Telekom Srbije i Siti banka potpisali ugovor
Sreda, 30. maj 2007. 16:39

Telekom Srbija potpisao je danas u Beogradu sa američkom Siti bankom (Citybank) ugovor o kreditu vrednom 700 miliona evra.

Generalni direktor Telekoma Srbije Draško Petrović je na konferenciji za novinare rekao da će kredit, koji je obezbedjen udruženim finansiranjem 21 banke, biti iskorišćen za kupovinu 65 odsto akcija Telekoma Srpske i druge poslove kompanije.

"Kupovinom akcija Telekoma Srpske i investicijama u Crnoj Gori, Telekom Srbije počinje da stvara veliku regionalnu telekomunikacionu mrežu i poboljšava konkurentnost kompanije", naveo je on.

Petrović je istakao da je Telekom Srbije u 2006. godini ostvario prihod od 750 miliona evra i dobit od oko 180 miliona evra, dodajući da su takvi poslovni rezultati omogućili kompaniji da sklopi ugovor sa Siti bankom, koja je jedna od najuglenijih na svetu.

Predstavnik Siti banke Sadžad Razvi rekao je da će prvi aranžman te banke na srpskom finansijskom tržištu pružiti podršku medjunarodnom razvoju Telekoma Srbije.

"Ponosni smo što Siti banka predvodi ovu transakciju kojom su postavljeni novi standardi za srpske kompanije koje žele da uzmu kredite i koja je doprinela smanjenju rizika poslovanja u Srbiji", naglasio je on.

Vodeće banke u prikupljanju zajma, pored Siti banke, su grčka Alfa (Alpha) banka, EFG Prajvat bank (Privat bank) iz Luksemburga i Pireus banka sa sedištem u Londonu.

Kredit će biti isplaćen u tri tranše, a prva od 300 miliona evra otplaćivaće se pet godina uz dve godine počeka (grejs period) i kamatnom stopom koja iznosi juribor (euribor) plus 1,5 odsto godišnje, a druga tranša od 100 miliona evra, biće obnavljajući (revolving) kredit na pet godina uz istu kamatnu stopu.

Treća rata kredita, ističe se, u iznosu od 300 miliona evra biće odobrena sa rokom otplate od dve godine i kamatom juribor plus 1,15 odsto.

Obezbedjenje kredita je samo poslovni plan Telekoma Srbije. U prikupljanju sredstava za kredit, kako je rečeno, učestvovale su i banke Deksia (Dexia), Inteza (Intesa), VUB, Sosijete ženeral (Societe Generale), Erste, Nacionalna banka Grčke, ATE, Komercbanka, KBC, Nordik investment, OTP, Morgan Stenli (Stanley), Kalijon (Calyon), KDB, NBL i Abanka.

Telekom Srbije potpisao je 21. januara ugovor o kupovini 65 odsto kapitala Telekoma Srpske za 646 miliona evra, pošto je na tenderu pobedio jedinog konkurenta, Telekom Austrije, koji je ponudio cenu od
476 miliona evra.


Izvor: MTS-Mondo

Vodiči za bankarske usluge od 1. juna
Sreda, 30. maj 2007. 14:41

Narodna banka Srbije će od 1. juna početi da izdaje vodiče o proizvodima i uslugama koji se nude gradjanima na finansijskom tržištu Srbije

Prvi od osam vodiča koji će biti objavljeni do kraja godine u dnevnim novinama predočiće gradjanima kako mogu da ostvare svoja prava u odnosu na banke i druge finansijske institucije i objasniti načine za obraćenje Centru za zaštitu korisnika finansijskih usluga koji je počeo sa radom 3. januara 2007.

NBS će distribuirati i vodiče za kredite, privatne penzije, osiguranje, posao finansijskog lizinga, kao i vodiče za korišćenje platnih kartica, a biće i posebnih publikacija namenjenih štednji i medijaciji kao vidu rešavanja sporova koje klijenti imaju sa finansijkim instutucijama.

Objašnjeno je da su pokrenute nove edukativne aktivnosti kako bi se gradjanima još više približili finansijski proizvodi i usluge banaka na tržištu Srbije.

Svi vodiči biće objavljivani i na sajtu NBS kako bi bili pristupačni najširoj javnosti. "Sa razvojem bankarskog sektora, konkurencije i širenjem ponude finansijskih proizvoda nameće se potreba da tržište bankarskih usluga bude u potpunosti transparentno, a korisnici tih usluga u mnogo većoj meri informisani i edukovani, kako bi mogli da donesu prave odluke o tome koji će finansijski proizvod koristiti i u kojoj instituciji", navodi NBS.

Centralna banka je navela da očekuje da slične aktivnosti pokrenubanke i druge finansijske organizacije, kako bi na pravi i razumljiv način informisale klijente o svojim uslugama.


Izvor: MTS-Mondo

 PETROVIĆ: DO KRAJA JUNA ISPLATA KUPOVINE TELEKOMA SRPSKE

Generalni direktor Telekoma Srbije Draško Petrović najavio je da će ta kompanija do kraja juna isplati 646 milona evra za kupovinu Telekoma Srpske i da će 1. jula početi da radi kao treći operater mobilne telefonije u Crnoj Gori.

Na konferenciji za novinare povodom 10 godina od osnivanja Telekoma Srbije, on je kazao da će se na taj način kompanija afirmisati kao regionalni lider koji će imati ključnu ulogu u razvoju srpske privrede i ekonomskoj integraciji zapadnog Balkana.

Petrović je istakao da će kredit Siti banke od 700 miliona evra za kupovinu 65 odsto kapitala Telekoma Srpske biti isplaćivan iz redovnih prihoda kompanije, ali da to neće ugroziti isplate dividendi akcionarima - Javnom preduzeću PTT Srbije i grčkom OTE-u.

'Samo iz dobiti Telekoma Srpske, bez daljeg širenja poslovanja, ta investicija bi mogla da bude isplaćena za desetak godina', istakao je Petrović i najavio da će korisnicima u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini uskoro ponuditi najpovoljnije usluge rominga.

Investicije Telekom Srbije, naveo je Petrović, u razvoj infrastrukture od 2001. do kraja ove godine premašiće 1,7 milijardi evra, a u polednjih šest i po godine broj korisnika fiksne telefonije povećan je za milion, a broj telefonskih priključaka na 100 stanovnika uvećan za 38 odsto.

Prema njegovim rečima, do kraja godine stepen digitalizacije fiksne telefonije premašiće 92 odsto, a oko 89 odsto stanovnika Srbije ima pristup fiksnom telefonu što je više nego u Grčkoj [81 odsto], Bugaskoj [68 odsto] i Rumuniji [50 odsto].

Kako je naveo Petrović, u mobilnoj telefoniji, iako je počeo kao drugi operater, Telekom Srbije uspeo je da zauzme tržišni udeo od oko 70 odsto sa 4,7 miliona korisnika.

On je potvrdio da će Telekom Srbije pružati usluge rominga trećem operateru mobilne telefonije u Srbiji, 'Top netu' kako bi mu omogućio da signalom pokrije čitavu teritoriju države, ali nije mogao da precizira koliki će prihod kompanije od tog posla.

'Prihod će zavisiti od perioda u kojem će Austrijanci koristiti nacionalni roming', istakao je Petrović.

Telekom Srbije je u prošloj godini ostvario prihod od 750 miliona evra i dobit od oko 180 miliona evra, dok je ukupan broj korisnika te kompanije premašio 6,5 miliona.

Izvor: RTS

 OD PONEDELJKA NOVA NOVČANICA OD 500 DINARA SA GRBOM SRBIJE

Narodna banka Srbije [NBS] od ponedeljka, 4. juna, pustiće u opticaj novčanicu apoena od 500 dinara, koja će biti u opticaju paralelno s prethodnim izdanjem ove novčanice od 2004. godine, najavila je centralna banka.

Novčanica se pušta u opticaj radi zadovoljavanja potreba gotovinskog platnog prometa i zamene pohabanih i oštećenih novčanica tog apoena.

Novčanica apoena od 500 dinara zadržava isto likovno rešenje kao i prethodna i iste elemente zaštite, a razlika u odnosu na izdanje iz 2004. sastoji se u izmenjenoj godini izdanja - 2007. godina - i u tome što je, umesto znaka NBS, na ovoj novčanici prikazan grb Republike Srbije.

NBS je u saopštenju istakla da su obe novčanice apoena od 500 dinara zakonsko sredstvo plaćanja

Izvor: RTS

 NBS: OD 4. JUNA TRŽIŠTE ODREĐUJE KRETANJE KURSA DINARA

Narodna banka Srbije najavila je da od 4. juna više neće svakodnevno organizovati sastanak Međubankarskog deviznog tržišta [MDT] u 14.30 časova i da će prepustiti tržištu da formira kurs dinara na osnovu ponude i potražnje deviza.

Ubuduće NBS će sastanak MDT organizovati samo prema potrebi, kada oceni da je njeno učešće neophodno radi stabilizovanja deviznog tržišta, pri čemu će vreme organizovanja sastanka u toku dana zavisiti od kretanja na deviznom tržištu, navedeno je u saopštenju centralne banke.

NBS je precizirala da je, radi dalje liberalizacije deviznog tržišta u zemlji, propisala nove uslove i način rada deviznog tržišta, čija primena počinje 4. juna 2007. godine, uz objašnjenje da je tim propisom izmenila i način svog učešća na deviznom tržištu, tako da više neće svakodnevno organizovati sastanak MDT u 14.30 sati.

Uz to, fleksibilnije su propisani i uslovi koji banke treba da ispune za učešće na sastanku MDT-a, koji će se organizovati prema potrebi.

Donoseći ove izmene, NBS je imala u vidu činjenicu da se već duže vreme trgovina devizama u najvećoj meri obavlja direktno među bankama, uz sve manje učešće NBS i simboličan promet na sastanku MDT.

Od 5. marta 2007. godine, kada je uveden novi način utvrđivanja zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru, NBS je organizovala 60 sastanaka MDT, pri čemu je na četiri prodala devize u ukupnom iznosu od 122,5 miliona evra.

Na jednom sastanku bila je zaključena samo jedna međubankarska transakcija od 0,5 miliona evra, dok na ostalih 55 sastanka uopšte nije bilo realizovanih transakcija.

Nasuprot tome, u istom periodu, promet između banaka van sastanka MDT-a iznosio je čak 4,1 milijardu evra, što najbolje govori o tome da se kurs formira tržišno u direktnoj međubankarskoj trgovini.

Način utvrđivanja zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru ostaje nepromenjen i kurs se i dalje utvrđuje na nivou prosečnog ponderisanog kursa dinara prema evru, pri čemu kao ponderi služe učešća obima svake pojedinačne transakcije obavljene na međubankarskom deviznom tržištu u ukupnom obimu trgovine.

Takvim načinom obračuna zvaničan kurs dinara prema evru će se i dalje u punoj meri formirati na tržišni način i biće, kao i do sada, objavljivan na posebnoj listi na sajtu NBS: www.nbs.yu .

Izostavljanje srednjeg kursa iz kursne liste za devize, na kojoj se objavljuju kupovni i prodajni kurs, samo je tehnička izmena, s obzirom na to da u načinu utvrđivanja zvaničnog srednjeg kursa dinara prema evru nema nikakvih izmena.

U sklopu mera koje NBS preduzima u procesu usmeravanja ovlašćenih menjača ka bankama, a u skladu s Programom monetarne politike u 2007, Narodna banka je dodatno smanjila stimulaciju za menjačke poslove.

Počev od 4. juna, pri otkupu efektive od ovlašćenih menjača koji su s Narodnom bankom zaključili ugovor o obavljanju menjačkih poslova, NBS će primenjivati nižu stopu stimulacije koju obračunava na kupovni kurs za efektivu - od 0,3 odsto, umesto dosadašnjih 0,5 odsto.

Ova mera predstavlja nastavak politike smanjenja stope stimulacije, koja je 1. januara ove godine već bila smanjena sa 0,7 na 0,5 odsto i u skladu je s opredeljenjem NBS da se postepeno povlači iz menjačkih poslova i prepusti ih poslovnim bankama, navedeno je u saopštenju.

Izvor: RTS

 PRIVATIZOVANE DVE FABRIKE RTB BOR
 
Švajcarska kompanija CDI, koja je na aukciji kupila Fabriku opreme i delova i Fabriku lak žice, koje su poslovale u sastavu Rudarsko-topioničarskog basena Bor, namerava da od dveju fabrika formira jedinstveno preduzeće sa novim nazivom i da u njega investira najmanje dva do tri miliona evra, izjavio je predstavnik kompanije Luka Radulović.

CDI je juče, kao jedini ponudjač, kupila dve fabrike na aukciji u Agenciji za privatizaciju u Beogradu.

Fabrika opreme i delova prodata je na četvrtoj aukciji po početnoj ceni od 179.928.646 dinara, a Fabrika lak žice na trećoj aukciji po početnoj ceni od 240.910.591 dinar.

Gorica Tončev iz službe za informisanje RTB Bor saopštila je novinarima da je sedište kompanije CDI u Ženvei i da posluje kao akcionarsko društvo.

Naglasivši da neće biti otpuštanja radnika, Radulović je rekao da je u planu da se u okviru preduzeća formira i projektni biro za oblasti energetika i inženjering.

Izvor: RTS

 NOVA NOVČANICA OD 500 DINARA SA GRBOM SRBIJE

Narodna banka Srbije od danas je pustila u opticaj novčanicu apoena od 500 dinara, koja će biti u upotrebi paralelno s prethodnim izdanjem ove novčanice iz 2004. godine.

Novčanica se pušta u opticaj radi podmirivanja potreba gotovinskog platnog prometa i zamene pohabanih i oštećenih novčanica tog apoena.
Novčanica od 500 dinara zadržala je isto likovno rešenje kao i prethodna i iste elemente zaštite, a razlika u odnosu na izdanje iz 2004. sastoji se u izmenjenoj godini izdanja - 2007. - i u tome što je, umesto znaka NBS, na ovoj novčanici prikazan grb Republike Srbije.

NBS je u saopštenju istakla da su obe novčanice apoena od 500 dinara zakonsko sredstvo plaćanja.

Izvor: RTS

 OD DANAS TRŽIŠTE ODREĐUJE KRETANJE KURSA DINARA

Narodna banka Srbije je ranije najvila da od danas više neće svakodnevno organizovati sastanak Međubankarskog deviznog tržišta [MDT] i da će prepustiti tržištu da formira kurs dinara na osnovu ponude i potražnje deviza.

Ubuduće NBS će sastanak MDT organizovati samo prema potrebi, kada oceni da je njeno učešće neophodno radi stabilizovanja deviznog tržišta, pri čemu će vreme organizovanja sastanka u toku dana zavisiti od kretanja na deviznom tržištu, navedeno je u saopštenju centralne banke.

NBS je precizirala da je, radi dalje liberalizacije deviznog tržišta u zemlji, propisala nove uslove i način rada deviznog tržišta, čija primena počinje 4. juna 2007. godine, uz objašnjenje da je tim propisom izmenila i način svog učešća na deviznom tržištu, tako da više neće svakodnevno organizovati sastanak MDT u 14.30 sati.

Izvor: RTS

 RUDNIK SUVA RUDA IZ RAŠKE NA PRODAJI 3. JULA

Imovina raškog Rudnika olova i cinka 'Suva ruda' u stečaju biće ponuđena na licitaciji 3. jula, po početnoj ceni od 1,17 milijardi dinara, objavila je Agencija za privatizaciju.

Kako se navodi na sajtu Agencije, na prodaju će biti ponuđeni objekti na površinskim kopovima 'Kiževak', 'Sastavci' i 'Rudnica', upravna zgrada u Raškoj, proizvodne linije u flotaciji, radioničke mašine i elektrooprema.

Rudnik 'Suva ruda' eksploatiše i kameni ugalj, magnetit, dolomit i azbest, a poseduje dozvole za upotrebu i korišćenje više površinskih kopova.

Licitaciona dokumentacija može se otkupiti po ceni od 50.000 dinara. Uslov za učešće na licitaciji je uplata depozita od 469,8 miliona dinara, a rok za prijave zainteresovanih ističe 25. juna.

Izvor: RTS

 AKCIJSKI FOND OD 2002. PRODAO PAKETE AKCIJA 1.073 FIRMI
 
Akcijski fond Srbije od kraja aprila 2002. godine prodao je pakete akcija 1.073 kompanije za ukupno 541 milion evra. Kako se navodi u saopštenju, fond je u prvih pet meseci ove godine prodao pakete akcija u 137 preduzeća za ukupno 91 milion evra.

Rekordi u broju prodatih kompanija zabeleženi su u aprilu kada je privatizovano 36 preduzeća i maju kada su prodati paketi akcija 38 firmi, navodi se u saopštenju. Novac od privatizacije uplaćen je u budžet Srbije i Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Izvor: RTS