Trgovanje akcijama NIS-a počinje za sedam dana


Beogradska berza donela je danas rešenje o prijemu akcija Naftne industrije Srbije (NIS) na A listing, a prvo trgovanje akcijama ovog preduzeća zakazano je za ponedeljak, 30. avgust, sa početnom cenom jedne akcije od 505 dinara, odnosno 4,82 evra, potvrđeno je danas Tanjugu u Berzi.

NIS je podneo zahtev sa propisanom dokumentacijom za prijem akcija na A listing - odnosno "prajm" market berzanskog tržišta 16. avgusta, a to znači da će oko 4,8 miliona građana, i zaposleni, koji poseduju akcije NIS-a, moći da ih prodaju i kupuju.


Vlasnicima akcija NIS-a, koji nemaju svog brokera, ponuđena je mogućnost da ih prodaju na šalterima "Pošte Srbije" i to bez provizije.


Kao većinski vlasnik NIS-a, "Gasporomnjeft" je obavezan da do 2. februara 2011. godine uputi javni poziv za otkup svojih akcija po minimalnoj ceni od 4,8 evra po komadu, što praktično znači da vrednost akcija neće padati ispod te cene, a u slučaju veće tražnje na Berzi, ta deonica može biti skuplja.


"Prajm market", odnosno A listing, predstavlja najkvalitetniji segment tržišta Beogradske berze gde se kotiraju kompanije koje ispunjavaju stroge uslove po pitanju izveštavanja (kvartalni finansijski izveštaji) i likvidnosti.


Na A listingu Beogradske berze trenutno se nalaze samo tri kompanije: "Energoprojekt", "Tigar" i "Sojaprotein", a na ovom segmentu tržišta moguća je dnevna fluktuacija cene od minus osam do plus 10 procenata, dok je na prvom trgovanju predviđena zona fluktuacije od minus 20 do plus 300 procenata za cenu akcija.

Izvor: Blic

Misija Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) ostaje pri stavu da se penzije i plate u javnom sektoru ne mogu odmrzavati pre aprila 2011. godine, jer za to nema prostora u budžetu, izjavila je danas Tanjugu sekretar Veća samostalnih sindikata Srbije Slavica Savić.

Posle razgovora sa predstavnicima MMF-a, koju je predvodio šef misije Albert Jeger, Savićeva je rekla da su predstavnici pet sindikata bili rezignirani i ogorčeni zbog toga što ih Vlada Srbije i MMF nisu konsultovali prilikom donošenja nacrta zakonskog rešenja o penzionom sistemu, zbog čega su izneli niz kritika vezanih za njegovu sadržinu.

Ona je objasnila da će, posle usvajanja ovakvog penzionog zakona, svi novi penzioneri biti u neravnopravnom položaju u odnosu na one koji su ranije ostvarili to pravo, jer će se prve prinadležnosti gradjana koji tek budu odlazili u penziju - snižavati.

Prema tom zakonskom predlogu, u 2011. i 2012. godini će se povećavati jedino penzije poljoprivrednika, koje su ionako najniže, dodala je ona.

"Pre svega, ne odgovara nam stopa zamene poslednje zarade i prve penzije. Opšti bod treba da se uskladuje sa prosečnom zaradom (u Republici) jedanput ili dva puta godišnje, što uopšte nije predvidjeno na takav način", objasnila je Savićeva i  dodala da je neprihvatljivo rešenje o indeksaciji penzija.

Sindikati su jedinstveni u stavu da rast penzija mora da prati rast troškova života i rast zarada, 50 plus 50 odsto, po principu "švajcarske formule", navela je Savićeva i napomenula da sindikati ne bi insistirali na "švajcarskoj formuli" ukoliko bi se prihvatio njihov zahtev da penzije ne mogu biti manje od 60 odsto prosečne zarade u Srbiji.

Savićeva je rekla da su kritike sindikata upućene i zbog toga što je penzioni sistem veoma pogoršan, "zaslugom vlade, Poreske uprave i nekih drugih institucija", koji nisu koristili legalna sredstva da omoguće normalno punjenje penzionih fondova.

Predstavnici MMF-a nisu prihvatili sugestije sindikata na predloženi zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju, rekla je Savićeva i prenela konstataciju misije MMF-a da je te sugestije sindikalci trebalo da iznesu na početku, kada je misija MMF-a došla u Beograd, a ne sada kada se bliži kraj njihove posete i zvaničnih razgovora.

"Čak je gospodin Jeger rekao da je zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju vrlo blag i ako sindikati naprave blokadu (usvajanja) tog zakona, da će možda neki od narednih biti još tvrdji, kako je on rekao", kazala je Savićeva.

Ona je prenela ocenu Jegera "da je sindikat deo rešenja problema i deo sistema".

Sumirajući rezultate današnji razgovora s predstavnicima Misije MMF-a, Savićeva je rekla da sindikati ne mogu  da nudu zadovoljni tim razgovorima, ali su zadovoljni zbog toga što su imali priliku da saopšte svoje stavove.

Predstavnici Svetske banke su predložili da će svoje analize o socijalnoj politici i o predlogu zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju uputiti predstavnicima sindikata i zajednički razmotriti trenutno stanje u tim oblastima.

Odgovarajući na pitanje da li je na sastanku bilo reči o odmrzavanju plata i penzija, Savićeva je prenela ocenu predstavnika MMF-a da "oni ne vide u budžetu nikakav prostor za to, niti im je iko pokazao da ga ima".

Savićeva je prenela procenu MMF-a da tek u aprilu 2011. godine može, eventualno doći do odmrazanja penzija i plata u javnom sektoru.

Izvor: SrbijaNet

Dinar je ojačao prema evru za devet para ili 0,09 odsto, tako da je zvanični srednji kurs evra 105,2186 dinara, objavila je Narodna banka Srbije.

Srednji kurs u petak, koji je važio tokom vikenda, bio je 105,3171 dinara. Centralna banke prodala je u petak na međubankarskom deviznom tržištu deset miliona evra, kako bi obezbedila nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta.


NBS je od početka godine prodala ukupno milijardu i 839,5 miliona evra, računajući i današnju intervenciju, da bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa i podstakla promet na deviznom tržištu.


Centralna banka je 9. avgusta kupila na međubankarskom deviznom tržištu 10 miliona evra da bi ublažila oscilaciju kursa, a pre toga je poslednji put intervenisala kupovinom deviza polovinom decembra 2008. godine.


Dinar je ove godine bio najjači 4. januara, kada je zvanični srednji kurs evra bio 95,9679 dinara, a najslabiji 3. avgusta, kada je evro vredeo 106,6367 dinara.

Izvor: Blic

Tajkuni neće da se odreknu dela bogatstva

N. M. Jovanović - D. Nišavić    | 07. 10. 2010. - 00:02h | Foto: AFP    | Komentara: 202
Miroslav Mišković i Milan Beko prvi su među bogatim ljudima koji bi deo svog bogatstva trebalo da poklone društvu i ugledaju se na Bila Gejtsa, tumači izvor „Blica” iz vrha Vlade preksinoćni poziv predsednika Tadića najbogatijim biznismenima u Srbiji. Boris Tadić rekao je za RTS da bi među bogatim ljudima u Srbiji trebalo promovisati potez Bila Gejtsa koji će pokloniti polovinu svog bogatstva.

Naš sagovornik ističe da je ova vladajuća koalicija dovoljno jaka da se izbori sa uticajem najbogatijih ljudi u državi koji su iz ekonomskih interesa „drmali srpskom politikom”.

- Mišković i Beko su imali i još imaju politički uticaj, a izjave Tadića treba posmatrati kao poruku da se sa najbogatijima može razgovarati samo o ekonomiji - tvrdi naš sagovornik iz Vlade i podseća i da je premijer Mirko Cvetković napravio antimonopolsku strategiju.

Tadić je rekao da je tajkunima predložio da plate školovanje srpskih studenata u inostranstvu, posle čega bi bili obavezani da se vrate u Srbiju i rade za državu.

- Tajkuni me nisu poslušali, a vidim da neki sada formiraju neke fondacije i to deluje prilično tragikomično - dodao je predsednik Srbije.

Kada je reč o formiranju fondacija, pre dve nedelje je „Delta humanitarni fond” najavio da će izgraditi, a zatim i pokloniti Beogradu objekat za dnevni boravak dece s posebnim potrebama u naselju Bežanijska kosa.

Predsednik Srbije očigledno misli da ta vrsta angažmana nije dovoljna, dok se odgovori bogatih kreću od toga da nemaju pravnu obavezu na tako nešto, do ocena da je reč o popilizmu prvog čoveka države.

Miroslav Mišković ni juče nije davao izjave. Predsednikovu poruku da i bogati ljudi u Srbiji krenu stopama Bila Gejtsa za „Blic” je prokomentarisala Jelena Krstović, direktorka korporativnih komunikacija „Delta holdinga”.

- „Delta holding” mnogo ulaže u brojne društvene i životne celine u svojoj zemlji i u opšte u zajednicu. U ovoj godini za brojne humanitarne projekte i fondove uloženo je više od milion evra, ne računajući i dva miliona evra dodatnih investicija za zadužbinu. To je naše dugoročno opredeljenje. To što postoji model u Americi je jako dobro, ali u Srbiji je potrebno da se to regulativno uredi, da bi u jednom trenutku to bila opcija za budućnost - ističe Krstović.

Za Mirka Todorovića, vlasnika Modne kuće „Todor”, izjava predsednika Tadića je „čist populizam”.

- Ovo što je rečeno ni u kom slučaju ne može da se primeni na Srbiju. Šta to znači, ti si bogataš, daj pola svog bogatstva? Kako ja mogu da dam pola svog hotela ili fabrike? I ko bi mogao da uđe u strukturu uslovnog bogatstva moje kompanije i da njom upravlja? - pita Todorović.

Biznismen Zoran Drakulić juče nije želeo da komentariše predsednikovu izjavu.
 
Apel Gejtsa i Bafeta milijarderima
Bil Gejts i Voren Bafet, dvojica najbogatijih Amerikanaca i poznati filantropi, pozvali su u avgustu milijardere u svetu da se priključe akciji „Obećavam” i poklone bar polovinu svog bogatstva u dobrotvorne svrhe. Bafet je obećao da će donirati više od 99 odsto svog imetka procenjenog na 47 milijardi dolara. Na apel se dosad odazvalo oko 40 bogataša.

Izvor: Blic

Upravni odbor "Knjaz Miloša" saopštio je da će se 21. oktobra održati vanredna sednica skupštine akcionara preduzeća na kojoj će se raspravljati i o transformaciji te kompanije u zatvoreno akcionarsko društvo.

Kompanija se povlači , prelaskom u zatvoreno akcionarsko društvo,  sa Beogradske berze (ne obavlja se više upis akcija javnom ponudom), a deonice se izdaju samo osnivačima ili ograničenom broju drugih lica.

Zatvoreno akcionarsko društvo može imati najviše 100 akcionara.

Novčani ulog osnovnog kapitala iznosi najmanje 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, pri čemu se 50 odsto mora uplatiti do registracije društva, a ostatak u roku od dve godine. Na vanrednoj sednici skupštine akcionara kompanije "Knjaz Miloš", kako je saopšteno, biće usvojena i odluka o izboru predsednika skupštine akcionarskog društva, a razmatraće se i poslovanje.

Hartijama "Knjaz Miloša" na Beogradskoj berzi trguje se metodom preovladjujuće cene, a akcije te kompanije uključene su na srpsko tržište kapitala 2005. godine. Na vanberzanskom tržištu trenutno se nalazi 365.425 akcija tog preduzeća, a cena jedne hartije iznosi 19.300 dinara.

Kompanija "Knjaz Miloš", proizvodjač mineralne vode i bezalkoholnih pića, u 2009. godini našla se na četvrtom mestu podsektorske liste "Top 300" preduzeća sa najvećim prihodima, sa ostvarenih 65,6 miliona evra prihoda, ali i neto gubitkom od 3,5 miliona evra lane. Od ukupno 635 miliona litara flaširane vode u Srbiji u toku prošle godine, "Knjaz Miloš" je proizveo 179 miliona litara.

Izvor: SrbijaNet

STRANI INVESTITORI UPOZORAVAJU NA OZBILJNE PROBLEME
Desetak tajkuna kontroliše 80 odsto srpske ekonomije

Marijana Krkić    | 25. 10. 2010. - 00:02h | Komentara: 42
Srbija je još daleko od toga da postane investicioni raj za strane ulagače. Niže stope poreza i cena rada, povoljni krediti za investiranje, kako se pokazalo, nedovoljni su aduti za privlačenje investitora. Loša infrastuktura, pravna nesigurnost, koncentracija moći u rukama desetak tajkuna razlozi su što je u regionu samo Makedonija prošlu godinu okončala sa manje direktnih investicija. Tako stranci tumače svoj oprez i uglavnom nerealan optimizam srpskih vlasti.

Suvi, statistički podaci za 2009. godinu su vrlo rečiti.
Među balkanskim zemljama koje još nisu u sastavu Evropske unije, najviše direktnih stranih investicija lane se slilo u Hrvatsku, 2,1 milijarda evra. Srbija je prikupila 1,3 milijarde stranih investicija, a Crna Gora neznatno manje - 1,06 milijardi evra, iako je deset puta manja od Srbije, ako uzmemo u obzir broj stanovnika.

Jedan od uzroka lošeg rejtinga Srbije jeste takozvano poslovno okruženje, odnosno velika razlika između dobrih namera Vlade i stvarnih rezultata.

- Razlog nije vezan za politiku Vlade nego za strukturu društva gde je 80 odsto ekonomije u rukama desetak tajkuna. Lepo je imati posebne programe za privlačenje investitora, ali na prvom mestu je vladavina zakona i sudska zaštita, a to je nešto o čemu je lakše govoriti nego uraditi. Lakše je i dati poreske olakšice nego poboljšati pravni sistem - objašnjava Gavin Rajan, partner u investicionoj kompaniji “World Europe Capital Management”.

Da niska cena rada i povoljni porezi nisu dovoljni, potvrđuje i Mirela Jovanović, finansijski direktor “Henkela”.

- Srbija je najpovoljnija u regionu, kako zbog poreza na dobit od 10 odsto i poreza na dohodak radnika od 12 procenata, tako i zbog kredita za investiranje i podsticajnih sredstava za novozaposlene. Ipak, poslovno okruženje bilo bi bolje da je bolja infrastruktura i da je administracija jednostavnija - ocenjuje finansijski direktor ove kompanije koja je uložila novac u projekte u Kruševcu i Inđiji.

Zdravko Marić, državni sekretar ministarstva finansija Hrvatske, dodaje da je evropska perspektiva Srbije izuzetno značajna, ali naglašava da su važna i interna prilagođavanja investitorima.

- Da bi investitori došli, moramo im ponuditi nešto atraktivno. Da li su to poreski podsticaji ili veća zaštita njegovih prava, zavisi. Svaka zemlja trebalo bi da se, kroz strukturne reforme, interno prilagodi potrebama investitora. Hrvatska je i pre krize godišnje imala oko šest odsto BDP-a stranih investicija i prednjači u regionu. Doduše, prošle godine su zbog krize investicije pale oko dva odsto - kaže Marić.

Veliko interesovanje hrvatskih investitora za Srbiju naš sagovornik tumači ovdašnjom nižom cenom rada i nasleđem jer postoji tražnja za sličnom robom i uslugama.
Sagovornici “Blica” slažu se da je ulazak u Evropsku uniju veoma važan za Srbiju. Pre svega zbog toga što će sve manjkavosti privrednog, ekonomskog i pravnog sistema da bi ušla u EU morati da ispravi, pa će moći da računa i na mnogobrojne olakšice vezane za ulaganja.

To donekle potvrđuje i primer Bugarske. Kao članica Evropske unije, iako ima lošiju infrastrukturu od Srbije i recimo Makedonije, a nudi podjednako nisku cenu rada i povoljne poreske stope, Bugarska je lane ipak prikupila 3,3 milijarde evra investicija.

Svi pogledi su zato uprti u Evropsku uniju i u Makedoniji, državi koja je prošle godine prikupila samo 0,2 milijarde evra direktnih stranih investicija.
Zoran Stavreski, ministar finansija Makedonije, kaže za “Blic” da je i za Srbiju i za Makedoniju značajno približavanje EU jer je to signal investitorima da region postaje stabilniji.
 
Investicije u regionu
Bugarska 3,3
Srbija 1,3
Hrvatska 2,1
Crna Gora 1,06
Makedonija 0,2
Napomena: u milijardama EUR za 2009. godinu
- Broj investicija je prošle godine zbog krize bio manji nego što smo očekivali, ali je Srbija ipak imala uspeha u privlačenju stranaca. Dodatno što obe zemlje mogu da urade je poboljšanje infrastrukture i regionalno povezivanje. Na bazi kvaliteta i niske cene radne snage, kao i povoljnih poreza, i Srbija i Makedonija imaju dobre šanse da u narednom periodu privuku kompanije koje traže destinacije sa nižim troškovima - navodi Stavreski.

Takvih kompanija, ipak, ima. Neke od njih se povlače iz okolnih zemalja da bi posao razgranale u Srbiji.

- Investirali smo u nekretnine, a sada želimo da postojeće investicije i uvećamo. Ne bih da ulazim u dobre i loše strane poslovnog okruženja. Fokusirali smo se na Srbiju jer verujemo u njenu svetlu budućnost - kaže Nir Sar, izvršni direktor izraelske građevinske kompanije “Arlon Global”.
 
Nesigurnost na duži rok
Kada se investitori opredeljuju, stabilnost im je na prvom mestu. Na to ukazuju i u “Tehnomarketu”, firmi koja ima iskustvo u saradnji sa strancima.
- Vlada se trudi, ali još provejava nesigurnost na duži rok, pre svega kada je reč o zakonu i tumačenju zakona. To je prvo što moramo da promenimo - kaže Miroljub Kršanin, generalni direktor „Tehnomarketa”.
 
Najčešće zamerke investitora
- nedovoljna pravna sigurnost; pravna regulativa previše birokratizovana, glomazna, preduga i podložna korupciji; administracija je komplikovana pa se na dozvole dugo čeka
- neodgovarajuća struktura radne snage; stručne škole i fakulteti stvaraju nedovoljno obrazovane kadrove, koji nisu odgovarajući profil radne snage za investitore sa višim tehnološkim fazama proizvoda
- postojanje netržišne i neformalne prakse pored zakonske regulative
- neizvesnost ekonomske i regulatorne politike, nedovoljna zaštita prava intelektualne svojine
 
Poreske stope u regionu
Zemlja   Porez na zarade   Porez na dobit firme
Srbija   12   10
Bugarska   12-24   10
Hrvatska   15-45   20
Rumunija   16   24
Mađarska   36   16
Slovenija   41   20
Napomena: u %
 
Nedovoljan oporavak tržišta kapitala
Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, kaže da je od početka godine vidljiv oporavak tržišta kapitala i primetan povratak stranih investitora. Ipak, on ocenjuje da još nije dostignut nivo trgovanja koji je postojao pre ekonomske krize. Štimac navodi da se nakon usvajanja novog Zakona o tržištu kapitala do kraja godine, očekuje još veći broj ulagača.

Izvor: Blic

Dinar nikad slabiji

Zvanični srednji kurs dinara će danas iznositi 106,7205 dinara za evro, što će biti njegova najniža vrednost od uvođenja evropske valute 1. januara 2002.

Nastavljajući pad vrednosti peti dan za redom, dinar će danas oslabiti 31 paru ili 0,3 odsto, objavila je Narodna banka Srbije.

Centralna banka juče nije intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, a od početka godine prodala je ukupno 2,51 milijarde evra sa ciljem da ublaži prevelike dnevne oscilacije kursa i omogući nesmetano funkcionisanje tržišta deviza.

Dinar je ove godine bio najjači 4. januara, kada je zvanični srednji kurs evra iznosio 95,9679 dinara.

Izvor: MTS-Mondo

Prema zvaničnom srednjem kursu, evro vredi oko 15 para manje nego juče, kada je srednji kurs iznosio 107,1884 dinara za evro. Centralna banka je juče prodala 10 milona evra na međubankarskom deviznom tržištu.

 

Od početka godine NBS je ukupno prodala dve milijarde i 289,7 miliona evra, uključujući i jučerašnju intervenciju, i kupila 10 miliona evra, kako bi sprečila prekomerne oscilacije domaće valute.

 

Dinar je ove godine bio najjači 4. januara, kada je zvanični srednji kurs iznosio 95,9679 dinara za evro, a najslabiji 5. novembra kada je zvanični srednji kurs bio 107,3228 dinar za evro.

Izvor: SrbijaNet

Koncern "Farmakom MB" i Agencija za sertifikaciju halal standarda Islamske zajednice Srbije su danas u Šapcu potpisali memorandum o poslovnoj saradnji, koji će omogućiti plasman proizvoda tog koncerna na tržišta islamskih zemlja.

Dokument, koji su potpisali direktor kompanije "Farmakom MB" Milan Bogićević i direktor Halal agencije Srbije, muftija srbijanski Muhamed Jusufspahić, omogućiće toj šabačkoj kompaniji da, primenjujući halal standarde, svoje proizvode plasira na tržista islamskih zemlja.

Mlekari Šabac je danas uručen halal sertifikat, koji omogućava da, prema već zaključenim ugovorima, izvozi mleko i preradjevine od mleka u Egipat, Libiju i Mali, kao i da medju islamskim zemljama širi listu onih u kojima će plasirati svoje proizvode.

Jusufspahić je tom prilikom rekao da će obostrano korisna saradnja "Farmakoma MB" sa Agencijom za sertifikaciju halal standarda, doprineti stvaranju istinite slike o Srbiji u kojoj muslimani nisu nepoželjni i koja predstavlja dobar primer višekonfesionalne i mnogonacionalne zajednice.

Za sam halal standard je rekao da nije koristan samo za potrošače u islamskim zemljama, nego i za sve druge, budući da kada je reč o hrani predstavlja jemstvo njenog kvaliteta i biološke ispravnosti.

Izvor: SrbijaNet

VELIKA KORIST OD „SKRIVENIH“ BANKARSKIH USLUGA
Zarada banaka na proviziji od građana oko 15 milijardi

Zoran Luković    | 17. 11. 2010. - 00:02h | Foto: Ž. Šafar    | Komentara: 67
Preciznih podataka za prvih devet meseci još nema, ali je ipak sasvim moguće konstatovati da su banke naplaćujući proviziju za svoje usluge zaradile više od 15 milijardi dinara.

Banke ovde imaju širok asortiman usluga koje nude, ali sve to podrazumeva i značajan broj naknada, koje se klijentima naplaćuju. Ti troškovi obično nisu, kako se to kaže, transparentni, praktično su nevidljivi za korisnika koji dođe na šalter.
 
Mnogi ih zovu “skriveni troškovi”. Obično u procentualnom iznosu te provizije za usluge predstavljaju samo trenutno mali trošak, međutim, naplaćuju se mesečno, znači stalno, što u dužem periodu uopšte nije zanemarljiva i beznačajna suma.

Pravni osnov banaka za ubiranje provizije za usluge uopšte nije sporan. Praktično, plaćanje tih usluga je neminovno i samo je pitanje u kojoj je banci nešto jeftinije, mada tu nema pravila pa su kod različitih usluga i provizije sasvim neujednačene. I najčešće je situacija takva da ako je jedna vrsta usluga besplatna ili se sasvim malo plaća, onda je neka druga, za vas neznatna stavka, kasnije u zbiru, mesečnom ili godišnjem, priličan trošak.

Na primer, gotovo sve banke nude besplatno otvaranje tekućeg računa, ali većina banaka i ne spominje, obično to piše sitnim slovima u ugovoru (tako da na to klijenti najčešće uopšte ne obrate pažnju), da se održavanje naplaćuje čak i do 300 dinara mesečno.

Posebno je važno pogledati gde su kolike provizije kada je neophodno takozvano virmansko plaćanje, odnosno, kada treba da se plati bilo koji račun u banci. Što veća suma, to je veća i provizija, odnosno, veća razlika od banke do banke.

Najbolje je da pre nego što se odlučite za bilo koju uslugu banke tražite detaljna objašnjenja u samoj banci, da pažljivo čitate ponuđeni ugovor i pogledate koliko za istu uslugu naplaćuju druge banke. To, naravno, traži dodatno vreme, koje najčešće nemamo, a kasnije vas sačeka stavka koja je iznenađenje.

Ukoliko ipak smatrate da su vaša prava i interesi u poslovanju s bankom narušeni, uvek se obratite službenom licu te banke ili uputite pismeni prigovor.

Ako vam ipak banka kojoj ste poverili svoje poslove ne dostavi odgovor u razumnom roku ili ako ste nezadovoljni njenim objašnjenjem, uvek vam ostaje mogućnost da se obratite Narodnoj banci Srbije koja je u obavezi da vaša prava i interese štiti i to tako što će analizirati vaše predstavke i zatim sprovesti postupak posredovanja, odnosno medijacije.

Narodnoj banci Srbije možete da se obratite preko Centra za korisnike finansijskih usluga.
 
Najčešće provizije
Naknade vezane za održavanje tekućeg računa
To je naknada koju banka naplaćuje za redovno vođenje stanja na Vašem računu i obaveštavanje o promenama.
Naknade vezane za dozvoljeni minus
Ovaj vid kreditiranja korisnika tekućih računa je uz kreditne kartice najskuplji način pozajmljivanja novca od banke.
Periodične naknade i naknade za zatvaranje kreditnih kartica
Vrlo je česta opaska agenata banaka kada nude kreditne kartice da je uzmete jer “ništa ne košta odobravanje”, što je tačno, ali sve ostalo košta.
Provizija za kupovinu stranih valuta
Na kupovni kurs banke uglavnom (onaj kurs po kome Vi prodajete stranu valutu za dinare) se ne obračunava provizija, ali na prodajni kurs banke (po kome kupujete stranu valutu za dinare od banke) se uglavnom obračunava provizija, koja se najčešće kreće od 0,3% do 1%.
Konverzija iz jedne strane valute u drugu stranu valutu
Pored naplate dopunske provizije za kupovinu strane valute od banke, kod menjačkih poslova banaka postoji još jedna malo poznata provizija, koja se naplaćuje pri konverziji jedne strane valute u drugu.
Naknada za prijem novca iz inostranstva
Banke naplaćuju naknade za slanje novca u inostranstvo, međutim, manje je poznato da u određenim slučajevima naplaćuju i prijem novca iz inostranstva.
Održavanje kreditnog ili tekućeg računa
Kod odobravanja kredita i kreditnih kartica otvara se uglavnom poseban – kreditni račun, koji služi za praćenje otplate pozajmljenih sredstava od strane banke. Pojedine banke naplaćuju održavanje ovog računa tokom perioda otplate kredita.
 
Alpha banka
Naknada za otvaranje računa: nema
Održavanje tekućeg računa: 150 dinara
Potvrda o izvršenom plaćanju: 100 dinara
Gašenje računa: nema
Ostali izveštaji: 500 dinara
Neosnovana reklamacija: 150 dinara
Gotovinske isplate preko 50.000 dinara: 0,30%
Štampa arhivskog izvoda: 100 dinara
Penzije iz drugih zemalja: 1 do1,20%
Prenos sredstava po ugovoru o kupoprodaji: 1.500 dinara
Nalog za prenos sredstava do 250.000: minimum 15 din ili 0,10%
Nalog za prenos sredstava preko 250.000: minimum 100 din ili 0,05%
Zamena oštećenih novčanica: minimum 20 dinara ili 5%
 
Rajfajzen banka
Otvaranje računa: nema
Održavanje tekućeg račun 150dinara
Slanje opomene 200 dinara
Gašenje račun 200 dianra
Nalozi do 3.000 dinara 0,80% ili minimum 40 dinara
Nalozi preko 3.000 dinara 0,40% ili maksimum 8.000 dinara
Prenos sredstava po ugovoru o kupoprodaji, računi u banci 0,20% ili minimum 1.500,maksimum 8.000 dinara
Prenos sredstava po ugovoru o kupoprodaji,računi van banke 0,35% ili minimum 2.500 dinara
Izdavanje raznih potvrda m300 dinara
Blokiranje računa 100 dinara
 
Banka Intesa
Naknada za otvaranje računa nema
Održavanje osnovnog tekućeg računa 100 dinara
Intesa Hit račun 250 dinara
Isplata gotovine sa račujna do 50.000 dinara nema
Isplata gotovine sa računa odmah preko 50.000 dinara 0,70%
Nalozi uplata sa HIT računa do 50.000 dinara 15 dinara
Nalozi uplata sa HIT računa preko 50.000 dinara 0,2% ili 1.000 dinara
Nalozi uplata klijenata bez računa u banci 40 dinara minimum ili 5.000 dinara maksimum
Izdavanje preko pet čekova mesečno 5 dinara po čeku
Prenos sredstava po ugovoru o kupoprodaji unutar banke minimum  800,maksimum 8.000 dinara
Prenos sredstava po ugovoru o kupoprodaji izvan banke minimum 1.500,
maksimum 16.000 dinara
Obrada kreditnog zahteva odn 0% do 2,50%
Slanje opomene po kreditu 100 dinara
 
Komercijalna banka
Otvaranje računa nema
Održavanje tekućeg računa i trajnog nalog, sms, usluge Weba 200 dinara
Izdavanje potvrda iz redovnog bankarskog poslovanja 300 dinara
Izdavanje potvrda po zahtevu klijenata 169,40 dinara plus PDV
Prenos deviznih sredstava kod drugih banaka u zemlji min 400 maksimum 20.000 dinara
Prenos dinara izvan kod druguh banaka 0,10%
Nalog za uplatu kod druge banke minimum 35 maksimum 5.000 dinara
Blokada računa ili knjižice 80 dinara
Slanje opomene 100 dinaraAdministriranje kredita do 2%
 
Erste banka
Naknada za otvaranje računa 200 dinara
Održavanje tekućeg računa nema
Naknada za zatvranje računa 350 dinara
Izdavanje potvrde o dugu po kreditu 1.000 dinara
Ostale potvrde 300 dinara
Zamena oštećenih novčanica u stranoj valuti 4%
Nalozi za plaćanja u okviru banke minimum 30, maksimum 1.000 dinara
Nalozi za plaćanja izvan banke minimum 30, maksimum 5.000 dinara
Prenos sredstava po ugovoru o kupoprodaju unutar banke 1.000 dinara
Prenos sredstava po ugovoru o kupoprodaji izvan banke 0,80% ili maksimum 5.000 dinara
Neopravdana reklamacija po čekovima 300 dinara
 
Volks banka
Naknada za otvaranje računa nema
Održavanje tekućeg računa, zavisi od paketa99 do 499 dinara
Održavanje i otvaranje deviznog računa nema
Podizanje gotovine do 100.000 dinara dnevno  0,5% ili maksimum 8.000 dinara
Gotovinska uplata na račun klijenta banke 0,20% ili maksuimum 500 dinara
Gašenje računa 200 dinara
Dostavljanje izvoda poštom 40 dinara plus stvarni troškovi
Dodatni izvod 50 dinara
Dodatni izvod faksom 200 dinara
Slanje opomene o minusu 200 dinara
Slanje opomene pred utuženje 1.500 dinara

Izvor: Blic