Neuspela privatizacija dovodi rudarski basen u teškoće
Pogonima RTB „Bor“ preti kolaps
Autor: S. Trifunović | 21.04.2007 - 11:18


Zaustavljanjem procesa privatizacije Rudarsko-topioničarskog basena menadžment kombinata bakra našao se u nezavidnom položaju i sednice tog tela traju neprestano. Iako je cena bakra na svetskoj berzi metala izuzetno visoka i kreće se oko 8.000 dolara po toni, proizvodnja bakra u borskim rudnicima je u aprilu prepolovljena u odnosu na prethodne mesece.

Direktor Topionice bakra Blaža Lekovski kaže da se zbog nedovoljne količine koncentrata pogoni zaustavljaju na po desetak sati. I proizvodnja sirovine za dobijanje bakra u borskim i u majdanpečkim rudnicima je desetkovana, firma je bez obrtnog kapitala, mehanizacija izraubovana.
Zbog svega toga, sindikat je još rešeniji da natera Vladu, tehničku ili neku buduću, da najozbiljnije shvati problem Bora.
- U ponedeljak će svi sindikati RTB-a, izuzev Sindikata „Nezavisnost“, održati zajednički sastanak na kojem će se doneti odluka šta dalje... U svakom slučaju, pozvaćemo svoje članstvo da 30. aprila bude u Beogradu, na protestu koji će se održati u sklopu tradicionalnog prvomajskog upozorenja radnika vlastima u Srbiji. Sindikat RTB-a će od Vlade zatražiti izradu potpuno nove strategije privatizacije RTB-a, kako bi se pronašlo rešenje prihvatljivo i za državu i za radnike i za opštinu Bor - rekao nam je Dragan Aleksić, predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije RTB-a.

„Kuprom“ proziva
„Kuprom“ je optužio sindikat RTB-a, lokalne vlasti u Boru i drugoplasiranu firmu na tenderu, kiparski „Ist point“, koji je, prema navodima Rumuna, potrošio prilično vremena, novca i snage da diskredituje, kako su naveli, jednu od najboljih privatizacija u Srbiji. Sindikat je prozvan jer je pozvao građane na protest, a predsednik opštine, član SRS, da je privatizaciju iskoristio za politički marketing.

Izvor: Blic

Kako izboriti mesto na tržištu
Brend put do potrošača
Autor: D. Nišavić | 21.04.2007 - 11:23

Dobar proizvod koji nedostaje na tržištu i koji je korak ispred konkurencije uhodan je put da se kompanija izbori za svoje mesto na tržištu. Uz to, potrebno je biti prepoznatljiv, originalan, poseban i uspeh bi vremenom trebalo da bude zagarantovan.

Upravo, ovo je jedna od tema konferencije „Inovativna istraživanja za inovativni biznis“, koja će iduće nedelje biti održana u Beogradu, u organizaciji „Ekonomist medija grupe“.
„Findomestik banka“ se na bankarskom tržištu Srbije trudi da bude prepoznatljiva po potrošačkim kreditima na licu mesta. Međutim, u načinu komunikacije sa klijentima teže da ne komuniciraju sa građanima na klasičan, bankarski način,već i da nude „stil života“.
- U 90 odsto slučajeva prilikom odobravanja kredita ne vidimo klijenta jer to radimo preko partnerske mreže, kol centra ili preko interneta. Možemo biti zadovoljni prepoznatljivošću. Želimo da nas poistovete sa našim promoterom, poznatom teniserkom Anom Ivanović, koja je kao i banka - mlada, uspešna i ambiciozna - ističe Vladimir Marković, potpredsednik izvršnog odbora „Findomestik banke“.
Kada je osnovan 1989. godine, „Polimark“ baš i nije imao planove da se bavi proizvodnjom. Danas je ova kompanija prepoznatljiva po kečapu i sloganu „Ljubav na prvi zalogaj“.
- Zbog širenja proizvodnog asortimana, kao i uvođenjem novih ukusa i proizvoda u već postojeći program, javlja se potreba za prepoznatljivošću brenda. Konceptualno, kada su se pojavili margarini, nije izmišljen brend da oni budu posebni, već su pod znakom „Polimarka“ jer je brend „polimark“ prepoznatljiv. Jedini na tržištu imaćemo jogurt sa 0,1 odsto mlečne masti, a kvalitet je naše glavno oružje - kaže Dejan Kujundžić, marketing menadžer „Polimarka“.

Izvor: Blic

Grčke pare i savetnik za autoput kroz Srbiju

Autor: R. Ž. Marković | 21.04.2007 - 11:20

Tender za izgradnju dela koridora 10 od Leskovca do makedonske granice mogao bi da bude raspisan već na leto, a Grčka, koja će sufinansirati projekat, spremna je da uloži prvi deo svoje pomoći od 12 miliona evra koji su već u ambasadi u Beogradu - rekao je juče zamenik ministra inostranih poslova Grčke Evripidis Stilianidis.
Grčka delegacija je Vladi Srbije rekla da je spremna da našoj zemlji dodeli novac za izgradnju autoputa, ukoliko Srbija za savetnika uzme grčku kompaniju „Egnatija“. Stilianidis je rekao da je ministar za kapitalne investicije Srbije Velimir Ilić najavio da će srpska komisija zadužena za realizaciju Helenik plana u narednih desetak dana razmotriti taj predlog i doneti odluku o potpisivanju ugovora sa „Egnatijom“.
Inače, „Egnatija“ je radila studiju izvodljivosti, vrednu više stotina hiljada evra, koju je besplatno ustupila našoj zemlji, a prema rečima grčkog zvaničnika, pozivanje međunarodnih banaka da pomognu oko raspisivanja tendera odložilo bi početak izgradnje za tri godine.
- Grčka je uradila sve što od nje zavisi i sada je sve u rukama srpske strane - rekao je Stilianidis.
Procenjuje se da deo koridora 10 od Leskovca do Makedonije košta oko 450 miliona od čega je Grčka namenila 100 miliona evra, a ostatak bi finansirala Srbija. Ova investicija je samo deo od oko 260 miliona evra, koliko je Grčka u okviru svog Helenik plana namenila za razvoj Srbije. Helenik plan podrazumeva ekonomsku pomoć Grčke u razvoju celog Balkana, a ova država je ukupno izdvojila 550 miliona evra za njegovu realizaciju. Od toga skoro polovinu za Srbiju.
Prema rečima Stilianidisa, Grčka je za ovu godinu namenila 50 miliona evra, a sredstva će dobiti države koje budu najviše napredovale u realizaciji postojećih projekata.
Inače, Stijilanidis je dodao su u okviru Organizacije za crnomorsku ekonomsku saradnju (BSEC) potpisani memorandumi o izgradnji kružnog autoputa oko Crnog mora, dugog 7.500 kilometara, čiji će krak biti deonica evropskog koridora 10 kroz Srbiju.

Izvor: Blic

SUŠA KOČI TURBINE
Sekula Krstajić, 21. april 2007

VODOSTAJI Dunava, Drine i Morave od početka godine su u padu, a slična hidrološka situacija je i u susednim zemljama. Proizvodnja struje u hidroelektranama EPS je ispod planirane.
Sušan, i veoma topao kraj zime produžio se, pa ovih aprilskih dana planeri proizvodnje struje nespokojno čitaju prognoze raznih meteorologa. Prevrću i neke svoje arhive, pokušavajući da na osnovu analogije, što tačnije "pročitaju" kakvo će biti predstojeće leto.
RAZLOGA za uznemirenje ima na pretek. Tako se poodavno, iz vrlo pouzdanih evropskih energetskih institucija, zbog stalnog rasta potrošnje, i isključenja nekoliko starih termo i atomskih blokova elektrana u Bugarskoj i Rumuniji, upozorava da čitavom balkanskom području preti nestašica električne energije. Ona se zimus, istina, dogodila jedino Albaniji - u ostalim zemljama izbegnuta je samo zahvaljujući rekordno toploj zimi.
Dolazi leto, i upozorenje na nestašicu struje ponovo je aktuelno. Jer, i u srpskoj i u susednim elektroprivredama, proteklog juna, jula i avgusta zabeležen je rekordan rast potrošnje (od preko pet odsto) i to u okolnostima kada su hidrološke prilike bile više nego povoljne. Ovoga puta, izgleda, na struju u hidroelektranama, koje i kod nas, i u susednim zemljama, proizvode jednu trećinu ukupne električne energije, ne sme previše da se računa!
- Dotok Dunava u drugoj polovini aprila, po našoj proceni, pašće na oko 4.000 kubnih metara u sekundi. Biće to najsušnija polovina aprila od 1926. godine od kada EPS ima podatke o vodostaju na području na kojem se nalazi hidroelektrana "Đerdap 1" - kažu u Direkciji za planiranje proizvodnje EPS.
U OVOM sektoru EPS takvu prognozu "srednjeg aprilskog dotoka" sačinili su na osnovu stanja na Dunavu u prvoj polovini ovog meseca, i hidrološke prognoze meteorologa za drugu polovinu aprila.
- Razlika u ostvarenim srednjim dotocima Dunava u aprilu 2006. i 2007. biće oko 10.000 kubnih metara u sekundi, na mesečnom nivou, što je do sada nezabeleženo - kažu u EPS.
Na realnost ovakve prognoze upućuju i podaci iz kojih se vidi da je dotok Dunava (kod HE "Đerdap 1" u martu prošle godine bio 9.627 kubnih metara u sekundi, a u martu ove godine svega 6.856 kubika.
Slične procene napravile su i kolege iz rumunske elektroprivrede. Proizvodnja u njihovoj hidroelektrani na drugoj obali Dunava, gotovo je 40 odsto ispod uobičajenog nivoa za ovaj period godine.
U EPS nije optimistička procena stanja i kad je u pitanju Drina. Dotok na području na kojem je hidroelektrana "Bajina Bašta" ubrzano pada ka nivou od 300 kubnih metara u sekundi.
- Prošlog marta, Drina je ovde imala dotok od 630, a u aprilu 2006. gotovo 637 kubika u sekundi. Ove godine u martu, njen prosečan dotok bio je svega 302 kubika. Strahujemo da će srednji aprilski dotok ove godine biti jedva 300 kubnih metara, a to je duplo manje nego lane - kaže Vaso Pavićević, direktor hidroelektrana EPS-a na Drini.
- Prognoze padavina koje mi dobijamo, ukazuju na nastavak pretežno suvog vremena, sa vrlo malo padavina. Zalihe vode u gornjem delu sliva Dunava i Drine su ove godine znatno ispod prosečnih, pa je zaista teško nadati se bitnijoj promeni. Samo veoma kišni maj mogao bi da popravi stanje - tvrde u EPS.- Bude li se ovako nastavilo i u maju, čeka nas jedno, u pogledu proizvodnje struje u hidroelektranama, veoma teško leto.
DA bi se sprečile nestašice, nedostatak kilovata "iz vode" nadoknađivaće se pojačanim radom rudnika uglja i termoelektrana. O uvozu struje u tom periodu, u EPS kažu da ne smeju ni da razmišljaju. Novca za taj "luksuz" nema, s obzirom da je kilovat-čas na berzama struje dvostruko skuplji nego što je onaj po kojem ga pravi i prodaje EPS.
- Čak i ako bismo imali obezbeđen novac, viška kilovata za prodaju, kako stvari stoje, neće imati ni susedne elektroprivrede. Dakle, mi ćemo morati da ložimo termoelektrne usred leta, i to žešće nego ranijih godina -tvrde u Elektroprivredi Srbije.

PRELIVALO SE...
PROTEKLA, 2006. godina, biće upamćena po rekordima koje su u proizvodnji struje imale srpske hidro i termocentrale. U prvom delu te godine dotoci reka bili su u više navrata toliko snažni da se voda prelivala preko brana, akumulacije su bile pune sve do kraja juna, a prolećni izvoz struje EPS je nastavio i u julu.

SVE REĐA I SKUPLJA
TRGOVCI strujom u centralnoj i zapadnoj Evropi očekuju da će cena tom energentu dodatno porasti početkom ovog leta, jer ga nema dovoljno. Direktor proizvodnje češkog ČEZ-a, Alan Svoboda, u četvrtak je izjavio da će "cena električne energije konstantno rasti u narednih deset godina", i da će struja početkom 2008. biti "sigurno skuplja za najmanje 24 odsto". Evropi, tvrdi Svoboda, uz tekuće nevolje kakve su pad izdašnosti rudnika i vodotokova, nedostaju nove elektrane.

Nena Kovačević, Hidrometeorološki zavod:
SVE POČELO S MANJKOM SNEGA

KAKO nam je objasnila rukovodilac Odeljenja prognoze voda Republičkog hidrometeorološkog zavoda Nena Kovačević, zalihe snega ove zime bile su veoma male, a početak proleća je bio oskudan u kišnim padavinama. Takvi meteorološki uslovi su "krivi" što su ovog proleća vodostaji niski.
- Snega je bilo oko tri puta manje nego prošle zime - objašnjava Kovačevićeva. - Tako je bilo ne samo kod nas, već i u Evropi, u slivovima reka koje kasnije protiču kroz našu zemlju. U periodu do 15. maja ne očekujemo bitne promene. Moguće su manji porasti koji suštinski neće uticati na promenu hidrološke situacije. Budući da dugoročne prognoze govore o mogućnosti češćih padavina u junu, moguće je da dođe do nekog blagog poboljšanja, ali, naravno, samo ukoliko se takve prognoze i ostvare.
Z. N.
 

Izvor: Novosti

Maline jedu rak!
Momir Čabarkapa, 21. april 2007

SRBIJA je drugi svetski proizvođač maline, odmah iza Rusije. Naša malina je najkvalitetnija, najukusnija, ali, prema prvim rezultatima istraživanja, i - najlekovitija!
- Srpska malina zaslužuje mnogo veću brigu jer je cenjena svuda u svetu - kaže Rimer Lejn, iz američke agencije USAID koja pomaže razvoj preduzetništva u Srbiji. - Čak i u vreme embarga, poznati svetski distributeri i prerađivači malina nalazili su načina da dođu do nje. Ona je, po sadržini suvog ostatka i ukusu, najbolja na svetu. Još ako se potvrde preliminarni rezultati, dobijeni u SAD i u Srbiji o lekovitim svojstvima ove voćke, sigurno je da će se potrošnja u svetu udvostručiti. A to je velika šansa za naše malinare.
POMENUTA agencija organizovala je nedavno u Beogradu konferenciju domaćih naučnika i predstavnika proizvođača, prehrambenih i marketinških kompanija, sa ciljem da se pristupi izradi studije o pozitivnim efektima maline na zdravlje ljudi. Namera je da se neka njena lekovita svojstva, koja su iskustveno nesporna, a naučno dokazana na nekim životinjama, podrobnije istraže kako bi se rezultati iskoristili za lečenje, ali i u propagandne svrhe i time povećala potrošnja tog voća.
- Prva istraživanja na našem institutu, kao i na Institutu za medicinska istraživanja biljaka u Beogradu i čačanskom Institutu za voćarstvo, pokazala su da plodovi jagodičastog voća, posebno malina, imaju značajno citostatičko dejstvo - kaže dr Siniša Radulović sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. - Sastojci tog voća, kao što su antocijanini i polifenoli, od kojih se posebno ističe elaginska kiselina, pokazali su se kao veoma blagotvorni u zaštiti ćelija od oštećenja, starenja i raznih oblika kanceroznih oboljenja. Konzumiranjem maline može da se zaustavi širenje raka pluća, usne duplje, jednjaka, krvnih sudova, prostate, grlića materice... To su, međutim, samo prvi rezultati, a za dalja i dublja istraživanja neophodno je mnogo rada i novca.
USAID planira da za ispitivanje uticaja maline na zdravlje ljudi uloži pet miliona dolara, a konferencija u Beogradu bila je jedna od pripremnih, posle čega će biti odlučeno kome će ta sredstva biti dodeljena. Nije isključeno da naši stručnjaci budu uključeni u projekat kao deo međunarodnog tima eksperata ili kao samostalna ekipa istraživača u određenom delu istraživanja.
Zaključci sa skupa u Beogradu biće predstavljeni na Svetskoj konferenciji posvećenoj malini koja će krajem aprila biti održana u Kaliforniji i konferenciji jagodičastog voća u Čileu, koja se takođe održava krajem aprila. Posle toga doneće se i odluka ko će sve biti uključen u projekat ispitivanja uticaja malina na zdravlje ljudi.
U svetu, inače, iz godine u godinu raste proizvodnja maline i dostiže od 430 do 460 miliona tona. U Srbiji ta brojka varira od 65.000 tona, koliko je lane proizvedeno, do rekordnih oko 80.000. S druge strane, potrošnja je manja od ponude i kod nas i u svetu, pa je i to jedan od razloga što cena maline pada.
OKO 95 odsto godišnje proizvodnje maline Srbija izvozi. Lane je to voće donelo deviznu zaradu od oko 110 miliona dolara. Izvozimo je po ceni od oko 1,4 do 1,5 evra po kilogramu i to uglavnom zamrznutu. Kada bi se izvozila u svežem stanju, u “map” pakovanju, mogla bi da se proda i za dva do tri puta skuplje.
- Ekstrakt maline postiže cenu od 80 dolara za kilogram, prerađeno seme, u zavisnosti od stepena i načina prerade, od 250 do čak 2.500 dolara - kaže dr Svetislav Petrović, iz Instituta za voćarstvo u Čačku. - Mi smo, međutim, tek na početku nekih istraživanja i pokušaja da proizvedemo skupe delikatesne artikle od naše maline. Da bi se brže išlo u tom pravcu, mora više da se uloži u istraživanja i finalizaciju proizvodnje.
POTROŠNJA maline kod nas je oko 900 grama po glavi stanovnika, a najveći svetski potrošači, poput Nemačke i Francuske, konzumiraju oko 10 kilograma godišnje, što je takođe malo.

10.000-15.000
hektara je pod
malinom u Srbiji

80
dolara je kilogram
ekstrakta maline

OČEKUJU DOBAR ROD
- AKO vremenske prilike budu naklonjene, očekujemo dobru berbu malina ove godine - kaže Rade Ljubojević, predsednik Svetske organizacije uzgajivača i prerađivača malina. - Rod mogu da pokvare loše vreme, veliki mraz ili kiša u vreme sazrevanja ili berbe.
Cilj organizacije malinara u Srbiji je da se produži period sazrevanja malina sa sadašnjih mesec-dva na šest meseci, kako bi što duže mogla da se nudi u svežem stanju. To se može postići podizanjem plastenika, što je tek u povoju, jer zahteva značajna ulaganja.

POD MIKROSKOPOM
VOĐA srpskog tima naučnika biće Aleksanadr Leposavić, sa čačanskog Instituta za istraživanja u poljoprivredi “Srbija”. On će na sastancima u Kaliforniji i Čileu predstaviti predlog srpskih naučnika za dalja istraživanja o zdravstvenoj vrednosti maline.
Oni, naime, predlažu da se analizira sorta “vilamet”, kao najzastupljenija, i onda dobijeni rezultati uporede sa nekoliko drugih sorti. Treba analizirati sastav maline, proces njene liofizilacije, obaviti biološke in vivo i in vitro analize i ispitati njeno dejstvo na zaštitu organizma od dejstva zračenja.

Izvor: Novosti

Veže nas energija
S. K., 23. april 2007

Srbija je ključni partner Rusije na Balkanu,a postoje i politička volja i realne mogućnosti da se privredna saradnja podigne na mnogo viši nivo-rekao je u ponedeljak Aleksandar Aleksejev,ambasador Rusije poslovnim ljudima u Privrednoj komori Beograda.On je ovu priliku iskoristio da potvrdi da će sprorazum Srbije i Rusije o starom,klirinškom dugu SSSR,vrednom 288 miliona dolara,biti potpisan 26. ili 27.aprila.
Aleksejev je podsetio da su prošle godine u Moskvi predstavnici dve države parafirali dokument koji predviđa ,uz namirenje potraživanja otpisom dela srpskog duga za gas (nastalog između 1994. i 2OOO.godine) u iznosu od 188 miliona dolara,i rusko finansiranje rekonstrukcije Hidroelektrane "Đerdap 1" i nuklearnog instituta u Vinči.

Za rast ulaganja ruskog kapitala u Srbiju nema ni političkih,ni ekonomnskih,ni pravnih prepreka.Rusija je,po rečima Aleksejeva,posebno zainteresovana za investiranje u srpsku energetiku.Otud je i najveća dosadašnja investicija u Srbiji,od 5OO miliona dolara, upravo u naftnu kompaniju "Beopterol",koju je kupio "Lukoil".
-"Lukoil" sada ima petinu ovdašnjeg tržišta,i nalazi se na početku svog razvoja u Srbiji- kazao je Aleksijev.
Rusija je zainteresovana i za grinfild ulaganja,naročito u bankarstvu.
-Banka "Moskva" otvoriće uskoro predstavništvo u Beogradu.Odustajanjem od kupovine "Agrobanke",ona nije izgubila interes za ovdašnje bankarsko tržište-kazao je Aleksejev,odbacujući kao neosnovane,spekulacije da ruski privrednici navodno,očekuju pogodnosti u znak zahvalnosti ako Rusija podrži stav Beogrda oko Kosmeta.

"PUTNIK" I NIS


-Turističku kompaniju "Putnik" kupila je ruska firma.Veliko je interesovanje krupnih ruskih preduzeća za privatizaciju NIS.Oko Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom još se radi,ali privrednici ne treba da čekaju njegovo parafiranje, mogu odmah da ga primenjuju-poručio je Aleksejev.


"MIGOVI"

Aleksejev je posebno govorio o vojno-tehničkoj saradnji,u okviru koje je predviđena modernizacija aviona "MIG 29" srpskog vazduhoplovstva.To,kazao je ambasador,ukazuje na "posebno poverljive odnose između dve zemlje,jer je reč o visokotehnološkoj saradnji".

Izvor: Novosti

Duvan juri 1.000 evra
S. V., 23. april 2007

PROSEK plata u Srbiji je u martu bio 25.960 dinara - navodi se u upravo obrađenim podacima republičke statistike. U poređenju sa februarom prosek plata je veći 2,90 odsto, odnosno kada se uračuna inflacija 2,49 procenata.
Delatnost na prvom mestu po platama u Srbiji je i u martu duvanska industrija. Odlika prošlog meseca je da su duvandžijama ionako solidne plate još solidnije povećane. Sa februarskih 62.097 dinara prosek u duvanskoj industriji je u martu stigao na 75.327 dinara. Kada se uzmu samo fabrike u Nišu i Vranju prosek duvanske industrije je 78.239 dinara, tako da se može reći da su, barem oni, dosanjali srpski san plate od 1.000 evra.
Drugo mesto rang liste delatnosti sa najvećim platama zauzimaju banke. Prosek bankara u martu je bio 58.859 dinara. Onda slede države firme. U vazdušnom saobraćaju (JAT) prosek je 48.788 dinara, u Elektroprivredi 39.965 dinara, telekomunikacijama 41.750, proizvodnji nafte 38.787 dinara, u organizacijama na bazi učlanjenja (komore i političke stranke) prosek je najveći: 54.173 dinara.
Gro delatnosti je, naravno, oko i ispod proseka. Na začelju su standardno tekstilci. Prosek tekstilaca je u martu, istina, povećan skoro 30 odsto, ali su sa tim rastom stigli tek na 8.284 dinara.
Statistika daje pregled plata i po opštinama. Na toj mapi, u martu je, prvo mesto držao beogradski Vračar. Prosek plata zaposlenih na toj beogradskoj centralnoj opštini je 42.361 dinara. I narednih pet mesta drže beogradske opštine i to sledećim redosledom: Surčin (42.294 dinara), Novi Beograd (41.635), Lazarevac (37.209)... Prosek, inače, plata za celi grad Beograd je 33.079 dinara. U Novom Sadu je na primer, prosek plata u martu bio 30.352 dinara, u NIšu 21.836 dinara, u Kragujevcu 22.302 dinara...
Opština u Srbiji sa najmanjim prosekom plata je Lebane: 9.808 dinara.

Izvor: Novosti

Voće cedi novčanik
D. MARINKOVIĆ, 23. april 2007

OD kako su se, početkom marta pojavile na tezgama, jagode su do sada pojeftinile za 50 odsto, a u pojedinim slučajevima i više. Sa prvobitnih 800 dinara za kilogram, cena ovih uglavnom uvoznih plodova sada se kreće od 400 do 500 dinara. Ovih dana pojavile su se i domaće jagode iz plastenika, koštaju kao i one iz uvoza, a u pojedinim mestima u unutrašnjosti trgovci ih nude i po 250 dinara. Zbog visoke cene jagode se najčešće pazare "na grame", u pakovanju od po četvrt kilograma, a koštaju od 140 do 180 dinara.
Na tezgama mogu da se nađu i lubenice, ali kilogram staje paprenih 200, a grožđa do 300 i 350 dinara. Pored uobičajene ponude domaćih jabuka, sa cenom od 40 do 50 dinara, u prodaji su i uvozne "delišes" i "greni smit" po trostruko višoj ceni od 120 do 150 dinara.
Zelenim pijacama u Srbiji pogoduju vremenske prilike i veoma visoke temperature za ovo doba godine. Tezge su dobro snabdevene i ranim povrćem, a uz standardnu ponudu, najzastupljeniji je zeleniš - mladi luk, zelena salata, zelje, za koje treba izdvojiti 10 do 15 dinara za vezu, zelen i rotkvice do 25, šargarepa i kupus do 50, spanać i praziluk do 60, tikvice do 120 dinara...
Povećana ponuda poslednjih dana uticala je na stagnaciju i pad cena pojedinog povrća. Umesto najčešćih 150 dinara, kilogram paradajza može da se kupi i za 130 dinara. Krastavac "salatar" staje od 60 do 90 dinara i ovde je zabeležen osetan pad cene.
Mladi krompir na tezgama sada staje od 70 do 120 dinara i u odnosu na Uskršnje praznike, cena je oborena skoro za trećinu. Do ovog obrta je došlo, jer je u prodaji, pored makedonskog, stigao i krompir iz domaće proizvodnje. Ove sezone stigao je ranije tri nedelje, a tome je doprinelo toplo vreme i povoljni klimatski uslovi. Ali, ovog proleća crni luk smo plaćali skoro za petinu skuplje nego lane. Topla zima i neadekvatno skladištenje crnog luka uticale su na njegovu trenutno lošu ponudu i visoku cenu. Zbog takve situacije luk se uvozi iz Holandije, a na zelenim tržnicama treba izdvojiti od 40 do čak 80 dinara za kilogram ovog povrća.

U RAFOVIMA
ZA kilogram domaćih jagoda u "Maksiju" kupci plaćaju 409, a u "Tempu" - 350 dinara. Mladi krompir trgovci u "Maksiju" nude za 74,9, paradajz za 167,9, a krastavce po 89,9 dinara.
Istovremeno, cena ranom povrću niža je u megamarketima, gde za krompiriće treba izdvojiti 62, paradajz 144, a krastavce 87 dinara.

Izvor: Novosti

Putarinu vaga država
T. SPALEVIĆ, 23. april 2007

KONCESIONIM ugovorom za kompletiranje autoputa Horgoš - Požega, Srbija nije preuzela nikakav rizik, već on pada na teret koncesionara - konzorcijum španske FCC i austrijske "Alpine". Kako tvrde u Ministarstvu za kapitalne investicije ugovorom nije predviđeno da naša država plaća bilo kakve penale, garantuje novcem iz budžeta ili imovinom, čak ni u slučaju da se prognoza obima saobraćaja ne ostvari.
Dakle, ako na ovom putnom pravcu bude manje vozila nego što je planirano, to je problem sa kojim će se suočiti isključivo koncesionar. Takođe, koncesionar bez saglasnosti države ne može da koriguje cenu putarine i ona mora da bude usklađena sa tarifama za odgovarajuće kategorije vozila na drugim naplatnim rampama u Srbiji, sa preporukama EU i visinom ove naknade na autoputevima u susednim zemljama.
Do kraja maja, a to znači 60 dana od potpisivanja ugovora, trebalo bi da se formira koncesiono preduzeće, sa zadatkom da se projektovanje, izgradnja, korišćenje i održavanje autoputa obavlja u skladu sa propisima naše zemlje. Materijali i oprema koji će se ugrađivati moraju da zadovolje uslove kvaliteta utvrđene JUS i drugim evropskim i svetskim standardima.
Srbija će izabrati svog zastupnika koji će u procesu izgradnje, ali i trajanja koncesije od 25 godina, koordinirati između koncesionara, nezavisnog inženjera i države. Ovom koncesijom nije obuhvaćena takozvana prateća infrastruktura - izgradnja benzinskih pumpi, parkinga, stajališta, motela, hotela, predviđenih Prostornim planom na ovom putnom pravcu od Horgoša do Požege. Troškovi eksproprijacije takođe su obaveza koncesionara i procenjeno je da će iznositi oko četiri odsto investicione vrednosti autoputa. Urađeno je fotogeometrijsko snimanje, odnosno utvrđeno je postojeće stanje na terenu. To znači da neko ne može na placu da sagradi kuću kako bi dobio više novca od eksproprijacije.
Država će imati prihod od PDV i od koncesione naknade, što je obaveza koncesionara za vreme trajanja koncesije. Deo koncesione naknade od oko 35 odsto ići će Vojvodini, a pet odsto lokalnim samoupravama kroz čiju teritoriju prolazi autoput.
Tek kada koncesionar zatvori finansijsku konstrukciju, a za to mu je potrebno od šest meseci do godinu dana, da uz svoj novac obezbedi i kredite, može da preuzme naplatne rampe kod Siriga i Pazove.

ŠTA SE GRADI
KONCESIONAR se obavezao da izgradi levu traku autoputa od Horgoša do Novog Sada dužine 106,9 kilometara, da održava saobraćajnicu od Novog Sada do Beograda od 68 kilometara i da izgradi pun profil autoputa od glavnog grada do Požege u dužini od 148 kilometara. Taj posao koštaće koncesionara ukupno gotovo 1,5 milijardi evra. Sama izgradnja autoputa biće završena 2012. godine, a istovremeno će se graditi i deonica od severne granice prema Novom Sadu i od Beograda prema Požegi.

KOMISIJA
NAJKASNIJE tri godine pre isteka roka koncesije, koncesionar i koncedent (država) obrazovaće komisiju koja će pregledati autoput i utvrditi koje radove i popravke treba obaviti. Jer, autoput mora da bude predat državi u ispravnom stanju za redovno i bezbedno odvijanje saobraćaja i posle isteka koncesije.
 

Izvor: Novosti

Jedna brana godišnje
M. ČABARKAPA, 23. april 2007

U SRBIJI bi prema vodoprivrednoj osnovi, do 2020. godine trebalo da se izgradi 18 novih brana i akumulacija, inače ćemo se suočiti sa velikim problemom žeđi. To znači da svake godine mora da se završi više od jedne brane, procena je republičke Direkcije za vode.
Trenutno je, inače, sistemima za vodosnabdevanje obuhvaćeno oko 65 odsto stanovništva, 15 procenata ima nekakav oblik vodosnabdevanja, a ostali su upućeni na izvore i bunare. U pojedinim regionima, posebno u Vojvodini i dolini Velike Morave, kvalitet vode nije zadovoljavajući. Jer, izvorišta nisu zaštićena od koncentrisanih i rasutih zagađivača, tako da postoje značajni rizici od izbijanja epidemija, kao i drugih štetnih posledica po zdravlje ljudi. Nestašica vode u letnjim mesecima preti većem broju gradova, dok se za vodosnabdevanje značajnog dela Vojvodine prekomerno crpe podzemne vode i osnove vodonosnog kompleksa.
- Jedan od razloga nedostatka vode su i prosečni gubici na mreži od oko 40 odsto, uglavnom zbog dotrajalosti distributivne mreže unutar gradova. Ona je u velikoj meri amortizovana pa se mora rekonstruisati, a to je u nadležnosti lokalne samouprave - kažu u Direkciji za vode. Direkcija, inače, finansira regionalne sisteme ili njihove delove, izvorišta, postrojenja za pripremu pitke vode i magistralne cevovode do distributivne mreže, sa 50 do 60 odsto (za nerazvijena područja) vrednosti investicije.
U tu svrhu lane je izdvojeno oko 588 miliona dinara. Pravo na podsticaje Direkcije za vode ostvarilo je 40 opština, sve koje su zadovoljile uslove iz pravilnika za finansiranje objekata vodosnabdevanja.
- Dok je snabdevanje vodom kako-tako zadovoljavajuće, zaštita voda je najzapuštenija oblast u njihovom sektoru - kažu u Direkciji za vode. - Prikupljanjem i odvođenjem otpadnih voda iz naselja i industrije pokriveno je svega polovina stanovništva. Od ukupno 152 uređaja za prečišćavanje otpadnih voda trenutno je u pogonu, sa zadovoljavajućim efektima, manje od 15 procenata, što ima za posledicu loš kvalitet vodotoka i podzemnih voda, čime se ugrožavaju izvorišta pitke vode.

OČEKIVANjA I ZAHTEVI
U narednom periodu može da se očekuje da dođe do povećanog rada industrije, što će dodatno pogoršati kvalitet voda. Zbog toga su u toj oblasti potrebne najveće investicije. Lane je u te svrhe odvojeno oko 260 miliona dinara, a potrošeno 240, ili oko 90 odsto. Pravo na ta sredstva iskoristilo je 20 opština, a mnoge nisu dostavile svoje zahteve iako imaju ozbiljne probleme sa zagađenjem voda. Najčešći razlog za to je što nisu pribavile vodoprivredne saglasnosti, građevinske dozvole ili obezbedile sopstvena sredstva.

Izvor: Novosti