Agencija za privatizaciju juče raskinula ugovor sa „Kupromom“ o prodaji RTB-a
Stečaj RTB-a na dušu države
Autor: S.Trifunović | 26.04.2007 - 09:46

BOR - Agencija za privatizaciju republike Srbije raskinula je juče ugovor o prodaji Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“ rumunskoj kompaniji „Kuprom“ jer ni u dodatnom roku od tri dana nije dobila garanciju za plaćanje 400 miliona dolara za kupovinu imovine RTB-a i eksploataciona prava.

Kako je juče saopšteno, Agencija će od „Kuproma“ naplatiti garanciju koja iznosi tri miliona dolara.
Odustajanje „Kuproma“, što je poslednjih dana bilo očekivano, nije razbistrilo situaciju oko privatizacije RTB-a i niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da li će se pregovori nastaviti sa drugoplasiranim „Ist Pointom“, da li je na pomolu novi tender ili će biti uveden stečaj.
U Rudniku bakra Bor i u sindikatu procenjuju da je najbolje rešenje za RTB nastavak razgovora sa drugoplasiranim jer ne veruju da će se, u slučaju raspisivanja novog tendera, postići cena od 340,1 milion dolara kakvu su ponudili drugoplasirani na tenderu, konzorcijum kiparskog „Ist Pointa“ i britanskog investicionog fonda ORN.
Ministar rudarstva i energetike Srbije Radomir Naumov izjavio je da će preporuku o tome kako će se dalje postupati u privatizaciji RTB-a posle tumačenja zakona i propisa dati Nadzorni odbor sastavljen od pet ministara i direktora Agencije za privatizaciju.
- Tumačenje je potrebno jer nije jasno da li se posle raskida ugovora može pregovorati sa drugoplasiranim ponuđačem ili je potrebno raspisati novi tender - rekao je on.
Ukoliko se raspiše novi tender, to bi značilo odugovlačenje procesa privatizacije možda i do godinu dana, što bi opet rezultiralo problemima koje stvaraju nedostatak sirovina i izraubovana mehanizacija.
- Ovakva pozicija nikome ne odgovara, ali u RTB-u niko ne razmišlja o stečaju - rekao nam je jedan od rukovodilaca te kompanije. On kaže da u RTB-u vlada mišljenje da će u slučaju da se raspiše novi tender ova kompanija verovatno biti ponuđena pojedinačno, odnosno, da će se kupcima rudnici ponuditi odvojeno od Topionice bakra.
Predsednik Jedinstvene sindikalne organizacije RTB-a Dragan Aleksić kaže da ne vidi razlog za uvođenje stečaja jer to preduzeće izmiruje svoje obaveze, osim dugovanja prema poveriocima.
- Imamo pare za naftu, struju, zdravstvenu zaštitu, plate, i trebalo bi da napokon neko povede razgovor i sa poveriocima. Ne vidim zašto neko ne bi razgovarao sa firmom „Mitalineos“ koja je tužila državu zbog dugovanja RTB-a. Možda bi ta firma mogla biti jedan od strateških partnera. Bilo bi sramno uvesti stečaj jer niko iz Bora nije kriv zbog nečije neozbiljnosti i izbora „Kuproma“ - rekao nam je Aleksić.
Inače, u RTB-u održavaju proizvodnju, a u pećima se trenutno prerađuje koncentrat „Ist Pointa“.

Traljavo od početka
Ugovor o prodaji RTB-a „Kupromu“ za 400 miliona dolara potpisan je 5. marta ove godine, a rok za dostavljanje garancije istekao je 18. aprila. Nakon potpisivanja ugovora, „Kuprom“ je najavio da će uzeti kredit od Meril Linč i Dojče banke za kupovinu RTB-a, posle čega su se u medijima pojavile informacije da će ta kompanija kao garanciju za zajam založiti imovinu borskog kombinata. „Kuprom“ je odgovorio da će to to uraditi tek kada isplati kupoprodajnu cenu.

Izvor: Blic

 'AMFORISANO' VINO ZA POSETIOCE VIMINACIJUMA

Turističku sezonu na arheološkom lokalitetu Viminacijum obogatili su dolasci stranih turističkih brodova na pristanište na Dunavu, sa više od 250 turista, izjavio je direktor tog lokaliteta dr Miomir Korać.

On je rekao da je pre desetak dana pristao prvi strani brod na pontonsko pristanište izgrađeno prošle jeseni i zime u neposrednoj bliizni Viminacijuma, radi prihvatanja stranih i domaćih turista.

Nova grupa turista stigla je na američkom i skandinavskom brodu i za njih je u taverni podignutoj prošle godine u blizini carskog mauzoleja, priređena dobrodošlica, tako što im je služeno vino iz krčaga, koji su kopija rimskih, nađenih na lokalitetu.

Tokom tročasovnog razgledanja, vodiči odeveni u rimske toge i hitone poklazali su neke od najvažnijih objekata koji su do sada otkopani u Viminacijumu koji je u trećem i četvortom veku bio prestonica rimske provincije Gornja Mezija i imao oko 30.000 stanovnika.

Turisti su pored carskog mauzoleja i grobnica sa najlepšim zidnim slikama sa kraja trećeg veka, razgledali i monumentalnu kapiju vojnog logora i gradske terme.

Korać je ispričao da je ponuda u prodavnici suvenira značajno obogaćena proizvodima vinarije 'Živković' iz Kličevca.

Posetioci mogu da kupe crveno vino kaberne sovinjon 'Divina Viminacijum' i belo vino rajnski rizling, 'Hostilijan Viminacijum', koje je 'amforisano' [ 4,5 litra] u autentične keramičke kopije rimskih amfora .

Takođe, tkalje iz Žagubice su pripremile tipične rukotvorine njihovog kraja na kojima je oznaka Viminacijuma, a Zlatara Majdanpek je izradila kopije najatraktivnijih komada rimskog nakita nadjenog na istom lokalitetu.

Tu su i kopije rimskih keramičkih uljanih lampi, pehara, posuda kao i DVD sa snimcima lokaliteta, a može da se kupi i dečija igrica ' Misterija imperatorove smrti'

Prema već postignutim dogovorima, u toku ovogodišnje sezone, krstarenja Dunavom kod Viminacijuma će se zaustaviti 12 američkih brodova, 35 danskih, a ugovara se poseta oko 40 holandskih i četiri ukrajinska broda.

'Naša namera je da 2009. zaustavimo svih 600 brodova' rekao je Korać .

Izvor: RTS

 POČINJE SAJAM TURIZMA

Na Beogradskom sajmu počinje 29. međunarodni sajam turizma, na kojem će se do 29. aprila predstaviti 750 izlagača iz zemlje i inostranstva.

U Hali tri predstaviće se izlagači iz Crne Gore, u Hali dva lov i ribolov, kao i turizam gradova, u Hali pet oprema, u Hali jedan putovanja i inostrane zemlje, a u Hali 14 domaći turizam.

Prvi put će se pojaviti Turistička organizacija Austrije, premijeru će imati Hrvatska i Italija, a svoj turizam u Beogradu će prvi put predstaviti Indonezija i Poljska.

U okviru sajma biće održana i stručna konferencija o crnomorskoj ekonomskoj saradnji u oblasti turizma.

Prvi put ove godine, na sajmu će se pojaviti i inostrani fakulteti za turizam i ugostiteljstvo, a svoje štandove imaće i inostrani mediji.

Turistička organizacija Srbije će u toku sajma dodeliti tradicionalne nagrade 'Turistički cvet', dok će turistička organizacija Beograda organizovati prezentaciju turističkih potencijala glavnog grada na dva mesta u Hali jedan, kao grad domaćin i u Hali dva sa ostalim gradovima.

Izvor: RTS

 BEOGRADSKA AUTOBUSKA STANICA NA BERZI POČETKOM MAJA

Akcije Beogradske autobuske stanice biće na berzi 8. maja, kada se održava prvo trgovanje akcijama tog preduzeća. Početna cena akcija biće 1.700 dinara

Većinski paket od 50,86 odsto akcija BAS-a je u vlasništvu BAS Konzorcijuma, Akcijski fond učestvuje sa 30,28 odsto, PIO fond ima 10 odsto kapitala, a preostale akcije su u posedu manjinskih akcinara.

Akcije većinskog vlasnika BAS Konzorcijum izuzete su iz trgovanja na osnovu privremene mere zabrane raspolaganja akcijama, koju je Trgovinski sud doneo marta ove godine.

Prema podacima iz prospekta preduzeća, ukupni prihodi BAS-a u 2006. godini iznosili su 903,9 miliona dinara od čega su prihodi od prodaje dostigli 864,8 miliona dinara.

Izvor: RTS

 VLADA USVOJILA INFORMACIJU O RASKIDU UGOVORA SA KUPROMOM; BUBALO: VIZNE OLAKŠICE OD 1. JANUARA
 
Vlada Srbije usvojila je informaciju o raskidu ugovora o privatizaciji Rudarsko topioničarskog basena Bor i rumunske kompanije Kuprom i najavila donošenje strategije za nastavak privatizacije tog preduzeća, izjavio je ministar privrede Predrag Bubalo.

Na konferenciji za novinare Bubalo je rekao da bi vladin odbor za privatizaciju trebalo u narednih nekoliko dana da donese novu strategiju o nastvaku restruktuiranja RTB Bor i privatizacije tog nekadašnjeg giganta, kome će pomoći i država subvencijama.

Ministar je ocenio da je privatizacija tog preduzeća bila dobro pripremljena što pokazuje da nijedna od tri prvoplasirane ponude nije bila ispod 266,7 miliona evra i podsetio da su dugovi RTB Bor veći od kapitala tog preduzeća.

Bubalo je istakao da RTB Bor mora da nastavi sa proizvodnjom da bi mogao da otplaćuje dospele obaveze, a uz podršku Svetske banke trebalo bi da bude nastavljena realizacija projekta zaštite životne sredine u tom gradu.

Vlada Srbije usvojila je informaciju o završetku pregovora sa Evropskom unijom o sporazumima o viznim olakšicama i readmisiji, koji bi trebalo da stupe na snagu početkom 2008. godine, izjavio je Bubalo. On je rekao da su u razgovorima otklonjene i poslednje prepreke za uvođenje viznih olakšica našim građanima, koje se odnose na izručenje naših i stranih državljana, koji su sa naše teritorije ušli u EU bez viza.

Bubalo je objasnio da je postignut sporazum o tome da bi lica, koja su u tranzitu kroz našu zemlju pokušala da uđu u EU bez validnih dokumenata, trebalo da budu vraćena u zemlju porekla, a ne u Srbiju. On je napomenuo da do kraja godine predstoji najpre parafiranje ta dva sporazuma, a zatim i njihova ratifikacija u Skupštini Srbije, dok bi od janura 2008. počela njihova primena.

Vlada Srbije usvojila je i informaciju o nastavku izgradnje autoputa od Leskovca do Preševa koji se nalazi u sklopu Koridora 10 i uskoro će doneti odluku o raspisivanju tendera za pružanje konsultantskih usluga i proveru projektne dokumentacije za izgradnju te deonice.

Bubalo je potvrdio da se radi o projektu koji će podržati grčka vlada u okviru Helenik plana za Balkan i dodao da je o tome bilo reči i prilikom posete zamenika ministra spoljnih poslova grčke Evripidisa Stilianidisa Srbiji.

Bubalo je najavio da će od iduće godine u kragujevačkoj 'Zastavi' početi montaža dva 'Opelova' modela automobila od kojih će jedan biti 'astra klasik'. Bubalo je rekao da je na sednici Vlade usvojena informacija o potrebi izmene odluke o uvozu carinskih kontingenata određene robe, prema kojoj bi delovi za te automobile bili uvezeni bez carine, a zatim sklapani u pogonima 'Zastave'. Slična odluka bila je donesena i za italijanski 'Fijat', čiji se automobil 'punto' sklapa u 'Zastavi' pod nazivom 'zastava 10'.

Izvor: RTS

 REALIZACIJA KREDITA SVETSKE BANKE PO IBRD USLOVIMA I ZAJMA PO IDA USLOVIMA

Ministar privrede Predrag Bubalo sastao se u Ministarstvu privrede sa direktorkom i regionalnom koordinartorkom Svetske banke za jugoistočnu Evropu i centralnu Aziju Orsalijom Kalancopulos.

Tema sastanka, u kome je učestvovala i šefica kancelarije Svetske banke u Beogradu Karolajn Jungr, bila je realizacija kredita Svetske banke po IBRD uslovima i zajma Svetske banke po IDA uslovima namenjenim za finansiranje projekata 'Regionalni razvoj RTB Bor' čijom realizacijom je predviđena podrška rešavanju socijalnih problema nastalih usled dugogogodišnje stagnacije regiona i restrukturiranja RTB Bor, hitna sanacija nasleđenih ekoloških problema i podrška razvoju privatnog sektora.

Tokom sastanka pozitivno su ocenjeni napori Ministarstva privrede u rešavanju problema RTB Bor i ukazano je da će Svetska banka nastaviti sa praćenjem procesa privatizacije RTB Bor i podsticanjem projekata koji će doprineti jačanju ekonomske stabilnosti Republike Srbije.

Izvor: RTS

 
Republička Agencija za privatizaciju saopštila je da nije uspeo tender za zajedničku prodaju tri šabačka preduzeća u restrukturiranju - 'Zorka holding', 'Zorka obojena metalurgija' i 'Zorka mineralna đubriva'.

Nakon analize kvalifikovanosti ponuđača i u skladu sa mišljenjem savetnika Agencije za privatizaciju, utvrđeno je da nijedan ne ispunjava uslove tendera, ponude su odbačene kao nepotpune i nisu mogle biti predmet daljeg razmatranja tako da je tender proglašen neuspelim, navedeno je u saopštenju.

Javni poziv za učešće na tenderu za kupovinu kapitala 'Zorka-Holdinga', 'Zorka-Obojena metalurgija' i 'Zorka-Mineralna đubriva' objavljen je 11. decembra 2006. godine.

Tendersku dokumentaciju otkupilo je pet kompanija 'Mineco Ag' Švajcarska, 'Mittal Steel' Holandija, koncern 'Farmakom Mb' Šabac, 'MDIL' Ltd Velika Britanija i 'Ecotelj' Beograd.

Do krajnjeg roka za podnošenje ponuda, 9. marta ove godine, podnete su dve ponude i to konzorcijuma 'Ecotelj' i 'Metal Hemiko' iz Šapca i 'MDIL' iz Velike Britanije koje nisu ispunile uslove tendera pa je tender propao.


Izvor: RTS

 ČAČANSKO PREDUZEĆE 'AUTOPREVOZ' OKONČALO PRIVATIZACIJU

Čačansko društveno preduzeće 'Autoprevoz' transformisano je u akcionarsko društvo, u kome je većinski vlasnik izraelska firma 'Kavim', koja je ranije, na aukciji, kupila 70 odsto kapitala za oko četiri miliona evra.

Na sednici Skupštine akcionara, podeljene su ukupno 498.283 akcije, nominalne vrednosti 1.000 dinara, i izabrani rukovodioci firme.

Vlasnik 'Kavima' Zev Horn rekao je da osnovni motiv za kupovinu 'Autoprevoza' nije bila imovina, već izazov da od te firme stvori vodeće autosaobraćajno preduzeće, poput onoga u Izraelu.

'Za dva meseca dobićete najmoderanije autobuse, a za dve godine postaćete kompanija na koju ćemo svi biti ponosni', rekao je Horn, istakavši da njegova firma u Izraelu ima 850 autobusa, bavi se turizmom, osiguranjem i zastupanjem velikih svetskih firmi, kao što su 'Volvo', 'Honda' i 'Micubiši'.

Za predsednika Skupštine 'Autoprevoza' izabran je vozač Vojislav Jovanović, a na čelu preduzeća, kao glavni menadžer, imenovan je dosadašnji generalni direktor Andrija Stanić.

Novi vlasnik se obavezao da će zadržati osnovnu delatnost - prevoz putnika, čime se 'Kavim' bavi i u Izraelu, a najavio je i preuzimanje linija užičke 'Rakete', koja nije imala sreće s privatizacijom.

Izvor: RTS

Ode stan na doboš
S. MORAVČEVIĆ, 26. april 2007

SA otplatom stambenih kredita kasni 230 građana Srbije, prema podacima Kreditnog biroa. To je svega 1,38 odsto od ukupno nenaplativih pozajmica. Ali, i ovaj podatak je zabrinjavajući s obzirom da je stambeno kreditiranje, kod nas, tek u začetku i da se mali broj građana i zadužio da bi kupio stan ili kuću - oko 12.000 porodica. Banke nerado govore o svojim lošim klijentima, iako neke već vode sudske sporove zbog neplaćanja rata za stambenu pozajmicu. Najčešći razlog za gomilanje duga bankama, za ovu vrstu zajma je gubitak posla ili smanjenje plate, odnosno neredovna primanja porodice.
Pojedine banke su spremne da tolerišu kašnjenje sa uplatom mesečnih obaveza za stambeni kredit do tri meseca. Bitno je da klijent navede razlog zbog koga nije u mogućnosti da na vreme uplati ratu. Ali, ukoliko kašnjenje prelazi 90 dana, u tom slučaju, banka dostavlja podatak o kašnjenju Kreditnom birou i podnosi tužbu sudu. To praktično znači, da se aktivira hipoteka koja je stavljena na kupljeni ili neki drugi stan. Posle donošenja presuda predstavnik banke sa sudskim izvršiteljima iseljava porodicu koja više ne može da servisira svoje obaveze za kredit. Zatim, banka daje oglas u novinama i pokušava da po tržišnim cenama proda stan.
- Ukoliko se postigne veća cena od vrednosti stambenog zajma koji je odobren, klijent dobija razliku - kažu u Unikredit banci, koja ima jedan spor na sudu. - Životno osiguranje u ovom slučaju ne pokriva nastalu štetu za banku, jer se aktivira samo u slučaju smrti korisnika stambene pozajmice.
Kako kažu, u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, upravo ova institucija, kao je kredit kod nje osiguran, plaća sve zaostale rate do momenta prodaje nekretnine, a zatim nadoknađuje banci 75 odsto ukupne pretrpljene štete. Inače, za poslednje dve godine, kod korporacije obezbeđeno je oko 9.000 stambenih zajmova u vrednosti od preko 250 miliona evra. U ovoj godini planirano je da se obim osiguranja Nacionalne korporacije uveća za oko 20 odsto. Inače, stambeni krediti uz subvenciju države obavezni su da budu i osigurani kod nacionalne korporacije. Za sada je oko 2.500 takvih pozajmica.
Mnogo je porodica koje za stambeni kredit izdvajaju polovinu svojih redovnih primanja, a sa dodatnom zaradom pokrivaju troškove života. Kako su u pitanju zajmovi koji se vraćaju po 20, pa i 30 godina, a kako je zemlja još u tranziciji kolike će plate biti u narednom periodu i da li će uopšte građani koji su uzeli stambene pozajmice zadržati radna mesta, rizik da se ostane bez krova nad glavom je veliki.
To potvrđuju i ekonomski stručnjaci koji upozoravaju da pokazatelje o solidnoj naplativosti kredita stanovništvu treba ipak posmatrati sa oprezom, jer se tržište zahuktalo tek u poslednjih 36 meseci. Po pravilu, u prvim godinama korišćenja kredita naplata je veoma dobra, dok do pogoršanja u izmirenju obaveza prema bankama dolazi kasnije. Za stambene zajmove kritičan je period posle sedme godine otplate.

ŽIRANTI
UKOLIKO građanin koji je uzeo stambeni kredit prestane da vraća dug, obaveza može da pređe na žirante, ukoliko su deo ugovora. Na samom početku, kada su krenuli stambeni zajmovi u Srbiji, neke banke su tražile po dva žiranta kao obezbeđenje ove pozajmice. Takođe, i danas kod mnogih banaka može da se uzme stambeni kredit i da se umesto hipoteke na nepokretnost, upišu tri žiranta kao garancija. Oni mogu da otplaćuju rate, dok nosilac zajma ne nađe novi posao ili obezbedi primanja za servisiranje duga prema banci.


PROSEK
PROSEČAN stambeni kredit u Srbiji iznosi 25.082 evra. Ali, najviše se kasni sa otplatom većih stambenih zajmova. U ovom slučaju, prosečna stambena pozajmica sa kašnjenjem je 39.344 evra.


Izvor: Novosti

Bor na čekanju
Lj. T. - S. V., 26. april 2007

RUDARSKO topioničarski basen Bor čeka na izjašnjavanje šest ministara premijera Vojislava Koštunice. Na njima, na tom istom timu koje je stavio potpise na ugovor sa "Kupromom", je odluka da li će da ponište tender, raspišu novi ili će se držati dosadašnje prakse i drugoplasiranom ponuditi kupoprodajni ugovor. Taj drugoplasirani je "Ist point" Zorana Drakulića udružen sa britanskim investicionim fondom "ORN", a cena koju su oni naznačili u obavezujućoj ponudi je 340,1 milion dolara.
Zoran Drakulić je "Novostima" u četvrtak potvrdio da taj novac drži spremnim, odnosno da očekuju poziv Agencije za privatizaciju za ulazak u pregovore oko potpisivanja kupoprodajnog ugovora. Ne samo da bi drugačiji sled predstavljao presedan u odnosu na dosadašnju praksu tenderskih prodaja, već bi RTB bio stavljen u tešku neizvesnost. Ukoliko bi se išlo u raspisivanje novog tendera, od pripremne procedure do realizacije interval je oko devet meseci. U međuvremenu ne samo što će država, odnosno poreski obveznici morati da finansiraju subvencioniranje održanja proizvodnje u Borskom basenu, već je pitanje šta će se u tom periodu zbivati i sa cenom bakra na svetskom tržištu.
Ocena prof. dr Danila Šukovića je da je država pogrešno postavila tender za RTB, pa nije čudo što je za kupca bila dobila "Kuprom", najgoru moguću opciju.
- Umesto da tender postavi tako da se uključe najveće svetske kompanije iz te branše, država je jurila cenu, kao da je smisao prodaje RTB Bor maksimiziranje prihoda, i dobila "Kuprom". Svrha privatizacije nije prodaja zarad ostvarivanja prihoda, već dovođenja vlasnika koji će to preduzeće da učini uspešnim - navodi Šuković, ukazujući da država mora da izađe sa analizom ekonomske perspektive RTB Bora.
Prof. dr Mlađan Kovačević kaže da su u celom ovom aranžmanu oko RTB Bora mnoga dešavanja prilično čudna.
- Moguće da propisi ne dozvoljavaju da se potpisivanje kupoprodajnog ugovora ponudi drugoplasiranom, budući da je ugovor već bio potpisan sa prvoplasiranim. Ali, je onda pitanje kako je to rađeno u slučaju drugih preduzeća, odnosno da li je to tada bilo mimo procedure. Imam utisak da naši ministri hoće da idu na raspisivanje novog tendera, misleći da bi na tom novom dobili veću cenu od ove koju je ponudio Drakulić. Ne bi me, međutim, iznenadilo i da je razlog u strahu od jačanja Drakulićevih pozicija, s obzirom na njegove političke ambicije, a sa Borom bi mu baza bila prilično uvećana - ukazuje prof. dr Mlađan Kovačević.



NA LICITACIJU PO KUPCE
ŠEST fabrika izdvojenih iz RTB Bor idu u novi, treći krug, prodaje putem licitacije. Agencija za privatizaciju je licitaciju zakazala za 31. maj, stim da su ovog puta početne cene za sve fabrike smanjene za trećinu.
Na, naime, prethodnoj licitaciji, koja je bila zakazana za 24. april i okončana fijaskom (jer se nije javio ni jedan potencijalni kupac), početna cena za Fabriku armatura je bila 1,5 miliona dolara, a sada je smanjena na 1,03 miliona dolara. Za Fabriku "Istražnih radova i dijamantskih kruna" početna cena je sa 1,26 miliona dolara smanjena na 950.390 dolara. Onda idu: Fabrika odlivaka Žagubica sa cenom od 775.710 dolara (bila 1,14 miliona dolara), Fabrika soli, metala i galvanskih proizvoda sa 401.931 dolara (prethodna cena bila 591.075 dolara), Fabrika za konfekcioniranje filmova sa 208.335 dolara (prethodna cena bila 306.375 dolara) i Fabrika fitohemikalija sa cenom od 9.843 dolara (prethodna bila 14.475 dolara).
Prodaja svih fabrika ide odvojeno i to kao zbir njihove imovine, odnosno nekretnina. To znači da je na kupcima, a valjda će ih ovog puta biti, da odluče o nameni objekata.

Izvor: Novosti