Guverner zadovoljan monetarnom politikom
Inflacija niska, dinar stabilan

Cene su počele da padaju zbog pada deviznog kursa. Izvesno je da će na kraju ove godine inflacija biti manja od planiranih 9,3 odsto. Ukoliko decembarski rast cena na malo bude oko 0,5 odsto, godišnja inflacija bi mogla da iznosi 7,2 odsto - rekao je juče Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije.

On je naglasio da je dinar stabilniji nego ikada, devizne rezerve na rekordnom nivou od 11,7 milijardi dolara, a da je stopa pokrivenosti uvoza izvozom premašila 50 odsto.

- NBS će nastaviti sa restriktivnom monetarnom politikom, koja će se usklađivati sa makroekonomskim kretanjima, ali neće unapred najavljivati raspon kursa koji će centralna banka braniti inetervencijom na deviznom tržištu - kaže Jelašić, dodajući da se sadašnja stabilnost može održati na srednji i duži rok ako u budžetu bude značajnijeg suficita.

Jelašić je negirao da su gubici bankarskog sektora posledica restriktivne monetarne politike.

D. Nišavić

    Dozvoljeni minus

    Nakon mere NBS koja je stupila na snagu 1. oktobra, kojom se delimično propisuje drugačiji način klasifikovanja plasmana banaka po rizičnosti, uglavnom se ništa nije promenilo za građane kojima banke automatski odobravaju pozajmice po tekućim računima i kreditnim karticama čim one isteknu. Izuzetak je HVB banka, koja zahteva da nakon isteka pozajmice klijent jedan dan bude u plusu da bi mogao ponovo da podnese zahtev za dozvoljenu pozajmicu. Banke su inače po odluci dužne da na svaka tri meseca usklađuju visinu dozvoljenog minusa sa prosečnim redovnim primanjima građana.

    Komentarišući ovaj slučaj, guverner je rekao da se nada da banke ne donose odluke zbog toga da li im je nešto NBS rekla ili ne, već isključivo zbog svoje poslovne politike.

    - Neko je bio spreman da preuzme odgovornost dodatnog rezervisanja, neko će imati drugu politiku. Svaka poslovna banka ima pravo da odluči kako će to da radi - objasnio je Jelašić.


Izvor: Blic

Gorivo poskupljuje

Naftna industrija Srbije objavila je novi cenovnik za derivate goriva, prema kojem bi gorivo na benzinskim pumpama trebalo da poskupi za 2,24 odsto, odnosno prosečno oko 0,86 dinara po litru.

Cena benzina biće promenjena jer su se stekli uslovi prema uredbi o promeni cena derivata nafte. U NIS su nam rekli da će se nove cene primenjivati najverovatnije od ponedeljka, kada poskupljenje bude objavljeno u „Službenom glasniku“. Najviše je poskupeo evrodizel, dinar po litru, dok je jedino TNG - autogas zadržao staru cenu. Poslednje poskupljenje goriva desilo se 1. avgusta, od kada je cena derivata stalno u padu.

R. Ž. Marković

Izvor: Blic

Zbogom, povoljni
krediti!
D. I. Krasić - S. S. Rovčanin,

Od osam štedno kreditnih zadruga, neke su na vreme uspele da se usklade sa propisima, dok će nekoliko njih započeti proces likvidacije.
Međutim, članovi, najstarije Železničko štedno kreditne zadruge "1891", njih oko 50.000, smatra da bi država mogla da pronađe rešenje koje bi bilo "izuzetak od pravila".
- Naša organizacija broji 30.000 akcionara koji imaju po jednu, a najviše četiri akcije - kaže vd direktora Železničke zadruge, Miodrag Marinković. - Niko ovde nije bogat. Iz "zajedničke kase" odobravaju se pozajmice do 80.000 dinara za drva, ugalj, hranu, školske knjige... Zajmove pod ovako povoljnim uslovima ne daje ni jedna banka.
Ova zadruga, čak i kad bi želela da se pretvori u banku, za to nema novca, jer celokupna imovina - hotel u Vrnjačkoj Banji i poslovni prostori u Beogradu i Nišu, vredi oko šest miliona evra. Za osnivanje banke potrebno je deset miliona evra. Narodna banka Srbije odobrila je pripajanje zadruge AIK banci Niš. Bilo da je tačna tvrdnja da je bivše rukovodstvo odustalo od ovog posla, ili da je banka rešila da ne primi zadrugu "pod svoje okrilje", uglavnom, od spajanja nema - ništa.
Još jedna ovakva organizacija "Denarius" sreće se sa pitanjem opstanka. A, gotovo je izvesno da će se ugasiti.
- Stiglo nam je obaveštenje da se odbija naš zahtev o pripajanju "Agro banci" - kažu u "Denarijusu". - Sada počinjemo likvidacioni proces. Bili smo na razgovoru i u Ministarstvu privrede ne bismo li sačuvali zadruge, koje postoje u svim zemljama u okruženju. Iako su se složili da budemo pod njihovim okriljem, iz Narodne banke Srbije je stigao odgovor da za to nema zakonskih uslova.
Nasuprot ovim pričama, "Pirana" još od letos posluje u okviru Privredne banke Beograd, čiji je znak na šalterima za platni promet ove prve privatne menjačnice u Srbiji.

ŽELEZNICA
Najstarija sačuvana članska knjižica Železničko štedno kreditne zadruge, bila je u vlasništvu Petra D. Tasića, iz 1938. godine. Inače, Javno preduzeće "Železnice Srbije" nemaju bilo kakve veze, ni imovinske, niti finansijske, sa ovom zadrugom. Naziv potiče iz pretprošlog veka, jer su njeni osnivači bili železničari, koji su i danas najbrojniji članovi - napominje Marina Cvetković iz "Medić-centra" Železnice Srbije.

JOŠ JEDNA BANKA
"Oportjuniti"je štedionica specijalizovana za kreditiranje preduzetnika i malih preduzeća u Srbiji u kojoj je prisutna od jula 2002. godine. Osnovana je u Novom Sadu, sa ciljem da postane univerzalna banka za celu Srbiju. Ima 3.000 klijenata, a postupak transformisanja u banku je u toku.

Izvor: http://www.novosti.co.yu/code/

Petrović za balkanski telekomunikacioni put
Nedelja, 10. decembar 2006. 20:17

Direktor Telekoma Srbije Draško Petrović izjavio je da će zahvaljujući kupovini Telekoma Srpske telefoniranje na relaciji Srbija - Republika Srpska i Bosna i Hercegovina ubuduće biti jeftinije.

Telekom Srbije kupio je većinski paket akcija Telekoma Srpske 5. decembra, za 646 miliona evra, a Petrović je, gostujući u "Dnevniku" Radio-televizije Srbije, najavio dalje regionalno širenje naše telekomunikacione kompanije. Po njegovim rečima, cilj je stvaranje "balkanskog telekomunikacionog puta" Beograd-Banjaluka-Sarajevo.

Petrović je rekao da će Telekom Srbija samo od dividendi, u roku od deset godina, "vratiti" ulaganje u Telekom Srpske, kompaniju čiji je godišnji profit 200 miliona evra.

Kad je reč o koristi koju će imati korisnici u RS i BiH, Petrović je osim jeftinijeg telefoniranja najavio i nove servise i pouzdaniju mrežu.

Petrović je dodao da je širenje Telekoma Srbija u regionu deo strategije koja je utvrdjena 2004. godine sa Vladom Srbije i premijerom Vojislavom Koštunicom, čiji je cilj da "i mi kupujemo, a ne samo da prodajemo".

Vrednost Telekoma Srbije je, kako je rekao, 3,5 milijarde evra.

Izvor: MTS-Mondo

Beograd-Venecija vozom
Subota, 9. decembar 2006. 21:04

Najznačajnija promena u novom redu vožnje "Železnica Srbije", koji sutra stupa na snagu, jeste uvodjenje direktnog voza od Beograda do Venecije, sa nazivom "Nikola Tesla", saopšteno je novinarima.

Cena povratne karte Beograd - Venecija - Beograd u drugom razredu biće 55 evra.

Tokom letnje sezone, kako je najavljeno, ponovo će biti uspostavljene i direktne veze sa Varnom u Bugarskoj.

"Železnice Srbije" imaju u saobraćaju ukupno 480 vozova, od kojih 25 agencijskih, 26 medjunarodnih, 20 pograničnih i za Crnu Goru, a u lokalnom saobraćaju prevoziće 395 vozova.

Sa novim redom vožnje krenuće i probno elektronsko izdavanje karata u unutrašnjem saobraćaju. Taj sistem će kasnije poslužiti kao baza za rezervisanje mesta i u medjunarodnom saobraćaju, a očekuje se i povezivanje sa međunarodnim elektronskim sistemom za rezervisanje EPA.

Elektronski sistem je do sada instaliran u stanicama u Nišu, Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Rumi, Sremskoj Mitrovici, Šidi, kao i u putničkoj agenciji Kola za spavanje i ručavanje u Beogradu.

Sa promocijom novog reda vožnje tradicionalno se proslavlja i železnička Nova godina.

Izvor: MTS-Mondo

Predlog budžeta za 2007. dostavljen Skupštini
Petak, 8. decembar 2006. 18:11

Vlada Srbije je dostavila Skupštini predlog budžeta za 2007. godinu, kojim su predvidjeni prihodi od 574,8 milijardi, a rashodi od 551,6 milijardi dinara.

Sredstva za realizaciju Nacionalnog investicionog plana (NIP) u iznosu do 55,3 milijarde dinara nisu uračunata u rashode, tako da je budžetski suficit 23,3 milijarde dinara.

Nerasporedjeni višak prihoda iz ranijih godina je 91 milijarda dinara. Od tog višaka će 49,5 milijardi dinara biti izdvojeno za NIP, a 19,5 milijarddi za otplatu duga, koji iznosi 42,8 milijardi dinara. Otplata ostatka tog duga finasiraće se iz budžetskog suficita.

U budžetskih rashodima najveća stavka su isplate organizacijama obaveznog socijalnog osuiguranja, za koje će se izdvojiti 153 milijarde dinara.

U obrazloženju predloga budžeta za 2007. godinu je navedeno da je od 2001. do 2006. godine na posebnom računu od privatizacionih prihoda, namenjenih isplati nacionalizovane imovine, prikupljeno 35 miliona evra i 13 miliona dolara.

Od prodaje RTB-a, DDOR-a, preostalih državnih banaka i preduzeća u društvenoj svojini naredne godine se očekuju prihodi u vrednosti od 43,7 milijardi dinara.|

Budžet je napravljen na osnovu projektovane inflacije u idućoj godini od 7,5 odsto i rasta bruto društvenog proizvoda (BDP) od sedam odsto. Predvidjeno je da će poreski prihodi biti veći za 10 odsto, a neporeski devet odsto.

Predlogom budžeta predvidjena su izdvajanje od sedam odsto za budžet Vobjvodine, uz obavezu pokrajine da tri sedmine budžeta iskoristi za kapitalne rashode, kao i transfer 29,7 milijardi dinara lokalnim samoupravama, što je dvostruko više nego u 2006. godini.

Vlada je bila obavezna da predlog budžeta dostavi Skupštini do 15. decembra, ali se o njemu, kako je najavljeno, neće izjašnjavi parlament u sadašnjem sastavu.

U slučaju da se budžet ne usvoji, prelazi se na privremeno finansiranje, koje može da traje najduže od kraja marta. U tom periodu mesečni budžetski rashodi ne mogu da budu veći od jedne dvanaestine prošlogodišnje budžetske potrošnje.

Izvor: MTS-Mondo

Evropa ulaže u srpske železnice i zdravstvo
Petak, 8. decembar 2006. 15:29

Ministar za ekonomske odnose s inostranstvom i koordinator Ministarstva finansija Milan Parivodić i potpredsednik Evropske investicione banke (EIB) Djerlando Djenuardi potpisali su u četvrtak ugovore o finansiranju projekata obnove železnice i Kliničkog centra Srbije, kojim se tim ustanovama daje zajam od po 80 miliona evra.

Sredstva namenjena zdravstvu biće uložena u modernizaciju i unapredjenje četri klinička centra u Srbiji - u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu, rekao je Parivodić na konferenciji za novinare posle potpisivanja ugovora i dodao da će time biti suštinski unapredjena zdravstvena zaštita u Srbiji.

Rok otplate zajma EIB-a namenjenog zdravstvu je 25 godina sa periodom počeka od pet godina, dok je rok otplate zajma srpskoj železnici 20 godina, a period počeka je pet godina.

Djenuardi je objasnio da ugovor o finansiranju projekata obnove Kliničkog centra Srbije predstavlja prvu tranšu kredita od 200 miliona evra, koliko je EIB namenila za realizaciju celog projekta, dok će ostale tranše biti realizovane u naredne tri godine.

On je naveo da projekat modernizacije Kliničkog centra obuhvata projektovanje, izgradnju i kupovinu opreme za četri nove zdravstvene ustanove u četri grada Srbije.

Izvor: MTS-Mondo

Srbija troši dva puta više energije za grejanje od Evropske Unije
Rasipamo sve vrste energije

Srbija troši i do dva i po puta više toplotne energije nego što bi trebalo. Standardi koji regulišu ovu oblast primenjuju se na dobrovoljnoj bazi, ali kada bi bili zakonski obavezni, potrošnja bi bila slična evropskoj.

Prema nekim međunarodnim časopisima, prosečna potrošnja finalne energije u toplotne svrhe (grejanje i topla voda) u stambenim zgradama u EU iznosi oko 138 kilovat-časova po kvadratnom metru.

- Proračunato je da se kod nas u objektima troši od 150 do 250 kilovat-časova po kvadratnom metru, što znači da trošimo i do dva i po puta više energije nego što je poželjno, pogotovo u starim zgradama - kaže za „Blic“ Branislav Todorović, profesor na Mašinskom fakultetu.

Prema podacima koje smo dobili od Agencije za energetsku efikasnost, od ukupne potrošnje energije u Srbiji 46 odsto se potroši u zgradama, a od toga 65 odsto troše stambeni objekti. Na toplotu se troši 170 kilovat-časova energije po kvadratnom metru, a profesor Todorović kaže da energetičari smatraju da bi gornja granica trebalo da bude 100 kilovat-časova po kvadratnom metru.

- Procenjuje se da bi revitalizacijom starih zgrada, daljim širenjem daljinskog grejanja i gasovoda, kao i naplatom potrošnje toplotne energije u daljinskim sistemima prema izmerenoj potrošnji, a ne prema kvadraturi grejanog prostora, Srbija smanjila potrebe za energijom najmanje za 30-40 odsto - navodi se u do sada neobjavljenom istraživanju profesora Todorovića.

Prema tom proračunu, za potrebne izolacije starih zgrada, građenih do 1979. godine, Srbiji bi bilo potrebno od 900.000 do oko 1,24 miliona evra. Za taj novac uštedelo bi se 4.202 gigavat-časova toplotne energije, a potrošnja bi se smanjila na ispod potrebnih 100 kilovat-časova po kvadratu.

U toku je priprema zakona koji bi se preciznije bavio energetskom efikasnošću u građevinarstvu.

- Standardi trenutno nisu zakonski obavezni, već se primenjuju na dobrovoljnoj bazi. Ali, kada bi se radilo i po postojećim standardima, došli bismo na približnu potrošnju od 100 kilovat-časova po kvadratnom metru - objašnjava Todorović.

EU je izdala direktivu prema kojoj bi u građevinskom sektoru potrošnju trebalo smanjiti bar za trideset odsto.

Todorović smatra da treba instalirati merače kako bi stanari bili sigurni koliko ko struje tačno troši.

R. Ž. Marković

    Malo kredita za izolaciju

    Agencija za energetsku efikasnost Vlada Srbije, EAR i lokalne opštine investirali su u energetsku rehabilitaciju 16 javnih zgrada u Srbiji oko 1,4 miliona evra. Od toga je oko 70 odsto donirano. Takođe, u okviru projekta „Unapređenje EE u Srbiji“ u toku je rehabilitacija 16 škola i 12 bolnica iz kredita Svetske banke koja je odobrila 21 milion dolara. „Prokredit banka“ je nedavno je odobrila 15 miliona evra za kreditiranje poboljšanja energetske efikasnosti industrije i stanovništva, dok je iz Ministarstva rudarstva i energetike rečeno da će iz nacionalnog investicionog plana za 2007. u tu svrhu biti odobreno deset miliona evra. Nemačka „Razvojna banka“ (KfW) odobriće 18 miliona evra Vladi Srbije (osam miliona bespovratno) koje će država plasirati u formi mekih kredita ka toplanama za daljinsko grejanje. KfW će odobriti i 20 miliona kredita za građane i industriju, početkom naredne godine.
    Nepoželjne zgrade koje mnogo troše

    U Evropi, novoizgrađeni objekti prolaze rigorozne provere energetske isplativosti.

    - Ukoliko neka zgrada ne ispunjava limit za potrošnju energije koji je propisala EU, onda ne može da dobije dozvolu ni za gradnju, ni za korišćenje - kaže profesor Todorović i dodaje da će u Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, prvi problem biti ko će izdavati takva uverenja. - Drugi problem je što treba ubediti stanovništvo da uzme kredite kako bi svoje stanove učinilo energetski efikasnijim.

    Prema njegovim rečima, u Srbiji postoje stakla i prozori koji sprečavaju odlazak toplote za dve trećine. Takva izolacija košta oko 120 evra po prozoru, a sredstva uložena u kupovinu vrate se za četiri do sedam godina.


Izvor: Blic

Domaća nafta dovoljna za petinu potreba
Nove bušotine - jedina šansa

U Srbiji se godišnje proizvede oko 700.000 tona sirove nafte. Domaća nafta zadovoljava otprilike petinu naših potreba, ali su iskoristive količine nafte sve manje, kaže Vladimir Mitrović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta.

Mitrović je za „Blic“ objasnio da jedna bušotina košta između dva i tri miliona dolara i da postojeće tehnologije u svetu, pa i kod nas, omogućavaju da se iskoristi do 30 odsto nafte u ležištu.

- U regionima bogatim naftom neka nalazišta ne bi se ni eksploatisala zbog male proizvodnje, ali bez obzira na investicije, svaka bušotina u kojoj se nađe nafta je isplativa - kaže Mitrović.

- Imamo kvalitetnu naftu u nekoliko ležišta u Bačkoj, dok je nafta lošija u južnom Banatu. Ipak, veoma je bitno i kakve su preradne mogućnost - rekao je on i dodao da Naftna industrija Srbije ima rafinerije koje mogu kvalitetno da prerađuju domaću naftu.

Upućeni smatraju da je oko 70 odsto eksploatacionih prostora istraženo, ali i da je oko 70 odsto nafte iz poznatih nalazišta već eksploatisano. Ipak, postoje i optimistička shvatanja prema kojima su naši naftni potencijali još uvek neotkriveni, pogotovo na većim dubinama. Ukoliko bi se povećala industrijska proizvodnja, mogla bi se povećati naša zavisnost od strane nafte.

- Proizvodnja nafte i gasa svake godine je sve manja, tako da smo upućeni na uvoz oko 80 odsto za domaće potrebe. Budućnost se vidi u istraživanjima na dubljim horizontima, što podrazumeva bušotine dublje i od tri hiljade metara - kaže profesor i dodaje da bi se štednjom mogla smanjiti zavisnost od uvoza. Takođe, budućnost je i u tehnologijama koje omogućavaju veću eksploataciju, ali su te tehnologije skupe. Mitrović smatra da bi privatizacija NIS-a uticala na pozitivno istraživanje domaće nafte.

R.M.

Izvor: Blic

Presečen šverc 600.000 litara derivata nafte
Ponedeljak, 11. decembar 2006. 10:27

Šverc 21 cisterne dizel goriva D2 u Pirotu otkriven je i sprečen koordiniranom akcijom specijalne ekipe za borbu protiv šverca akcizne robe, koju je formirala Vlada Srbije, a koju čine pripadnici Uprave carine, Poreske uprave Srbije, Saobraćajne i Kriminalističke policije i Republičke tržišne inspekcije.

U cisternama se nalazilo oko 600.000 litara dizel goriva D2, čija se vrednost procenjuje na oko 500.000 evra.

Načelnik kontrole u Sektoru Poreske uprave Srbije za kontrolu Ivan Ugrin izjavio je u Pirotu da je nafta uvezena bez plaćanja akcize, jer je u carinskoj deklaraciji prikazana kao sirovina za industriju boja i lakova koja je oslobodjena plaćanja akcize.

Prema rečima Ugrina, ti derivati su u iznajmljenom skladištu na placu Industrije boja i lakova "Suko" u Pirotu, u velikim podzemnim rezervoarima, dodavanjem aditiva, pretvarani u derivat nafte D2 koji je bio namenjen daljoj distribuciji i prodaji na pumpama širom zemlje.

Na putu do benzinskih pumpi, gorivo su pratile fakture "fantomskih" firmi, zbog čega je izbegnuto plaćanje poreza.

Ugrin je rekao da su oduzeti derivati u vlasništvu firme "Piramida petrol" i "Klasik kolor" iz Šida i da su tokom protekle nedelje pripadnici specijalne ekipe na teritoriji Srbije zaplenili još 14 cisterni derivata nafte u kojima je bilo oko 400.000 litara goriva.

Vrednost ukupno zaplenjenog goriva procenjuje se na oko 70.000.000 dinara.

Zaplenjena nafta je u ponedeljak otpremljena u rafineriju u Novom Sadu.

Izvor: MTS-Mondo