Koliko košta uzimanje kredita
Troškovi obrade zajma nisu mali

Pre nego što građani reše da podnesu zahtev za kredit, moraju da računaju na određena gotovinska plaćanja, koja nisu tako mala. Treba izdvojiti najmanje 20 odsto za učešće, a u nekim bankama i za depozit. Pored toga, banke zahtevaju i namirenje troškova obrade kreditnog zahteva, koji iznose nekoliko procenata od iznosa odobrenog kredita.

Naravno, što je veći iznos zajma, više se plaća banci za obradu kreditnog zahteva. Ovi troškovi su jednokratni, što znači da se plaćaju jednom, na početku. Kreću se od 0,5 odsto pa čak i do tri odsto, u zavisnosti od vrste kredita i banke.

Pojedine banke, osim jednokratne naknade, naplaćuju i godišnju proviziju za administriranje zajma. Osim ovog troška, zajmotražioci moraju da izdvoje i nekoliko stotina dinara za upit Kreditnom birou.

Ovi troškovi zaračunavaju se ne samo prilikom odobravanja kredita već obuhvataju i troškove otvaranja tekućeg računa ili štedne knjižice, troškove obrasca, a troškovi mogu nastati i uknjižavanjem hipoteke. Treba uzeti u obzir i eventualnu potrebu osiguranja predmeta koji se kreditira i iznos premije osiguranja, kao i na naplatu provizije banke kod prevremenog vraćanja kredita banci.

D. Nišavic

Za godinu dana troškovi života su uvećani za skoro 200 evra

Korpa skuplja 15.000 dinara

Po poslednjim podacima, prosečna neto plata u Srbiji je 22.340, a po podacima koje je uradio „Blic“, prosečna četvoročlana porodica, sa dva izdržavana i dva zaposlena člana, ne može da podmiri najosnovnije životne troškove.

Po istraživanju „Blica“, u decembru ove godine za najosnovnije životne troškove potrebno je izdvojiti minimum 52.077 dinara, dok dve prosečne plate iznose 44.680 dinara. Treba dodati da u tu potrošačku korpu nisu uračunati troškovi slave Sveti Nikola, koju mnoga srpska domaćinstva slave, kao ni troškovi dočeka Nove godine.

U odnosu na maj ove godine, kada je „Blic“ uradio slično istraživanje, potrošačka korpa u decembru je veća za čak oko 8.000 dinara. Međutim, za nešto više od godinu dana, troškovi potrošačke korpe su uvećani za više od 15.000 dinara. Naime, u septembru prošle godine potrošačka korpa koju je uradio „Blic“ iznosila je 36.459 dinara, a u maju ove godine 43.959 dinara.

Izvor: Blic

ROBA BEZ GRANICA

POSLE više od šest meseci pregovora u utorak će u Bukureštu biti potpisan Sporazum o zoni slobodne trgovine u jugoistočnoj Evropi CEFTA. U ime Srbije potpis će staviti predsednik Vlade Vojislav Koštunica. Osim naše zemlje članovi CEFTE su Bugarska, Rumunija, Makedonija, Hrvatska, Moldavija, Albanija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i UNMIK u ime Kosova i Metohije.
Ovaj sporazum kojem su pristupale sve dosadašnje članice Evropske unije, označen je kao vrsta vežbe ponašanja za članstvo u EU i zameniće 31 dosadašnji bilateralni ugovor između država u regionu. Najvažnije prednosti ulaska u CEFTU je ukidanje carina između zemalja članica, što će doprineti jednostavnijem mehanizmu poslovanja i bržem ekonomskom razvoju. Veoma je važno što će se na taj način ubrzati trgovina u regionu, a otvoriće se i jedinstveno tržište koje će kao celina biti daleko privlačnije za investicije od svake zemlje pojedinačno.
Prema najavama, CEFTA će omogućiti proizvođačima u zemljama regiona da nađu partnera u EU i zajedničke proizvode plasiraju bez carina i ograničenja na tržište evropske dvadesetpetorice. Svi proizvodi koji se budu pravili na teritoriji regiona tretiraće se kao poreklom iz CEFTE. To bi trebalo da donese nove mobućnosti za saradnju između preduzeća regiona u korišćenju sirovina i finalnih proizvoda, kao i njihov izvoz na druga tržišta.
Ratifikacija sporazuma u parlamentima zemalja članica planirana je za period od marta do juna sledeće godine, tako da ostaje vremena da se reše sporna pitanja oko poljoprivrednih i duvanskih proizvoda između Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Izvesno je i da će se već od 1. januara, kada Bugarska i Rumunija ulaze u EU, i tržište CEFTE smanjiti sa prvobitnih 55 miliona na oko 30 miliona stanovnika, što i pored umanjenja nije mali kapacitet.
Makedonska delegacija u ponedeljak se saglasila za unošenje člana 23b koji predviđa da svaka zemlja može uvesti određene mere zaštite domaće privrede i bez saglasnosti ostalih članova CEFTE. I Bosna i Hercegovina, koja nije bila voljna da potpiše sporazum, u ponedeljak je pristala na sve uslove.

IMA JOŠ DANA
IAKO nije postignut dogovor sa Hrvatskom oko uslova poslovanja na tržištu cigareta, državni sekretar Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlatko Sekulović objasnio je da ima vremena da se sve dogovori do juna sledeće godine, kada bi najkasnije trebalo da bude ratifikovan sporazum. Za sada Hrvatska ne odustaje od svog zahteva da Srbija izjednači akcize za strane i domaće cigarete i ne želi da usvoji naš zahtev da Hrvatska smanji care na uvoz cigareta koje su 38 odsto.
BRISEL PO DIREKTIVI
PORED nesuglasica oko samog sporazuma CEFTU je pratio i problem oko određivanja gde će biti sedište. Srećom, umešala se Evropska komisija i Pakt za stabilnost, koji su i pokrovitelji CEFTE, i odabran je Brisel kao mesto gde će zasedati. Samo ime CEFTA važilo je od 1992. godine za zemlje centralne Evrope - Češku, Poljsku, Mađarsku, Slovačku i kasnije Sloveniju, ali je preuzeto i u ovom najnovijem skupu zemalja jer nisu prihvaćeni naziv "befta" i "sefta" koji bi imali i reči balkanski ili jugoistočnoevropski.

POVOLJNO
ULASKOM Rumunije i Bugarske u EU početkom sledeće godine te dve zemlje izaći će iz CEFTE i to je, kako kaže Boba Banović, načelnik za analitiku u Ministarstvu poljoprivrede, još jedna povoljnost za poljoprivredne proizvode iz Srbije. Tada prestaju da veže međusobni ograničavajući ugovori sa njima i njihovo se tržište otvara za nas bez carine i ograničenja, izuzimajući vino, šećer i goveđe meso, gde postoje kvote, dok naša carinska zaštita ostaje.
- Sve će to važiti do potpisivanja Sporazuma o asocijaciji i pridruživanju sa EU, kada ćemo i mi morati da zaštitne mere postepeno ublažavamo i ukidamo - kaže Banovićeva.
M. Č.

DUVANDŽIJE STREPE
POTPISIVANJE Sporazuma o slobodnoj trgovini jugoistočne Evrope očekuje se sa velikom dozom nelagodnosti u "Filip Morisu" i BAT, jer se njime izneveravaju obećanja o zaštiti od konkurencije na srpskom tržištu, kažu u ovim fabrikama duvana. Prema njima, ovakvim sporazumom naše tržište se otvara za proizvođače cigareta iz Hrvatske, ali hrvatsko tržište i dalje ostaje nedostupno fabrikama iz Srbije.
Jedina nada moćnim fabrikama je to da se do juna, kada je planirano ratifikovanje, mora postići dogovor sa Hrvatima. Posle toga bi se izjednačila carinska i akcizna politika u Srbiji i ostalim članicama.
Z. A.

SINDIKAT UPOZORAVA
ASOCIJACIJA nezavisnih sindikata Srbije podržava potpisivanje sporazuma CEFTA ali, istovremeno, upozorava Vladu Srbije, da će niskom uvoznom carinskom stopom, u odnosu na susedne zemlje, domaći proizvođači cigareta biti izloženi nelojalnoj konkurenciji.
D. Č.

Izvor: Novosti

Uštedeli 3,2 milijarde evra

DEVIZNA štednja građana Srbije premašila je 3,2 milijarde evra. Prema zvaničnim podacima Narodne banke Srbije, samo u ovoj godini zabeležen je rekorni rast štednje od milijardu evra. Poređenja radi, ova štednja je na kraju 2001. godine bila svega 348 miliona evra.
          Uprkos lošem iskustvu sa starom deviznom štednjom, čini se da građani Srbije ponovo svoj novac "iz slamarice" poveravaju bankama. (Podsetimo, procenjivalo se da slamarice "kriju oko četiri milijarde evra.)
          U centralnoj banci pomenutu cifru smatraju dokazom da su banke uspele da povrate poverenje građana, kao i da reforme bankarstva daju vidljive rezultate.
          U korist pomenute priče ide i činjenica da je sve manje depozita "po viđenju" (onih koji nisu "vezani" za određeni rok), a sve više oročene štednje na period duži od godinu dana. Tako je, u ukupnoj štednji 2002. godine, oročena učestvovala sa svega 2,9 odsto, dok je ovaj procenat trenutno 17,9 odsto.
          Inače, građani se uglavnom opredeljuju za štednju u stranoj valuti, i to evru.

Izvor: Novosti

Srbija pristupila u CEFTA
Utorak, 19. decembar 2006. 12:32

Srbija je potpisala novi sporazum o pristupu Centralnoevropskoj zoni slobodne trgovine (CEFTA), na sastanku održanom u utorak u Bukureštu.

U ime Srbije sporazum je potpisao ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić.

U CEFTA, koji trenutno uključuje Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku i Makedoniju, u utorak su, pored Srbije, pristupile Crna Gora, BiH, Albanija, Moldavija i Kosovo (koje zastupa UNMIK).

Sporazum će omogućiti da Srbija posluje u okviru slobodne zone, oslobodjene carina, a na proizvodima će, gde god bili proizvedeni, kao zemlja porekla stajati "mejd in CEFTA" (made in).

CEFTA je osnovana 21. decembra 1992. godine na inicijativu Češke, Slovačke, Poljske i Madjarske, koje su ulaskom u EU 1. maja 2004. godine prestale da budu članice CEFTA, što će se dogoditi i sa Rumunijom i Bugarskom kada udju u Uniju 1. januara 2007. godine.

Godišnji samit CEFTA počeo je u utorak u Bukureštu pod motom "Približavanje Evropi". Samitu prisustvuju premijer Srbije Vojislav Koštunica, premijer BiH Adnan Terzić, premijer Crne Gore Željko Šturanović, potpredsednik vlade Hrvatske Damir Polančec, potpredsednik makedonske vlade Zoran Stavreski, šef UNMIK-a Joahim Riker, premijer Albanije Salji Beriša i drugi zvaničnici zemalja Jugoistočne Evrope.

Medju učesnicima skupa su i evropski komesar za proširenje Oli Ren i specijalni koordinator Pakta za stabilnost Erhard Busek.

Pozdravljajući prisutne, premijer Rumunije Kalin Popesku Taričanu rekao je da Rumunija želi da pokaže partnerima u EU da može da igra važnu ulogu u obezbedjivanju stabilnosti i bezbednosti u regionu.

Taričanu je naglasio da će politička stabilnost i ekonomski razvoj uticati na porast investicija i trgovinske razmene u regionu. Sporazum CEFTA pomoći će zemljama u okruženju da modernizuju svoje ekonomije i učine ih konkurentnim, rekao je rumunski premijer.

CEFTA je osnovana 21. decembra 1992. godine na inicijativu Češke, Slovačke, Poljske i Madjarske, koje su ulaskom u EU 1. maja 2004. godine prestale da budu članice CEFTA, što će se dogoditit sa Rumunijom i Bugarskom kada udju u Uniju 1. januara 2007. godine. Predsedavanje CEFTA sledeće godine preuzeće Makedonija.

CEFTA bi trebalo da na leto zameni sadašnji komplikovan sistem od 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini u JIE, a cilj je da u regionu budu olakšani trgovina i investicije. CEFTA, pored jačanja ekonomskih veza medju članicama, doprinosi i procesu evropskih integracija, a pristup EU je oduvek bio cilj svih potpisnica ovog sporazuma.

Novi sporazum CEFTA 2006. zameniće postojeća 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini medju zemljama jugoistočne Evrope i osiguraće formiranje jedne zone slobodne trgovine u regionu. "CEFTA 2006" je sporazum u skladu sa pravilima Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije.

Premijer Rumunije Kalin Popesku Taričeanu je u ponedeljak izjavio na sastanku sa ambasadorima zemalja EU da je modernizovani i prošireni sporazum CEFTA ne samo trgovinska inicijativa, već i instrument političke saradnje u perspektivi budućeg pridruživanja zemalja zapadnog Balkana, kao i Republike Moldavije, Evropskoj uniji.



Izvor: MTS-Mondo

Koštunica: Regionalna saradnja prioritet

Srpski premijer Vojislav Koštunica rekao je u utorak u Bukureštu, na samitu CEFTA, da za Srbiju regionalna saradnja predstavlja prioritet u ekonomskim odnosima, jer je to ključna komponenta za brži proces evropskih integracija, ali i za uključenje u globalnu trgovinu sa svetom.

Izražavajući zadovoljstvo što učestvuje na sastanku koji "po svakom merilu predstavlja važnu prekretnicu u odnosima u regionu", Koštunica je istakao da je rešenost svih učesnika u pregovorima da se oni završe u relativno kratkom periodu, uz očekivanu maksimalnu fleksibilnost, jasan znak da je ceo region opredeljen za "dalje, potpunije i intenzivnije unapredjenje medjusobne saradnje".

"Sporazum koji potpisujemo doprinosi harmonizaciji, transparentnosti i stabilnosti i predvidljivosti uslova za poslovanje u regionu što je i preduslov veće zainteresovanosti investitora izvan regiona", naglasio je srpski premijer.

Prema njegovim rečima, važno je što sporazum obuhvata nove oblasti u kojima će se postepeno obezbediti povoljniji uslovi za saradnju i predvidja formiranje Sekretarijata čime se stvara pogodan institucionalni okvir za upravljanje i praćanje efikasne primene njegovih odredbi.

Srpski premijer je istakao da se ponovo pokazuje "u kojoj je meri članstvo u CEFTA dobra priprema za puno članstvo u Evropskoj uniji", što, kako je rekao, potvrduje skori ulazak Bugarske i Rumunije u EU.

"Uveren sam da će sporazum obezbediti povoljne uslove za razvoj i diversifikaciju medjusobne trgovine, za povećanje zaposlenosti, konkurentnosti, za značajniju primenu znanja, istraživanje i naučnih dostignuća i, s tim u vezi, za rast prosperiteta i stabilnosti u regionu", istakao je Koštunica.

Koštunica je dodao da je važno obezbediti i što slobodnije kretanje ljudi, olakšanje viznog režima, kako unutar regiona, tako i po čitavoj EU. Premijer je rekao da ukupni politički, ekonomski, zakonodavni, administrativni okvir za poslovanje u Srbiji postaje sve uskladjeniji sa sistemom i standardima EU i STO.

"Uveren sam da će i u narednom periodu sledeća Vlada Republike Srbije nastaviti sa opsežnim ekonomskim i administrativnim reformama s ciljem izgradnje moderne i dinamične privrede zasnovane na demokratiji, vladavini zakona uz puno poštovanje ljudskih prava", zaključio je Koštunica.

Izvor: MTS-Mondo

CEFTA loša po srpsku duvansku industriju

Primena sporazuma CEFTA o slobodnoj trgovini u regionu dovešeće do smanjenja akciznog opterećenja, ali će izjednačavanje "akciznog položaja" dovesti do lošijeg konkurentskog položaja srpske duvanske industrije, rečeno je Tanjugu u fabrici "Filip Moris".

"Dodatne ugovorne obaveze koje imaju domaći proizvodjači cigareta znatno smanjuju troškovnu prilagodljivost domaće duvanske industrije", ističu u toj kompaniji i navode da je neposredno pre privatizacije vlada donela dugoročnu akciznu politiku, pretočenu u zakon, kojim je jasno utvrdjen podsticaj za domaću proizvodnju u odnosu na uvoz.

Period u kojem je zajamčen ovaj podsticaj definisan je Zakonom o akcizama i ističe krajem 2009. godine, podsećaju u fabrici "Filip Moris", koja je vlasnik Duvanske industrije u Nišu.

Oni navode da će, imajući u vidu novonastale okolnosti, prilagoditi svoje poslovne planove promenjenom poslovnom okruženju i tržišnim uslovima.

Izvor: MTS-Mondo

Gasovod prolazi kroz Srbiju
Utorak, 19. decembar 2006. 12:23

Memorandum o razumevanju za izgradnju magistralnog gasovoda kroz Srbiju, od Dimitrovgrada do hrvatske granice, potpisaće u sredu u Moskvi predstavnici Vlade Srbije, ruske kompanije "Gasprom" i srpske kompanije "Srbijagas", najavljeno je iz resornog ministarstva.

Gasovod, koji će prolaziti kroz našu zemlju u dužini od 400 kilometra, deo je medjunarodnog gasovoda "Blu strim" (Plavi potok), koji povezuje Rusiju i Tursku preko Crnog mora i ide preko Bugarske, Srbije, Hrvatske do severa Italije.

Gasovod kroz Srbiju znatno će poboljšati energetsku situaciju i omogućiti sigurno i stabilno snabdevanje gasom naše zemlje, celog regiona i zemalja Evropske unije.

Srbija će dobiti šansu da, od velikog uvoznika gasa, postane tranzitna zemlja i ostvari značajne prihode od tranzitnih taksi, što će poboljšati privredni razvoj zemlje.

Kapacitet gasovoda procenjuje se izmedju 18 i 20 milijardi kubika prirodnog gasa godišnje, što je skoro 10 puta više nego što Srbija potroši za godinu dana.

Vrednost izgradnje gasovoda je oko milijardu evra. Na centralni gasovod mogu da se priključe i gasovodi koji će ići za Kosovo i Metohiju, za jug Srbije i Crnu Goru.

Prema najavama iz Ministarstva rudarstva i energetike, detalji memoranduma treba da budu razradjeni do 1. jula 2007. godine, nakon čega može da počne realizacija projekta.

Izvor: MTS-Mondo

Vlada Srbije plaća struju za Srbe na Kosovu
Ponedeljak, 18. decembar 2006. 19:23

Šef Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju Nenad Popović izjavio je u ponedeljak da će Vlada Srbije obezbediti tri miliona evra svakog meseca za 50 miliona kilovat-časova struje koju utroše srpska domaćinstava na Kosovu i Metohiji.

"Sporazum govori o sumi od 50 miliona kilovat-časova struje mesečno, što predstavlja oko tri miliona evra za srpsku zajednicu na Kosovu i Metohiji", rekao je Popović na konferenciji za novinare u Beogradu, predstavljajući Strategiju dugoročnog ekonomskog razvoja srpskih zajednica u pokrajini.

Popović nije isključio ni mogućnost da Beograd za potrebe potrošača na Kosovu isporučuje struju, ističući da je Elektropivreda Srbije spremna da reaguje ako se situacija sa prozvodnjom struje na Kosovu pogorša.

Prema ranijim Popovićevim izjavama, problem snabdevanja strujom bi mogao da bude rešen do Nove godine.

Popović je u ponedeljak naglasio da je dogovar o tome sa UNMIK-om specifičan i ukazao da se elektroenergetska situacija na Kosovu svaki dan menja, da se ne znaju prozivodni kapaciteti tamošnjih termoelektrana.

Vlada Srbije je ranije nudila UNMIK-u da u vidu humanitarne pomoći svakog meseca za sredine u kojima žive Srbi obezbedi po 50 miliona kilovat časova električne energije.

Predstavnici UNMIK-a su u u petak izjavili da će Srbija platiti račune za struju koju zimus bude utrošilo 30.000 srpskih domaćinstava na Kosovu. Oni su naveli da bi taj sporazum trebalo da bude potpisan ove nedelje dana i da će to Vladu Srbije koštati oko 10 miliona evra.

Izvor: MTS-Mondo

Kurs evra raduje sve kreditne dužnike
Dinar ne posustaje

Evro se u protekla dva dana spustio na nivo od pre dve godine. Boljitak od jačanja dinara najviše su osetili i osetiće građani koji su zaduženi u moneti EU, ali i uvoznici.

Srednji kurs dinara juče ujutru iznosio je 78,375 dinara, a dan ranije 78,4 dinara, što je nivo crnog kursa iz oktobra 2000. godine. Dinar je u ovoj godini u odnosu na evro nominalno ojačao za 8,7 odsto i trenutno vredi 7,1 dinar više nego prvog dana januara. Proteklih meseci Narodna banka Srbije intervenisala je na međubankarskom tržištu kako dinar još dodatno ne bi ojačao.

S obzirom na to da se sezonski, krajem godine više menjaju devize iz slamarica, može se očekivati je da na kratak vremenski rok kurs evra neće ići na gore.

Stav pojedinih ekonomista jeste da je domaća valuta sada veštački jaka, a da ta jačina ne proističe iz popravljanja kvaliteta srpske privrede, već je uzrokovana velikom ponudom deviza. Takođe, sadašnji kurs dinara prema evru neće moći da bude održiv na duže vreme jer iza njega ne stoje moćna privreda koja izvozi i uravnotežen platni bilans zemlje.

U jeku predizborne trke i obećanja mogle su se čuti i javne tvrdnje struke da evro zapravo vredi 100 dinara, kao i da će se promenom vlasti, promeniti i trend jačanja nacionalne valute.

S druge strane, Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, stalno podseća da devizni kurs niko ne može da predvidi i da će se se on kretati u skladu sa ponudom i tražnjom deviza.

Izvor: Blic