"Gasprom": Južni tok u Srbiju ulazi kod Zaječara


Predviđeno je da "Južni tok" uđe na srpsku teritoriju nedaleko od Zaječara, saopšteno je Tanjugu u informativnoj službi ruskog "Gasproma", u kome "odlučno isključuju" mogućost da se Rusija u poslednjem trenutku predomisli i odustane od izgradnje tog gasovoda.

U ruskoj kompaniji navode da su u razmatranju samo varijante tačke izlaska gasovoda iz Srbije, uz napomenu da će konačna maršruta biti određena po izradi studije o tehničko-ekonomskoj opravdanosti srpske deonice, koja bi, po planu, trebalo da bude završena u četvrtom tromesečju ove godine. U "Gaspromu" ističu da su sa kompanijom "Srbijagas" ostvarili "konstruktivnu saradnju" na izradi studije o tehničko-ekonomskojj opravdanosti srpske deonice gasovoda. "Do sada smo uspešno rešavali sva pitanja vezana za realizaciju projekta u Srbiji", ističu predstavnici "Gasproma", naglašavajući da ne postoje nesuglasice ni po pitanju varijanti trase "Južnog toka" preko srpske teritorije.

 

Komentarišući informacije nekih glasila da će izgradnja prve faze projekta početi do kraja 2011. godine, u "Gaspromu" ukazuju da nikada nisu saopštili nameru da pokrenu izgradnju iduće godine. Početak realizacije "Južnog toka" planiran je za 2013. godinu, naglašavaju predstavnici holdinga.

U "Gaspromu" odlučno isključuju mogućnost da se Rusija u poslednjem trenutku predomisli i odustane od izgradnje gasovoda i, uvereni u budućnost "Južnog toka", nameravaju da aktivno nastave sa njegovom realizacijom.


Međunarodni, regionalni gasovod "Južni tok" vodiće po dnu Crnog mora, od ruskog do bugarskog dela obale, a potom će se granati u dva kraka - prema Grčkoj i Italiji, odnosno preko Srbije, Hrvatske, Slovenije i Mađarske, ka Austriji. Planirano je da kapacitet podvodnog dela gasovoda iznosi 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje.


Međudržavne sporazume o izgradnji "Južnog toka" Rusija je do sada potpisala sa Bugarskom, Srbijom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.

Kad je u pitanju cena realizacije projekta, koju je "Gasprom" ranije procenio na maksimalno osam milijardi dolara, a zapadni eksperti tvrde da će biti čak tri puta veća, predstavnici ruskog holdinga ukazuju da će cena biti definitivno određena posle izrade zbirne studije o izvodljivosti čitave trase "Južnog toka".

Izvor: Blic

Velike farme mleka se nisu dogovorile saradnju sa državom


Grupa velikih farmi koje se bave proizvodnjom mleka saopštla je da njihovi predstavnici nisu bili na sastanku s ministrom poljoprivrede Srbije Sašom Draginom, na kome suindividualni proizvođači mleka dogovorili saradnju sa državom.

"Želimo da demantujemo ministra poljoprivrede koji je izjavio da su rešeni problemi između proizvođača mleka i države, s obzirom da problemi sa kojima se sreću proizvođači već dve godine nisu ni počeli da se rešavaju", rekao je agenciji Beta generalni direktor farme BD Agro iz Dobanovaca Ljubiša Jovanović.

 

Individualni proizvođači mleka dogovorili su se u četvrtak, 12. avgusta, u Novom Sadu sa ministrom poljoprivrede Sašom Draginom da budu uključeni u pisanje uredbi o visini premija za mleko i subvencija u stočarstvu u budžetu za 2011. godinu. Jovanović je podsetio da veliki proizvođači mleka, koji su registrovani kao pravna lica, već dve godine nemaju nikakve subvencije, premije za mleko ili bilo kakvu pomoć države, zbog čega se nalaze u neravnopravnom položaju u odnosu na male farmere.

 

"Veliki proizvođači mleka žele da se vrati sistem državnih subvencija", naglasio je Jovanović i dodao da smatra da je regulisanje tržišta moguće samo ako u dogovoru s državom učestvuju svi proizvođači i prerađivači mleka. Osnivački odbor udruženja velikih farmi, pored BD Agra koji ima 3.000 grla goveda, od čega 1.600 krava muzara i dnevno proizvodi 30.000 litara mleka, čine i Velvet farm, PIK Bečej, Banatski Brestovac, Napredak iz Stare Pazove, Banatska Topola i Agroplus, rekao je Jovanović.

 

Procenjuje se, kako je rekao, da se u Srbiji godišnje proizvede 1,1 milijarda litara mleka, a da je prošle godine mlekarama isporučeno oko 850 miliona litara, od čega su oko 20 odsto isporučile velike farme.

Izvor: Blic

Šoškić: Štednja u dinarima se isplati


Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je danas da bi građani pri donošenju odluke da li će svoju štednju u bankama položiti u dinarima trebalo da se rukovode time da li će kupovna snaga tih dinara, po isteku perioda štednje, biti veća nego na početku, ističući da je štednja u domaćoj valuti isplativa.

"Mi u našoj zemlji plaćamo robu i usluge dinarima. Prema tome, osnovna stvar koja treba da nas zanima jeste da li ćemo na kraju našeg perioda štednje moći da kupimo više robe i usluga za novac koji smo stavili na štednju", istakao je Šoškić u intervjuu Tanjugu.
"Uveren sam da je, ako tako gledamo stvari, štednja u dinarima isplativa", naglasio je novi guverner.


Šoškić je ukazao da je značajan faktor pri donošenju odluke o štednji u domaćoj valuti i činjenica da štednja u dinarima nije oporezovana porezom na prihod od kamate, za razliku od štednje u devizama, kod koje taj prihod jeste oporezovan.
"To je još jedan faktor koji bi trebalo da motiviše ljude da više štede u dinarima", istakao je on.


Šoškić je izrazio očekivanje da u Srbiji u budućnosti neće biti perioda velike finansijske nestabilnosti, tako da bi rokovi na koje se država zadužuje i na koje građani štede trebalo da se produžavaju.
Guverner je naglasio da oscilacije kursa dinara prema evru ne bi trebalo da obeshrabre građane da štede u domaćoj valuti, jer su te oscilacije normalna stvar u režimu fleksibilnog deviznog kursa kakav Srbija ima.


"Nemojmo zaboraviti da je ta oscilacija bila samo 10 do 12 posto u odnosu na nivo kursa s početka godine", napomenuo je Šoškić i dodao da su se u tom vremenskom periodu dogodile mnogo značajnije promene deviznih kurseva nekih drugih valuta, recimo između evra i dolara.
"S makroekonomske tačke gledišta, ili sa aspekta bankarstva, dugoročna štednja u dinarima je bitan preduslov da bismo mogli da imamo, s druge strane, dugoročne kredite u dinarima od strane banaka", ukazao je on.


"Ako nismo zadovoljni time što imamo valutnu klauzulu kada uzimamo kredit u banci, a istovremeno štedimo u devizama, onda to nije usklađeno ponašanje", istakao je Šoškić.
"Ako bismo više štedeli u dinarima, onda bismo i od banaka lakše dobijali dugoročne kredite u dinarima i ne bismo bili toliko izloženi deviznom riziku koji danas tišti veliki broj preduzeća i građana", naveo je guverner.


On je napomenuo da stanovništvo Srbije više štedi u devizama, nego što ima kredita koji su mu odobreni sa deviznom klauzulom, "tako da bi neko mogao da kaže da stanovništvo Srbije, u celini gledano, zapravo, nema izraženi devizni rizik".
"Ali, situacija svakog pojedinca je drugačija i vrlo često imate ljude koji imaju kredite, a nemaju štednju, pa su oni 'na ledini' rizika promene deviznog kursa", istakao je Šoškić.

Izvor: Blic

Ukupan javni dug Srbije u julu 10,74 milijarde evra

Ukupan javni dug Srbije na kraju jula ove godine iznosio je 10,74 milijarde evra, odnosno 32,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), saopštilo je Ministarstvo finansija Srbije.

Prema podacima objavljenim na sajtu Ministarstva finansija, ukupan javni dug na kraju juna bio je 10,8 milijardi evra, što znači da je u julu smanjen za oko 60 miliona evra.

 

Od početka godine 2010. godine ukupan javni dug Srbije povećan je za 891 milion evra, navelo je Ministarstvo finansija, odnosno sa 31,3 na 32,5 odsto BDP-a.

 

Ukupna direktne obaveze Srbije na kraju jula bile su 9,15 milijardi evra, od čega su unutrašnja dugovanja bila 4,17 milijardi evra, a spoljna 4,98 milijardi evra. Ukupna direktna javna dugovanja Srbije u prvih sedam meseci 2010. godine povećana su za 695 miliona evra.

 

Ukupne indirektne obezveza Srbije iznose 1,59 milijardi dinara, od čega su unutrašnje 302 miliona, a spoljne 1,28 milijardi dinara, objavilo je Ministarstvo finansija i dodalo da su ta dugovana u privh sedam meseci ove godine povećana za 195 miliona evra.

Izvor: Blic

Šoškić: Pregovori sa MMF će biti uspešni


Guverner NBS Dejan Šoškić kaže da predstojeći pregovori, povodom pete revizije kreditnog aranžmana sa MMF-om, neće biti laki, ali da će se uspešno završiti.

On je naglasio da smatra da će predstojeći pregovori biti "podjednako ozbiljni kao i svi prethodni“.

"Verujem, međutim, da će biti uspešni i da vlada preduzima korake u dobrom pravcu, pre svega po pitanju pripreme jednog kvalitetnog zakona o fiskalnoj odgovornosti", naglasio je Šoškić.

 

Guverner je izrazio uverenje da će taj zakon, koji između ostalog predviđa formiranje fiskalnog saveta kao nadzornog tela, u velikoj meri doprineti da se trošenje novca u Srbiji stavi pod viši nivo kontrole i "da se obezbedi ono što je vrlo važno - da Srbija troši u okvirima granica bruto domaćeg proizvoda koji stvara".

 

Šoškić je ocenio da je, ako postoji volja nadležnih državnih organa, realno da se budžetski deficit Srbije u potpunosti stavi pod kontrolu i da se u narednim godinama snižava tako da bude čak i ispod onog nivoa koji se zahteva za pristupanje Evropskoj monetarnoj uniji.

 

"To je pre svega vezano, s jedne strane, za potencijal rasta nacionalne ekonomije i stepen naplate svih poreza koje treba naplatiti u nekoj zemlji, i s druge strane za kontrolu troškova", precizirao je on.

 

Guverner je podsetio da MMF ima čitav niz potencijalnih aranžmana koje može sprovoditi sa pojedinim zemljama, ističući da je jedna vrsta nadzora i kontrole, koje ta međunarodna finansijska institucija pruža u pogledu makroekonomskih performansi zemalja sa kojima ima aranžmane, korisna za Srbiju.

 

"Omogućiće nam da lakše donesemo, možda, neke mere koje nisu naročito popularne, ali je važno da se donesu, radi nas samih. Ne radi MMF-a ili nekog drugog eksternog faktora, nego da mi sami dođemo u poziciju da trošimo manje nego što stvaramo, da ne zadužujemo svoju decu, ili da trošimo ono što su stvorili naši roditelji", naglasio je Šoškić.

 

Prema njegovim rečima, MMF bi trebalo da pomogne Srbiji da ojača svoju privredu, "poveća zaposlenost i blagostanje svojih građana, bez kontinuirane potrebe za zaduživanjem ili nekakvim stend-baj aranžmanima, ili nekim drugim aranžmanima tog tipa".

 

Upitan da li će posao centralne banke biti teži posle isteka aranžmana sa MMF-om u aprilu iduće godine, Šoškić je istakao "da u svakoj demokratskoj zemlji koja ima političke cikluse, postoji rizik da u vreme predizbornih kampanja, u vreme davanja obećanja biračima, odgovorno trošenje novca poreskih obveznika bude relativizirano".

 

"To nije dobro. Ja verujem da će NBS u svakom slučaju ukazivati javnosti, ukoliko se takve stvari budu dešavale", naveo je on.

 

Govoreći o uticaju kreditnog rejtinga Srbije na ekonomska kretanja, Šoškić je objasnio da taj rejting određuje premiju rizika, odnosno cenu finansiranja u zemlji, i to kako za državu u celini, tako i za svako pravno lice, pa, i za fizička lica koja se zadužuju u Srbiji prema domaćem bankarskom sektoru ili prema inostranim finansijerima.

 

"Riziko premija nije ništa drugo nego deo kamatne stope koji služi da kompenzuje potencijalne gubitke investitora prema bilo kome. Prema državi, prema preduzeću, ili prema pojedincu", precizirao je Šoškić.

 

Taj kreditni rizik, koji stoji u osnovi kreditnog rejtinga zemlje, jeste nešto što se teško menja, ali to nije "nemoguća misija" za bilo koju zemlju, ukazao je on. Srbija mora, da bi popravila svoj kreditni rejting, redovno da izmiruje obaveze, da kontroliše nivo svog budžetskog deficita i da pokušava da ga smanji, naglasio je guverner.

 

"Treće je da obezbedimo kontrolu nivoa javnog duga, i četvrto je da postoji izvesna kontrola i privatnih dugova, dakle, da i privatni dugovi ne narastu do nivoa koji može da unese eventualnu nestabilnost u finansijski sistem zemlje. Put ka tome, pored ostalog, je i ono što se sada trenutno nalazi na dnevnom redu i ovih pregovora sa MMF-om, a to je zakon o fiskalnoj odgovornosti", dodao je on.

 

Šoškić je napomenuo da su mnoge zemlje bile u situaciji da proglase neku vrstu nesposobnosti izmirivanja prema inostranstvu.

"Jedanput, kada dođete na crnu listu investicione javnosti, onog trenutka kada se obori nivo poverenja u vas kao zemlju, vama, de fakto, poskupljuje svaki oblik finansiranja u narednom periodu. Srbija to sebi neće i ne sme da dopusti", naglasio je guverner.

Izvor: Blic

 Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, evro košta oko 30 para manje nego u petak, kada je srednji kurs bio 104,9872 dinara za evro.

 

Centralna banka u petak nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, a od početka godine je kupila 10 miliona evra i prodala milijardu i 755 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu da bi ublažila prevelike dnevne oscilacije kursa i podstakla promet.

 

Dinar je ove godine bio najjači 4. januara kada je zvanični srednji kurs iznosio 95,9679 dinara za evro, a najslabiji je bio 3. avgusta - 106,6367 dinara.

 

Devizni kurs se formira na međubankarskom deviznom tržištu i primenjuje se od 8.00 sati narednog radnog dana.

Izvor: Blic

DO JULA SMO SVETU PRODALI 18 ODSTO VIŠE ROBE
Srbija ima sigurnu zaradu jedino od sirovina

D. Nišavić    | 16. 08. 2010. - 00:02h | Foto: N. Pavlović    | Komentara: 4
Ukoliko bi se nastavio trend rasta, Srbija bi do kraja godine od izvoza robe mogla da dobije blizu 9,5 milijardi dolara. Adute za prodaju u svetu imamo, a osim tekstila, voća, to su i čelični limovi, bakarne katode, aluminijum, gume, pa i nameštaj. Ono što zabrinjava je to što uprkos većoj prodaji u inostranstvu, umesto gotovih proizvoda koji imaju i veću cenu, i dalje u srpskom izvozu sa dve trećine dominiraju proizvodi za reprodukciju.


Na prvom mestu izvoza su toplo valjani proizvodi
Kada se posmatra struktura izvoza, najveći deo, 65,7 odsto, odnosi se na sirovine i proizvode niže faze obrade, 25,7 odsto je roba široke potrošnje, a 8,6 odsto se odnosi na sredstva za rad. Da može da bude bolje, može.

- Imajući u vidu ukupan rast izvoza poslednjih deset godina pozitivno je što se ne pogoršava robna struktura, koja inače nije povoljna. Naime, rast izvoza koji poslednju deceniju prosečno iznosi oko 16-17 odsto, ukazuje na to da raste apsolutni nivo iznosa proizvoda više faze prerade, mada bi on trebalo da bude još veći. U slučaju kada bi naš izvoz sačinjavao veći procenat robe za široku potrošnju ili sredstva za rad, to bi doprinelo da se inkasira i više deviza - ističe ekonomista Goran Nikolić iz Centra za novu politiku.

Statistika pokazuje da je spoljnotrgovinska razmena tokom prve polovine ove godine dostigla 12,2 milijarde dolara, a što je rast od 8,2 odsto u odnosu na isti period 2009. Ohrabruje to što i izvoz ima trend rasta. Svetu smo prodali robe u vrednosti od 4,4 milijarde dolara, a što je više za 18 odsto, dok je uvoz dostigao 7,8 milijardi dolara, i to je povećanje za 3,2 odsto u odnosu na prvo polugodište prošle godine. Pokrivenost izvoza, što je vrlo važan podatak, iznosi 57,2 odsto i ona je takođe veća u odnosu na isti period 2009. kada je iznosila 50 odsto.

 - Najdinamičniji rast izvoza ostvaren je kod koksa i derivata nafte, reciklaže, osnovnih metala, hemijskih proizvoda i električne energije. Nasuprot tome, najveći podbačaj imale su tehnološki najintenzivnije oblasti kao što je proizvodnja kancelarijskih i računarskih mašina, radio, TV i komunikacione opreme i preciznih i optičkih instrumenata - kaže Ivan Jakšić, direktor sektora za informisanje Privredne komore Srbije.

Koliko je izvoz blagotvoran i na rast bruto domaćeg proizvoda svedoči i činjenica da prema procenama Narodne banke Srbije u drugom tromesečju ove godine ostvaren je međugodišnji rast BDP od 1,8 odsto, a koji je u najvećoj meri posledica povećanja industrijske proizvodnje.

- Najveći doprinos rastu BDP u drugom tromesečju dali su neto izvoz, zatim privatne investicije i lična potrošnja, dok su javne investicije i državna potrošnja imale znatan pad. Izvoz je u drugom tromesečju ostvario znatno veći rast od uvoza, pri čemu je struktura uvoza poboljšana - uvoz repromaterijala beleži stalni porast, na osnovu čega se u narednom periodu može očekivati rast proizvodnje - kaže Bojan Marković, viceguverner NBS.

Na prvom mestu izvoza su toplo valjani proizvodi, gvožđe i nelegirani čelik u koturovima, na drugom mestu je kukuruz, dok treće mesto zauzima izvoz struje. Posebno mesto u spoljnotrgovinskoj razmeni sigurno da pripada poljoprivredi i prehrambenoj industriji, a procene su da bi u ovoj godini od izvoza moglo da se dobije oko dve milijarde dolara, što je na nivou ostvarenom i u prethodne tri godine.

Izvoznici u svojoj nameri da osvoje strana tržišta nisu sami. Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza - SIEPA, koja promoviše srpski izvoz u svetu i pomaže između ostalog domaćim kompanijama da se probiju u inostranstvo, od početka godine organizovala je pet sajmova. U planu je još šest - prehrambeni SIJAL u Parizu, "Vorld fud Moskov" u Moskvi, Sajam građevine i prehrambene industrije u Minsku, automehanike u Fran kfurtu, kao i za dobavljače u automobilskom sektoru u Parizu.

- Do sada je od početka godine 70 preduzeća bilo na sajmovima, a zahvaljujući tome ostvarili su izvoz od 10 miliona evra. Širok je spektar zainteresovanih od prehrambene industrije, građevine, tekstila, drvne industrije i nameštaja, informacionih tehnologija. U toku je deveti krug za prijavljivanje za bespovratna finansijska sredstva za izvozni marketing, a rok za podnošenje zahteva je 6. septembar - kaže Miloš Ćuričin iz SIEPA.

Najveći srpski izvoz je u Italiju (509 miliona dolara), a većinu čini tekstil, što bi, prema rečima našeg sagovornika, mogao da bude izvozni adut. Sledi BiH (498 miliona dolara), gde su najzastupljeniji prehrambeni proizvodi, toplovaljani koturovi, pivo, kukuruz... Na trećem mestu je Nemačka (482 miliona dolara), na čijem su tržištu mesto našle maline, delovi za mašine, toplovaljani proizvodi u koturovima, gume za automobile, pšenica.
 
Šta smo za šest meseci najviše prodali u inostranstvu
Roba - Vrednost u milionima dolara
Gvožđe i čelik   280
Obojeni metali   207
Električne mašine i aparati   152
Žitarice i proizvodi na bazi žitarica   139
Povrće i voće   136
Izvor: PKS
 
Od namenske milijarda dolara
Značajan prihod očekuje se od namenske industrije. Tokom 2009. izvezena je roba na svetsko tržište u vrednosti od oko 300 miliona dolara. Zaključeni su ugovori vredni više od 500 miliona dolara, pre svega sa Irakom, Alžirom i Egiptom. Tokom te godine upravo je Irak bio najveći ekonomski partner vojne industrije. Fabrike namenske industrije rade u tri smene. A kako je nedavno najavio Dragan Šutanovac, ministar odbrane, uskoro se očekuje potpisivanje ugovora kojim bi se dostigla milijarda dolara vrednosti izvoza odbrambene industrije.
 
Struktura kupaca
EU 58 %
Ostale evropske zemlje 37,8%
Azija 2%
Amerika 1%
Afrika 1,1%
Izvor: PKS

Izvor: Blic

Prema zvaničnom srednjem kursu NBS, evro vredi oko 13 para manje nego juče, kada je srednji kurs bio 104,6877 dinara za evro.

 

Centralna banka juče nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, a od početka godine je kupila 10 miliona evra i prodala milijardu i 755 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu da bi ublažila prevelike dnevne oscilacije kursa i podstakla promet.

 

Dinar je ove godine bio najjači 4. januara kada je zvanični srednji kurs iznosio 95,9679 dinara za evro, a najslabiji je bio 3. avgusta - 106,6367 dinara.

Izvor: Blic

Sve životne namirnice poskupljuju do 1. septembra


Talas poskupljenja koji je počeo 1. avgusta biće nastavljen sve do septembra, a na listi novih cenovnika nalaze se skoro sve vrste prehrambenih proizvoda i kućnih potrepština. Od brašna, hleba i peciva, preko mesa i mesnih prerađevina, ulja, pirinča, supa, gotovih jela i ostale konzervirane hrane, kafe, vode, sokova, alkoholnih pića, pa sve do kućne hemije.


Tokom prvih petnaest dana avgusta u maloprodajnim objektima korigovane su cene svih vrsta osnovnih životnih namirnica. Ulje „dijamant” po litru je poskupelo za 11 odsto, šećer za pet odsto, svinjsko meso za 10 do 15 odsto, juneće meso za pet, dok su cene mleka i mlečnih proizvoda u zavisnosti od vrste korigovane za dva do 10 odsto. Pored ovih namirnica, istovremeno su skočile i cene sokova i alkoholnih pića za oko 10 odsto, zatim soli, papirne galanterije, sredstava za ličnu higijenu, pojedini proizvodi iz asortimana kućne hemije.


I taman kada su građani pomislili da poskupljenja više neće biti, proizvođači su trgovcima dostavili nove cenovnike, po kojima su se zbog rasta cena pšenice i brašna prvi na listi povećanja cena našli hleb i peciva. Tako je aranđelovačka mlinsko-pekarska industrija „Pobeda”, koja hlebom i pecivom snabdeva i objekte u Mladenovcu, Topoli i Lazarevcu, prekjuče cene specijalnih vrsta hleba i peciva korigovala u proseku za 10 do 12 odsto, dok su stare cene za sada zadržali samo belom hlebu „šumadinac” koji košta 35, i polubelom hlebu koji staje 30 dinara po vekni. Međutim, ako je suditi po najavi pekara, i te cene će uskoro biti korigovane.


Pored Aranđelovčana, skuplji hleb od juče kupuju i Beograđani. Najveći proizvođači, Beogradska pekarska industrija i pekara „Klas”, cene svojih proizvoda korigovale su za oko 15 odsto, pa za njihov hleb „sava” od 500 grama, koji je i najprodavaniji, umesto 38 sada treba izdvojiti 44 dinara. Direktor „Klasa” Šahid Nuri izjavio je da je to preduzeće bilo prinuđeno da poveća cene hleba jer su im dobavljači povećali cene brašna za oko 80 odsto.


- Povećanje cene hleba, na koje se „Klas” odlučio, procentualno je mnogo manje od povećanja cene brašna. A ukoliko se poskupljenje brašna nastavi, pekari će biti prinuđeni da još podignu cene hleba - rekao je Nuri.


Iz kragujevačkog „Žitoprodukta” poručuju da oni neće povećavati cenu hleba, ali da razmatraju mogućnost povećanja cene peciva, dok predsednik Unije pekara Niša Bratislav Vukadinović ističe da korekcije cena u niškim privatnim pekarama zavise od ishoda razgovora sa Ministarstvom trgovine o uslovima preuzimanja žita iz Robnih rezervi.


Osim u Nišu, hleb po staroj ceni juče se prodavao i u Novom Sadu i u Kikindi. A ohrabrujuće vesti za potrošače stigle su i iz kompanije „Delta Maksi”, iz koje je saopšteno da će se uprkos traženom poskupljenju od strane proizvođača, četiri najprodavanije vrste hleba u svim njihovim objektima do daljeg prodavati po staroj ceni. To su hleb „sava” proizvođača BPI i hleb „maksi” pekare „Pudarci”, koji koštaju 38 dinara po vekni, i narodni hleb ova dva proizvođača, koji košta 28,5 dinara.


- Naša kompanija će iz sopstvenih resursa obezbediti da stare cene „sava”, „maksi” i narodnog hleba ostanu na snazi barem do kraja godine - kaže za „Blic” Dejan Jeremić, generalni direktor „Delta Maksi grupe”.


I dok se pekari i trgovci dovijaju kako da očuvaju cene hleba na što nižem nivou, Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, ocenjuje da je na osnovu kretanja cena pšenice na berzi i rasta cena brašna, realno očekivati da u narednom periodu cena vekne hleba skoči na 50 do 60 dinara.


A da su cene brašna u stalnom rastu pokazuju novi cenovnici koji su dostavljeni trgovcima, po kojima će 20. avgusta njegova cena biti korigovana za 20, a potom 26. avgusta za dodatnih 10 odsto.


Od ostalih životnih namirnica, na spisku za poskupljenje su ulja kompanije „Invej” „vital” i „sunce”, koji će zbog ukidanja akcijskog rabata trgovcima poskupeti za četiri odsto, ali i sveže meso. Žika Stevanović iz kragujevačke klanice „Budućnost” kaže da je zbog rasta cena tovljenika njegova klanica cene svežeg svinjskog mesa juče ponovo korigovala za 10 do 15 odsto.


- A sličan potez povukle su i ostale mesare, što znači da je od prošle nedelje svinjetina poskupela za 20 do 30 odsto. I to će verovatno biti poslednje poskupljenje svinjetine u narednih 20 dana, budući da su cene tovljenika počele da se stabilizuju. To, međutim, nije slučaj sa junadi, čija je cena u otkupu dosegla 1,7 evra po kilogramu i verovatno će ići na 1,8 evra. A to znači da, pored nedavne korekcije od pet odsto, u maloprodaji narednih dana treba očekivati još jedno poskupljenje junećeg mesa i to u visini od tri do pet odsto. Samim tim u narednih mesec dana biće korigovane i mesne prerađevine za najmanje pet odsto - kaže Stevanović.


I to nije sve. U maloprodaji 23. avgusta na snagu stupa cenovnik kompanije „Grand prom”, po kome će cene kafe biti uvećane za pet do 15 odsto. A do kraja avgusta ili najkasnije početkom septembra poskupeće i voda „knjaz Miloš”, sokovi „fruvita”, riblje konzerve „rio mare”, konzervirana hrana, pirinač, margarini, praškovi i deterdženti proizvođača „Rekit benkizer” i „Prokter i Gembl”, slatkiši...
Razlozi za ova poskupljenja su pad dinara i rast cena sirovina.


- Zbog rasta cena sirovina, nove cene „Svislajon Takova” počeće da se primenjuju 1. septembra. Čokoladirani proizvodi u proseku će poskupeti za pet odsto, gotova jela za četiri, sokovi za dva, supe za dva i po odsto, keks za šest, a alkoholna pića kao što su „viljamovka” i „votka” poskupeće za pet odsto. Cene eurokrema, džemova i marmelada ostaju iste, dok će cene eurodezerta biti snižene za 20 do 25 odsto - kaže za „Blic” Miroslav Jovičić, generalni direktor „Takova”.


Ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže da je bilo realno očekivati da će se slabljenje vrednosti dinara na kraju odraziti i na cene u maloprodaji.


- Polovina cena se u Srbiji slobodno formira, i svako od proizvođača ima pravo da napravi računicu sa kojim cenama će izaći na tržište. A tržište na kraju nagradi one koji nisu preterali ili kazni one koji jesu. Jer džaba poskupljenje ako robu nemate kome da prodate - kaže Stevanović.

 

Garderoba skuplja za najmanje 10 odsto
Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i vlasnik modne kuće „Modus”, kaže za „Blic” da će na osnovu rasta troškova proizvodnje i povećanja kursa evra, cene novih kolekcija za jesen-zimu domaćih tekstilaca u odnosu na prošlu godinu biti uvećane za najmanje 10 odsto.

 

Jeftinija tehnika
Zbog nedavne odluke Vlade o sniženju iznosa eko-taksi za 10 do 50 odsto, u prodavnicama tehničke robe početkom septembra očekuje se pad cena bele tehnike i tehničkih uređaja.
- Još na lageru imamo robu koju smo carinili po staroj uredbi o eko-taksama. A primena novih taksa, pa samim i niže cene bele tehnike, najverovatnije će u maloprodaji startovati početkom septembra. Naravno pod uslovom da kurs ostane na sadašnjem nivou - kaže Zdravko Đuranović iz kompanije „SamSun”.

 

Šta će poskupeti
Brašno 30%
Hleb 10-15%
Juneće meso 3-5%
Mesne prerađevine od 5%
Ulje 4%
Kafa 5-15%
Keks 6%
Čokolade 5%
Alkoholna pića 5%
Sokovi od 2%
Supe 2,5%
Gotova jela 4%

Izvor: Blic

Nova fabrika slovenačkog "Graha" u Batočini u novembru

Nova fabrika u Batočini, u koju će slovenačka kompanija za izradu autodelova "Grah" uložiti 12 miliona evra, počeće s radom u novembru, najavio je generalni direktor kompanije iz Slovenskih Konjica Robert Grah.


U planu je da u novom pogonu, koji treba da proširi proizvodne kapacitete slovenačke kompanije u Srbiji, posao za početak nadje 100 novih zaposlenih. U naredne dve godine bi taj broj mogao da se poveća na 400.

 
* "Grah" u Sloveniji zapošljava 500 radnika i u 2009. je ostvario prihod od 26,8 miliona evra

Novi pogon prostiraće se na 5.500 kvadratnih metara u blizini već postojeće "Grahove" fabrike u Batočini.


Grah je za slovenačku agencija STA izjavio da će se u novom pogonu proizvoditi elektroinstalacije za autoindustriju, ali i ulično osvetljenje i svetleća tela koja neće biti korišćena u proizvodnji automobila.

 

"Grah" u pogonu u Batočini trenutno upošljava 200 ljudi i prošle godine je izvezao proizvoda za 6,5 miliona evra. U planu je povećanje izvoza na 40 miliona do 2013. godine.

Izvor: Blic