Fiksni kurs odgovara uvoznicima, a cenu toga platili bi građani, ocenio je predsednik Saveta Narodne banke Srbije i kandidat za guvernera NBS Dejan Šoškić.

"Fiksnim kursom bi se olakšavao uvoz, a otežavao izvoz, što bi vodilo daljem deficitu i zaduživanju zemlje", istakao je Šoškić u intervjuu "Novostima".

"Uz to, fiksiranje kursa imalo bi svoju cenu: trošenje deviznih rezervi radi odbrane deviznog kursa ili restriktivna monetarna politika, koja bi dinar činila stabilnim, ali po cenu nelikvidnosti i usporavanja ekonomske aktivnosti. Tu cenu bi plaćali svi građani, ne samo sadašnji, već i budući", naglasio je kandidat za guvernera NBS.

Osvrćući se na dokument koji su NBS uputili privrednici i ekonomisti, u kome predlažu novi monetarni model, odnosno stabilan kurs, uz kontrolu cena i smanjenje nezaposlenosti, Šoškić je rekao da "mere monetarne politike, po pravilu, istovremeno ne mogu obezbediti punu realizaciju ova dva cilja - stabilnost cena i punu zaposlenost".

"Eventualno davanje prioriteta stabilnosti kursa naspram cenovne stabilnosti zahtevalo bi izmene ne samo Zakona o NBS, već i važećih memoranduma potpisanih između Vlade, centralne banke i međunarodnih finansijskih institucija", napomenuo je on.

Šoškić je rekao da kolebanje dinara nije zabrinjavajuće i da je aktuelno kretanje kursa posledica i regionalne situacije i pada poverenja međunarodnih investitora u region kao celinu.

"Kolebanje kursa svake valute sa fleksibilnim deviznim režimom normalna je pojava. To svakodnevno uočavamo između evra, funte, dolara, jena, pa i dinara. Intervencije NBS su transparentne i samo u onim trenucima kada se proceni da bi bez njih došlo do suviše velike dnevne oscilacije deviznog kursa", istakao je Šoškić.

On je rekao da će kretanje kursa do kraja godine najviše zavisiti od oporavka izvoza i priliva direktnih stranih investicija.

Šoškić je podsetio da su sve velike valutne krize poslednjih decenija - od Britanije 1992. do Argentine 2001. - u svojoj osnovi imale fiksni devizni kurs.

"Ishod je svuda bio isti - veliko trošenje deviznih rezervi i, kada to nije bilo dovoljno, velika devalvacija koja je izazvala ogromni šok na privredu zemlje", istakao je predsednik Saveta NBS.

Šoškić je rekao da fiksni kurs odgovara uvoznicima, kao i građanima i privredi sa kreditima sa deviznom klauzulom ili u devizama.

Povodom zalaganja ministarke finansija Diane Dragutinović za ”revolucionarnu verziju” poreske reforme - dizanje PDV za tri odsto i smanjenje poreza na zarade, Šoškić je ocenio da se poreske reforme ne smeju odlagati, ali je potrebno uvoditi ih obazrivo i uz temeljne prethodne analize.

(Tanjug)

OTKRIVAMO ŠTA STOJI IZA STOPIRANJA IZMENA ZAKONA
Palma, Branko Ružić i Nenad Konstantinović ucenili Vladu

T. Spaić    | 30. 06. 2010. - 00:02h | Foto: FoNet    | Komentara: 23
Političari vladajuće koalicije na svaki način pokušavaju da zadrže sve funkcije koje imaju, iako im Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije nalaže da smeju da zadrže samo jednu funkciju.

Kako „Blic” saznaje u vrhu Vlade i u Skupštini Srbije, iza poslednjeg pokušaja Ministarstva pravde da promeni zakon da bi funkcioneri mogli da zadrže svoje fotelje stoje pritisci i ucene gradonačelnika Jagodine Dragana Markovića Palme, šefa poslaničke grupe SPS u Skupštini Branka Ružića i predsednika Administrativnog odbora u Skupštini Nenada Konstantinovića (DS). Vlada Srbije je, da podsetimo, na telefonskoj sednici prošlog petka usvojila izmene Zakona o Agenciji kako bi se funkcionerima omogućilo da ostanu da obavljaju i po deset funkcija. Nakon oštrog protesta čelnih ljudi Agencije, koji su iz medija saznali za izmene, Ministarstvo pravde je povuklo predlog. Izvori „Blica” tvrde da je pokušaj pro mene zakona usledio nakon pritisaka Dragana Markovića Palme, koji želi da zadrži poslaničku i funkciju gradonačelnika, iako je reč o sukobu interesa, ali i Branka Ružića, koji štiti interese brojnih socijalista na čelu sa Bajatovićem, koji ima tri ekstremno dobro plaćene fotelje. Konstatinović brani interese više od 30 demokrata koji po Vojvodini imaju više od dve funkcije.

Izvori „Blica” kažu da Ministarstvo pravde ne bi tako brzo odustalo od izmena zakona da nema rezervnu varijantu i da čuveni član 82, koji zabranjuje sukob interesa, već nije blokiran odlukom Ustavnog suda Srbije. Ustavni sud Srbije je krajem maja privremeno obustavio primenu člana 82 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji predviđa da funkcioneri koji su se 1. januara ove godine, kad je počela primena zakona, zatekli na više funkcija u roku od 90 dana odluče koju će funkciju nastaviti da obavljaju. Sud je tražio mišljenje Skupštine, ona mišljenje Vlade, a sad je formirana i radna grupa. Sve ukazuje na kupovinu vremena, jer za to vreme, na primer, gradonačelnik Apatina Živorad Smiljanić (SPS) može mirno da obavlja svojih devet funkcija.

Svi akteri pokušaja da se blokira rad Agencije demantuju da su pokušali da na mala vrata menjaju zakon.

- Nisam vršio nikakav pritisak. Čak nisam ni pročitao predložene izmene, a kada sam to nameravao, rekli su mi da je zakon već povučen. Mene i ne zanimaju dve funkcije, a kad završim, idem u inostranstvo da pecam - kaže za „Blic” Dragan Marković Palma, koji je u danu kada se glasalo o deklaraciji o Srebrenici dobio od Ministarstva pravde „potvrdu” da nije u sukobu interesa.

Ministarka pravde Snežana Malović kaže za „Blic” da to ministarstvo poštuje odluku Ustavnog suda.

- Zakon je i dalje na liniji na kojoj je bio, samo se precizira. Predlog zakona je tehnički - kaže ona.
 
Novi predlog za 15 dana
Predsednik Odbora Agencije Čedomir Čupić rekao je juče da su se čelni ljudi Agencije dogovorili sa ministarkom pravde da formiraju radnu grupu koja će najkasnije za petnaest dana uraditi novi predlog. On je istakao da Agencija uvažava odluku Ustavnog suda, ali neće pristati da se menja zakonska odredba kojom se funkcionerima onemogućuje da istovremeno obavljaju više javnih funkcija.

Izvor: Blic

Запослени у новосадској Енерготехници против приватизације




НОВИ САД, 14. јула 2010. (Бета) - Руководство и радници новосадског предузећа за изградњу енергетских објеката Енерготехника - Јужна Бачка успротивили су се данас одлуци Агенције за приватизацију да то предузеће на аукцији 16. јула буде понуђено на продају.

Члан Скупштине овлашћених представника Владе Србије у Енерготехници Жељко Стевић рекао је на конференцији за новинаре да би се аукцијском продајом предузећа могло угрозити функционисање електроенегетског система у Војводини и снабдевање струјом око милион корисника.

Стевић је рекао да нико у предузећу није против квалификоване и транспарентне приватизације, али је аукцијска продаја, с обзиром на значај делатности за погонску спремност електроенергентског система и сигурност снабдевања око 900.000 корисника, "неозбиљна, неодговорна и неприхватљива".

Он је замерио Агенцији за приватизацију и што је, најпре 6. јула заказала аукцију за 17. септембар, а само дан касније одлучила да се предузеће прода 16. јула, о чему нико у Енерготехници није ни обавештен.

"У том кратком року ниједан озбиљан привредник не може се ни припремити за приватизацију. Зато апелујем на потенцијалне купце да не улазе у овај посао, јер је одлука Агенције за приватизацију ситуацију у нашој фирми потпуно закомпликовала", рекао је Стевић.

Члан Извршног одбора синдиката у Енерготехници Драган Тимотић оценио је да је почетна цена предузећа од 1,5 милион евра изузетно ниска, ако се узме у обзир да је само ове године предузеће уговорило послове вредне 15 милиона евра и да је у току реализација инвестиције вредне 1,5 милион евра.

"Ове године бележимо позитивно пословање од 270 милиона динара, без кашњења плата и обавеза према држави и кооперантима", рекао је Тимотић.

Консултант Бранко Павловић рекао је да поступак приватизације Енерготехнике "само формално води држава, јер су се о начину куповине овог предузећа унапред договорили председник Покрајинског одбора Демократске странке Душан Елезовић и Викторија група".

С обзиром да је од стратешког значаја за електоренергетски систем, Павловић се запитао како је могуће да Енерготехника буде продата на обичној аукцији, јер су тендери и квалификоване аукције једино решење, пошто се на тај начин елиминишу предузећа која се не баве том делатношћу.

Представници Енерготехнике данас су саопштили да у прилог њихових ставова говоре и анализе које је објавио Факултет техничких наука у Новом Саду, у којој се наводи да је неопходно мењати модел приватизације.

Они су упозорили да би, у случају да предузеће 16. јула буде продато на аукцији у Београду, у питање дошла реализација уговорених послова вредних 12 милиона евра, међу којима је и сарадња са Фијатом у крагујевачкој Застави.

Енерготехника се 2005. године издвојила из јавног предузећа Електровојводина и од тада послује самостално. Ово привредно друштво највећи број послова ради за Електропривреду Србије, Електромрежу Србије, Србијагас, Нафтну индустрију Србије и топлане по војвођанским градовима.

Шпанце занима сарадња у инфраструктурним пројектима


БЕОГРАД, 14. јула (Тањуг) - Грађевинске компаније из шпанске регије Валенсија заинтересоване су за сарадњу са српским колегама на инфраструктурним пројектима у областима транспорта, водоснабдевања, иригације, прераде отпадних вода и заштите животне средине, најављено је данас у Привредној комори Србије.

Чланови делегације Федерације грађевинских компанија Валенсије (ФЕВЕЦ) показали су посебно интересовање за инфраструктурне пројекте у Србији који се финансирају преко међународних институција и претприступних фондова и за проналажење локалних партнера за наступ на трећим тржиштима.

Олга Јухас, представница ФЕВЕЦ-а задужена за источно-европско тржиште, казала је да та федерација окупља више од 20 удружења из области грађевинског сектора, из Валенсије и из националних асоцијација.

Компаније чланице ФЕВЕЦ већ имају велико искуство у раду са партнерима из Европске уније, као и у ангажовању на међународним пројектима, нагласила је она и додала да шпански грађевинари, између осталог, сарађују са француским компанијама, а повезани су и са Африком и јужноафричким земљама.

Секретар Одбора за економске односе са иностранством ПКС Оливера Киро казала је да је 2010. за Србију важна и због тога што је то година великих инвестиција у инфраструктурне пројекте, напомињући да је недавно усвојен и Мастер план транспорта Србије, који лоцира инвестиције у различите видове транспорта - путном, железничком, воденом и ваздушном.

Тај мастер план садржи и финансијску конструкцију за радове предвиђене у 33 пројекта, који треба да буду финансирани из републичког буџета и из међународних фондова, додала је она.

Шпанија је из свог Фонда за развојну помоћ Србији дала концесиони зајам у износу од 45 милиона евра, на шест година, са каматом од 1,2 одсто годишње, подсетила је Киро и прецизирала да су поменута средства намењена секторима водопривреда, енергетика и инфраструктура.

Федерација грађевинских компанија Валенсије (ФЕВЕЦ - Валенциан Федератион оф Цонструцтион Цомпаниес) је основана 1977. и окупља удружења, чији су чланови фирме из области грађевинарства, машинске индустрије, архитектуре и заштите животне средине.

Jednokratna pomoć koja će biti dodeljena penzionerima u septembru iznosiće minimum 5.000 dinara, izjavio je za Novosti potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabić.

Prema njegovim rečima, predlog za penzionerski bonus je pripremljen, a odluka će biće usvojena na jednoj od narednih sednica Vlade Srbije.

Pomoć će se dodeljivati preko Fonda PIO, a broj korisnika biće utvrđen naknadno i zavisiće od količine obezbeđenog novca.

Krkobabić je rekao i da će penzioneri poljoprivrednog osiguranja, posle rebalansa budžeta za 2010, posle više godina dobiti i polovinu od poslednje tranše velikog duga, što je po približno 14.000 dinara.

"Tako će se broj penzionera koji će primiti jednokratnu pomoć, po jednom od ova dva osnova, približiti cifri od 50 odsto od ukupnog broja penzionera u Srbiji. Poljoprivredni penzioneri će drugi deo javnog duga dobiti već početkom naredne godine", rekao je Krkobabić.

On je dodao da će i penzioneri zemljoradničkog osiguranja koji su pravo na penziju ostvarili posle nastanka javnog duga, njih oko 40.000, dobiti pomoć u istom iznosu kao i ostali penzioneri.

"Dodela pomoći biće realizovana u septembru kako bi penzioneri mogli da je iskoriste za kupovinu zimnice, drva, uglja i ostalih potrepština", rekao je Krkobabić.

Fond PIO Srbije će, kako je naveo, pripremiti vrlo preciznu evidenciju o broju penzionera i visini penzije što će omogućiti da se pomoć dodeli onim penzionerima kojima je ta pomoć najpotrebnija.

"Zavisno od toga da li će se obezbediti dodatna sredstva za ove namene, najsiromašniji penzioneri, prema evidenciji penzionerskih organizacija širom Srbije, mogli bi da dobiju i nešto veći iznos od 5.000", zaključio je Krkobabić.

(FoNet)

PREMIJER BELGIJE NAJAVIO VELIKI SPORAZUM
Belgijski „Delez“ želi da kupi udeo u „Maksiju“

M. Škrbić - D. Nišavić    | 16. 07. 2010. - 00:02h | Foto: AFP - S. Maričić    | Komentara: 19
Pregovori kompanije „Delta” i belgijskog trgovinskog lanca „Delez” o ulasku Belgijanaca na srpsko tržište uskoro bi mogli da budu okončani. Predsednik Srbije Boris Tadić i belgijski premijer Iv Leterm juče su u Briselu potvrdili rešenost za jačanje ekonomske saradnje Srbije i Belgije.


Pjer Olivije Bekers, prvi čovek lanca supermarketa „Delez” i Miroslav Mišković, vlasnik „Delta holdinga”, u čijem sastavu je „Delta maksi”
Leterm je i najavio „idućih sati ili dana jedan novi važan sporazum”. Kako saznaje „Blic”, reč je o belgijskoj firmi i „Delta Maksiju”, a moguće je da će za početak biti dogovorena prodaja „Tempo centara”.

Nakon ovoga, mogla bi da usledi kupovina kontrolnog paketa akcija „Delta Maksija”.

Da je lanac supermarketa „Delez” zainteresovan za povećanje aktivnosti na Balkanu, piše i belgijska štampa. List „Eho” piše da „Delez” pregovara o kupovini do 50 odsto udela u „Maksiju”. Portparolka „Deleza” je potvrdila da je ta firma zainteresovana za tržišta Balkana, ali je odbila da dalje komentariše informaciju o „Delta Maksiju”. „Delez” je već prisutan u Rumuniji i Grčkoj, i, prema oceni „Ehoa”, kupovina „Delta Maksija” bi je učinila važnim igračem u regionu. „Blic” juče nije mogao da dobije komentar u „Delta holdingu” na informaciju o prodaji dela „Maksija” „Delezu”.

Ovo nije prvi put da se u javnosti pojavljuju informacije da je „Delta Maksi” na prodaju. Oktobra prošle godine pojavila vest da je jedan od najvećih američkih fondova „Blekstoun” zainteresovan za kupovinu „Delta Maksija”, i da su tim povodom predstavnici ovog fonda imali sastanke sa čelnicima srpske kompanije.
Potom su maja ove godine mediji objavili da je „Delta holding” u završnim pregovorima o prodaji „Delta Maksija” belgijskom lancu „Luj Delez grup”, po kojima je belgijski lanac na korak od većinskog paketa akcija, odnosno 51 odsto.
 
Pričalo se i da su za najveći trgovinski maloprodajni lanac u Srbiji bili zainteresovani i austrijski „Interšpar” i francuski „Kerfur”. Vest o prodaji većinskog paketa „Maksija” „Luj Delez grupi” demantovao je „Delta holding”, rekavši da je jedino tačno da ima više investicionih i multinacionalnih kompanija zainteresovanih za ulazak u vlasničku strukturu „Delta Maksija”, i da je nekoliko takvih ponuda upućeno „Delti”. Ali, „nijedan potencijalni partner nije u završnim pregovorima, niti je na korak do ulaska u vlasništvo ‘Maksija’, a posebno ne na korak do većinskog paketa”.
 
„Delta Maksi Srbija”:
- Vlasnik Miroslav Mišković
- Osnovana 12. 12. 2000. g.
- Broj zaposlenih u Srbiji - 9.800
- Broj objekata u Srbiji - 343
- Posluje u Bugarskoj (27 objekata), Albaniji (16), Bosni i Hercegovini (24) i Crnoj Gori (21)
- Na tržištima van Srbije zapošljava 3.642 ljudi
- Formati „Delta Maksija Srbija”: „Mini Maksi”, „Maksi”, „Super Maksi”, „Tempo ekspres” i „Tempo centri” koji se nalaze u Beogradu - Viline vode i Kvantaš, Novom Sadu, Nišu, Čačku, Užicu, Kraljevu
- Očekivani prihod u ovoj godini 1,74 milijardi evra

Izvor: Blic

IZABRAN NOVI GUVERNER NARODNE BANKE SRBIJE
Šoškiću će biti još teže nego Jelašiću

J. Aleksić - D. Nišavić    | 29. 07. 2010. - 00:02h | Foto: B. Belić    | Komentara: 4
Dejan Šoškić, novi guverner Narodne banke Srbije, čiji je izbor juče potvrdila većina od 129 poslanika Skupštine, biće na većim iskušenjima nego njegov prethodnik. Isto važi i za domaću valutu, koja se ne može doveka braniti deviznim rezervama.


Novog guvernera (na slici), koji nije prisustvovao raspravi i glasanju u Skupštini, primio je premijer Cvetković
Dobar deo mandata bivšeg guvernera Radovana Jelašića obeležilo je zlatno vreme privatizacije, donacija, direktnih stranih investicija. Ovim novcem pokrivali smo nedostatak deviza iz izvoza, pa je dinar mogao biti i stabilan i jak. Šoškić ostaje na vetrometini skoro završene privatizacije, u svetu posle krize, u kome se i najrazvijenije zemlje bore za svaki dolar stranog investitora.
 
Privreda je sada, kao i tada standardno loša - ona je glavni generator iznošenja deviza iz zemlje - kako kroz uvoz, tako i kroz otplatu dugova u inostranstvu. Veza je ista kao i u svakoj drugoj trgovini - sve čega nema je skuplje, pa tako i evro vredi više svaki put kada ga na domaćem tržištu ima manje. Od početka godine na međubankarskom tržištu vlada hronična nestašica evra, mada stručnjaci, pa ni sam guverner nisu, donedavno, mogli da pretpostave ovakvo stanje. Analitičari francuske banke "BNP Paribas" prognozirali su, početkom marta, da će evro stići do 105 dinara, ali će srpska valuta ojačati do kraja 2010. Verovali su da ćemo u sledeću godinu zakoračiti sa kursom od 90 dinara za evro. Sam Radovan Jelašić je prenosio nešto sumornije prognoze, ali takođe daleko od trenutne situacije. Krajem prošle godine rekao je da su "procene finansijskog sektora da će evro na kraju 2010. godine vredeti 100,4 dinara". Na današnji dan srednji kurs evra iznosi 105,9677 dinara, a juče je dinar bio najslabiji u odnosu na evropsku valutu otkad ona postoji. Šta Jelašić misli o kursu na kraju svog mandata?

- Trenutni odnos dinara i evra nije alarmantan jer bi, da je tako, centralna banka intervenisala prodajom većeg iznosa deviza. Ključni pokretač inflacije u Srbiji nije kurs, jer onda ona ne bi iznosila 4,2 odsto na godišnjem nivou kao sada. Iskreno se nadam da mog naslednika niko neće pitati šta će biti sa kursom dinara prema evru i standardom građana kao posledicom tog odnosa - poručio je juče na završnoj konferenciji za novinare Radovan Jelašić, odlazeći guverner.

Još jednom je ponovio da je "kurs ogledalo Srbije i ako se ono razbije, nećemo raspolagati pravom slikom o realnosti".

U prevodu, slaba privreda - slaba nacionalna valuta, a to ne spori ni stručna javnost. Valjda su zato neki od njih uvereni da NBS ciljano "popušta dizgine" u odbrani dinara ne bi li koliko-toliko osnažila izvoz.

- Narodna banka je prekjuče prodala 90 miliona evra, ali po kursu od oko 106,1 dinar za evro, a da je htela da evro ne pređe tu granicu, mogla je da proda po 105,9 dinara za evro. Stvar je u tome što u ovoj instituciji misle da treba još malo pustiti domaću valutu da klizi, mada nema još mnogo prostora za to - ističe ekonomista Goran Nikolić.

To je indirektno potvrdio i sada već bivši guverner Jelašić:

- Da je devizni kurs ostao kao u septembru 2008, kad je evro vredeo 76 dinara, bili bi sasvim drugačiji pokazatelji o privrednim aktivnostima, platnom bilansu i budžetskom deficitu, kreditnoj zaduženosti građana, iznosu zarada i penzija. Pitanje je da li bi bilo programa i finansijske podrške Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i Evropske unije.

Iako su svi potezi NBS iz ugla stručnjaka manje-više opravdani, u očima građana situacija je drugačija. Svaki put kada dinar oslabi, plata izražena u evrima je manja (a godinama unazad žitelji Srbije sve zarade računaju u evrima). Za kreditnu ratu iz iste te "manje" plate potrebno je izdvojiti više dinara kako bi se namirile obaveze. Sa ovim problemom suočavaju se svi koji imaju dugove u evrima.

Zato smo ekonomiste i pitali - kada će se slabljenje dinara zaustaviti i konačno, treba li očekivati sunovrat domaće valute?

Vladimir Vučković, profesor ekonomije na "Megatrendu", kaže da je već duže vreme "sve protiv dinara".

- Ništa se ne menja u tokovima deviza. Trgovina je slaba, a i dalje nam je uvoz veći od izvoza. Pri tom, devize su potrebne kako bi se vratili dugovi i stalno ih je na tržištu manje nego što je potrebno - ističe Vučković.

S njim se slaže i profesor na Bankarskoj akademiji Ismail Musabegović koji veruje da se stabilnost dinara, odnosno njegovo jačanje ne nazire.

- Nema izvora kojima bi se pokrio hronični nedostatak deviza. Nekada su to bile donacije, direktne investicije ili prilivi od privatizacije. Toga ima sve manje, dok privreda i dalje više uvozi nego što izvozi - navodi Musabegović.

On smatra da osnovni zadatak Dejana Šoškića treba da bude cenovna stabilnost, mada ističe da će mu biti teže nego Jelašiću.

- Šoškić će imati više problema nego Jelašić. Nema deviznih priliva iz inostranstva. Samim tim biće mu teže, tim pre što je privreda potpuno neprilagođena - ističe Musabegović.
 
Biografija prvog čoveka NBS
Stručnjak za finansijska tržišta. Novi guverner Šoškić je rođen u Beogradu 1967. godine. Ekspert je za finansijska tržišta. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1989, magistrirao 1993. i doktorirao 1999. Predmete finansijska tržišta i institucije, finansijski menadžment i međunarodni biznis i ekonomija predavao je na Univerzitetu Nebraska u SAD, a bio je gostujući predavač i na američkim univerzitetima Nju Hejven, Roud Ajlend i Berkli.
Na specijalizaciji iz oblasti finansijskih tržišta na univerzitetima u SAD bio je tri puta (1994, 1998. i 2002) i u Centralnoj banci Švajcarske (2001). Bio je Fulbrajtov stipendista.
Član je Predsedništva Naučnog društva ekonomista.
Bio je specijalni savetnik za finansijska tržišta u Narodnoj banci Jugoslavije (2000-2002), savetnik za ekonomsku politiku u Savetodavnom centru za ekonomska i pravna pitanja Evropske unije (2002-2003) i član Saveta NBS (2003-2004).
Autor je knjige „Hartije od vrednosti: Upravljanje portfoliom i investicioni fondovi” i koautor knjiga „Finansijska tržišta i institucije”, „Ekonomska statistika” i „Berzanski pojmovnik”.
 
Šta sebi zamera bivši guverner
Na pitanje „Blica” kako bi ocenio svoj rad kao guvernera, za šta bi dao najnižu, a za šta najvišu ocenu, Jelašić je, izbegavajući ocenjivanje, odgovorio da je moglo da se učini više na nekoliko polja. „Prvo, kada su uvedeni krediti u švajcarcima, ali tada upozorenja sigurno da ne bi bila shvaćena na pravi način. Moglo je da se mnogo više uradi na deevroizaciji. Takođe, da svi shvate da je cilj NBS stabilnost cena, a ne da centralna banka može da utiče na rast zaposlenosti, izvoza… I kao četvrto, i dalje svi životni standard vezuju za zarade, a njih za kurs. Zapravo, trebalo bi da ga vezuju za cene”, kaže Jelašić.
 
„Šoškić uvek može da me pozove”
Dejanu Šoškiću, novom guverneru NBS, kome će danas u 14 sati da preda dužnost, Jelašić je poručio da je spreman da mu prenese svoje iskustvo jer mu je stalo do razvoja srpske centralne banke. „Moj telefon će biti uvek slobodan za njegove pozive i rado ću preneti svoje iskustvo. Ne postoji nijedan čovek, političar ili tajkun zbog kojeg sam dao ostavku. Osećao sam da sam u NBS učinio sve što sam mogao, što ne znači da opet neću imati tu energiju da se vratim ako me neko šarmira”, rekao je Jelašić i negirao da je dobio ponudu da bude guverner mađarske centralne banke.

Izvor: Blic

Pojedine duvanske industrije u Srbiji povećale su cene cigareta ove nedelje. Cigarete, koje se proizvode u Duvanskoj industriji Niš (DIN), koja posluje u sastavu kompanije "Filip Moris", poskupele su za pet do 10 dinara, pišu "Novosti".

Paklica "besta" i "klasika" skuplja je za pet dinara i sada košta po 90 dinara, dok je "drina" sada 85 dinara. "Parlament" i "filip moris" koštaju 10 dinara više i za paklu je potrebno izdvojiti 170, odnosno 110 dinara. Jedino "marlboro" zasad može da se nađe na trafikama po staroj ceni od 130 dinara.

O razlozima poskupljenja u DIN-u nisu želeli da komentarišu, ali su saopštili da "uzimajući u obzir restrikcije propisane Zakonom o zaštiti konkurencije, nisu u mogućnosti da komentarišu svoju cenovnu politiku".

Pretpostavlja se da je osnovni razlog povećanja cena cigareta rast minimalne akcize, koju je Vlada povisila 29. jula. Ona je povećana sa 43,5 na 47 dinara. U Ministarstvu finansija objasnili su da je reč o redovnom šestomesečnom usklađivanju minimalne akcize, ali su tvrdili i da to neće dovesti do poskupljenja cigareta.

Za sada drugi proizvođači nisu menjali cenovnike. Ali, imajući u vidu dosadašnju praksu to će se uskoro dogoditi. Situacija na tržištu je takva da su zbog visokog udela DIN-a, ostali proizvođači uglavnom primorani da prate cenovnu politiku lidera.

(MONDO)

NBS juče nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, a od početka godine prodala je ukupno 1,743 milijardi evra.

Izvršni odbor NBS je juče odlučio, posle razmatranja aktuelnih ekonomskih kretanja, da referentnu kamatnu stopu poveća sa osam na 8,5 odsto.

Referentna stope je povećana kako bi se kontrolisala infalcija na srednji rok, sa ciljevima tri do šest odsto za kraj godine i 2,5 do 5,5 odsto za kraj 2012.

Povodom slabljenja dinara prema evru od početka godine, guverner NBS Dejan Šoškić izjavio je juče da je u režimu fluktuirajućeg deviznog kursa, kakav Srbija ima, kontinuirana promena vrednosti domaće valute "svakodnevna i normalna pojava".

"Te promene su nekada naviše, a nekada naniže. Ako je valuta bila suviše potcenjena, pre ili kasnije doći će do njene apresijacije, odnosno rasta njene vrednosti. I obrnuto, ako je valuta bila suviše precenjena, pre ili kasnije doći će do njene depresijacije, odnosno pada njene vrednosti. Ovo drugo je ono što se dešava sa dinarom od kraja 2008. godine", naglasio je Šoškić u intervjuu NIN-u.

Prema njegovim rečima, ne treba smetnuti sa uma da "slabost dinara" pogoduje najzdravijem i najpoželjnijem segmentu domaće privrede - izvoznicima koji koriste domaće repromaterijale i koji najviše utiču na dugoročan rast zaposlenosti i BDP-a Srbije.

Dinar je ove godine bio najjači 4. januara, kada je zvanični srednji kurs evra bio 95,9679 dinara, a najslabiji 3. avgusta, kada je srednja vrednost prema evru iznosila 106,6367 dinara.

(Tanjug)

Narodna banka Srbije (NBS) je danas saopštila da je prvi put od kraja 2008. godine kupila stranu valutu na medjubankarskom deviznom tržištu da bi sprečila preveliko dnevno jačanje kursa dinara.

NBS je od početka godine prodala je ukupno 1,755 milijardi evra da bi sprečila preterano slabljenje domaće valute.

Dinar je će i sutra nastaviti, peti dan za redom, da jača prema evru i to za 72 pare ili 0,71 odsto, nakon što je centralna banka kupila 10 miliona evra na deviznom tržištu, tako da će zvanični srednji kurs iznositi  105,1111 dinara za jedan evro,  navodi se u saopštenju NBS.

Guverner NBS Dejan Soškić izjavio je juče da ne očekuje dalji rast evra.

"Imajući u vidu da je dinar u prethodnim mesecima zabeležio i nominalnu i realnu depresijaciju, kao i da je uspostavljen viši nivo cenovne stabilnosti, uz tendenciju smanjivanja deficita u tekućem delu platnog bilansa i blagi oporavak ekonomske aktivnosti, mislim da u ovom trenutku ne postoje fundamentalni ekonomski parametri koji bi mogli da opravdaju dalju značajniju depresijaciju nacionalne valute", rekao je guverner u intervjuu za "Press".

Dinar je ove godine bio najjači 4. januara, kada je zvanični srednji kurs evra bio 95,9679 dinara, a najslabiji 3. avgusta, kada je srednja vrednost prema evru iznosila 106,6367 dinara.


Izvor: SrbijaNet