Hidroelektrane bez dovoljno vode zbog suše
Srbiji nedostaje struja, biće uvoza

U Elektroprivredi Srbije kažu da neće biti restrikcija struje u toku zime, iako Srbiji nedostaje 500 miliona kilovat-časova. Nedostatak struje u regionu stvara velike probleme i uvećava cene dva puta. Sledeće nedelje razrešenje situacije.

Iako su termoelektrane Elektroprivrede Srbije već početkom decembra ispunile ovogodišnji plan proizvodnje, niski vodostaji zbog nedovoljno padavina, kao i potrošnja veća od planirane doprineli su tome da će Srbiji do kraja zime biti potrebno dodatnih 500 miliona kilovat-časova struje - više od već ugovorenog uvoza, objašnjeno je „Blicu“ u Elektroprivredi Srbije. Kada je jesenas pravljena procena za uvoz, u EPS-u su smatrali da će ovogodišnja potrošnja tokom zime biti za tri odsto veća nego prošle godine u istom periodu, odnosno da će nedostajati oko 500 miliona kWh. Ugovorena je količina od 550 miliona kWh i uvoz je počeo.

Trenutno su zbog povećane potrošnje termoelektrane prinuđene da više proizvode pa su tako TE „Nikola Tesla“ i TE „Kostolac“ ostvarile rekordnu proizvodnju u novembru, ali je zato proizvodnja hidroelektrana za protekla dva meseca manja za čitavih 26,5 odsto, odnosno 332 miliona kilovat-časova.

Ipak, iz EPS-a nas uveravaju da neće biti nestašica struje, a kompanija pokušava da ugovori što veće količine za uvoz. Međutim, zbog suše u celom regionu veoma je teško naći viškove struje, objašnjavaju u EPS-u, a cena se kreće od 6,5 pa čak i do 9 evrocenti za kilovat, što je skoro dva puta skuplje od cene po kojoj je jesenas ugovoren uvoz. Dodatni problem stvara i zatvaranje nuklearke „Kozloduj“ u Bugarskoj, koja je bila značajan izvoznik u regionu, a ponuda na tržištu je maltene nikakva.

- U toku je ugovaranje za dodatne količine, a ishod će biti poznat sledeće nedelje - poručuju iz EPS-a.

Izvor: Blic

Podela imovine Sindikata SCG tek u januaru
Rentiranje sindikalna aktivnost

Imovina Saveza sindikata Srbije i Crne Gore koji još funkcioniše, uprkos tome što državna zajednica ne postoji već pola godine, biće uskoro podeljena, najavljuju iz te centrale.

Svetozar Gatarić, generalni sekretar Saveza sindikata SCG, za „Blic“ kaže da sindikati dvaju država - Savez sindikata Srbije i Savez sindikata Crne Gore rade na postizanju dogovora o podeli imovine i da se konačno razdruživanje može očekivati u januaru sledeće godine.

Raniji pokušaji da se imovina podeli nisu uspeli pa je jedno vreme bila postojala i varijanta da se sindikati uopšte ne razdvajaju već da funkcionišu kao sindikalna konfederacija. To je, navodi naš sagovornik, bila više crnogorska ideja, ali od toga se, kaže, odustalo budući da Savez sindikata Srbije zastupa stav da centrale ipak treba da se razdvoje, imovina podeli pa tek onda da se razgovara o nekom obliku sindikalne saradnje.

Gatarić navodi da imovina sindikata SCG ipak nije toliko velika koliko smatraju u nekim sindikalnim centralama u Srbiji.

- Radi se 20.000 kvadrata prostora, najviše na Trgu Nikole Pašića, zatim u Ulici Miloša Pocerca. Od toga 1.000 kvadrata koriste službe Saveza sindikata SCG, 500 kvadrata granski sindikati Saveza sindikata Srbije, dok se ostalo izdaje - najviše društvenom preduzeću „Dvorana Doma sindikata“ - 6.000 metara kvadratnih - navodi Gatarić i dodaje da se od toga mesečno prihoduje 3,5 miliona dinara.

Na naše pitanje gde se te pare troše budući da ta centrala praktično sindikalno i ne deluje i da iz Saveza sindikata Srbije tvrde da od tih para oni ne dobijaju ništa, Gatarić kaže:

- Pare idu na održavanje zgrada, materijalne troškove i plate zaposlenih. Zakupci normalno hoće da imaju i struju i grejanje, da im liftovi rade - a sve to košta.

Najveći broj od ukupno 26 zaposlenih u ovom sindikatu, prema njegovim rečima, i radi na održavanju objekata i njihovom funkcionisanju.

R. Marković

Izvor: Blic

Hidroelektrane bez dovoljno vode zbog suše
Srbiji nedostaje struja, biće uvoza

U Elektroprivredi Srbije kažu da neće biti restrikcija struje u toku zime, iako Srbiji nedostaje 500 miliona kilovat-časova. Nedostatak struje u regionu stvara velike probleme i uvećava cene dva puta. Sledeće nedelje razrešenje situacije.

Iako su termoelektrane Elektroprivrede Srbije već početkom decembra ispunile ovogodišnji plan proizvodnje, niski vodostaji zbog nedovoljno padavina, kao i potrošnja veća od planirane doprineli su tome da će Srbiji do kraja zime biti potrebno dodatnih 500 miliona kilovat-časova struje - više od već ugovorenog uvoza, objašnjeno je „Blicu“ u Elektroprivredi Srbije. Kada je jesenas pravljena procena za uvoz, u EPS-u su smatrali da će ovogodišnja potrošnja tokom zime biti za tri odsto veća nego prošle godine u istom periodu, odnosno da će nedostajati oko 500 miliona kWh. Ugovorena je količina od 550 miliona kWh i uvoz je počeo.

Trenutno su zbog povećane potrošnje termoelektrane prinuđene da više proizvode pa su tako TE „Nikola Tesla“ i TE „Kostolac“ ostvarile rekordnu proizvodnju u novembru, ali je zato proizvodnja hidroelektrana za protekla dva meseca manja za čitavih 26,5 odsto, odnosno 332 miliona kilovat-časova.

Ipak, iz EPS-a nas uveravaju da neće biti nestašica struje, a kompanija pokušava da ugovori što veće količine za uvoz. Međutim, zbog suše u celom regionu veoma je teško naći viškove struje, objašnjavaju u EPS-u, a cena se kreće od 6,5 pa čak i do 9 evrocenti za kilovat, što je skoro dva puta skuplje od cene po kojoj je jesenas ugovoren uvoz. Dodatni problem stvara i zatvaranje nuklearke „Kozloduj“ u Bugarskoj, koja je bila značajan izvoznik u regionu, a ponuda na tržištu je maltene nikakva.

- U toku je ugovaranje za dodatne količine, a ishod će biti poznat sledeće nedelje - poručuju iz EPS-a.

R. Ž. Marković

Izvor: Blic

 Ruski „Blu strim“ značajan za Srbiju
Gasovod je najveća grinfild investicija

Izgradnja gasovoda „Blu strim“ donela bi Srbiji nova radna mesta, sigurno snabdevanje, značajne uštede, ali i više miliona dolara godišnje od ulaznih taksi.

Najveća korist Srbije zbog izgradnje gasovoda „Blu strim“ bila bi u sigurnom snabdevanju. Naime, gasovod bi ne samo omogućio alternativni pravac (iz Bugarske) i sigurno snabdevanje Srbije već bi bilo omogućeno i razvijanje gasne mreže u zemlji, čime bi država ali i građani mogli dosta da uštede na drugim energentima. Trenutno zbog slabog protoka gasa koji stiže preko Mađarske, dobro je gasifikovan samo severni deo Srbije dok je mreža na jugu veoma slabo razvijena, a gasovod „Blu strim“ trebalo bi da ima protok od oko 25 milijardi kubnih metara godišnje, što je dovoljno veliki protok za snabdevanje dobrog dela Evrope, a oko deset puta veći nego što Srbija potroši godišnje.

Druga korist bila bi u visokim ulaznim taksama koje bi naša zemlja ubirala od prolaska gasa. Naime, te takse trenutno iznose oko 15 dolara na 1.000 kubika gasa koji uđe u neku zemlju, a Slovačka, na primer, ima maltene besplatan gas zbog sličnih prihoda. U srpskoj javnosti se mnogo spekulisalo oko toga koliko bi Srbija mogla da zarađuje godišnje od prolaznih taksi pa su se tako pojavljivale cifre od 20 do 200 miliona dolara godišnje. Međutim, zasada nije jasno koliki procenat bi mogao da zatraži „Gasprom“, s obzirom na to da će on finansirati ceo gasovod kroz Srbiju, vredan oko milijardu dolara. Postoji spekulacija da će Srbiji pripasti oko 25 odsto, što bi u stvari bilo bliže cifri od 20 miliona dolara godišnje.

Inače, od ove najveće grinfild investicije u Srbiji imaće koristi i srpska industrija s obzirom na to da bi gradnja trebalo da bude poverena nekoj od domaćih firmi. Izgradnja gasovoda zaposliće sigurno veliki broj ljudi, a gasovod će maltene proći kroz celu Srbiju. Tačnije, gasovod u dužini od 400 kilometara polazio bi od Dimitrovgrada preko Niša, pa preko Beograda, Novog Sada i onda prema Hrvatskoj. Iz Hrvatske bi se odvajala dva kraka, od kojih bi jedan išao prema Nemačkoj, a drugi prema Italiji. Inače, gasovod je nastavak „Blu strim“ gasovoda, koji vodi iz Rusije preko Turske i Bugarske.

Memorandum koji je, nakon nekoliko odlaganja, juče konačno potpisan u Moskvi označava dobru volju potpisnika o izgradnji gasovoda kroz Srbiju, ali konkretan ugovor između Srbije i „Gasproma“ tek predstoji. Ipak, treba naglasiti da je naša Vlada već potpisala memorandum o povezivanju gasovoda Srbije i Bugarske, što je bio još jedan korak bliže ka realizaciji ovog projekta.

Prema najavama iz Ministarstva rudarstva i energetike, detalji memoranduma treba da budu razrađeni do 1. jula 2007. godine, nakon čega može da počne realizacija projekta.


Razmena od dve milijarde dolara

    Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je povodom potpisivanja memoranduma o izgradnji gasovoda kroz Srbiju sa ruskim „Gaspromom“ da će time biti rešeno pitanje snabdevanja Srbije gasom. Koštunica je rekao da je još važnije da će Srbija prestati da bude samo potrošač i da će postati i zemlja tranzita. Ambasador Rusije Aleksandar Aleksejev naglasio je da je Rusija najvažniji trgovinski partner Srbije i da će robna razmena između dve zemlje premašiti dve milijarde dolara.


Izvor: Blic

Evru loše ide

EVRO danas vredi 78,30 dinara, odnosno 33 pare manje u odnosu na 20. decembar pre dve godine! Toga dana je srednji kurs evra bio 78,63 dinara, dok je 2004. godina završena sa kursom od 79,08 dinara za evro.
Evropska valuta je, od prošlog ponedeljka do danas, izgubila na vrednosti tačno 1,5 dinara. Da bi ublažila jačanje dinara i "zaustavila" kurs na današnjem nivou, Narodna banka Srbije u utorak je opet intervenisala na zvaničnom tržištu, kupujući od komercijalnih banaka 36,5 miliona evra.
Kakva će biti situacija do kraja ove godine, niko od ekonomista i nadležnih ne želi da prognozira. Sigurno je samo da je pretpraznično "raspoloženje" već počelo, i da se devize "iz slamarica" lagano razmenjuju: za praznične nabavke, razne poklone... Sudeći prema situacijama u menjačnicama, građani su se već navikli na ovakav, niži kurs, bez obzira što za svoje ušteđene devize dobijaju manje para nego što su ih svojevremeno platili.
- Otkup deviza od građana trenutno je oko 1,7 puta veći nego količina strane valute koju im prodajemo - rekao je "Novostima" Borislav Brujić, vlasnik menjačnica "Pirana" i predsednik Udruženja menjača Srbije. - Građani se ne žale na nivo kursa, evro može bez problema i da se kupi i proda.
Inače, rezultati najnovijeg istraživanja "Stratedžik marketinga", kazuju da polovina građana Srbije ne veruje u dugoročnu stabilnost dinara. Oni, pak, smatraju da će domaća valuta slabiti u odnosu na evro u narednom periodu.
- Kurs dinara prema drugim valutama nije realan - ističe dr Miroslav Prokopijević, direktor Centra za otvoreno tržište. - Nemoguće je reći koliki bi bio realan kurs, jer odgovor na to pitanje može da da samo tržište. Ovaj kurs, inače, nije tržišni, već administrativni.
On navodi da srpska centralna banka politikom visokih stopa obaveznih rezervi imobiliše velika sredstva komercijalnih banaka, koje bi one mnogo efikasnije koristile. Umesto toga, NBS ih plasira "po bagatelnim cenama po bankama u Evropi" uz zaradu od svega dva odsto. NBS, prema njegovom mišljenju, povlači veliki paket pogrešnih politika, što rezultira time da velike valute gube na svojoj vrednosti u odnosu na dinar.

KUPOVALI U NOVEMBRU
NBS je proteklog meseca na deviznom tržištu kupila ukupno 403 miliona evra (od komercijalnih banaka, menjača i po osnovu platnog prometa), što je doprinelo da jačanje kursa dinara ne bude veće.
Centralna banka je, inače, od 8. decembra dodatno snizila svoju kamatnu stopu na 15,5 odsto godišnje, očekujući snižavanje ostalih kamatnih stopa na tržištu, kao i usporavanje jačanja kursa domaće valute.


Izvor: Novosti

Tri grupe otpremnina za novi posao

Vladinim socijalnim programom predviđene su tri varijante otpremnina za radnike koji postanu tehnološki višak.


Oni mogu da se opredeljuju između 100 evra po godini staža ili deset prosečnih bruto plata, dok je za starije radnike koji su višak u preduzećima koja se ne privatizuju po vladinom programu a nemaju para za radničke otpremnine od septembra uvedena mogućnost da otpremnine dobijaju iz republičkog budžeta.


- Ako im do penzije nedostaje do dve godine, oni na ime otpremnine mogu dobiti po trećinu plate za prvih deset godina staža, a za ostale po četvrtinu plate - pojašnjava za „Blic“ Radmila Katić-Bukumirić, pomoćnik ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike. Ovi radnici, navodi, naša sagovornica mogu i da se prijave Nacionalnoj službi za zapošljavanje i ostvare pravo na novčanu naknadu, dok radnici iz prve dve grupe, znači oni koji se odluče na 100 evra po godini staža ili 10 prosečnih plata, mogu da se prijave na evidenciju NSZ, ali nemaju pravo na novčanu naknadu kao privremeno nezaposleni.


Sam socijalni program, objašnjava Bukumirićeva, radi preduzeće.

- Na izradi programa pomaže i Nacionalna služba za zapošljavanje, a sve se daje na uvid radnoj grupi Ministarstva rada. Novac iz tranzicionog fonda isplaćuje se preduzeću koje završava isplatu novca radnicima koji se proglašavaju za višak - kaže Radmila Katić-Bukumirić.

R. M.
Posao za pet do deset hiljada ljudi

Slobodan Lalović, ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike, najavio je juče da će od januara sledeće godine početi realizacija projekta „Otpremninom do novog posla“. Prema njegovim rečima, cilj projekta je da se radnicima koji su tehnološki višak pomogne u pronalaženju novog zaposlenja.

- Osnovna ideja je da se nizom usluga i podsticaja olakša položaj radnika koji su višak i da otpremnine umesto za potrošnju iskoriste za subvencionisanje svog novog zaposlenja - rekao je Lalović na konferenciji za novinare. On je naglasio da bi uz pomoć tog projekta trebalo da se zaposli između pet i deset hiljada radnika.

Izvor: Blic

Nagrade za najbolje robne marke u Srbiji

Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, te list „Pregled“ u saradnji sa privrednom komorom Srbije, izabrali su i ove godine najbolje robne marke Srbije.


Glavne nagrade dodeljene su u tri kategorije za korporativni brend, robnu marku i najbolji strani brend na našem tržištu. Uz to izabrane su i najbolje robne marke u dvadesetak robnih i uslužnih kategorija, a dodeljene su i specijalne nagrade.

- Možemo izuzetno da budemo zadovoljni, jer su nam čak dva prozvoda iz „Si end si“ grupe proglašena za najbolje robne marke. Tako se dugogodišnje ulaganje znanja, rada i energije isplatilo. Već tri godine radimo na novom brendu koji će na tržište izaći sledeće godine. U pitanju je jedna vrsta vodke, a koja će, sigurni smo, prevazići i ova dva brenda koja su dobila nagradu - izjavio je za „Blic“ Vojin Đorđević, vlasnik „Si end si kompani“.

Bojan Dimitrijević, ministar trgovine, turizma i usluge, izjavio je da je dodela ove nagrade već postala tradicija, a da sad sva preduzeća koja su barem jednom dobila ovu nagradu to obavezno stavljaju u svoju biografiju.

- Upitanju su dobitnici čije su robne marke prepoznatljive ne samo na domaćem, već i regionalnom tržištu, pa čak i na evropskom i svetskom. Vodili smo računa da kompanije i proizvod imaju odgovorajući kvalitet, standarde, dizajn, korporativni imidž, ali i profit. Primećeno je da oni koji su prošle godine dobili nagradu, ove godine uspeli da poboljšaju prodaju- naglasio je Dimitrijević.

Dodelu nagrada pratio je i Predrag Bubalo, ministar privrede, koji je rekao da je našoj zemlji izvoz konačno postao prioritet.

- Ukoliko budemo želeli da se nastavi trend privrednog rasta od sedam odsto, treba nam izvoz od 17 odsto godišnje i grinfild investicije dve milijarde dolara godišnje - izneo je Bubalo.

M. C

Izvor: Blic

Ruski „Blu strim“ značajan za Srbiju
Gasovod je najveća grinfild investicija



Izgradnja gasovoda „Blu strim“ donela bi Srbiji nova radna mesta, sigurno snabdevanje, značajne uštede, ali i više miliona dolara godišnje od ulaznih taksi.

Najveća korist Srbije zbog izgradnje gasovoda „Blu strim“ bila bi u sigurnom snabdevanju. Naime, gasovod bi ne samo omogućio alternativni pravac (iz Bugarske) i sigurno snabdevanje Srbije već bi bilo omogućeno i razvijanje gasne mreže u zemlji, čime bi država ali i građani mogli dosta da uštede na drugim energentima. Trenutno zbog slabog protoka gasa koji stiže preko Mađarske, dobro je gasifikovan samo severni deo Srbije dok je mreža na jugu veoma slabo razvijena, a gasovod „Blu strim“ trebalo bi da ima protok od oko 25 milijardi kubnih metara godišnje, što je dovoljno veliki protok za snabdevanje dobrog dela Evrope, a oko deset puta veći nego što Srbija potroši godišnje.

Druga korist bila bi u visokim ulaznim taksama koje bi naša zemlja ubirala od prolaska gasa. Naime, te takse trenutno iznose oko 15 dolara na 1.000 kubika gasa koji uđe u neku zemlju, a Slovačka, na primer, ima maltene besplatan gas zbog sličnih prihoda. U srpskoj javnosti se mnogo spekulisalo oko toga koliko bi Srbija mogla da zarađuje godišnje od prolaznih taksi pa su se tako pojavljivale cifre od 20 do 200 miliona dolara godišnje. Međutim, zasada nije jasno koliki procenat bi mogao da zatraži „Gasprom“, s obzirom na to da će on finansirati ceo gasovod kroz Srbiju, vredan oko milijardu dolara. Postoji spekulacija da će Srbiji pripasti oko 25 odsto, što bi u stvari bilo bliže cifri od 20 miliona dolara godišnje.

Inače, od ove najveće grinfild investicije u Srbiji imaće koristi i srpska industrija s obzirom na to da bi gradnja trebalo da bude poverena nekoj od domaćih firmi. Izgradnja gasovoda zaposliće sigurno veliki broj ljudi, a gasovod će maltene proći kroz celu Srbiju. Tačnije, gasovod u dužini od 400 kilometara polazio bi od Dimitrovgrada preko Niša, pa preko Beograda, Novog Sada i onda prema Hrvatskoj. Iz Hrvatske bi se odvajala dva kraka, od kojih bi jedan išao prema Nemačkoj, a drugi prema Italiji. Inače, gasovod je nastavak „Blu strim“ gasovoda, koji vodi iz Rusije preko Turske i Bugarske.

Memorandum koji je, nakon nekoliko odlaganja, juče konačno potpisan u Moskvi označava dobru volju potpisnika o izgradnji gasovoda kroz Srbiju, ali konkretan ugovor između Srbije i „Gasproma“ tek predstoji. Ipak, treba naglasiti da je naša Vlada već potpisala memorandum o povezivanju gasovoda Srbije i Bugarske, što je bio još jedan korak bliže ka realizaciji ovog projekta.

Prema najavama iz Ministarstva rudarstva i energetike, detalji memoranduma treba da budu razrađeni do 1. jula 2007. godine, nakon čega može da počne realizacija projekta.

R. Ž. Marković

Razmena od dve milijarde dolara

Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je povodom potpisivanja memoranduma o izgradnji gasovoda kroz Srbiju sa ruskim „Gaspromom“ da će time biti rešeno pitanje snabdevanja Srbije gasom. Koštunica je rekao da je još važnije da će Srbija prestati da bude samo potrošač i da će postati i zemlja tranzita. Ambasador Rusije Aleksandar Aleksejev naglasio je da je Rusija najvažniji trgovinski partner Srbije i da će robna razmena između dve zemlje premašiti dve milijarde dolara.

Izvor: Blic

Manjinsko državno vlasništvo u 650 firmi

Država ima manjinski vlasnički udeo u 650 kompanija u Srbiji koji mora da proda do kraja 2008. godine, izjavio je direktor Akcijskog fonda Srbije Aleksandar Gračanac.

Prema njegovim rečima, za kupce će atraktivne biti samo akcije u nešto više od 100 firmi, kao što su „Navip“, „Savremena“, Pivara „Niš“, BAS, „Jugoelektro“, „Fasil“, PIK „Bečej“, „Optika“, „Holding Fadip“, „Simpo“, „Jumko“, „Ikarbus“.

Gračanac je naveo da je Akcijski fond Srbije do sada prodao manjinske pakete akcija u državnom vlasništvu u 781 kompaniji za 445,2 miliona evra. U ovoj godini, kako je istakao, postignut je rekord jer su prodati vlasnički udeli u 295 kompanija za 65,5 miliona evra. Istorijski dan za razvoj tržišta kapitala u Srbiji, prema rečima Gračanca, bio je 30. april 2002. kada je Akcijski fond izneo prve manjinske pakete akcija na Beogradsku berzu i na taj način uticao na stvaranje tehničko-tehnoloških pretpostavki za unapređenje rada berze i razvoj finansijskog tržišta. Do tada se, kako je dodao, na Beogradskoj berzi trgovalo akcijama dve do četiri firme, a sada više od 1.500.

R. M.

Izvor: Blic

 Glad za zajmovima u našoj zemlji biće sve veća
Građani podigli 200 milijardi dinara kredita

Pošto su savladali strah od banaka, stvoren devedesetih godina, Srbi su počeli sve više da uzimaju kredite. Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, za jedanaest meseci ukupna kreditna aktivnost bankarskog sektora iznosila je 640,766 milijardi dinara, mada kreditiranje privrede i dalje ima veći udeo u poređenju sa stanovništvom. Naime, banke su preduzećima odobrile kredite u vrednosti od 395,162 milijardi dinara, a stanovništvu skoro upola manju, ali ne i zanemarljivu cifru od 200,266 milijardi dinara.

Keš krediti su u Srbiji najpotrebniji, najtraženiji i najviše korišćen bankarski proizvod. Glad za zajmovima još nije utoljena, a procenjuje se da će se stanovništvo, kao i privreda, i u narednih nekoliko godina još zaduživati. Ono što zabrinjava, međutim, nije visina duga po stanovniku, već brzina ulaska u dužničko-poverilački odnos sa bankom i to što skoro niko od zajmotražilaca ne pita za cenu kredita. Ipak, preciznih podataka o prosečnoj zaduženosti po građaninu nema. Moguće je proceniti koliko u proseku svako od 1,98 miliona zaposlenih (u Srbiji bez Kosova) duguje - a to je 100.668 dinara. Preračunato po jučerašnjem srednjem kursu NBS to je 1.285 evra po zaposlenom, ili nešto više od četiri prosečne novembarske plate. U aprilu je taj iznos bio 850 evra, a mesec dana ranije bio je 40 evra manji. Ono što zabrinjava nije visina duga, koja u odnosu na zemlje u okruženju nije visoka, već tempo zaduživanja građana. Ta rastuća tražnja za kreditima zapravo odražava potrošačku glad stanovništva.

- Zasad ne postoji problem dužničkog ropstva građana u Srbiji. Mada, zabrinjavajuće je što građani uzimaju gotovinske kredite ne pitajući za njihovu cenu. Glad za zajmovima je još velika, a skoro niko od zajmotražilaca ne pita kolika je kamatna stopa, već im je važno da je procedura za dobijanja kredita što manje zahtevna. Drugim rečima, cena kredita ne utiče na njihovu tražnju. Konkurencija među bankama se stvara po sistemu ko brže da keš kredit, a ne kolika mu je kamatna stopa. Treba očekivati da će i u narednih nekoliko godina rasti tražnja građana u Srbiji za kreditima - ističe prof. dr Jurij Bajec.

Postoje dve grupe građana koje uzimaju kredit, ukazuje naš sagovornik. Prva grupa kreditom rešava tekuće probleme, a drugu grupu čine klijenti sa većim prihodima, koji kreditom kupuju trajna potrošna dobra. Ipak, po rečima dr Bajeca, i jedni i drugi moraju da budu svesni da u tržišnom liberalizmu svi preuzimaju rizik i da zato treba da budu oprezni kada se zadužuju.

Sudeći po stukturi, najčešće se odobravaju namenski i nenamenski gotovinski kredit na rok od dve do pet godina, a slede potrošački i zajmovi za stambenu izgradnju. Za stambene kredite banke su od početka godine do novembra odobrile 45,338 milijardi dinara.

Ovu statistiku potvrđuju i same banke. Ukoliko se izuzmu stambeni krediti, u strukturi plasmana „Banke Inteza“ dominiraju gotovinski krediti.

- Visok procenat uredne otplate od preko 97 odsto ukazuje da su građani revnosni u izmirivanju svojih obaveza - ističu u ovoj banci.

I u „Findomestik banci“, kako kaže Vladimir Marković, potpredsednik Izvršnog odbora, najtraženiji su gotovinski krediti.

- Prosečni iznos koji građani zahtevaju, a banka im odobrava, jeste 3.000 evra. Prosečan rok otplate je četiri godine - naglašava Marković.

Za razliku od Srbije, susedi i razvijen svet mnogo brže ulaze u kreditne aranžmane. U Hrvatskoj svaki zaposleni duguje u proseku 13 prosečnih plata.

Danijela Nišavić

    Zaduženost će još rasti

    Zaduženost građana kod poslovnih banaka neće opasti bez obzira na smanjenje ili rast kamatnih stopa, ocenjeno je juče na Okruglom stolu koji su u Beogradu organizovali Fond za razvoj ekonomske nauke (FREN) i Naučno društvo ekonomista, prenosi Beta.

    - NBS će u 2007. godini težiti da smanji zaduženost građana kod banaka jer je privatni dug koji je u 2005. godini iznosio 29 odsto BDP-a u ovoj godini iznosi 37 odsto i u stalnom je porastu - upozorio je Pavle Petrović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

    To bi, kako je kazao, moglo da dovede do ekonomske krize u zemlji, bez obzira na to što je to rizik koji preuzimaju pre svega zaduženi pojedinci.


Izvor: Blic