Предложен Топлица Спасојевић за председника ПКС


Одбор Привредне коморе Србије за текстил, одећу, кожу и обућу предложио је данас, у оквиру процедуре за избор новог председника ПКС, као свог кандидата председника трговинске компаније ИТМ из Београда Топлицу Спасојевића.

Спасојевић је сада председник одбора за трговину Привредне коморе Београда.

Поред Спасојевића, за председника ПКС предложен је и потпредседник волонтер ПКС и директор "Ласте" Велибор Совровић, а предложио га је Одбор за комуналне делатности.

Процедура предлагања још је у току, а своје предлоге могу, поред одбора да достављају и регионалне привредне коморе.

Место председника ПКС остало је упражњено, када је досадашњи председник Слободан Милосављевић постао министар пољопривреде.

Izvor: Tanjug

У текстилној и кожарској индустрији 58.000 незапослених


Индустрија текстила, одеће, коже и обуће у Србији запошљава око 45.000 радника, док посао тражи више од 58.000, речено је данас у Привредној комори Србије (ПКС).

Представници Удружења за индустрију текстила, одеће, коже и обуће истакли су да је у првом кварталу ове године у тој грани запослено 3.000 радника, а слободно је још 3.618 радних места.

Стручни сарадник у ПКС Весна Васиљевић истакла је да се, према подацима Агенције за приватизацију, индустрија текстила и одеће има још 72 непродата предузећа и да је и даље велики проблем број незапослених радника, као и потреба за стручним кадром.

Према њеним речима, Србија треба да прати европске стандарде и да се укључи у паневропску зону трговине, која укључује и потписивање уговора о слободној трговини са Турском.

Просечна нето зарада код прерађивачке индустрије у марту износи 20.452 динара, што је у односу на просечну зараду исплаћену у марту 2006. године номинално више за 20,9 одсто, а реално за 16,1 одсто, речено је у ПКС.

Просечна нето зарада у производњи предива и тканина у марту износи 8.284 динара, што је номинално за 30 одсто више негу у истом периоду прошле године и реално више за 25 одсто.

У производњи готових текстилних производа зарада у марту ове године износила је 10.134 динара и номинало је већа за 51 одсто, а реално за 45 одсто него у марту прошле године.


Izvor: Beta

"Хемофарм" продао "Симбиофарм" "Викторија групи"



Фармацеутска компанија "Хемофарм" саопштила је данас да је продала пословну јединицу за производњу, продају и дистрибуцију ветеринарских препарата "Симбиофарм" (Сyмбиоарм) Ветеринарском заводу Суботица, чланици "Викторија групе" (Вицториа).

Одлуком о продаји "Симбиофарме", "Хемофарм" наставља тенденцију да се фокусира на основну делатност - истраживање, развој, производњу и пласман лекова за хуману употребу, каже се у саопштењу вршачке компаније која је већ продала успешне ћерке-предузећа "Мултивиту" и "Хемовет".

Уговором који су потписали председник "Хемофарма" Миодраг Бабић и председник "Викторије" Милија Бабовић предвиђено је да Ветеринарски завод "Суботица" преузме погон "Хемофарма" у Српској Црњи, у коме се тренутно производе ПВЦ рукавице и АВ и трансфузиони системи, и реконструише га за производњу ветеринарских лекова.

Купац се обавезао да ће у радном односу задржати један део радника из овог погона, стоји у саопштењу "Хемофарма".

"Симбиофарм" је настао у време распада бивше Југославије, када је "Хемофарм" концерн, поред осталог и уводећи програм ветеринарских препарата настојао да компензује изгубљено тржиште.

Од тада до данас ова стратешка јединица израсла је у озбиљну и успешну компанију "Симбиофарм", познату по ветеринарским препаратима врхунског квалитета, наводи се у саопштењу.

"Викторија група" тежи да се пробије међу водеће групације у европској агроиндустрији и да заокружи пољопривредну производњу.

У склопу "Викторије" су, између осталог, прерађивач соје "Сојапротеин", фабрика биодизела "Викторија ојл" из Шида и фабрика минералних ђубрива "Фертил". "Хемофарм" од прошле године послује у оквиру немачке компаније "Штада".


Izvor: Tanjug

Ekonomisti saglasni da je glavni problem nezaposlenost
Posao traži 900 hiljada ljudi
Autor: R. Marković | 14.06.2007 - 09:16

Za aktivne mere zapošljavanja u ovogodišnjem budžetu biće izdvojeno više od dve milijarde dinara, najavio je juče Vladimir Ilić, državni sekretar za zapošljavanje u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. To je za
Obrazovna struktura nezaposlenih

Stepen spreme     Broj
prvi     291.971
drugi     49.610
treći     242.701
četvrti     237.361
peti    10.897
šesti jedan    32.535
šesti dva    432
sedmi jedan    31.781
sedmi dva    692
osmi    49

oko 700 miliona dinara više nego prošle godine, ali ipak samo 0,06 odsto društvenog bruto proizvoda, što sigurno neće biti dovoljno da se značajnije smanji nezaposlenost kao gorući problem zemlje i prvi među prioritetima pomenutog ministarstva.
Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na posao u Srbiji čeka 913.000 ljudi. Taj broj, smatra Ilić, i nije baš najrelevantniji kada je stvarna nezaposlenost u pitanju. Prema njegovim rečima, realnije je reći da posao u Srbiji traži 695.000 ljudi jer preostalih nešto više od 200.000, prema njegovim rečima, na biro se prijavilo da bi ostvarilo druga prava, zdravstvenu zaštitu, dečiji dodatak i slično.
Iznoseći sumornu sliku nezaposlenosti u Srbiji, Ilić je naveo da se kod nas na posao u proseku čeka 49 meseci, da je 55 odsto ljudi na spisku NSZ dugoročno nezaposleno, što znači da na posao čekaju duže od dve godine, a da isti procenat nema nikakvog radnog iskustva. Prosečna starost nezaposlenih iznosi 37 godina, a 54 odsto nezaposlenih čine žene.
Starosna struktura nezaposlenih

Godine     Broj nezaposlenih
do 18     2.886
19 do 25    139.387
26 do 30    125.324
31 do 40    223.856
41 do 50    202.395
50 i više    204.181

Navodeći šta će se ove godine raditi na smanjenju nezaposlenosti, on je rekao da će se osim organizovanja sajmova zapošljavanja i klubova za posao, raditi i na programima dodatnog obrazovanja i obuke. Davaće se i subvencije za zapošljavanje, i to veće nego do sada. Za poslodavce koji po takozvanim regionalnim programima zaposle radnike iz rizičnih grupa po 100.000 dinara, a za nezaposlene koji bi sami otvarali sopstveni biznis po 160.000 dinara. Od septembra će, najavio je Ilić, krenuti i start-ap krediti preko Fonda za razvoj. U budžetu za ovu biće odvojeno i 30 miliona evra za poslodavce koji zaposle više od 50 radnika, što bi trebalo da omogući zapošljavanje 15.000 ljudi.
- Očekujem da će Srbija sledeće godine postati kandidat za prijem u Evropsku uniju. Iskustvo drugih zemalja pokazalo je da se sticanjem statusa kandidata počinje smanjivati nezaposlenost u zemlji - naveo je on.
Govoreći o mogućnostima za smanjenje poreza na zarade, Ilić je još jednom ponovio da prostora za to ima, da se o takvoj mogućnosti razmišlja, ali i da ovo rasterećenje ne treba očekivati pre sledeće ili 2009. godine.

Posao kroz javne radove
Na programu javnih radova lane je, kaže za „Blic“ Radmila Katić- Bukumirić, pomoćnik ministra, bilo angažovano oko 2.500 ljudi. Prema njenim rečima, pogram će biti nastavljen i ove godine, ali ne u onom obimu kako je ranije bilo planirano.
- Plan je bio da se ove godine angažuje znatno veći broj radnika nego lane. Međutim, pola godine praktično je već izgubljeno, pa će na ovim radovima ipak biti angažovano tek nešto malo više radnika nego prošle godine, oko 3.000 ljudi - kaže Bukumirićeva.

Prevremena penzija
Još nije rešeno šta će biti sa predlogom prethodnog ministra rada da se starijim radnicima kojima je do penzije ostalo do pet godina u slučaju proglašenja za višak država preko biroa plaćaju novčane naknade i doprinosi do sticanja uslova za penzionisanje. Naime, Vladimir Ilić kaže da pomenute izmene Zakona o zapošljavanju jesu povučene iz procedure, ali da to još uvek ne znači da je raniji predlog odbačen.
- Lično smatram da takav predlog znači podržavanje nerada, ali konačnu odluku o tome ipak će doneti vlada - rekao je on.

Izvor: Blic

Kretanja u srpskim investicionim fondovima
Pad vrednosti mali, strah ulagača veliki
Autor: B. Krivokapić | 14.06.2007 - 09:25

Investicione jedinice oba srpska investiciona fonda već dvadesetak dana svakodnevno vrede sve manje. Tek što su se odlučili da iz slamarice izvuku teško stečene novce i ulože ih u biznis koji obećava, sitni investitori već se pribojavaju da su, možda, opet pogrešili. Stručnjaci, pak, tvrde da se radi o privremenim potresima i da je zarada na dugi rok izvesna.
Vlasnik 1.000 investicionih jedinica fonda „Delta plus“ izgubio je u poslednje tri nedelje oko 350 evra, a vlasnik istog broja jedinica fonda „FIMA Proaktiv“ nešto manje od 200 evra. Vladimir Pavlović, portfolio menadžer fonda „FIMA Proaktiv“, tvrdi da ulagači ne treba da budu zabrinuti jer dugoročno sigurno dobijaju.
- Ovo je vreme kad špekulanti izlaze sa Berze, a ostaju dugoročni investitori. Tokom leta uobičajeno berzanska aktivnost opada i strani investitori manje trguju. Investicioni fondovi to koriste i kupuju akcije po povoljnim cenama. Naši članovi ne treba da brinu jer smo u teškim uslovima obavili dobre kupovine koje će dugoročno sigurno doneti značajnu dobit - kaže Pavlović.
U investicionom fondu „Delta plus“ nisu se odazvali našoj molbi da prokomentarišu pad vrednosti investicione jedinice. Ipak, nezvanično nam je rečeno da se radi o posledicama opšteg silaznog trenda na beogradskoj berzi, gde među investitorima već duže vlada pesimizam, a pad vrednosti beleže i najlikividnije akcije. A to je, poručuju poznavaoci berze, pravo vreme za kupovinu akcija. O tome svedoči i komentar učesnika jednog internet foruma koji, kako kaže, moli boga da ovakvo stanje potraje još tri meseca da se „nakupuje dobrih, a jeftinih akcija“.
Naravno, ljudima koji su svoju ušteđevinu predali investicionim fondovima i za to platili pristojnu proviziju, nije baš do šale. Budući da zakon propisuje da fondovi 70 odsto kapitala moraju ulagati na domaćem tržištu hartija od vrednosti, a 30 mogu da oplođuju u inostranstvu, ulagači se pitaju šta se dešava sa tim delom portfolija. Tim pre što izveštaji sa ostalih berzi u regionu ni iz daleka nisu tako sumorni kao ovi iz Beograda.
U Komisiji za hartije od vrednosti, nadležnoj za kontrolu investicionih fondova, juče nismo uspeli da pronađemo nikog od nadležnih za kontakt sa medijima. Možemo samo da citiramo nedavnu izjavu PR Komisije Vesne Vujić koja je rekla da „za uloge u investicione fondove nigde u svetu ne garantuje država i da imovina fonda može potpuno da propadne ako propadnu sve hartije od vrednosti koje je kupio fond“.

Vrednost investicionih jedinica
fond    maksimum    12. jun     pad u %
Delta plus    1.372,91    1.344,98    2,03
FIMA Proaktiv    1.072,71    1.057,06    1,45
*Podaci preuzeti sa zvaničnih sajtova

Fondovi u Hrvatskoj
Većina od preko 80 investicionih fondova u Hrvatskoj u prvih pet meseci ove godine poslovala je uspešno, a prinos prvih 20 fondova po veličini imovine je i do 40 procenata. Fond FIMA je u Hrvatskoj do 6. juna povećao vrednost investicione jedinice za 29 odsto.

Izvor: Blic

Valjevo put prodato mađarskom Betonutu za 1,57 miliona evra
Autor: Beta | 14.06.2007 - 12:29

Agencija za privatizaciju Srbije saopštila je danas da je sa mađarskom komapnijom "Betonut" potpisala ugovor o prodaji 68,13 odsto kapitala preduzeće "Valjevo put" za 1,57 miliona evra.
Kako se navodi u saospstenju, kupac se obaveza da će u valjevsko preduzeće investirati najmanje 2,73 miliona evra i prihvatio dodatne obaveze socijalnog programa.
Kompanija "Betonut" iz Budimpešte pobedila je na tenderu za prodaju "Valjevo puta" drugorangiranog ponuđača Preduzeće za puteve "Valjevo", koje je ponudilo nižu cenu.

Izvor: Blic

Gorivo poskupelo za 2,9 dinara po litru
Autor: Beta | 14.06.2007 - 12:28

Gorivo na pumpama Naftne industrije Srbije (NIS) poskupelo je od ponoći u proseku za oko 2,9 dinara po litru, saopšteno je iz te kompanije.
Litar bezolovnog motornog benzina od 95 oktana poskupeo je za 2,6 dinara po litru i njegova nova cena je 85,1 dinar, dok je cena litra motornog benzina od 95 oktana povećana za 2,6 dinara na 82,1 dinar, objavljeno je na sajtu NIS-a.
Dizel od ponoći košta 66,7 dinara i skuplji je za 2,9 dinara po litru, evrodizel je poskupeo za 3,3 dinara i sada košta 77,3 dinara, dok se litar eko 3 dizela prodaje po ceni većoj za 3,1 dinar, odnosno za 74 dinara.
Povećanje cena naftnih derivata posledica je poskupljenja proizvođačke cene nafte na svetskom tržištu.
Cene derivata poslednji put su menjane 26. maja, kada je gorivo poskupelo za oko 60 para po litru.

Izvor: Blic

Srbiji potrebne investicije
Autor: D. Nišavić | 14.06.2007 - 09:34

Poslovni savet Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope zadovoljan je pozitivnim tokovima u Srbiji. Stabilnost kursa i smanjena inflacija kao stabilni i umereni porezi održavaju doslednu makroekonomsku politiku, zaključak je sa sastanka Saveta sa predstavnicima Vlade, stranim investitorima i prestavnicima lokalnih poslovnih zajednica.

Poslovni savet Pakta pozvao je Vladu da preuzme konkretne korake, i to kada je reč o javnoj administraciji, koja treba da bude profesionalna i nepristrasna. Zatim, da se više ulaže u saobraćajnu infrastrukturu i energetiku, naročito u gasovod i izgradnju termoelektrana.
- Ratifikacija CEFTA sporazuma bez odlaganja pokazaće da je Vlada posvećena otvaranju zemlje - naglasio je Georg Brodah, predsednik Poslovnog saveta, dodajući da je veoma važno da ima što više investicija jer „investitori šire pozitivan imidž i dovode nove ulagače“.
- Želimo da razvijemo mrežu dobavljača za snabdevanje investitora, a mi ćemo se kao zemlja potruditi da stvorimo ambijent, kako bi godišnje imali priliv od tri do pet milijardi evra investicija. Do kraja mandata ove vlade apsolutni prioritet biće Koridor 10, a radićemo i da aerodrom dobije i interkontinentalni značaj - naglasio je Mlađan Dinkić.
Erhard Busek, specijalni koordinator Pakta za stabilnost, naglasio je da nema kompenzacije, odnosno izjednačavanje budućeg statusa Kosova sa statusom Srbije, jer su to dva odvojena procesa.

Izvor: Blic

Vlada srbije nudi rudarski basen drugom ponuđaču
RTB „Bor“ Drakuliću
Autor: D. Nišavić - S. Trifunović | 14.06.2007 - 09:33

Vlada Srbije pozvaće drugoplasiranog ponuđača za prodaju Rudarsko-topioničarkog basena „Bor“, konzorcijum „Ist point“ čiji je vlasnik Zoran Drakulić i londonski investicioni fond ORN, da počnu pregovore, rekao je juče Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i regionalnog razvoja.

Ovakva odluka, po rečima Dinkića, doneta je posle stručne analize, a očekuje se da pregovori počnu iduće nedelje.
- Uslov Vlade Srbije u pregovorima je da konzorcijum poboljša investicionu ponudu za topionicu. Takođe, potrebno je i da se postigne dogovor o zaštiti životne sredine u borskom basenu, odnosno da se smanji zagađenje - istakao je Dinkić.
Vlasnik „Ist pointa“ Zoran Drakulić izrazio je nadu da će se pregovori oko uslova kupovine imovine RTB „Bor“ ubrzo završiti.
- Vrlo je važno da što pre krenu investicije jer ukoliko se postupak privatizacije rastegne, preti opasnost da kombinat bakra ostane bez rude - rekao je Drakulić.
Vlasnik „Ist pointa“ je rekao da će se radnicima koji budu ostali bez posla ponuditi korektan socijalni program.
- Ne pada nam na pamet da ponudimo ono što je ponudio „Kuprom“, ali mogu da dobiju korektne uslove, kao i u svim fabrikama koje smo kupili i gde su radnici bili zadovoljni.
Da podsetimo, „Kuprom“ je za tehnološki višak obećao 400 evra po godini radnog staža.
Nakon saznanja da bi Drakulić uskoro mogao postati vlasnik RTB-a, u borskoj kompaniji juče je održan vanredni sastanak, a v.d. generalnog direktora Miodrag Conić, iako dostupan, nije odgovarao na pozive. U borskoj topionici se ovih dana uglavnom prerađivao koncentrat kompanije „Ist point“.
Predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije RTB „Bor“ Dragan Aleksić rekao je da će se sastanak te organizacije povodom ove informacije održati u petak, kada će se utvrditi dalji pravci delovanja. On je izneo raniji stav Sindikata, koji se protivi prodaji sto odsto imovine RTB-a jer smatraju da je potrebno da država zadrži kontrolni paket akcija.
- Mislim da nije dobro ako se ovaj posao završi pod sadašnjim uslovima i bez novog tendera - rekao je Aleksić.

Izvor: Blic

Polise osiguranja rastu na berzi
Autor: I. Pavlović | 14.06.2007 - 09:33

Kad za dve, tri godine bude uvedena nova vrsta osiguranja unit-linked životno osiguranje, srpsko tržište će sigurno dobro reagovati na ovaj proizvod koji povezuje investicione fondove i osiguravajuće kompanije, uveren je Uroš Ivanc, izvršni finansijski direktor u slovenačkom „Triglav osiguranju“.

U čemu se ogleda atraktivnost unit-linked životnog osiguranja?
„Unit-linked“ životno osiguranje je proizvod koji vlasniku polise životnog osiguranja omogućava da odabere investicioni fond u koji će osiguravajuće društvo uložiti njegov novac. „Triglav osiguranje“ je 2002. godine uvelo taj proizvod u Sloveniji jer smo na osnovu trendova na finansijskom tržištu zapadne Evrope zaključili da životna osiguranja postaju sve više unit-linked proizvod. Drugo, kamate su na slovenačkom tržištu sve više padale, a građani su se zbog viših prinosa okretali investicionim fondovima i napuštali osiguravajuća društva. Da bismo zadržali stare osiguranike, ali i privukli nove, morali smo da uvedemo unit-linked. Ima ljudi koji svaki dan prate berzu, ali nisu toliko hrabri da bi sami uložili. Sa druge strane, imaju poverenja u osiguravajuće kuće koje im garantuju sumu iz polise uloženu u investicioni fond.
Kakva su reagovanja u Hrvatskoj?
I tamo je unit-linked životno osiguranje dobro prihvaćeno, iako je ovaj proizvod relativno mlad. Pobednici na tržištu će biti one finansijske kompanije koje istovremeno mogu da ponude bankarske usluge, osiguranje i ulaganje u investicioni fond.
Kakve su mogućnosti za povezivanje finansijskih usluga u Srbiji?
Već sada ima grupacija koje imaju spojene sve tri usluge. Međutim, aktuelni srpski zakon o osiguranju ne prepoznaje unit-linked životno osiguranje kao opciju. To je baš u ovom momentu prava šteta. Srpsko tržište kapitala je u pravoj ekspanziji, a pitanje je kakav će rast beležiti Beogradska berza za nekoliko godina, kada mi budemo prodavali unit-linked.

Penzijski fond
Narodna banka Srbije izdala je društvu „Triglav - penzijski fondovi“ dozvolu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom „Triglav penzija“, saopšteno je iz ove slovenačke osiguravajuće kompanije.

Izvor: Blic