Premijer nije impresioniran predlozima
Vlada: Privrednici su dali samo spisak lepih želja
D. Nišavić | 19. 06. 2010. - 00:02h | Foto: Beta | Komentara: 21

Predložene mere grupe privrednika i ekonomista samo su spisak lepih želja, bez konkretnih rešenja kako da se one i sprovedu, reakcija je iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, na predloge poslate predsedniku, premijeru i kandidatu za guvernera. Sličnog je mišljenja i premijer Mirko Cvetković koji kaže da su u dokumentu na pet-šest strana, dati globalni stavovi, ističući „da će Vlada kada bude pravila svoj koncept, on biti daleko ozbiljniji i zasnovaniji na mnogo više analitike”.
 
Čekaju konkretne predloge: Dinkić, Cvetković i Dulić

- Spremni smo da razgovaramo sa privrednicima, ali nismo dobili nijedan konkretan predlog od nih. Iz onoga što se vidi, to je spisak lepih želja, oko kojeg se svi slažemo, međutim niko od njih ne nudi ni jedno rešenje. Naravno da treba da se poveća zaposlenost, i naravno, da dinar treba da bude stabilan, kao i da se poveća izvoz. Ali, kako to sprovesti? To su ljudi iz prakse koji sigurno imaju neko rešenje, a očekivali smo da ćemo ga čuti – kažu za „Blic” u Ministarstvu ekonomije, uz opasku da su „njihova vrata uvek otvorena za privrednike”.


Ekonomski stavovi, koje je u svom predlogu iznela grupa privrednika i ekonomista, kako je juče rekao premijer Cvetković, su „manje-više prihvatljivi”. On najavljuje da će Vlada uključiti u te stavove u svoj koncept i strategiju, „u meri u kojoj oceni da u njima ima dobrih ideja”.



- Na prvi pogled mi se čini da u fundamentu tu nema bitnih razlika, jer oni isto kao osnovne mere predviđaju izgradnju infrastrukture i promenu koncepta privrede - kaže Cvetković.


Komentarišući za „Blic” predloge privrednika Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja, kaže da su od samog početka predani reformama pojednostavljenju administrativnih procedura.


- Sve mere koje donosimo su posvećene oporavku građevinskog sektora, podizanju reciklažne industrije, rastu ekonomije i zapošljavanju – naglašava Dulić.


Sličnog mišljenja je i Verica Kalanović, ministarka za Nacionalni investicioni plan, koja „podržava sve napore da Srbija krene na bolje, pa tako želi i da shvati i obraćanje značajnih privrednika najznačajnijim ličnostima i institucijama naše zemlje”.


- Moram međutim, da konstatujem da je ova Vlada od formiranja, izgradnju infrastrukture odredila ne samo kao prirotet nego i kao nacionalni interes, pa tu ne vidim nikakvu novost. Za razliku od ovog dopisa rad Vlade i Ministarstva za NIP podrzumeva ne samo iznošenje željenih pravaca, već i konkretne planove, projekte i obezbeđivanje uslova za njihovu realizaciju – kaže Kalanović za „Blic”.


Predstavnici Poslovnog kluba „Privrednik”, Udruženja korporativnih direktora i Saveza ekonomista Srbije predložili su mere za prevazilaženje negativnih posledica ekonomske krize i upozorili da će Srbija morati što pre da se pozicionira u novoj ekonomskoj realnosti, posle izlaska iz krize. Branislav Grujić, Toplica Spasojević i Dragan Đuričin naglasili su da je reč o dobronamernim savetima i ponudili su pomoć.


Svaki predlog bez obzira da li je pojedinačni ili grupni, kako ukazuje Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije za „Blic”, kada su određeni resori u pitanju, mogu da doprinesu poboljšanju privrednog ambijenta. Vlada, po njemu ima sluha da čuje sugestije koje privrednici predlažu, kako bi se kriza lakše sprovela, a neke i da sprovede u praksi.


Na pitanje da li privrednici i dalje imaju redovne sastanke sa premijerom Mirkom Cvetkovićem, Bugarin kaže da poslednjih tri meseca nisu imali susrete sa predsednikom Vlade.
 
Grujić: Mere možemo i da razradimo
- Svoj cilj ovim dokumentom smo postigli, da pobedimo više prepucavanja i da pokažemo da želimo da pokrenemo Srbiju – kaže za „Blic”, dan posle javnog objavljivanja predloga Branislav
Grujić, predsednik Poslovnog kluba „Privrednik”.
Komentarišući da nadležnima ti predlozi više izgledaju kao spisak želja privrednika, bez ponude preciznih rešenja, naš sagovornik kaže da je „njihova namera bila da opišu situaciju i predlože nekoliko defanzivinih mera”. Ne krije da se razmišljalo da predlozi budu dublji, ali se shvatilo da bi se tada ušlo u domen „bacanja izazova Vladi”, a što nije bila namera.
- Ovo je inicijalni tekst. Ukoliko bilo ko pokaže interes, mi ćemo organizovati sastanak sa privrednicima i ući u konkretne razrade mera. Zapravo, želimo da pokažemo da je moguće za nekoliko meseci napraviti pet koraka u svakom segmentu, i tako iz kvartala u kvartal pokrenuti se sa nulte tačke - kaže Grujić.
Naglašava da privrednici žele da pokrenu Srbiju, a Vladi je poslata poruka šta joj je činiti - „da gradi puteve i infrastrukturu, nađe partnere za energetiku i da da podsticaje agraru”.


 
Šta je predloženo, a šta urađeno
Predlog privrednika: Investicije u infrastrukturu (putevi, luke, kanali).
Šta je Vlada planirala i uradila: Najvažniji projekat u drumskom saobraćaju, koridor 10, kontinuirano kasni, s tim što su u toku radovi na dve veće deonice – Horgoš - Novi Sad i obilaznica oko Dimitrovgrada. Predstavljen je master plan saobraćaja u Srbiji, kojim je predviđeno da u održavanje i u nove projekte iz oblasti saobraćaja do 2027. bude uloženo oko 22,2 milijarde evra. Novac od prodaje „Telekoma” je predviđen takođe za izgradnju putne mreže.

Predlog privrednika: Investicije u mrežne tehnologije (energetiku i telekomunikacije).
Šta je Vlada planirala i uradila: U toku je proces prodaje dela državnog vlasništva u „Telekomu” s tim što je propao prvi tender za savetnika u privatizaciji.

Predlog privrednika: Investicije u prehrambenu industriju i selektivne delove poljoprivrede.
Šta je Vlada planirala i uradila: Od aprila je više od 2.700 registrovanih gazdinstava dobilo kratkoročne i dugoročne kredite koje subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede ukupne vrednosti skoro 15 miliona evra. U agrarnom budžetu za regresiranje kamata izdvojeno je tri i po milijarde dinara.

Predlog privrednika: Stabilnost cena - kontrolisana inflacija.
Šta je NBS uradila: I po novom Zakonu o NBS predviđeno kao osnovni cilj centralne banke postizanje i održavanje stabilnosti cena. Inflacija se za sad kreće u okviru planirane godišnje.

Predlog privrednika: Stabilnost deviznog kursa.
Šta je NBS planirala i uradila:
Od početka krize u Srbiji od oktobra 2008. do danas domaća valuta je oslabila 35 odsto. Uprkos intervencijama centralne banke koje su od početka godine premašile milijardu evra (iz deviznih rezervi), dinar i dalje slabi u odnosu na evro.

Predlog privrednika: Smanjenje nezaposlenosti.
Šta je Vlada uradila: Broj nezaposlenih u Srbiji se od početka krize uvećao za nekoliko desetina hiljada ljudi. U ovoj godini 5.620 ljudi biće angažovano na javnim radovima, za njih opredeljeno 700 miliona dinara. Nacionalna služba za zapošljavanje odobrila je 355 projekata u oblastima socijalne i kulturne delatnosti, zaštite životne sredine i uređenja infrastrukture.

Predlog privrednika: Centar za regrutovanje i trening eksperata iz oblasti projektnog upravljanja.
Šta je Vlada uradila: Za sada nema ovakvog projekta na nivou Vlade.

Predlog privrednika: Program privlačenja međunarodnih kompanija da svoja sedišta lociraju u gradove Srbije.
Šta je urađeno: Može mnogo bolje. „Ikea” je već izabrala Srbiju kao svoj budući regionalni centar, ali o tome još pregovara sa Vladom.

Predlog privrednika: Završetak „giljotine propisa” primena mera Saveta za konkurentnost i primena predloga Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.
Šta je urađeno: U poslednja dva meseca ubrzano je ukidanje nepotrebnih zakonskih i administrativnih procedura. Sprovedena je 51 preporuka Jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa.

Izvor: Blic

Premijer će razmotriti predlog privrednika
Finansijske institucije oborile dinar
D. Nišavić - J. Aleksić | 18. 06. 2010. - 00:02h | Komentara: 40

Vlada Srbije detaljno će razmotriti pristigle predloge i mere, koje su 9. juna prosledili najvišim predstavnicima vlasti Toplica Spasojević, predstavnik ITM grupe, Branislav Grujić, predsednik kluba Privrednik, i Dragan Đuričin, predsednik Saveza ekonomista Srbije, saznaje „Blic”. Privrednici su juče i javnosti obrazložili svoje predloge državnom vrhu šta da uradi da bi zemlja postigla uspeh u ekonomskoj realnosti koja će nastati posle krize.


- Sve sugestije su dobrodošle. Vlada, inače, kontinuirano sprovodi mere u cilju privrednog oporavka i poboljšanja standarda građana - rečeno nam je u kabinetu premijera Mirka Cvetkovića na čiju je adresu stiglo pismo, upućeno i Borisu Tadiću, predsedniku Srbije, i Dejanu Šoškiću, predsedniku Saveta Narodne banke Srbija.


Svoje predloge, kako za „Blic” kaže Toplica Spasojević, jedan od potpisnika dokumenta, nisu oročili jer „kriza će da traje”. Na pitanje šta će biti signal da oni na čije su adrese poslali ovaj dokument razmišljaju o promenama, odgovara:
- Mi svi imamo kontakte s njima, ovakve ili onakve. Pre svega, predsednik Vlade Srbije je naš kolega i kontaktiramo s njim. Mislim da treba da se resetuje sistem. Giljotina propisa, recimo, mora da se završi. Očekujemo da se promeni opšte stanje u društvu i da se naši predlozi stave na dnevni red, a ne samo da se govori o rezultatima fudbalskih utakmica, ili kampanji oko Šarića - ističe Spasojević.



Kako do uspeha u novoj ekonomskoj realnosti? Odgovor na ovo pitanje sažet je u dokumentu na sedam strana. Konstatovano je da za ekonomiste i privrednike u Srbiji postoje dva ključna problema. Prvi, privredni model i o okviru njega posebno monetarni modeli i, drugo, efikasnost države - javni sektor i budžetska disciplina.
 

- U periodu krize, nečinjenje je isto tako opasno, kao i pogrešni potezi. Potreban nam je novi monetarni model koji mora imati mnogo ambicioznije ciljeve od prethodnog. Pored stabilnosti cena, on treba da obezbeđuje kontrolu deviznog kursa i smanjenje nezaposlenosti - ukazao je Dragan Đuričin.


Koliko je slabljenje dinara negativno uticalo na poslovanje kompanija, objasnio je Branislav Grujić, predsednik kluba „Privrednik”. Uz opasku da u javnosti provejava cinični komentar da je kurs ogledalo srpske privrede, on pita: „Da li je kurs danas postao stabilan za razliku od prethodnih nedelja, zato što je odjednom privreda postala bolja? Sigurno da ne.”


Na pitanje ko je uticao da domaća valuta proteklih nedelja zabeleži pad, on kaže da su krajem maja i početkom juna finansijske institucije bile te koje su iznosile svoje dividende iz Srbije. Upravo taj udar je uticao na kurs.


- Da li je to moglo da se uradi finije? Moglo je i da se ne oseti. Ide leto, kada je priliv deviza veći. Moglo je iz njega da se postepeno izvuku obaveze, svako ima pravo na svoje dividende, ali je to trebalo činiti postepeno, bez udara na kurs. Neko da bi izvukao mali profit iz male Srbije napravio je strukturalni problem celoj Srbiji - naglasio je Grujić.


Osim novog monetarnog modela, privrednici i ekonomisti u pismu ukazuju da održivi razvoj zavisi od reindustrijalizacije. Prva putanja su investicije u mrežne tehnologije, energetiku i telekomunikacije, pre svega.


Druga putanja su investicije u prehrambenu industriju u selektivne delove poljoprivrede, dok treća investicije u infrastrukturu puteve, luke, kanale za navodnjavanje…


Slobodan Vučićević, predsednik Uprave „Droga Kolinska”, kaže za „Blic” da se u načelu slaže sa onim što kolege predlažu.


- Ne mogu da nađem nikakvu manu onome što su napisali, odnosno predložili kao rešenja. Istina je da je realni sektor u problemu, da banke previše zarađuju i da je država neefikasna. Istina je i da treba da se okrenemo potpuno drugom modelu rasta i znali smo mi to i pre, ali treba pohvaliti proaktivnost ljudi koji su napisali tekst. Nadam se da ovaj predlog neće završiti bez efekata, kao neki do sada jer je ovo pismo dobra arhitektura za pristup novom modelu rasta - smatra Vučićević.


U pismu se mogu pročitati poželjni ciljevi, kako ističe Vladimir Gligorov, saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, ali ne i konkretni potezi kako ih ostvariti.


- Slažem se da je industrijalizacija zemlje ključ, ali je pitanje kako do toga doći, a autori ne nude konkretne predloge - dodaje Gligorov.


Naš sagovornik se slaže i da je podsticanje izvoza jedna od nužnih ekonomskih mera, ali uviđa da sektori u koje po autorima pisma treba investirati neće doprineti tome. Naime, reč je, kako dodaje, o nerazmenjivim dobrima.


Iza novog monetarnog modela, smatra naš sagovornik, krije se poziv državi da pomogne privredi pa čak i velikim privrednicima, koji su „pred bankrotom”.


- I najveći biznismeni ne kriju da su u problemu, a u pismu se kaže da država treba da zauzme ključnu poziciju u novom modelu rasta. To je rđav pristup celoj stvari, a posebno deo gde se kaže da monetarna politika treba da bude usmerena na smanjivanje nezaposlenosti - navodi Gligorov.


On ne vidi nijedan drugi način sem da se „upumpa novac”, a ako je vezano sa monetarnom politikom, onda pretpostavlja da bi to mogao biti novac iz deviznih rezervi. A ta ideja, kako kaže, „ne sviđa mu se uopšte”.

 
ŠTA SU PRIVREDNICI PREDLOŽILI VLADI


Kako do cilja - ofanzivne strategijske mere
1. investicije u infrastrukturu (putevi, luke, kanali)
2. investicije u mrežne tehnologije(energetiku i telekomunikacije)
3. investicije u prehrambenu industriju i selektivne delove poljoprivrede
 

Novi monetarni model
1. stabilnost cena
2. stabilnost deviznog kursa
3. smanjenje nezaposlenosti
Funkcionisanje novog monetarnog modela zahteva bolju koordinaciju Narodne banke Srbije i Vlade naročito u delu poreske politike
 

Defanzivne taktičke mere
1. centar za regrutovanje i trening eksperata iz oblasti projektnog upravljanja
2. program privlačenja međunarodnih kompanija da svoja sedišta lociraju u gradove Srbije (na primer, u Beograd i Novi Sad)
3. završetak „giljotine propisa” primena mera Saveta za konkurentnost i primena predloga Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u vezi sa energizovanjem lokalnog ekonomskog razvoja
 

Oslonci za sprovođenje strategije
- ekspertska elita u državnoj administraciji i javnom sektoru
- dokapitalizacija javnih preduzeća


(Izvor: Pismo Poslovnog kluba „Privrednik”, Saveza ekonomista Srbije i Udruženja korporativnih direktora Vladi Srbije)


 

Dejan Šoškić odgovorio privrednicima
Nema magičnih rešenja


Dejan Šoškić, predsednik Saveta Narodne banke Srbije i kandidat za guvernera, zahvalio je juče privrednicima i ekonomistima na dokumentu koji, kako je rekao, „predstavlja još jedan u nizu iskaza iz teorije i prakse koji potvrđuju činjenicu da je neophodna radikalna promena privredne strukture Srbije, ako se želi stabilnost na srednji i dugi rok”.

 

U svojevrsnom odgovoru na pismo koje je, osim njemu, upućeno i predsedniku Srbije Borisu Tadiću i premijeru Mirku Cvetkoviću, Šoškić kaže da se slaže sa onim što dokument podvlači, odnosno „uverenjem da bez industrijalizacije i jačanja poljoprivrede i okretanja srpske privrede ka izvozu nije moguće obezbediti održivu makroekonomsku stabilnost i zdrav privredni rast”.


Kako biste prokomentarisali novi monetarni model, koji predlažu privrednici, a koji zahteva stabilnost kursa uz smanjenje nezaposlenosti? Da li je to moguće?
- Pred monetarnu politiku, istorijski posmatrano, u svetu su se, uz stabilnost cena postavljali i različiti drugi ciljevi kao što su visoka zaposlenost, privredni rast, stabilnost kamatnih stopa, stabilnost deviznog kursa, stabilnost finansijskih tržišta i slično. Nažalost, neki od ovih ciljeva su međusobno konfliktni. Najčešće su u konfliktu cilj stabilnosti cena sa ciljem visoke zaposlenosti i stabilnosti kamatnih stopa. Zato je monetarna politika često pred teškim izborima. Magičnih rešenja nema i monetarna politika, moramo toga biti svesni, ima svoja realna ograničenja. I danas, međutim, po Zakonu o NBS stabilnost cena je samo osnovni cilj i uz njegovo ostvarenje moguće je da monetarna politika radi na realizaciji i drugih ciljeva bez ugrožavanja svog osnovnog cilja - stabilnosti cena.

 

Ovo je danas standard u svetu i to su rešenja koja postoje i u zakonu kojim se definiše rad NBS. Bilo kakav novi monetarni model, kakav god da se predlaže, mora poći od toga da je za njegovu primenu potrebno da prethodno bude definisan zakonom. Ako otklonimo inflatorne pritiske na strani tražnje, monetarna politika će moći više da se oslobodi radi podsticanja zaposlenosti i privrednog rasta.


Potpisnici pisma ponavljaju zahtev za stabilnim kursom?
- Kurs dinara već sada je relativno stabilan. Ako pogledamo kretanje dinara prema evru ili dolaru poslednjih meseci ili godina, ukupna ocena deviznog kursa ne bi mogla biti da je kurs nestabilan. Mnoge valute prošle su veće i intenzivnije promene deviznog kursa u odnosu na dinar. Kurs, naravno, nije fiksan, ali nije ni potpuno slobodan. Promena koja se desila poslednjih nedelja ipak je pomak od svega nekoliko procenata.


Opaska je da je dinar oslabio zbog špekulacija i privrednici se s pravom pitaju kako to da za sedam dana domaća valuta toliko oslabi, a onda naglo dođe do stabilizacije?
- Pitanja o uzrocima promene na strani ponude i tražnje legitimna su pitanja na svakom tržištu. Svedoci smo da se ista pitanja postavljaju i zašto je došlo do promene kursa evra prema dolaru, britanske funte prema evru, cena akcija, obveznica… Prethodnih godina, sećamo se, svi su pokušavali da objasne zašto je cena nafte došla do 150 dolara po barelu. Legitimno je tražiti uzroke, ali moramo znati da slobodno tržište i jeste slobodno kada se kreće, ponekad i nepredvidivo.


Nije moguće, kažu, da je slaba privreda postala odjednom jača, pa se dinar za dan stabilizovao. Privrednici traže i da se javno kaže ko je uticao na slabljenje domaće valute proteklih nedelja...
- Mislim da rešenja ne treba tražiti u represivnim ili administrativnim merama, već u stvaranju uslova da srpska privreda postane izvozno orijentisana i najjača u regionu. To je prirodna šansa koju ima naša zemlja i samo od nas zavisi da li ćemo tu šansu da iskoristimo i realizujemo. Srbija treba da čini sve da postane prirodno ishodište odluka o investiranju na Jugoistoku Evrope.

 

Mlađan Dinkić, ministar ekonomije za NIN
Naši tajkuni nisu prebogati

 

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je u intervjuu za najnoviji broj nedeljnika NIN da bi podržao ispitivanje porekla imovine pojedinih kapitalista u Srbiji, ali da bi to trebalo da važi ne samo za biznismene nego i političare.

 

- Činjenica je da se kod nas bogataši nedovoljno oporezuju i tu treba primeniti evropska rešenja - kaže Dinkić.


On dodaje i da bogatstvo tajkuna u Srbiji nije toliko da bi se dobilo „bog zna šta, jer je Srbija u suštini siromašna zemlja”.


- Čak i da je to bogatstvo ne znam koliko i da primenite ne znam kakvu stopu, u odnosu na ukupne budžetske prihode, to su promili. Drugim rečima, suštinski se, osim moralne pravde, ne dobija mnogo - navodi ministar, ali ističe da je baš ta pravda vrlo važna. On dodaje da se o krupnim kapitalistima koji su upropastili preduzeća u novinama čita samo u crticama dok mnogi za koje javnost misli da su nepristojno bogati, uredno plaćaju porez.

 

Na pitanje da li su Beko i Mišković, negativni primeri, odgovara:


- Sve mora da se preispita. Ali, tužilaštvo i sudstvo moraju da naprave tu razliku između onih koji su nepravedno napadnuti i koji zakonito rade i onih koji to nisu.

Izvor: Blic

Povećanje poreza na dodatu vrednost (PDV) bi imalo za posledicu rast cena i nepovoljno bi uticalo na poslovanje privrede i standard gradjana bez obzira na to što bi taj potez pratila druga kontramera - smanjenje poreza na zarade - izjavio je danas direktor za korporativne i regulatorne poslove "Denjub fuds grupe" Rade Pribićević.

On tvrdi da bi povećanje PDV od tri odsto, što predlaže ministarka finansija Diana Dragutinović, bila zaista radikalna mera koja bi za rezultat imala kontraefekat u vidu smanjenja budžetskih prihoda.

Ukoliko se uveća PDV imaćemo pad tražnje, manju prodaju i u krajnjoj liniji gubitak radnih mesta, rekao je Pribićević.

Pribićević je naveo da poreskoj reformi treba pristupiti oprezno i naći pravo sistemsko rešenje koje će podsticati privredni razvoj. "Smanjenje poreza na zarade bi bila pozitivna mera koja bi dovela do većeg zapošljavanja, ali kao što vidimo ta se mera ne spominje samostalno već u 'kombinaciji' sa drugom merom gde se neka druga naknada povećava ne bi li se kompenzovao gubitak koji na ovoj drugoj strani nastaje", kazao je Pribićević.

Pribićević je podsetio i "da je planiranje poslovanja u privredi već otežano imajući u vidu nestabilni kurs dinara koji, kako stvari stoje, poništava dobre rezultate kompanija".   

Privreda neće moći još dugo da podnese teret nestabilnosti kursa i  izvesno je da će cene morati  uskoro da se povećaju, rekao je Pribićević. "Svi pričaju o magičnoj brojci od 110 dinara za jedan evro, ali mislim da bi taj trenutak kada će svi proizvodi poskupeti mogao da nastupi i pre nego što evro dostigne tu vrednost", kazao je Pribićević.

Izvor: SrbijaNet

Cene taksi usluga u Beogradu od danas su skuplje za 12 odsto, tako da start košta 140 dinara, kilometar vožnje u prvoj tarifi 55 dinara, u drugoj 70 dinara, dok sat vremena čekanja košta 750 dinara.

Novi cenovnik podrazumeva i smanjenje popusta na poziv za 10 odsto u obe tarife.

"Zahtev za povećanje cena, koji su podneli taksi udruženje 'Pink' i Sindikat taksista Beograda (SITAB), odobren je 4. juna, a od danas taksisti imaju pravo da povećaju svoje usluge", rekao je Tanjugu pomoćnik direktora u direkciji za javni saobraćaj Aleksandar Djukić.

Djukić je dodao da su novi cenovnik dobila sva taksi udruženja u Beogradu. Vršilac dužnosti predsednika udruženja "Žuti taksi" Veroljub Čubrić potvrdio je Tanjugu da je to udruženje od Gradskog sekretarijata za saobraćaj dobilo novi cenovnik koji je od jutros počeo da primenjuje.

Branko Vitorović iz Sindikata taksi vozača i autoprevoznika "Nezavisnost" rekao je Tanjugu da su taksisti bili primorani da povećaju cene taksi usluga zbog poskupljenja goriva i skoka evra, kako bi mogli da plate poreze i odžavaju automobile. Vitorović je podsetio da je poslednje poskupljenje taksi usluga odobreno u februaru 2009. godine.

Izvor: SrbijaNet

Žito požnjela kiša


Loši vremenski uslovi pred žetvu smanjili rod pšenice u Srbiji najmanje za trećinu. Očekivan rod u 2010. od 1,8 miliona tona biće manji za 600.000




PRVO vreli talas, sa temperaturama iznad 35 stepeni, a zatim hladnoća i kiša, mestimično praćeni gradom, „požnjeli“ su i pre žetve više od trećine roda pšenice. Prošlogodišnje zalihe, koje su ostale u silosima, mogle bi da budu izuzetno dragocene. Jer, i dalje je neizvesno koliko ćemo tačno moći da uberemo hlebnog zrna s obzirom na to da se kišni period odužio.

Pšenicom je lani zasejano oko 480.000 hektara, znatno manje nego prethodnih godina. Očekivan je rod od oko 1,8 miliona tona. Srbislav Denčić, rukovodilac Odeljenja za strna žita novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, objašnjava da se to neće ostvariti. Prinos će, kaže Denčić, biti daleko ispod očekivanog. Kako stvari sada stoje, biće umanjen najmanje za 600.000 tona, a moguće su i veće štete.

- Pšenica je doživela najgori mogući scenario - kaže Denčić. - Tri pretopla dana, sa temperaturama višim od 35 stepeni, zaustavili su proces nalivanja zrna, a zatim su došli hladni i kišni dani, koji takođe ne odgovaraju pšenici.

Denčić upozorava da će ratari imati velikih problema, jer će hektolitarska masa pšenice, kad se požanje, biti jako mala, tako da će teško zadovoljiti JUS standard.

- Kako stvari sada stoje, kvalitet pšenice, koju smo požnjeli prošle godine, mogao bi da bude jako dobar, ako se poredi sa ovogodišnjim rodom - upozorava Denčić. - Najgore je to što se za pšenicu više ništa ne može učiniti. Ratari samo mogu da je gledaju kako propada.

Josip Vojnić Tunuć, iz Subotice, pšenicom je zasejao oko 300 hektara. Kaže da se već pomirio s tim da će izgubiti gotovo 50 odsto roda.

- Zarada, koju smo mogli da imamo, pre katastrofalnog vremena, mogla je da, u najboljem slučaju, pokrije cenu proizvodnje pšenice - kaže Tunić. - Sigurno je, međutim, da ćemo sada, sa padom prinosa, raditi sa gubitkom. Ovo je već treća godina kako tako radimo. Pitam se, dokle ćemo moći?!


ZALIHE DOVOLjNE

SRBIJA će i pored smanjenog roda pšenice imati dovoljno hleba - ističe Vukosav Saković, iz „Žita Srbije“. - Sigurno je da je kiša smanjila rod i uticala na kvalitet zrna, ali, teško je da će se požnjeti manje od 3,5 tone po hektaru. Kada se uzme u obzir da je Srbiji na godišnjem nivou potrebno oko 1,6 miliona tona pšenice, a da u zalihama imamo oko 500.000 tona, što je gotovo trećina potrošnje, jasno je da će žita za naše potrebe biti dovoljno, a moguće je da ćemo imati i viškova. Žito će, međutim, teško pronaći put na strana tržišta, jer se tamo traži daleko veći kvalitet, a to, nažalost, posle prošlogodišnje, a kako stvari stoje, i posle ovogodišnje žetve, nećemo moći da ponudimo.


PRETI KLIJANJE

AKO kiša nastavi, moglo bi da se desi i da zrno u klasu proklija - kaže Denčić. - To bi definitivno uništilo ovogodišnji rod. Nadam se da se to ipak neće desiti, odnosno, da će nas vreme bar malo „poslužiti“.

Izvor: Novosti

Koridori voze Srbijom


Master plan za infrastrukturu predviđa ulaganja od 22,18 milijardi evra do 2027. Mrkonjić: Prvi put znamo šta traba da radimo i šta ćemo da gradimo

SRBIJA će do 2027. godine imati novih 1.272 kilometra autoputeva. Vozovi će saobraćati dvokolosečnim prugama, brzinama od minimum 160 kilometara na sat. Međunarodni, beogradski i niški aerodromi imaće osam miliona putnika, uredićemo plovne puteve, a iz Dunava će konačno biti uklonjene mine i flota potopljena još u Drugom svetskom ratu.

Sve ovo predviđa Transport master plan, koji je u četvrtak u Palati Srbija predstavljen javnosti.

Za ukupno 33 projekta, koji čine razvojni scenario master plana, Srbija će iz pretpristupnih fondova, kredita i budžeta u narednih 17 godina potrošiti 22,18 milijardi evra. Postoji, međutim, i rezervna varijanta, a to je takozvani minimalni scenario, koji je „težak“ 7,5 milijardi evra, a podrazumeva samo završetak započetih projekata.

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, kaže da je realizacija ovog master plana već počela. Trenutno najveći prioritet ima drumski Koridor 10. Prva na listi je deonica severnog kraka od Horgoša do Novog Sada, koja će biti završena do kraja godine. Slede izgradnja autoputa Pojate - Preljina i Kragujevac - Batočina.

- Srbija je dobila prvi master plan koji sadrži projekte iz svih vidova saobraćaja u skladu sa evropskim standardima - kaže Mrkonjić. - Prvi put znamo šta traba da radimo i šta ćemo da gradimo u Srbiji. Stvaramo uslove da Srbija bude evropska zemlja tako što će postati deo evropske saobraćajne mreže.

Četvrti projekat po važnosti je ulaganje u aerodrome u Beogradu i Nišu, sledi pruga Stara Pazova - Subotica, dok je u vodnom saobraćaju prioritet Dunav, odnosno evropski Koridor 7. Master planom za železnicu je predviđeno ukupno 7,44 milijarde, za puteve 13,75 milijardi, za unutrašnje plovne puteve 475 miliona evra, za aerodrome 376 miliona i za intermodalni transport odnosno kombinovanje više vrsta prevoza, 136 miliona evra.

Šef delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer smatra da Master plan sadrži projekte koji će u naredne dve decenije Srbiju pretvoriti u jednu od glavnih saobraćajnih arterija u ovom delu Evrope. Dežer je naveo da su Srbiji potrebne investicije za ekonomski razvoj i sada ima jasan plan prioritetnih projekata, koji će investitorima pružiti veću sigurnost. EU će pomagati Srbiji u realizaciji Master plana kako bi i u tom delu što pre postala deo evropske porodice.

Državni sekretar za vazdušni saobraćaj Miodrag Miljković tvrdi da je za povećanje broja putnika u aviosaobraćaju u Srbiji sa oko 2,5 na osam miliona godišnje, potrebno uložiti oko 135 miliona evra u aerodrome u Beogradu i Nišu.

Prezentaciji Master plana, održanoj u Palati Srbija, prisustvovali su i potpredsednici Vlade Jovan Krkobabić i Ivica Dačić, ministri prosvete i energetike Žarko Obradović i Petar Škundrić, ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin, direktorka kancelarije za evropske integracije Milica Delević, predstavnici Svetske banke, EBRD, ambasadori zemalja članica EU.


NA LISTI

MEĐU prioritetnim projektima su i izgradnja autoputa Beograd - Požega, koji treba da poveže Srbiju sa Rumunijom, Crnom Gorom i Italijom, izgradnja brze saobraćajnice Novi Sad - Ruma - Šabac - Loznica, pruge od Velike Plane do Stalaća, Đunis - Trupale kod Niša i Stara Pazova - Šid.

Master plan u delu za intermodalni transport predviđa izgradnju tri logistička centra različitih veličina i karakteristika u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a u glavnom gradu terminal bi mogao da bude izgrađen u Makiškom polju, između stanice „Beograd - Ranžirna“ i puta Beograd - Obrenovac.

Izvor: Novosti

Spas je jeftina država


Ekonomisti pripremili novi model održivog privrednog rasta Srbije: BDP treba da raste šest odsto, industrijska proizvodnja sedam, inflacija da ide na tri odsto, dinar da ne jača


Ekonomisti okupljeni oko Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN) i Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) pripremili su radnu verziju programa modela održivog privrednog razvoja Srbije.

- Predloženi model trebalo bi da obezbedi da bruto društveni proizvod raste po godišnjoj stopi od oko šest odsto, industrijska proizvodnja oko sedam odsto, dok bi inflacija, do 2015. godine pala na tri odsto - rekao je u četvrtak jedan od autora programa prof. Milojko Arsić, na Letnjem Vivaldi forumu „Planirajmo 2011“, a koji se održava na Mokroj Gori.

Arsić je otkrio da su sa predlogom novog modela privrednog rasta Srbije upoznati premijer Cvetković i ministarka finansija Diana Dragutinović.

- Model privrednog razvoja koji promovišemo predviđa i da učešće investicija u BDP bude do 30 odsto, a stranih direktnih investicija oko šest odsto - pojašnjava Arsić. - Izvoz bi bio na nivou od oko 50 odsto BDP, a otvorilo bi se oko 400.000 novih radnih mesta.

Spoljni dug, koji je sada 76 odsto BDP, pao bi na oko 50 odsto BDP, dok bi javni dug, bez troškova za restituciju, rastao do 40 BDP, a kasnije ispod 30 odsto BDP.

- U narednom periodu prosečne plate i penzije rasle bi u skladu sa inflacijom plus dodatnih polovinu realnog rasta BDP iz prethodne godine, dok bi se od 2013. do 2015. plate i dalje usklađivale po tom modelu, a penzije sa rastom inflacije plus stopa rasta BDP veća od četiri odsto - naglasio je Arsić.

Prema predlogu ekonomista, za finansiranje investicija biće neophodno da se poveća učešće domaće štednje u bankama, a vodeću ulogu u rastu BDP treba da dobije industrijska proizvodnja. Suština promena moraće da se ostvari preko smanjenja javne potrošnje za pet do šest odsto BDP u narednih pet-šest godina. Reforma javnog sektora trebalo bi da ide u pravcu obezbeđivanja kvalitetnijih i dostupnijih usluga što je podjednako važno kao i smanjenje troškova javnog sektora.

Kada je poreska reforma u pitanju, Arsić je istakao da nije neophodno da se odmah sprovede, odnosno, da bi mogla biti odložena i za narednih godinu-dve.

Autori novog modela smatraju da je dobar postojeći režim monetarne politike koji podrazumeva ciljanu inflaciju uz flksibilni devizni kurs.

- U narednom periodu treba sprečiti realno jačanje dinara, jer bi to pogoršalo konkurentnost privrede, ali treba sprečiti i njegovo naglo slabljenje kako bi privrednici i građani imali vremena da se prilagode novim uslovima privređivanja - zaključio je Arsić.


ŠTA TREBA URADITI

* smanjenje fiskalnog deficita sa 4,5 odsto na jedan odsto

* smanjenje javne potrošnje za pet do šest odsto

* smanjenje fiskalnog opterećenja privrede

* povećanje fiskalnog opterećenja potrošnje

* povećanje domaće štednje u bankama

* umanjenje domaće tražnje i povećanje proizvodnje za izvoz

Izvor: Novosti

Dinar nikako da se stabilizuje
Narodna banka kasni s intervencijama
Jelena Aleksić | 25. 06. 2010. - 00:02h | Foto: FoNet, S. Đalić | Komentara: 2

Kada bi Narodna banka Srbije ranije intervenisala na deviznom tržištu, ne bi bilo tolikih pomeranja kursa dinara. Ovako, ona proda devize na kraju dana kada je kurs skoro formiran. Kada bi ranije ponudila devize, smirila bi nervozu na tržištu i bilo bi manje oscilacija - kaže za „Blic” domaći bankar koji je želeo da ostane anoniman na dan kada je domaća valuta bila na novom istorijskom minimumu - preko 104 dinara za evro.

Naš sagovornik ističe da je pitanje koliki će kurs biti sutra, „pitanje za milion evra”, ali ne krije da je još jedan neslavni rekord domaće valute u odnosu na evro iznenadio i struku.


- Da ste nekoga pitali pre mesec dana da li će evro ići preko 104 dinara, malo ko bi to potvrdio. Ipak, pošto Narodna banka nije povećala kamatu na repo operacije, onda je očekivano da banke izvlače dinare i kupuju devize - objašnjava naš sagovornik.

On dodaje da kamata od osam odsto „nije dovoljno stimulativna jer je inflacija oko šest odsto, a nema garancije da neće biti i osam odsto”.


- Inostrane banke tada procene da im je bolje da ne rizikuju i izvuku dinare iz ovih hartija i kupuju devize. Ima tu i špekulacija jer ko se na vreme nije obezbedio, sada mora da se nekako brani. Istovremeno, nije neograničena količina novca kojom NBS može da brani dinar - navodi on.

Naš sagovornik zaključuje da „trenutna vrednost dinara neće moći da se odbrani ni većim deviznim rezervama u odnosu na to koliki je realan kurs”. Vladimira Gligorova, saradnika Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije pitali smo da li bi Narodna banka Srbije trebalo nešto da promeni prilikom intervencija na međubankarskom deviznom tržištu?


- Politika NBS je da interveniše kako bi se ograničila dnevna pomeranja - od početka krize da bi se usporila depresijacija dinara. Više od toga bi značilo da se brani fiksni kurs, a pretpostavljam da je procena centralne banke da ne bi imala dovoljno rezervi da odbrani fiksni kurs. Tako se postepenom depresijacijom usporava trošenje rezervi – objašnjava Gligorov. On smatra da bi „verovatno bilo bolje da je intervencija manje, bar dok inflatorni pritisci nisu značajni”.


- Pretpostavljam da postoji strah da bi manjim intervencijama moglo da dođe do povećane nelikvidnosti preduzeća jer bi se dodatno smanjila potrošnja i poskupelo servisiranje dugova. Da li su te procene i ti strahovi opravdani, to je teško reći jer nije dovoljno poznato stvarno stanje u bankama i u preduzećima - suzdržan je Gligorov.


Konačno, da li je baš sve u rukama Narodne banke Srbije ili bi i Vlada mogla nešto da uradi kako bi se pad dinara zaustavio?


- Vlada bi jedino mogla da smanji potrošnju jer bi se time smanjila ukupna tražnja, pa tako i tražnja za uvozom i, dakle, i za stranim novcem. Bolji pristup bi bio da se izvrše potrebne reforme kako bi se podstakla ulaganja u izvozni sektor. Vlada je nešto učinila na obuzdavanje javne potrošnje pre svega zamrzavanjem plata i penzija, ali to je recesiona, a ne podsticajna mera. O reformama se mnogo priča, ali se na njima ništa ne radi - zaključuje Gligorov.

 
Dinar ojačao posle intervencije NBS
Nakon jučerašnjeg istorijskog minimuma (104,0892 dinara za evro), domaća valuta je ojačala, pa današnji zvanični srednji kurs iznosi 103,7808 dinara za evro. Narodna banka je juče prodala 58 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu da bi sprečila prekomerne oscilacije kursa. Od početka godine NBS je intervenisala sa 1,306 milijardi evra.

Izvor: Blic

Prosečna neto zarada u Srbiji isplaćena u maju iznosila je 33.463 dinara i nominalno je bila manja za 4,3 odsto, a realno za 5,5 odsto nego u aprilu, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Prosečna majska neto zarada nominalno je bila veća za 7,6 odsto, a realno za 3,7 procenata nego u istom mesecu prošle godine. Prosečna neto zarada isplaćena u periodu januar-maj bila je nominalno veća za 6,6, a realno za 2,4 odsto, nego u istom periodu lane.

Prosečna bruto zarada u maju iznosila je 46.454 dinara i  nominalno je bila manja za 4,3, a realno za 5,5 odsto, nego u aprilu. Zarada je istovremeno bila veća za 7,6 odsto, a realno za 3,7 od one  ipslaćene u maju prošle godine.

Bruto zarada isplaćena u periodu januar-maj, nominalno je veća za 6,4, a realno za 2,2 odsto, nego u istom periodu lane.

Izvor: SrbijaNet

Najviše prosečne zarade u maju u Srbiji imali su zaposleni na Novom Beogradu - 54.061 dinar, a najniže zarade zaposleni u Vladičinom Hanu - 15.276 dinara, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Što se tiče zarada po okruzima, najniže su, tradicionalno, u Topličkom okrugu - 23.438 dinara, a najviše u gradu Beogradu - 41.901 dinar. Opštine sa najvišim platama, pored Novog Beograda, su Lajkovac - 46.833 dinara, Lazarevac - 46.315 dinara, Zemun - 45.996 dinara i Vračar - 43.778 dinara.

Medju opštinama sa najnižim platama, osim Vladičinog Hana su i Kuršumlija - 15.995 dinara, Rača - 17.833 dinara, niška opština Pantelej - 18.393 dinara i niška opština Palilula - 19.090 dinara. Posmatrano po delatnostima, najveće plate imali su zaposleni u vadjenju sirove nafte i gasa - 95.164 dinara, a najmanje zaposleni u ribarstvu - 12.989 dinara.

U vrhu po visini plate su i zaposleni u organizacijama na bazi učlanjenja sa prosečnom platom od 72.893 dinara, zatim finansijskom posredovanju - 71.861 dinar, vazdušnom saobraćaju - 69.850 dinara i proizvodnji koksa i derivata nafte - 69.328 dinara.  Medju onima sa najnižim zaradama su i zaposleni u proizvodnji odevnih predmeta i krzna sa 14.605 dinara, preradi i proizvodnji od drveta i plute - 15.739 dinara, proizvodnji radio, TV i komunikacione opreme - 16.147 dinara i proizvodnji kože, predmeta od kože i obuće - 18.916 dinara.

Izvor: SrbijaNet