„Zastava oružje“ i „Gorenje“ primili najviše ljudi sa biroa

Najviše nezaposlenih sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje ove godine zaposlilo je kragujevačko preduzeće „Zastava oružje“. Do polovine oktobra na neodređeno vreme primili su 168 radnika . Zato im je juče na dan NSZ dodeljena povelja „Veliki aplauz“ kao domaćoj firmi koja je zaposlila najveći broj radnika.

U kategoriji srednjih preduzeća povelju je dobila jagodinska firma „Trend šefen lajn“, koja je primila 104 radnika, a od malih „Evas“ iz Bajmoka, koja je zaposlila 25 ljudi. Firmi „Zlatibor voda“ iz Gostilja dodeljeno je priznanje za najviše zaposlenih u grupi mikropreduzeća.

Najbolji rezultat u zapošljavanju u Srbiji postigla je ipak strana firma, slovenačko „Gorenje“, koje je u Valjevu zaposlilo 263 radnika i tako zaslužilo priznanje NSZ u kategoriji stranih preduzeća.

Radovan Ristanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, najavio je još bolju saradnju sa poslodavcima, naglašavajući da u smanjenju broja nezaposlenih u Srbiji najviše mogu uraditi upravo poslodavci.

Privremeno nezaposleni koji su ostvarili pravo na novčanu naknadu novac za jun mogu očekivati od utorka. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje planiraju da do kraja decembra isplate i naknadu za mesec jul.

R.M

Izvor: Blic

Ponuda Rumuna za basen Bor najveća

Budući vlasnik Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor po svemu sudeći biće rumunska kompanija „Kuprom“, pošto je finansijska ponuda ove firme, otvorena juče u Agenciji za privatizaciju, iznosila 400 miliona dolara.

Bilo je to gotovo 60 miliona dolara više nego što je bilo u zapečaćenoj koverti konzorcijuma koji su činili „Ist point“ Zorana Drakulića i britanski investicioni fond ORN.

Ponuda firme „Amalko“ sa Kipra iznosila je 288 miliona dolara, a iznenađenje predstavlja to što se firma „Strajkfors“ (deo ruske kompanije „Bejzik element“ Olega Deripaske), povukla iz trke za borski kombinat bakra i plemenitih metala uz obrazloženje da joj ne odgovora cena veća od najniže ponuđene, a to je 266,7 miliona dolara.

Predsednik Skupštine opštine Bor i član tenderske komisije Branislav Rankić ocenio je za „Blic“ da je postupak privatizacije i otvaranja tendera bio dirigovan i namešten i ponovio ranije pretnje da će pozvati radnike i građane Bora da budućim vlasnicima ne dozovle ulazak u to preduzeće. U sastavu RTB su Rudnici bakra „Bor“ i „Majdanpek“ i preduzeće „Topionica i rafinacija“ u Boru.

S.Trifunović

Izvor: Blic

Deset najboljih malih i srednjih preduzeća

Sektor malih i srednjih preduzeća, koji je najrentabilniji deo privrede, upošljava 59 odsto ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, rečeno je juče na okruglom stolu u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u sektoru malih i srednjih preduzeća u prošloj godini poslovalo je 276.695 preduzeća.

- Od ukupnog broja MSP, u tri sektora je koncentrisano 69 odsto. To su sektori: trgovina na veliko i malo, opravka motornih vozila i predmeta za ličnu upotrebu u domaćinstvu, prerađivačka industrija i saobraćaj, skladištenje i veze - istakla je Milica Kostić, urednik jedne od publikacija mesečnika „Biznis i finansije“, koji je posvećen poslovanju malih i srednjih preduzeća.

Posmatrano po regionima, najveći broj MSP koncentrisan je u Beogradu, a slede Južno bački, Nišavski i Južno-banatski okrug. Kada je reč o vlasništvu, u prestonici Srbije sa 97,7 odsto dominira privatni sektor, u okviru kog MSP učestvuje sa 99,9 odsto.

Petar Pavlović, pomoćnik ministra Ministarstva za privrednu i privatizaciju, rekao je da je ove godine registrovano 12.000 novih preduzeća, koja su zaposlila 20.000 radnika.

D. Nišavić

Izvor: Blic

Struja poskupljuje od aprila

Cena električne energije najverovatnije će biti podignuta u aprilu sledeće godine, a moguće je poskupljenje od 25 odsto, saznaje „Blic“.

Vlada Srbije trebalo bi da do kraja godine usvoji predlog nove metodologije prema kojoj će u buduće biti obračunavana cena struje.

- Ukoliko se usvoji nova metodologija, struja će sledeće godine sigurno poskupeti, ali trenutno je neizvesno kada i za koliko procenata - rečeno je „Blicu“ u Agenciji za energetiku. Inače, Vlada Srbije ima obavezu da prema ugovoru o energetskoj zajednici usvoji novu metodologiju do 1. januara, nakon čega će se stvoriti uslovi da Elektroprivreda Srbije da svoj predlog nove cene.

Ukoliko Vlada usvoji predlog Agencije, Elektroprivreda Srbije će u buduće morati da obračunava struju prema novoj metodologiji obračuna, a onda će predlog svojih cena davati Agenciji na proveru. Ukoliko Agencija utvrdi da su ispoštovane sve potrebne stavke, predlog novog cenovnika će slati Vladi Srbije na usvajanje.

- Ministar Radomir Naumov ranije je najavio da neće biti poskupljenja struje do aprila - rečeno nam je u EPS.

Cenu struje trenutno određuje Vlada Srbije i ona je niža od uvozne cene, zbog čega su česti prigovori iz Elektroprivrede Srbije. Nezvanično saznajemo da se razmatra mogućnost poskupljenja od 25 odsto.

- Ukoliko Vlada prekrši metodologiju prilikom usvajanja nove cene, Elektroprivreda ima pravo da ih tuži - rečeno nam je u Agenciji.

Agencija za energetiku određuje i metodologiju za obračun cena transporta, prenosa i distribucije gasa i nafte.

R. Ž. Marković

Izvor: Blic

Bubalo najavljuje rast bruto društvenog proizvoda

VRBAS - Ministar privrede Predrag Bubalo ocenio je juče u Vrbasu da će rastom bruto društvenog proizvoda u Srbiji od sedam odsto na godišnjem nivou u "velikoj meri" biti rešeno pitanje nezaposlenosti. "U poslednje tri godine nacionalni rast društvenog proizvoda bio je sedam odsto, a nacionalna strategija od 2006. do 2012. predviđa predviđa dalji rast od sedam odsto na godišnjem nivou", rekao je Bubalo. Prema njegovim rečima, sa takvim rastom Srbija će 2012. godine doći na oko 8.000 dolara po glavi stanovnika i imaće 70 odsto od bruto nacionalnog dohotka onih država koje su pre dve godine ušle u Evropsku uniju.

"Mi ćemo ih sustići jer smo sad na 40, ili ispod 40 odsto njihovog nacionalnog dohotka", kazao je Bubalo, ocenivši da će sa takvim radom sigurno, u velikoj meri, biti rešeno pitanje zapošljavanja. "Sa NIP-om će da se otvaraju nova mesta, da se podstiče privredni razvoj i zaista mislim da je mnogo važnije da ostvarimo takav rast bruto društvenog proizvoda, a onda ćemo imati kao realan rezultat i rešavanje pitanja nezaposlenosti", obećao je ministar, ujedno i visoki funkcioner DSS-a.

Bubalo je najavio dalji rast i budžeta poljoprivrede. "Za 2007. je predviđeno više novca za poljoprivredu i novi projekti za stimulisanje izvoznika. Našoj zemlji, pa i poljoprivredi strategija mora da bude izvoz jer domaće tržište je malo i nedovoljno. On je dodao da izvoz treba da raste 17 odsto godišnje do 2012. godine, i da će ove godine biti oko 30 odsto, u odnosu na prošlu kada je bio 25 odsto. "Rast izvoza i grinfild investicija od dve milijarde dolara omogućiće nam da sustignemo razvijeni svet", rekao je Bubalo koji je posetio Industriju mesa "Karneks" u Vrbasu.


Izvor: Glas Javnosti

More energije preko Srbije

Srbija ima mnogo veću šansu da je uskoro u svetu prepoznaju kao zemlju preko koje teku ogromne količine sirove nafte, prirodnog gasa i struje visokog napona, nego po proizvodnji kajmaka, mesa, čiste hrane, pitke vode i zdravog vazduha.
Njen položaj "u mreži" magistralnih evropsko-azijskih naftovoda, gasovoda i dalekovoda, donosiće joj, verovatno i pre 2010. godine, i to "bez mnogo rada", stotine miliona dolara prihoda od tranzitne takse.
Ovo, s uverenjem mnogo većim nego što su ga svojevremeno u svojim vizijama imala braća Tarabići, danas tvrde vodeći energetičari u Srbiji, ali i u Briselu i Moskvi.
Oni se slažu da bi "tranzitni" energenti lako mogli da podstaknu i brzo nicanje velikih industrijskih kapaciteta širom Srbije, čiji bi pogoni bili nafta, gas ili struja. Konkretni odgovori na pitanje: na osnovu čega se izriču takve procene stigli su proteklih dana i iz Moskve, Rima i Brisela.

U MOSKVI je zvanično saopšteno da će 20. decembra ruski gigant, najveći isporučilac gasa u svetu, "Gasprom" potpisati memorandum o gradnji gasovoda preko Srbije. "Gasprom" će tako svojim interkontinentalnim cevovodom, poznatim kao "Plavi potok", direktno dopremati ogromne količine ovog energenta iz kaspijsko-crnomorskih izvorišta na Balkan, a preko naše teritorije, do Trsta i dalje, u centralnu i zapadnu Evropu.
"Gasprom" ne krije nameru da sam finansira celokupan gasovod. Srbija će na tom velikom putu gasa, biti ogromno čvorište, a prirodni gas postaje lako dostupan jugoistočnom delu Evrope. Ruski gigant ne krije da polaganje cevovoda preko Srbije započne u 2007. godini.

U RIMU je najavljeno da će do 15. januara 2007. međudržavni komitet (Italije, Srbije, Rumunije i Hrvatske) formirati zajedničku kompaniju koja će preuzeti operativne poslove gradnje Panevropskog naftovoda: od Konstance, na Crnom moru, preko Pančeva do Trsta. Tim cevovodom rusko-kaspijskom naftom snabdevali bi se potrošači ne samo zemalja kroz koje će prolaziti naftovod, nego i rafinerije u srednjoj i zapadnoj Evropi.

U KOMITETU za energetiku EU delegaciji Srbije, koju je predvodio ministar energetike Radomir Naumov, nedvosmisleno je rečeno da je "Srbija preko električne energije već postala deo energetskog tržišta Evropske unije". U EU, zbog sve veće potrošnje energije, nedodstatka energetskih resursa i nesigurnosti u snabdevanju gasom i strujom, računaju na našu zemlju kao značajno tranzitno područje. Otud su voljni da pod najpovoljnijim uslovima finansiraju i mnogobrojne projekte srpske energetike.
U ovom trenutku, "Elektromreža Srbije" završava dve velike trafo-stanice ("Jagodina 4" i "Sombor 3") važne za međunarodni tranzit struje. U najkraćem mogućem roku treba da budu gotovi i visokonaponski dalekovodi Sombor - Subotica, Niš - Leskovac i Vranje - Skoplje, da bi ogromne količine struje mogle da se, preko našeg područja već 2008. prebacuju dvosmerno, sa severa na jug i istok Evrope i u Aziju, i obrnuto.
O NAŠOJ zemlji, kao "energetskom lideru regiona", do sada se u stručnim domaćim krugovima malo razmišljalo. Kada je ove godine u januaru, najavom nove svetske energetske krize, ideja o "premrežavanju" Srbije, i njenoj ulozi energetskog evropskog čvorišta, dobila "noge", naši eksperti latili su se, prvi put, svetskih cenovnika o naplati tranzita energenata. Izračunali su da bi državna blagajna godišnje, samo od ovih usluga, mogla da inkasira i do jedne milijarde evra!
Daleko veća dobit od tranzitne, ostvarivala bi se tako što bi doprema gasa ili nafte bila za oko 20 odsto jeftinija, jer je za toliko jeftiniji transport cevovodima umesto pretovarima i kombinacijama tankeri-cevovodi-cisterne-vagoni-barže. Sledeća prednost Srbije i njene privrede bila bi u tome što više ne bi morali da trpe svojevrsne diktate. To je sada slučaj sa jedinim cevovodom (mađarskog MOL-a) kojim stiže ruski gas sa severa, ili jedinim naftovodom (JANAF) kojim gazduje Hrvatska, dopuštajući rafinerijama u Pančevu i Novom Sadu da, da, posle pretovara sa tankera, dobijaju sirovu naftu kupljenu na berzama u svetu.
     
- Danas je najvažnija sigurnost u snabdevanju energentima. Najbogatije privrede grčevito nastoje da obezbede što više alternativnih cevovoda i dalekovoda. U tom smislu, mi bi smo kao država stali u red energetski najbezbednijih, pa bismo kao takvi postali mnogo privlačniji za investitore - kaže Radomir Naumov, ministar energetike Srbije.


I ISPOD MORA
NAJVEĆI kupac prirodnog gasa biće Italija, koja je sa ruskom kompanijom već ugovorila godišnji "minimum" od 16 milijardi kubika.
Ekspert nemačke kompanije CPK GmbH Borivoje Vranić veruje da su realne, istina zasad nezvanične informacije, da "Gasprom" planira da, u dogledno vreme, od Niša "produži" svoj cevovod preko Požege, Bratunca, Sarajeva, Mostara i Ploča, pa dalje, ispod Jadranskog mora do Peskare.

I MOKRIN - ARAD
UZ postojeći gasovodni pravac sa severa, iz Mađarske, Srbija će imati još dva alternativna: "Gaspromov", od Dimitrovgrada, preko Niša ka Beogradu (i dalje, kroz Hrvatsku i Sloveniju do Italije), i gasovodni cevovod od Mokrina do rumunskog grada Arada, čime ćemo biti u mogućnosti da "razmenjujemo" ovaj energent sa Rumunijom.


Izvor: Novosti

Rekordan izvoz oružja u SAD
Kragujevac -- Fabrika Zastava-oružje i američka kompanija Remington potpisali su aneks ugovora o poslovnoj saradnji.

Aneksom je predviđeno da kragujevačka fabrika u prvih devet meseci sledeće godine tržištu SAD isporuči 20.000 lovačkih karabina, u vrednosti od 3,2 miliona dolara.

U tom kontingentu biće isporučeno i 6.000 karabina od nerđajućeg čelika, koji se u Kragujevcu proizvode po tehnologiji Remingtona.

Prve isporuke karabina iz novog kontingenta za američko tržište planirane su za sredinu 2007. godine, a Remington će u tom periodu početi transfer tehnologije za proizvodnju još nekoliko modela svojih pušaka u Kragujevcu.

Dogovoreno je i da u poslednjem kvartalu 2007. Zastava-oružje isporuči Remingtonu oko 8.000 lovačkih pušaka, čime će izvoz kragujevačkog oružja u SAD premašiti ovogodišnji rekord od 24.000 cevi.


Izvor: B92

Kamate sigurno padaju
S. MORAVČEVIĆ, 17. decembar 2006

SRBIJA danas ima zdrav i stabilan bankarski sistem sa ambicijom da se i dalje razvija i bude oslonac budućem razvoju privrede i unapređenju standarda građana. U želji da budu što konkurentnije i da zauzmu što značajniju poziciju na tržištu, banke su snižavale kamatne stope, a istovremeno se suočavale rastućim troškovima po osnovu ulaganja u razvoj poslovne mreže.
Morale su da se odreknu dela prihoda radi izdvajanja obavezne rezerve, ali i svih dodatnih troškova. Tako da će rezultat bankarskog sektora na kraju godine zaostajati za ostvarenim rastom poslovanja.
Ovo za "Novosti" kaže Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora Banka Inteze, ističući da će se i u sledećoj godini nastaviti sa ukrupnjavanjem bankarskog sektora i da je za očekivati da se broj banaka smanji sa sadašnjih 38 na ispod 30 banaka, uglavnom zbog spajanja privatizovanih banaka u bankarske sisteme novih vlasnika.

ŠESTI U EVROPI
OD Nove godine i Banka Inteza bi trebalo da se spoji sa Sanpaolo bankom, koja je u Srbiji kupila Novosadsku banku?
- Nakon što su skupštine akcionara obe banke potvrdile odluku o pripajanju, na putu je rađanje ubedljivo najveće italijanske bankarske grupacije sa najvećim međunarodnim prisustvom u 34 zemlje. Grupacija će od 1. januara poslovati pod novim imenom Inteza Sanpaolo. To će nas svrstati u šestu najveću banku u Evropi i među prvih 15 na svetu. Spajanje dve banke značajno će unaprediti prisustvo u regionu srednje i istočne Evrope, koji su od strateškog značaja za grupu. Sanpaolo posluje na nekim tržištima gde nije bilo Inteze, kao što su Slovenija, Albanija i Rumunija, dok je Inteza prisutna u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni, Slovačkoj, Ukrajini i Rusiji.
Da li to znači da ćete sada daleko iza sebe ostaviti Unikredit banku, svog najvećeg konkurenta u Italiji, koja u Srbiju dolazi početkom godine preko HVB banke?
- Inteza je vodeća banka u Italiji, sa duplo većim tržišnim udelom u odnosu na prvog konkurenta, a druga u Srbiji. U Srbiji konkurencija je žestoka među svim bankama s obzirom da je naše tržište malo, a mogućnost privrede i građana da se zadužuju još uvek niska. Bitnijih pomeranja u zauzimanju tržišta ne može da bude. Svako povećanje tržišnog udela, čak i za jedan odsto, jako je značajno. Mi planiramo da do 2008. godine budemo vodeća banka u Srbiji u poslovanju sa stanovništvom. Inteza je sada sa bilansnom sumom od 1,5 miliona evra druga po veličini banka u našoj zemlji, ali vodeća po depozitima, dinarskom platnom, pa i deviznom prometu. U prvih 11 meseci privredi smo plasirali za 30 odsto sredstava više, a stanovništvu 50 odsto. Ovu godinu je obeležio dinamičan rast štednje stanovništva koja je premašila 410 miliona evra. Iako smo počeli kao banka za rad sa preduzećima, poslove sa stanovništvom smo intenzivirali dolaskom Inteze, jer je cela ova italijanska grupacija prvenstveno okrenuta građanima.

TRŽIŠNE POZICIJE
NA tržištu ste ponudili široku lepezu platnih kartica?
- U oblasti kartičarstva smo neprikosnoveni lider, kako po broju izdatih kartica, tako i po obimu prometa. Inteza jedina u zemlji u svojoj ponudi ima sva tri najpoznatija brenda u svetu Masterkard, Vizu i Ameriken ekspres, kao i domaće Dina kartice. U maju smo dobili ekskluzivno pravo da izdajemo i sklapamo ugovore o prihvatanju Ameriken ekspres kartice, koja posluje samo sa oko 100 banaka u čitavom svetu. Do sada smo izdali više od 800,000 platnih kartica, od toga 600.000 Masterkard i Maestro. Pored plaćanja kroz model revolving kredita, odloženog plaćanja od 70 do 100 dana bez kamate u Maksiju, Ce marketu i Pekabeti i odloženog plaćanja na 40 dana u drugim trgovinama, nedavno smo vlasnicima naših kartica omogućili plaćanje na rate, i to od tri do 12 meseci bez kamate u preko 300 prodajnih mesta.
Da li ima nade da uskoro dođe do pada kamatnih stopa na kredite, pre svega stanovništvu?
- Iako je neizvesno da li će NBS nastaviti sa ovako restriktivnom politikom i da li će krediti rejting zemlje biti poboljšan, u jakoj konkurenciji banaka i kontinuiranoj borbi za pridobijanje klijenata, tendencija pada kamatnih stopa će se nastaviti. U takvim uslovima najveći izazov biće očuvanje i učvršćivanje postojećih tržišnih pozicija. Banke koje budu prednjačile u osmišljavanju novih proizvoda, unapređivanju kvaliteta usluge, povećanju efikasnosti i snižavanju kamatnih stopa, moći će da računaju na još bolje pozicije.

STAMBENI KREDITI
Inteza nudi raznovrsne mogućnosti za kupovinu stana na kredit?
- Pripadnost velikoj bankarskoj grupaciji omogućila nam je pristup dugoročnim izvorima finansiranja, pa smo u ovoj godini građanima ponudili i stambene zajmove. Jedna od osnovnih prednosti naše ponude je široka lepeza. Postoji šest modela kredita, uključujući i one koje subvencioniše država. Svako može da pronađe ono što mu odgovara - za nekoga je to minimalno učešće od svega pet odsto, a drugima je najvažniji rok otplate od 30 godina. Mladima je bitno odsustvo početnih troškova.

PODRŠKA
U NASTOJANjU da gradimo reputaciju banke koja prepoznaje značaj preduzetništva i podstiče njegov razvoj, bili smo otvoreni za sve inicijative koje su usmerene na jačanje ovog sektora. Preko naše banke distribuiraju se sredstva koja je italijanska Vlada odobrila Republici Srbiji za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća. U Vojvodini smo pokrenuli nekoliko inicijativa u saradnji sa pokrajinskim institucijama - Fondom za razvoj i Garancijskim fondom, ponudivši finansijsku podršku ženama preduzetnicima, ali i privrednim subjektima u onim delatnostima koje su od značaja za dalji razvoj pokrajine, uključujući i agrarni sektor.

POVERENjE
Siti banka je otvorila predstavništvo u Srbiji, pa se mnoge banke pribojavaju njenih budućih koraka. Šta vi mislite, da li je ova bankarska grupacija "pretnja" za sve banke kada je u pitanju poslovanje sa privredom?
- Banka pažljivo gradi i neguje odnos sa svojim klijentima. Vremenom steknete njihovo poverenje, pa se pozicije ne menjaju tako lako.
 

Izvor: Novosti

Penzije bez zastoja
A. J., 17. decembar 2006

Srpski ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Slobodan Lalović, i crnogorski ministar zdravlja, rada i socijalnog staranja dr Miodrag Radunović potpisali su u Vladi Srbije Sporazum o socijalnom osiguranju, kao i Administrativni sporazum za njegovo sprovođenje.

Dokumenti će omogućiti da građani dveju država lakše i brže ostvaruju prava iz ove oblasti. Kao posebno značajno, resorni ministri su izdvojili odredbe o transferu penzija, naknada i dodataka za decu, izuzev onih koja su uslovljena imovinskim cenzusom, kao i proširenje prava na zdravstvenu zaštitu na đake i studente.

Lalović je naglasio da će crnogorski studenti u Srbiji imati isti tretman kao i domaći, dok je dr Radunović, odgovarajući na novinarsko pitanje, rekao da je za sve građane Srbije, kada dođu u Crnu Goru, obezbeđena zdravstvena zaštita.
Pošto će ovaj međunarodni sporazum početi da se primenjuje tek kada ga ratifikuju parlamenti i kada se razmene ratifikacioni instrumenti, ministri Lalović i dr Radunović su potpisali i Protokol o isplati penzija, za šta je zainteresovano oko 3.500 srpskih penzionera koji žive u Crnoj Gori i oko 1.500 crnogorskih sa prebivalištem u Srbiji.

Njihove prinadležnosti bi, ukoliko su na vreme dostavili sve podatke penzionim fondovima, već od naredne isplate trebalo da se isplaćuju na kućne adrese, a svima koji ih proteklih meseci nisu podizali stići će i zaostatak.


Izvor: Novosti

 Industrijski centar Šumadije stao
Privredni kolaps Kragujevca

Poput teško slomljenog bolesnika priključenog na aparate, tako se i privreda Kragujevca održava u životu veštački, jer bez državnih subvencija, koje samo za fabriku automobila ove godine iznose astronomskih 800 miliona dinara, odavno bi prestala da diše.

O razmerama privrednog kolapsa koji je zadesio centar Šumadije najbolje govore podaci: iskorišćenost instaliranih kapaciteta u društvenim preduzećima ne prelazi 10 odsto, broj radnika koji su u vremenima tranzicije ostali bez posla kao tehnološki višak veći je od 15.000, a na spiskovima za otpuštanje čeka još 2.610 njih iz 22 firme. Bez posla je više od 30.000 građana.

Spora privatizacija

Prema rečima glavnog gradskog stručnjaka za privredu Vlade Vučkovića, osnovni problem je to što privatizacija društvenih firmi tapka u mestu. Od 52 preduzeća koja čekaju nove vlasnike, prodata su svega 23, a čak pet privatizacija je poništeno. Prema broju radnika, nove gazde je našla samo četvrtina, njih 4.306 od ukupno 17.636, koliko ih je zaposleno u društvenim preduzećima koja čekaju privatizaciju.

- Da nema zdravih privatnih firmi koje daju impuls umrtvljenoj ekonomiji Kragujevca, stanje u privredi bi bilo još gore. Njihov uspeh se ogleda kroz oko 8.000 novih stalno zaposlenih radnika u ovoj godini. Od Fonda za razvoj smo dobili najviše u državi - 450 miliona dinara, za ulaganja u zdrava preduzeća - kaže Vlado Vučković.

Sunovrat Kragujevca od grada razvijene privrede, čiji su građani imali najviši standard u bivšoj SFRJ, do grada koji nazivaju dolinom gladi tesno je vezan za propast automobilske industrije. Nekada rekordna proizvodnja u 1989. godini od 213.000 automobila svedena je na nepunih 12.000 u ovoj godini, što je jedva pet odsto. Umesto 15.000 radnika, fabrika automobila danas ima 4.200 zaposlenih, od kojih će 1.009 morati da potraži novo radno mesto. Prema rečima predsednika Sindikata „Zastava automobila“ Zorana Mihajlovića, sa sadašnjim modelima vozila koje proizvodi, fabrika nema budućnost, a i domaće tržište od 7,5 miliona kupaca je tesno, pa mora da se orijentiše na izvoz.

Novi model spas

- Bez novog modela automobila, „Zastavi“ nema spasa. Država se više puta izjasnila da ne želi da sa osam miliona evra finansira novu liniju za montažu „punta“ u Kragujevcu. Da bi se razvio novi automobil na poznatoj platformi nekog od stranih proizvođača, treba uložiti 500 miliona evra, a za samostalni razvoj novog vozila potrebne su čak 1,2 milijarde evra, što je za „Zastavu“ nemoguće. Za sada čekamo strateškog partnera, Pariski i Londonski klub su otpisali 320 miliona evra naših dugovanja, od prodaje imovine smo vratili 11,5 miliona evra duga „Fijatu“. Nema rentabilne proizvodnje u „Zastavi“ bez 50.000 prodatih automobila godišnje, a koliko je bitno očuvanje srpske auto-industrije, jasno je i kada se zna da od nje zavise kooperanti u 55 gradova koji upošljavaju 70.000 radnika - kaže Zoran Mihajlović.

Budućnost privrede Kragujevca ljudi koji vode grad vide u razvoju drugih industrija, malih i srednjih preduzeća, mada se ne odriču automobilske industrije za koju i dalje tvrde da je njen oslonac. Nova strategija je u privlačenju investitora koji će podići nove fabrike i zaposliti nove radnike.

Nebojša Radišić

Izvor: Blic