ako se država odluči za budžet sa negativnim predznakom, odnosno sa deficitom, NBS će biti primorana da na kraju poveća restriktivnost monetarne politike. Od kretanja inflacije i kursa u narednom periodu zavisi i da li ćemo nastaviti sa smanjenjem naše referentne kamatne stope, ili njenim podizanjem.

Kakva su vaša očekivanja, da li ćete kroz budžet biti podržani u vođenju monetarne politike?
- Ne nadam se da će budžet biti previše restriktivan, ali hajde da sačekamo i vidimo. Za sada, nigde se ne primećuje da će se smanjiti izdvajanja za plate u javnom sektoru, da će krenuti restrukturiranje velikih sistema, da će se dogovoriti novi aranžman sa MMF. Sve ukazuje da će ovo biti izborni budžet, jer nam slede predsednički i lokalni izbori.

Gde biste vi najviše "stegli" kada biste mogli da krojite prihode i rashode države?
- Najviše bih sasekao izdavajanja za plate. U poslednjih par meseci najviše su rasle zarade. Zatim, ne bih izmenio postojeću formulu za usklađivanje penzija, jer mi ne možemo da podnesemo švajcarski model, već moramo da krenemo sa reformom penzionog sistema, uvedemo drugi stub... Pregledao bih i socijalna davanja. Ne može država i da gradi stanove i da kreditira građane. Niko ne razmišlja na duži rok, šta će biti za deset ili 15 godina, već samo na par meseci.
Da li ste protiv subvencionisanih stambenih kredita?
- U principu ne, ali svi treba da imaju jednaka prava. S druge strane, država nema toliko para da mnogima izađe u susret, pa će biti primorana da postavlja razne limite. Te, može do 45, do 40 godina, plata mora da bude ovolika, ili onolika... Bolje je da pokrene stambene štedionice. U Srbiji niko ne protežira štednju, nego samo potrošnju.

Šta banke čeka u narednom periodu?
- Bankarski sektor još mora da radi na reformi svojih usluga. Pre svega da smanuje svoje marže, ukida rane provizije i naknade koje samo u Srbiji postoje. Evo ličnog primera. Otišao sam da platim porez na dohodak građana, a u banci su mi naplatili proviziju od 0,5 odsto. Ne biste ni u jednoj zemlji Evropske unije ili u SAD našli banku koja bi zaračunala toliku proviziju. Ali u Srbiji, banke se vladaju kao da i dalje postoji ZOP. Takav nalog, na koji bankari obračunavaju provizije kod nas u NBS ih košta par dinara, pa vidite kolika im je zarada. Zatim, i dalje obračunavaju velike marže na kartice. Zatim, kada vam izdaju izvod sa tekućeg računa potrebno je zavidno znanje iz oblasti finansija da shvatite sa koliko novca raspolažete. Jer, nikada vam ne navedu čisto stanje na tekućem računu, nego uvek stave zajedno sa pozajmicom. Dozvoljeni minus treba da bude posebna stavka. Ima još zamerki. Na primer, postojanje administrativne zabrane, koja je odavno prevaziđena kategorija u bankarskom poslovanju.


KRIVUDAV PUT INFLACIJE
Da li ćemo i ovog leta imati negativnu inflaciju?
- Tokom prva tri meseca ove godine rast cena je zavisio od onih koji su pod kontrolom države. I u drugim kvartalu će te cene uticati na inflaciju, štaviše, sledi nam još jedno poskupljenje struje, kao i naftnih derivata. Tako da ćemo tokom leta i jeseni ima krivudav put inflacije, ali do kraja godine bi trebalo da bude na nivou od oko šest odsto.


KAPITAL NARODNE BANKE
Da li je neophodno da se NBS dokapitalizuje zbog ostvarenih troškova?
- Nema potrebe za dokapitalizacijom Narodne banke Srbije, jer raspolaže i dalje sa dovoljnim kapitalom. Zbog jačanja dinara i povlačenja novca sa tržišta imali smo značajne izdatke, ali to ne znači da smo u dubiozi.


FIRME SE ZADUŽUJU
BRINE li vas, koliko i neke eksperte, spoljni dug Srbije?
- Prema inostranstvu najviše duguje privatni sektor i to oko 11,5 milijardi dolara. Poslovne banke iz inostranstva povlače novac kako bi izašle u susret povećanoj tražnji za kreditima koje u najvećoj meri odobravaju stanovništvu. Sve više firmi se odlučuje za zajmove u Evropi, ali nam zbog toga ne preti dužnička kriza. Ukoliko i tu bude preterivanja, NBS ima mere kojima može da suzbije preterano zaduživanje.


Izvor: Novosti

Zajmimo sve više
D. I. KRASIĆ, 5. jun 2007

SVAKI građanin Srbije dužan je, u proseku, 31.455 dinara, ili 380 evra. To je za oko 60 evra više u odnosu na kraj prošle godine. A, prosečan kredit "težak" je 220.175 dinara (2.718 evra).
Građani Srbije zaduženi su 235,9 milijardi dinara, dok preduzeća na ime raznih pozajmica duguju 466 milijardi dinara. Najmanje duga imaju preduzetnici, "svega" 18,9 milijardi dinara. Tako je, prema najnovijim podacima Kreditnog biroa sa "presekom stanja" na dan 31. maj ove godine, ukupna zaduženost stanovništva i privrede 721,58 milijarde dinara.
Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, u okviru koga i posluje Kreditni biro, ističe da stanje još nije alarmantno, ni po pitanju ukupnog duga, niti po visini zaduženosti po glavi stanovnika.
- Ukupan dug je, za proteklih pet meseci, uvećan za 16 odsto, dok je rast zaduženosti stanovništva nešto veći, oko 20 odsto - ističe Dugalić. - Poređenja radi, prosečna zaduženost u Hrvatskoj je veća od 3.000 evra.
Kada je reč o namirivanju obaveza, građani kasne sa vraćanjem 3,07 milijardi dinara. Banke, naime, Kreditnom birou prijavljuju svako kašnjenje duže od 60 dana. Svaka rata koja se namiri u roku od dva meseca od momenta dospeća ne dospeva u bazu podataka. Kod preduzeća i preduzetnika, pak situacija je malo rigoroznija, pa se toleriše kašnjenje od 15 dana. Svako prekoračenje tog roka u neizmirivanju rate za posledicu ima negativan podatak u Kreditnom birou. Tako se preduzeća na ime duga koji nije na vreme izmiren "terete" za 28,145 milijardi dinara, a preduzetnici sa svega 584 miliona dinara. Ukupno, 31,8 milijardi dinara nije otplaćeno na vreme.
- Zanimljivo je da jedino potrošački krediti beleže trend stagnacije i blagog pada u odnosu na kraj prošle godine - ističe Dugalić i navodi da se od 235,9 milijardi dinara, koliko duguju građani, 115 milijardi odnosi na gotovinske kredite, a 51 milijardu na potrošačke. Na ime stambenih i kredita za adaptaciju zaduženi smo sa 66 milijardi, dok je sa 2,8 milijardi dinara kreditirana poljoprivreda.

TEKUĆI
GRAĐANI Srbije koriste ukupno 4.959.231 tekućih računa, po kojima su, na ime "dozvoljenog minusa", dužni ukupno 35.846 milijardi dinara. U "nedozvoljenom minusu" nalazi se 140.106 tekućih računa.

KREDITNE KARTICE
U SRBIJI se koristi 874.655 kreditnih kartica, među kojima dominira domaća Dina. Po osnovu svih kreditnih kartica građani mogu da se zaduže do najviše 45,767 milijardi dinara, a trenutno su iskoristili nešto manje od pola limita, odnosno 20,313 milijarde dinara. Kašnjenje u namirivanju obaveza po osnovu kreditnih kartica je minimalno i iznosi 202 miliona dinara.