Subvencionisani krediti države i u švajcarcima
Neće padati kamate na stambene kredite
Autor: Danijela Nišavić | 23.04.2007 - 10:10

Početkom maja banke u Srbiji počeće da odobravaju subvencionisane stambene kredite i u francima. Banke smatraju da kamatne stope na kredite koje subvencioniše država u evrima neće padati, ali da će zbog veće tražnje za zajmovima i nekretninama možda porasti cene kvadrata.
Iako je zaduživanje u francima povoljnije nego u evrima, na dugi rok građani bi trebalo da budu obazrivi pošto se stambeni krediti odobravaju u promenljivim kamatnim stopama i niko ne može dati garanciju za to da će krediti u švajcarcima biti trajno povoljniji za korisnika. Računica pokazuje da je rata za stambeni kredit indeksiran u švajcarskim francima od, na primer, 100.000 evra za 150 do 200 evra manja nego za kredit istog iznosa vezanog za evro. Kako bi se smanjio rizik kursnih razlika, banke će omogućiti da jedan put tokom otplate zajma klijenti mogu da zamene kredit iz franaka u evro.
- Sigurnost kod uzimanja kredita u švajcarskim francima građanima pruža klauzula po kojoj u svakom trenutku zajam mogu da prebace u evro. Narodna banka Srbije je upozorila na rizik uzimanja kredita u švajcarskim francima, ali ukoliko se poslovne banke drže kodeksa i u ugovor unesu klauzulu o mogućnosti prebacivanja kredita u evro, građanima se pruža dovoljna sigurnost - kaže Borislav Strugarević, direktor sektora za hipotekarne kredite „Evrobanke EFG Štedionice“.

Ipak, banke upozoravaju građane da budu svesni svih rizika, jer u slučaju da franak bude jačao u odnosu na evro, svi oni koji su zaduženi u švajcarcima imaće još veće opterećenje, što može da im prouzrokuje probleme u vraćanju duga.
- Uvođenjem modela kredita u francima u dobroj meri je snižen prag zaduživanja, pa su sada u prilici da stambeni kredit podignu i klijenti sa relativno niskim primanjima, što dugoročno nosi veliki rizik. S jedne strane postoji povećan rizik da ovi klijenti neće biti u mogućnosti da servisiraju kredit na duži rok. S druge strane, snižavanjem praga zaduživanja logično raste potražnja za nekretninama, a ova povećana potražnja dodatno utiče na rast cena kvadrata. Mislim da će problemi dodatno biti naglašeni subvencionisanjem kredita u francima od strane države - ističe Dejan Tešić, član izvršnog odbora „Banke Inteze“.
Pojedini bankari smatraju da neće doći do daljeg pada kamatnih stopa subvencionisanih kredita u evrima, kao što je bio slučaj kada su se pojavili i komercijalni stambeni krediti u francima.
- Uvođenje subvencionisanih stambenih kredita u švajcarskim francima neće uticati na smanjenje kamatne stope na kredite indeksirane u evrima. Takođe, dugoročno zaduživanje nosi sa sobom i određene valutne rizike kojih bi klijent morao da bude svestan. S obzirom na to da je okruženje u našoj zemlji vezano za evro, a samim tim su i primanja indirektno vezana za ovu valutu, bilo kakav poremećaj mogao bi da ima za posledicu gubitak kreditne sposobnosti. Eventualni značajniji poremećaji tog odnosa, posle koga bi gubitak kreditne sposobnosti bio masovna pojava, može da utiče na poremećaj cene nekretnine na tržištu, a samim tim da ima ozbiljne makroekonomske posledice - kaže Svetozar Šijačić, direktor poslova sa stanovništvom „Rajfajzen banke“.
„Sosijete ženeral banka“, iako odobrava subvencionisane stambene kredite u evrima, kako kaže Tijana Vukadin, PR ove banke, neće u svojoj ponudi imati i one u francima. Po njenim rečima, ne očekuje se da će doći do daljeg pada kamatnih stopa na stambene kredite.

I švajcarski guverner upozorava
Kada je nedavno boravio na godišnjoj konferenciji MMF-a, Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, imao je razgovor i sa švajcarskim guvernerom. Tada mu je guverner Švajcarske rekao da je pojačano zaduživanje u francima u sve većem broju zemalja istočne i centralne Evrope opasno i nepoželjno, jer svaki put kada se u Švajcarskoj menja kamatna stopa, to se tiče i građana Srbije, Mađarske ili Poljske koji imaju kredite vezane za franak.

Izvor: Blic

"Kriptonit" pronađen u Srbiji
24. april 2007. | 17:06 | Izvor: B92
London, Loznica -- Kriptonit iz filmova i stripa o Supermenu zaista postoji i to, kako su naučnici u svetu utvrdili, u Srbiji.

Nešto što ima hemijski sastav kao kriptonit, magični kristal zelenog sjaja, pred kojim Supermen gubi svoje nadljudske moći, pronađen je u rudniku Jadar kod Loznice i sutra će biti izložen u Londonskom prirodnjačkom muzeju. Sastav "kriptonita" otkrio je minerolog Kris Stenli, koji je sa timom stručnjaka iz Kanade proučavao materijal koji je u London stigao iz lozničkog rudnika.

U Loznici, u rudniku Jadar, otkriven je mineral čiji sastav potpuno odgovara supstanci za koju se verovalo da je samo stvar fikcije, kriptonitu.

"Pronađen je prilikom iskopavanja duboko u stenama u Srbiji. Utvrdili smo hemijski sastav i strukturu uz pomoć naučnog tima iz Kanade i, kad sam na Internetu 'guglovao' hidroksid – natrijum – litijum - borosilikat, što je tačan hemijski sastav ovog minerala, dobio sam direktan pogodak", kaže Kris Stenli, prenosi BBC.

"U članku na internet enciklopediji, Vikipediji, pisalo je da je to hemijski sastav kriptonita. Kada sam to video, zamalo da padnem sa stolice“, kaže on.

Iako je u stripovima i filmovima o Supermenu kriptonit zelene boje i sjaja, stvarni kriptonit je beli i liči na izmrvljenu kredu.

Jadarit

Zvanično ime novog minerala biće "jadarit”, po rudniku u kome je pronađen, i biće izložen u Prirodnjačkom muzeju u Londonu 25. aprila i 13. maja.

Mineral na filmu potiče sa Supermenove rodne i uništene planete Kripton. Tačan hemijski sastav je naveden u filmu "Povratak Supermena": u jednoj sceni Supermenov najveći neprijatelj Leks Lutor krade komad kriptonita, kristala koji je označen kao hidroksid – natrijum – litijum – borosilikat.
Mineral kod Loznice pronađen je nakon istraživanja britansko-australijske kompanije Rio Tinto, koja već nekoliko godina radi u Srbiji i koja, između ostalog, satelitski snima zemljište i u stanju je da otkrije nalazišta na dubinama od nekoliko desetina metara.

Dušan Podunavac, tehnički direktor u Geološkom institutu Srbije, kaže da bi bilo logično da je ta istraživanja obavila Republika Srbija.

"Bilo bi logično da je Srbija došla do ovih informacija. Nažalost, zbog situacije sa finansiranjem geoloških istraživanja u Srbiji, ova istraživanja su prepuštena stranim kompanijama i zato one sada i drže te rezultate i sve ono što je vezano za novi mineral“, kaže on.

Srbija je bogata pojedinim mineralima i svake godine se otkrivaju nova nalazišta. Međutim, mnogo ređe se pronalaze novi minerali, koji se za sada ne eksploatišu u Srbiji.

Minerali imaju različito poreklo i različite namene, kaže Podunavac i dodaje da neke od njih donose značajnu ekonomsku korist.

"Možemo odmah navesti primer sirovinske baze za proizvodnju cementa, znači sve sirovine koje su potrebne za proizvodnju cementa nalaze se u Republici Srbiji", kaže on.

"Mi imamo tri cementare, ne računajući one koje se nalaze na Kosovu, one su sve privatizovane i firme koje su privatizovale te cementare snabdevaju se sirovinama isključivo sa terena Srbije", kaže Podunavac.

"Te sirovine su neposredno uz fabriku i ima ih dovoljno da će obezbediti rad ovih fabrika u narednih 30 do 50 godina sigurno, a možda i više ako se uloži u dalja detaljna istraživanja“, navodi on.

Koncesije za istraživanje nalazišta sirovina koje Srbija odobrava traju maksimalno 30 godina, posle čega država, ako nešto u nalazištu ostane, može i da ga sama eksploatiše.
b92

"Kuprom" traži još tri meseca
Lj. T. - S. V., 24. april 2007

RUMUNSKOM “Kupromu” u utorak u ponoć je istekao rok da dostavi bankarsku garanciju za RTB Bor i to, naravno, nisu učinili. Umesto bankarske garancije, naslovljene na 400 miliona dolara, oni su poslali saopšenje u kome navode da je dati naknadni rok od tri dana nerazumno kratak, te da bi mogli to da urade u periodu od tri meseca i to pod uslovom ako Vlada Srbije, odnosno nadležni u Srbiji otkolne sve probleme na koje su . Ti problemi, odnosno neregularnosti su po “Kupromu”: negativan odnos sindikata Borskog basena prema njima, takođe, i opštinske vlasti, a treće je da smanjenje količine mašina i opreme RTB koje bi morali da kupe.
O ovom zahtevu “Kuproma” nadležni u Srbiji bi sa definitivnim stavom trebalo da izađu u sredu. Takav zahtev za produženjem roka za naredna tri meseca je, po oceni upućenih, pokušaj dobijanja pozicije da se kupoprodajni ugovor sporazumno raskine. Ukoliko se, naime, Agencija za privatizaciju bude držala datih propozicija, već od četvrtka će pokrenuti proceduru raskida kupoprodajnog ugovora i to na štetu “Kuproma”, a to znači i naplatu bankarske garnacije od tri miliona dolara, koju su dostavili pri kandidaturi na tender.
Ukoliko usledi raskid kuporopdajnog ugovora, na scenu stupa drugorangirani kandidat, a to je “Ist point” udružen sa investicionim fondom “ORN”. Primera raskida kupoprodajnog ugovora pa pozivanja na pregovore drugorangiranog kandidata i zaključenja aranžmana sa njim bilo je, naime, do sada toliko, da bi uvođenje nove prakse bilo presedan.

Izvor: Novosti

Šalter na kompjuteru
D. I. KRASIĆ, 24. april 2007

VEĆINA banaka nudi svojim klijentima mogućnost da razna plaćanja obavljaju bez dolaska na šalter. Građani koji namiruju svoje račune preko kompjutera, koristeći takozvano elektronsko bankarstvo (e-banking), plaćaju uglavnom niže provizije nego što bi to činili dolaskom u banku. Na ovaj način mogu da se plate svi osnovni troškovi poput telefonskog računa, računa za struju, komunalije, vrtić, mobilne telefone... a u nekim bankama i bilo koji drugi računi.
Korišćenje ovakvog savremenog načina plaćanja uračunato je u redovne troškove za održavanje tekućeg računa.
Kako se koristi elektronska banka? Postupak je manje-više isti u svim bankama. Prvo podneste zahtev za korišćenje ove usluge, nakon čega vam banka dodeljuje korisničko ime i lozinku sa kojom pristupate svom računu, sa bilo kog kompjutera, preko interneta. U nekim bankama, umesto lozinke, dobijate specifičan uređaj, sličan malom digitronu. Zove se "token" i služi za vremensko formiranje lozinke. Ukucavanjem vaše kombinacije četiri broja, "token" vam izbaci svoju kombinaciju cifara, koja predstavlja vašu lozinku za ulaz "u banku" u narednih 30 sekundi. U nekim bankama, pak, dobijate poseban CD (sada već USB memoriju), sa programskim rešenjem koje je potrebno za pristup elektronskoj banci...
- Korišćenjem Unikredit onlajn banke, klijenti štede svoje vreme i novac, jer su tarife za bankarske transakcije izvršene putem elektronskih kanala znatno jeftinije - navode u ovoj banci. - Naime, banka ne naplaćuje nikakvu proviziju, a platni nalog košta 15 dinara. Na primer, klijent može da putem onlajn banke uplati i 150.000 dinara, a nalog će ga i dalje koštati 15 dinara.
Prema podacima iz ove banke, usluge elektronskog bankarstva koristi gotovo 10.000 klijenata.
- Oko 65 odsto platnih naloga u domaćem i platnom prometu sa inostranstvom realizuje se elektronskim putem - kažu u Unikredit banci i ističu da je, u 2006. godini, broj građana korisnika "onlajn banke" porastao za 53 odsto, dok 36 odsto više firmi koristi ovakav način plaćanja.
Prema podacima Inteza banke, usluge elektronskog bankarstva koristi oko 140.000 građana i 21.000 firmi.
- Svakog meseca prvih pet plaćanja koja se obave putem elektronskog bankarstva su besplatna, bez ikakve provizije i bez obzira na iznos, što posebno dolazi do izražaja kod većih iznosa - navode u ovoj banci. - Za ostale uplate se naplaćuje fiksna provizija od 15 dinara nezavisno od iznosa.


NALOG I RAZLIKA
U Rajfajzen banci svaki nalog, ako nije reč o plaćanjima između klijenata banke što se ne naplaćuje, građane košta 10 dinara. Za razliku od elektronskog plaćanja, na šalteru za naloge do 3.000 dinara zaračunava se 0,7 odsto provizije, a minimum 15 dinara. Za veće iznose se naplaćuje 0,30 odsto provizije, a maksimalno 8.000 dinara. Tako bi, recimo, građanin koji telefonski račun od 1.000 dinara plaća na šalteru banke morao da izdvoji još 15 dinara naknade, dok bi mu preko "onlajn" banke bilo zaračunato pet dinara manje.
 

Izvor: Novosti

Veća gužva na rampama
A. B. M., 24. april 2007

ZA svega dva odsto uvećan je broj putnika, automobila i autobusa koji su ušli u Srbiju prošle godine u odnosu na 2005. godinu. U našu zemlju je prošle godine ušlo 4,09 miliona automobila, 15,9 miliona putnika. 134.561 autobusa i 2.503 motocikla, pokazuju podaci republičkog zavoda za statistiku. Izlaz iz naše zemlje, uvećan je, pak, za 2,4 odsto.
Podaci o ulasku u Srbiju ukazuju da su domaći vozači i putnici bili aktivniji za pet odsto u odnosu na 2005. godinu, dok je zajedno broj stranih automobila, autobusa i putnika uvećan za svega 0,5 odsto. Zanimljivo je da je opao broj ulazaka stranih autobusa u Srbiju i to za 5.216 u odnosu na 2005. godinu kada ih je bilo 84.489, a i motocikla je ušlo u 2006. godini svega 1.280, što je za 336 manje nego godinu pre.
Ipak, u Srbiju je ušlo 10,7 miliona stranaca. Najviše stranih putnika je bilo iz Bosne i Hercegovine i to 2.136 miliona, dok je najveće uvećanje u odnosu na 2005. godinu zabeleženo kod Nemaca kojih je ušlo za 20,4 odsto više. Za 30 odsto manje u Srbiju su prošle godine ulazili Makedonci, pokazala je statistika. I prema učešću stranih registarskih tablica u ukupnom ulasku vode putnici iz BiH sa 26 odsto, slede Mađari sa 6,4 i Bugari sa 5,5 odsto.
Inače, iz Srbije je izašlo 1,4 miliona domaćih automobila, 56.029 autobusa i 5,14 miliona putnika. Izašlo je 2,45 miliona inostranih automobila, 78.687 autobusa, 1.350 motocikla i 9,9 miliona stranih putnika.
Kao i kod ulaza, i na izlazu je najveće povećanje od 26,6 odsto kod nemačkih automobila i putnika, a i minus najveći beleže Makedonci. Od stranaca najčešći i na ulazu i na izlazu iz Srbije su građani BiH. Učešće vozila iz ove komšijske zemlje u ukupnom izlazu je 27,9 odsto, slede mađarske registracije sa 6,9 i bugarske sa 5,8 odsto.

Izvor: Novosti

I biznis čeka vladu
A. B. M., 24. april 2007

POSTOJANjE pravca u kome se zemlja razvija i stabilizacija prilika najvažniji su za privlačenje stranih investicija, te bi i brzo formiranje nove vlade Srbije omogućilo nesmetan nastavak ulaganja stranog kapitala u Srbiju - rekao je u utorak Daglas Metjuz, potpredsednik Američke privredne komore i generalni menadžer kompanije "Ju-Es Stil Srbija" na sastanku sa predsednicima opština Loznica, Vranje i Inđija.
Metjuz je istakao da bi privlačenju investicija i razvoju Srbije najviše pomogle reforme zakonodavnog sistema i izmene zakona za stvaranje povoljne klime za investitore. On je, takođe, naglasio i važnost uspostavljanja dobrih odnosa potencijalnih investitora i lokalnih vlasti.
- Od 2001. do 2006. godine u Inđiji je uloženo 300 miliona evra i to je rezultat reformi u lokalnoj samoupravi, koje su smanjile korupciju i troškove za administraciju - rekao je Goran Ješić, predsednik opštine Inđija. - Kod nas investitor ne mora uopšte da se pojavljuje da bi dobio građevinsku dozvolu, jer sve može da se reši na jednostavniji način preko elektronske uprave.
Predsednik opštine Inđija je objasnio i da je budžet ove opštine sa 4,2 miliona evra iz 2003. godine dostigao 15 miliona evra u prošloj godini. Ješić je, osim nezaposlenosti, koja bi do kraja iduće godine trebalo da bude smanjena sa 16,6 na oko 10 odsto, kao jedan od gorućih problema istakao i lošu obrazovnu strukturu i nedostatak visokoobrazovanih kadrova.
Za naredni period Ješić je najavio gradnju tehnološkog parka, koji bi omogućio nova radna mesta za mlade i obrazovane ljude, ali i korišćenje obnovljivih izvora energije i uvođenje besplatnog Interneta za sve građane Inđije.
Kao najvažnije ekonomske potencijale za investitore u Loznici predsednik ove opštine Vidoje Petrović naveo je razvoj industrije, poljoprivrede, turizma, malih i srednjih preduzeća. Glavni projekti u Loznici su industrijske zone "Viskoza", "Šepak" i "Lagator", a u početnoj fazi posao bi moglo da dobije oko 5.000 ljudi.

Izvor: Novosti

Ravna Gora pod - zakup!
M. BOŠNjAK, 24. april 2007

GORNjI MILANOVAC - Ogorčenje meštana sela podno Ravne Gore naraslo je dotle, da će od ovogodišnjeg, tradicionalnog majsko (pro)četničkog skupa na toj istorijskoj, "Čiča Dražinoj" planini, ugostitelji, trgovci i zakupci svih šatri i tezgi, prvi put - plaćati takse!
Plaćaće ih i vozači automobila, kombija i autobusa, i to za parkiranje, od 100 do 300 dinara, zavisno od vrste vozila. Sve to potvrđuje Ljubo Damljanović, predsednik Saveta MZ Koštunići, mesta u čijoj "zoni odgovornosti" je i Ravna Gora.
- Svi smo saglasni da uvedemo te takse, pogotovo posle višegodišnjih žalbi vlasnika parcela na Ravnoj Gori. Evo zašto: posle tih skupova, na njihovim posedima ostaju velike štete. Izgažene livade, gomila smeća, što je ruglo za Ravnu Goru. Novcem, skupljenim od tih taksi, platićemo čišćenje - veli Damljanović.
Nadležna MZ Koštunići tako, uz inspekcijske službe, prvi put od ove godine, direktno brine o svom ataru.
- Već iduće nedelje, na Ravnu Goru dopremićemo 20 kontejnera za otpad. Zato, što po višegodišnjoj tradiciji, grupe kampera dolazi već 1. maja, i gore čekaju centralni skup Ravnogoraca, u organizaciji SPO.
Po ustaljenom pravilu, na Ravnoj Gori slavi se 13. maj dan kad je 1941. Draža Mihailović tu oformio Jugoslovensku vojsku u otadžbini, to jest četnički pokret.

Izvor: Novosti

Stigle i jače mašine
N. SUBOTIĆ, 24. april 2007

NA OBILAZNICI oko Novog Sada, građevinskom projektu koji je, prema rečima Renea Miloševića, generalnog direktora kompanije “Intermost”, sa vrednošću od 43 miliona evra, trenutno najskuplji poduhvat ove vrste u Srbiji, ovo preduzeće angažovana je najnovija građevinska mehanizacija vredna oko 5,5 miliona evra.
“Intermost” deo svetski poznate kompanije “Vinči” ovaj projekat , realizuje u saradnji sa “Energoprojektom. Finansira se iz sredstava kredita Evropske banke za razvoj. Investitor je JP “Putevi Srbije”. “Intermost” radi na projektu angažovan od avgusta prošle godine, a završetak planira za sredinu sledeće godine.
- Ovaj projekat obuhvata izgradnju dve trake auto - puta, kao i dve prateće saobraćajnice, ukupne dužine nešto veće od 10 kilometara - precizirao je Milošević. - Planiramo da na ovom “gradilištu” sagradimo 15 novih mostova, raspona od 15 do 110 metara, od kojih je pet već započeto. Za izgradnju svih mostova utrošićemo oko dva miliona kubih metara peska, 20 hiljada kubnih metara betona, 1.500 tona armature i 150 hiljada kilograma užadi za zatezanje.
Trenutno je, na ukupno tri radilišta, kaže Milošević, angažovano više od 200 radnika “Intermosta”.
- Uz ove radnike, naša kompanija je agažovala i najsavremeniju mehanizaciju, koja, svojom vrednošću, većom od 5,5 miliona evra, pokazuje da je naše opredeljenje da i dalje gradimo u Srbiji - kaže Milošević. - Angažovali smo hidrauličnu mašinu za izradu bušenih šipova, mašinu za hidraulično bušenje, jedinstvene u Srbiji, portalni kran, dva toranjska krana, četiri čelične oplate za izradu betonskih nosača sa hidrauličnim upravljanjem, specijalnu prikolicu za transport betonskih nosača...

FINANSIRANJE
- I PORED najave Branka Jocića, direktora JP “Putevi Srbije”, da će, zbog “krize vlade” biti problema sa finansiranjem kapitalnih objekata, nama to ne bi trebalo da stvori probleme - kaže Milošević. - Sredstva za ovaj objekat već su obezbeđena, i “prebacuju” se prema fazama projekta koje privodimo kraju.

Izvor: Novosti

 SAJAM TURIZMA OD 26. DO 29. APRILA
 
Na Beogradskom sajmu u četvrtak će početi 29. međunarodni sajam turizma, na kojem će se do 29. aprila predstaviti 750 izlagača iz zemlje i inostranstva.

Prema rečima ministra trgovine i turizma Bojana Dimitrijevića, na površini od 15.000 kvadratnih metara, predstaviće se 160 turoperatera i agencija, 140 turističkih centara, 38 organizacija koje se bave opremom, 112 koje se bave smeštajem i 80 medija.

Prvi put će se pojaviti Turistička organizacija Austrije, premijeru će imati Hrvatska i Italija, a svoj turizam u Beogradu će prvi put predstaviti Indonezija i Poljska.

U Hali tri predstaviće se izlagači iz Crne Gore, u Hali dva lov i ribolov, kao i turizam gradova, u Hali pet oprema, u Hali jedan putovanja i inostrane zemlje, a u Hali 14 domaći turizam.

U okviru sajma biće održana i stručna konferencija o crnomorskoj ekonomskoj saradnji u oblasti turizma.

Prvi put ove godine, na sajmu će se pojaviti i inostrani fakulteti za turizam i ugostiteljstvo, a svoje štandove imaće i inostrani mediji.

Turistička organizacija Srbije će u toku sajma dodeliti tradicionalne nagrade 'Turistički cvet', dok će turistička organizacija Beograda organizovati prezentaciju turističkih potencijala glavnog grada na dva mesta u Hali jedan, kao grad domaćin i u Hali dva sa ostalim gradovima.

Izvor: RTS

 'KUPROM' ZATRAŽIO DODATNI ROK

Svega nekoliko sati do ponoći kada mu ističe rok da dostavi bankarske garancije za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena [RTB] Bor, rumunski 'Kuprom' saopštio je da je rok od tri dana koji mu je dat, kratak za rešavanje nastalih problema. 'Kuprom' je procenio da je za pronalaženje najboljeg rešenja za RTB Bor u pregovorima sa vladom potrebno još tri meseca.

U saopštenju 'Kuproma' dostavljenom medijima, ta kompanija je ponovila ranije izrečene optužbe na račun Samostalnog sindikata RTB-a i lokalnih vlasti u Boru, koji su prozvani da su na razne načine sprečavali uspešan završetak procesa privatizacije RTB.

Ni jedan razumni investitor ne može smatrati period od tri radna dana, koji ističe večeras, kao valjani odgovor na situacije koje su materijalno nepovoljno uticale na okolnosti predočene svim učesnicima na dan potpisivanja ugovora', navodi se u saopštenju 'Kuproma'.

Ta firma je optužila sindikat da je bojkotovao pregovore o kolektivnom ugovoru i proces popisa imovine i u više navrata prekršio tajnost podataka na šta su se obavezali svi učesnici u ovom procesu.

“Kuprom' je podsetio i da je lokalna vlast bila jedan od inicijatora uličnih demonstracija protiv 'Kuproma'.

Kako se navodi u saopštenju, u međuvremenu je došlo i do značajnih neslaganja između stvarne imovine u vlasništvu kompanija iz RTB Bor grupe i liste imovine koja se nudila na prodaju putem tendera. Ta firma je navela kao primer da je deo opreme koja se koristi pri dobijanju bakra i čija je vrednost preko šest miliona dolara, iz njima nepoznatih razloga izostavljena sa liste imovine koja je stajala u dokumentaciji.

Srpski ministar privrede Predrag Bubalo izjavio je ranije je da će u slučaju raskida ugovora o kupovini RTB sa 'Kupromom', verovatno biti raspisan novi tender.

Izvor: RTS