REFERENTNA KAMATNA STOPA NBS SNIŽENA NA 10 ODSTO
 
Monetarni odbor je odlučio da smanji referentnu kamatnu stopu za dodatnih 50 baznih poena, sa 10,5 na 10 odsto, koja će se primenjivati od 4. maja, saopštila je Narodna banka Srbije.

Odluka je doneta na sednici Odbora, na kojoj su analizirana ostvarena ekonomska kretanja, pre svega na osnovu prognoze kretanja inflacije u okviru definisanog inflacionog koridora.

Ova odluka Monetarnog odbora zasnovana je na procenama da je, uključujući i kretanje cena u aprilu, bazna inflacija ostvarena u toku 2007. godine ispod donje granice ciljanog raspona [utvrđenog između 4 i 8 odsto].

Istovremeno, smanjena su i inflatorna očekivanja, što omogućava dalje snižavanje referentne kamatne stope i njeno oprezno prilagođavanje optimalnom nivou koji doprinosi održavanju inflacije u projektovanom okviru za ovu godinu.

Takođe, činjenica da se kurs formira u punoj meri pod uticajem tržišta usklađivanjem ponude i tražnje na celokupnom deviznom tržištu, a da NBS već šest nedelja [od 14. marta] nije bila prisutna na deviznom tržištu, potvrđuje da je referentna kamatna stopa efikasan instrument monetarne politike.

Na postepenost smanjivanja referentne kamatne stope, po oceni Monetarnog odbora, upućuju prisutni rizici, koji se u najvećoj meri odnose na neizvesnost u pogledu fiskalnih kretanja, s obzirom na to da još nije usvojen budžet za 2007. godinu.

Nepoznanicu predstavljaju i nivo i dinamika korekcija regulisanih cena, poput očekivanog rasta cena električne energije, kao i dalje kretanje svetskih cena nafte.

Uvažavajući značaj pomenutih rizika i vodeći računa o dugoročnoj stabilnosti monetarnih uslova, Monetarni odbor je, osmi put od njenog uvođenja u septemebru 2006. godine, smanjio referentnu kamatnu stopu na nivo od 10 odsto.

Tokom ove godine referentna kamatna stopa korigovana je naniže četiri puta, navedeno je u saopštenju NBS.

Izvor: RTS

Razmena Srbije i Poljske 300 mil.
Beograd -- Ukupna trgovinska razmena Srbije i Poljske prošle godine iznosila je oko 300 miliona dolara.

To je za 100 miliona dolara više nego u 2005. godini.

Prema podacima Privredne komore Srbije, Srbija je u Poljsku izvezla robe u vrednosti do 76 milona dolara, dok je u Srbiju iz Poljske stiglo oko 222 miliona dolara.

Proizvodi koji se tradicionalno izvoze u Poljsku se bazni sintetički proizvodi, proizvodi od gume, hartija i karton, električne mašine, voće i povrće.

Srbija iz Poljske uvozi koks i polukoks od kamenog uglja, pelene i sanitarane proizvode za bebe, žvakaće gume, knjige, brošure i letke.

Kako zaključuje PKS, ponuda poljskih i srpskih firmi postaju sve više konkurentna,proizvodi imaju sve više korisnika, a povećava se takođe i broj firmi iz obe zemlje koje su zainteresovane za uzajamnu saradnju.

Prema analizi grupe proizvoda koje Poljska uvozi, povećanje srpskog izvoza u tu zemlju moguće je u oblasti poljoprivrednih proizvoda - voće, povrće i žitarice, zatim obuća, proizvodi od kaučuka i obojeni metali.

Izvor: B92

Partner za gasno skladište u Banatskom Dvoru
Mađari ulažu 200 miliona dolara
Autor: R. Ž. Marković | 28.04.2007 - 09:45

Mađarska kompanija MOL spremna je da bude strateški partner za izgradnju skladišta gasa u Banatskom Dvoru, izjavio je Lajoš Alać, izvršni potpredsednik MOL-a za strategiju i razvoj. Prema njegovim rečima, MOL je spreman da uloži oko 200 miliona dolara ukoliko se pruže odgovarajući uslovi i ako se pokaže da projekat zaista toliko i vredi.

- Spremni smo da učestvujemo u projektu, ali preciznije se možemo izjasniti kada se raspiše tender i kada budemo znali pod kojim uslovima strateški partner može uzeti učešća - rekao je on.
Generalni direktor JP „Srbijagas“ Miloš Milanković izjavio je pre pre dva dana da će domaća kompanija zatražiti strateškog partnera za završetak izgradnje podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, a to je jedina preostala mogućnost, s obzirom na to da država i „Srbijagas“ nemaju novca za tu investiciju.
MOL je ranije nudio i opciju korišćenja velikih skladišnim kapaciteta u Mađarskoj, a Alać je nagovestio da bi to za Srbiju bilo jeftinije nego da se gradi skladište, kao i da je bolje skladištiti gas u velikim kapacitetima. Srbija svake godine uvozi oko 90 odsto od 2,3 milijarde kubnih metara prirodnog gasa godišnje. Iako se planira da do 2020. godine potrošnja gasa poraste sa 14 na 20 odsto, sa izgradnjom skladišta u Banatskom Dvoru, koje bi nam obezbedilo da ne moramo da strahujemo od nestašica tokom zime, odugovlači se desetak godina.

I Rusi zainteresovani
Predstavnici vlada Srbije i Rusije potpisali su juče u Beogradu sporazum o regulisanju klirinškog duga bivšeg Sovjetskog Saveza Srbiji u iznosu od 288,6 miliona dolara. Dugovi bi trebalo da se namire finansiranjem rekonstrukcije Hidrocentrale „Đerdap 1“ sa 105,5 miliona dolara, a trebalo bi i da bude otpisan deo srpskog duga za gas nastalog između 1994. i 2000. godine u iznosu od 188 miliona dolara.
Ostatak novca biće iskorišćen za nabavku akceleratora za Nuklearni institut „Vinča“. Juče je razgovarano i o zajedničkom nastupu ruskog „Gasproma“ i našeg „Srbijagasa“ u domenu izgradnje gasovoda od Bugarske prema Srbiji i o izgradnji skladišta za gas u Banatskim Dvorima.

Izvor: Blic

Jelašić: Ubrzano zaduživanje građana
Autor: D. N. | 28.04.2007 - 09:47

Bankarski sektor u Srbiji ostvario je prošle godine 16,5 milijardi dinara dobitka, a od 37 banaka 28 su imale pozitivan bilans - rekao je juče Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, govoreći o rezultatima finansijskog sektora Srbije za 2006. godinu.

Jelašić je naglasio da su provizije banaka porasle za 71 odsto, a da su prihodi od kamata rasli čak tri puta brže. U prošloj godini prvi put je rast kredita stanovništvu bio veći od rasta kredita privredi.
- Visok nivo obaveznih rezervi čini direktno zaduživanje u inostranstvu atraktivnijim, što je NBS svesna, kao i činjenice da to koriste isljučivo preduzeća. Da bi obavezne rezerve bile smanjene, potreban je restriktivan budžet, koji će morati da se sačeka - ističe Jelašić dodajući da je zabeležen i rekordan porast broja zaposlenih u bankarskom sektoru, gde je ostvarena prosečna bruto zarada od 70.626 dinara.
Aprilska inflacija u poređenju sa istim periodom 2006. biće niža od pet odsto, a bazna manja od četiri odsto, iako se očekuje rast cena naftnih derivata, kao i sezonsko poskupljenje poljoprivrednih proizvoda. Monetarni odbor NBS juče je doneo odluku da se referentna kamatna stopa smanji sa 10,5 na 10 odsto, što bi trebalo da utiče da banke snize kamate na dinarske kredite.

Izvor: Blic

Jelašić: Inflacija ispod pet odsto
Autor: Beta | 27.04.2007 - 17:40

Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić rekao je dans da će na kraju aprila inflacija u poređenju sa aprilom 2006, biti ispod pet odsto, dok će bazna inflacija biti manja od četiri odsto.
- Rast cena u aprilu će biti nešto veći nego u martu, zbog poskupljenja naftnih derivata i poljoprivrednih proizvoda, ali će bazna ostati na niskom nivou - istakao je Jelašić i upozorio da će na dalje kretanje inflacije najviše uticati kako će se raspoređivati budžetski prihodi.
Trenutno su, kako je objasnio, povećani budžetski prihodi od naplate carina i poreza na dodatu vrednosti (PDV), ali taj novac ne bi smeo da se prelije u povećanu tražnju, već u investicije, kao i neizbežnu reformu penzionog sistema i prevremenu otplatu dugova.
Dobit bankarskog sektora u Srbiji prošle godine je, prema guvernerovim rečima, bila 16,5 milijardi, a od 37 banaka pozitivno je poslovalo 28. Bankarski sektor koji je u 2005. imao dobit od 7,28 milijardi dinara, jedan je od retkih u Srbiji koji se razvija i povećava broj zaposlenih. Jelašić je naveo da je u bankama prošle godine otvoreno 2.412 novih radnih mesta, a da prosečna bruto zarada u tom sektoru iznosi 70.626 dinara.
- Za poslednje tri godine prihodi banaka od provizija su povećani za svega 71 odsto, odnosno sa 16,6 na 28,4 milijarde dinara, dok su prihodi od kamata rasli tri puta brže i uvećani su sa 23,3 na 76,9 milijardi dinara - rekao je Jelašić.
Od 2003. godine aktiva bankarskog sektora rasla je 41 odsto godišnje, a prošle godine je uvećana za 51 odsto, odnosno za 393 milijarde dinara. Banke su u 2006. godini dokapitalizovane u vrednosti od 90,5 milijardi dinara.
Depoziti banaka kod NBS, preko obavezne rezerve i hartija od vrednosti, kako je objasnio guverner, zbog "iznuđene restriktivne monetarne politike", iznose 406,7 milijardi dinara što je 34,8 odsto bankarske aktive.
Banke su svojim klijentima za kamate isplatile 28,7 milijardi dinara, dok je 2005. godine taj rashod iznosio 14,4 milijarde dinara. U prošloj godini je, po prvi put, rast kredita stanovništvu bio veći od rasta bankarskih pozajmica privredi, ali to, kako je ocenio Jelašić, još nije zabrinjavajuće.

Izvor: Blic

Zakon na tri dela
Lj. TRIFUNOVIĆ, 28. april 2007

BOR - Posle odluke Odbora za nadzor i sprovođenje privatizacije u RTB Bor, koji čine ministri rudarstva, privrede, nauke, rada i ekonomskih odnosa sa inostranstvom i direktor Agencije za privatizaciju, da se Vladi Srbije predloži da raspiše novi tender za prodaju borske kompanije, na potezu je, po slovu zakona, Tenderska komisija.
Tako je loptica prebačena u polje Tenderske komisije, čiji je predsednik Zora Simović, državni sekretar u Ministarstvu privrede, a članovi mr Dejan Rajković, pomoćnik ministra rudarstva, Miodrag Conić, generalni direktor RTB, Dragan Aleksić, predsednik Samostalnog sindikata Basena, i Branislav Rankić, gradonačelnik Bora. Ova petorka bi trebalo Vladi Srbije da da konačnu preporuku da li će se raspisati novi tender, nastaviti pregovori sa drugoplasiranim ponuđačem ili uvesti stečaj u Kombinat bakra. Od svih članova Tenderske komisije juče je samo Dragan Aleksić saopštio da se predstavnici sindikata zalažu za raspisivanje novog tendera, ali po drugačijoj strategiji:
- Naš predlog je da država, sa 51 odsto akcija, ostane većinski vlasnik RTB, a da se ostatak proda strateškom partneru - podvlači Aleksić.
- Ukoliko dođe do raspisivanja novog tendera i ukoliko se on valjano pripremi, "Kuprom" je zainteresovan da se ponovo nadmeće za kupovinu RTB Bor - kazao je "Novostima" Horija Simu, predsednik UO rumunske kompanije.

Izvor: Novosti

 TURISTIČKI CVET DODELJEN U 17 KATEGORIJA

Turistička organizacija Srbije [TOS], uručila je na beogradskom sajmu nagrade za razvoj i unapređenje receptivnog turizma, turistički cvet u 17 kategorija.

Najbolja turistička organizacija u prošloj godini bila je Oplenac iz Topole, a najuređenija turistička destinacija Zlatibor.

Najbolja kulturno turistička manifestacija u funkciji turizma bio je beogradski karneval brodova, a manifestacija internacionalni festival uličnih svirača u Novom Sadu.

Najuspešniji hotel bio je Aleksandar iz Novog Sada, a najbolji kafe bar Trčika iz Novog Sada.

Za najbolje seosko domaćinstvo proglašen je salaš 137 iz Čeneja, a za najbolji vinski podrum Galerija vina Vitis iz Beograda.

U kategoriji kulturno nasleđe u funkciji turističke ponude turistički cvet je pripao spomen zbirci Pavla Beljanskog u Novom Sadu, a kao najbolji turiistički novinar nagradjen je Slavko Jovanovih, urednik emisije ''Tur operator'' Radio Beograda 1.

U kategoriji najboljih emisija i izdanja nagrađena je monografija ''Srbija od zlata jabuka'' u izdanju ''Princip bonart presa'', a za najboljeg fotoreportera proglašen je Mladen Tomić iz časopisa Horizont.

Od turističkih vodiča nagrađen je turističkim cvetom Mirsad Avdić iz Novog Sada i posthumno Maja Stamenković iz Beograda.

Za najbolji suverenir proglašene su 'Beogradske kućice' autora Marije Kleut Garić, a turistički cvet u kategoriji organizacija i ličnosti koje su doprinele promociji turističke ponude Srbije dodeljen je gradskoj upravi za kulturu Novog Sada i predsedniku kluba turističkih novinara Srbije Slobodanu Gajiću.

Predsednik TOS-a Miodrag Popović rekao je, da je za prva dva dana sajam turizma posetilo 27.000 posetilaca, što je za 70 odsto više nego prošle godine, sto pokazuje da je ovaj sajam stao rame uz rame sa najvećim turističkim manifestacijama u Evropi.

Izvor: RTS

 LUCENKOV TIM ODGOVARA NA OPTUŽBE OKO PUTNIKA

Pravni zastupnik nesuđenog kupca 'Putnika' Dmitrija Lucenka izjavio je Tanjugu da je najavljena tužba Akcijskog fonda protiv njega 'besmislena i znak panike u redovima onih koji su izvršili velike povrede zakona'.

'U pokušaju da se prikriju povrede zakona koje su izvršene, oni pokušavaju da svale krivicu na pravne savetnike - dakle kriv sam ja što su oni povredili zakon', kazao je Boras podsećajući da je njegov posao bio da prati postupak preuzimanja i da otkrije nepravilnosti ako do njih dođe.

'Ostajem pri tome da su izvršene teške povrede zakona o Akcijskom fondu i da oni nisu imali pravo da preko noći, ekspresno i 'preko žita' prodaju akcije Putnika', napomenuo je Boras.

On je negirao tvrdnje državnih predstavnika da pravni zastupnici na vreme nisu upozorili Lucenka na zakonsku mogućnost da državni paket bude iznet na berzu.

'Oni od mene traže da ja upozorim klijenta da će država prekršiti zakon a kako ja mogu to da znam', zapitao se Boras i dodao da je upozorio Lucenka da su od strane države mogući 'takvi faulovi'.

Boras je naveo da su pravni zastupnici Lucenka otkrili da iza 'Acione' nema nikakvog ruskog kapitala i 'Metropola' i da su njeni vlasnici dve kiparske firme -'Avomar limitid' i 'Amerito Limitid'

On je ponovio i svoju tvrdnju izrečenu na nedavno održanoj konferenciji za novinare da 'iza kupovine stoje tajkuni iz vremena Miloševića'.
Kako je istakao, u Registru kompanija na Kipru pravni zastupnici Dmitrija Lucenka utvrdili su da su vlasnici firme 'Aciona investments limited' koja je kupila preduzeće 'Putnik' dve kiparske firme iz Nikozije a ne ruska kompanija 'Metropol'.

Reč je o kiparskoj firmi 'Avomar limitid' koja u 'Acioni investments' poseduje 600 akcija a isti toliki udeo u vlasništvu ima i firma 'Amerito Limitid'.

Slučaj 'Putnika' našao se i pred državnom dumom Ruske federacije koja je predsedniku skupštine Srbije poslala i dopis u kome se traži da se ispita 'incident' nastao prilikom prodaje 'Putnika'.

Kako se navodi, komitet za ekonomsku politiku državne dume dobio je informaciju 'o kršenju srpskih propisa prilikom održavanje prodaje akcija turističke agencije Putnik kao i da je državljanin Ruske federacije Dmitrij Lucenko pretrpeo veliku materijalnu štetu jer nije mogao da učestvuje u prodaji.'

Komitet podseća na značaj razvijanja ekonomskih odnosa između Rusije i Srbije ali i navodi i da 'ruski preduzetnici nailaze na određene probleme, vezane za realizaciju investicija u Srbiji'.

Podsetimo, na berzi je u petak 20. aprila prodato oko 561.750 akcija Turističkog preduzeća 'Putnik' firmi 'Aciona investments' po ceni od 6.000 dinara za akciju, što je više od 75 odsto kapitala tog preduzeća, za ukupnu cenu od 3,37 milijardi dinara, ili oko 41 miliona evra.

Javnosti je objašnjeno da iza 'Acione investmenst' stoji ruska finansijskoj korporaciji 'Metropol' čija je jedna od osnovnih delatnosti i turizam.

Kupovina na berzi realizovana je zahvaljujući odluci Akcijskog fonda da proda svoj paket od 519.032 akcija, što čini oko 70 odsto akcija 'Putnika'.

Akcijski fond najavio je da će podneti krivične prijave protiv zastupnika Lucenka zbog iznošenja netačnih podataka u vezi sa privatizacijom preduzeća 'Putnik'.

Izvor: RTS

Klirinški dug - za Djerdap, gas i Vinču
Petak, 27. april 2007. 15:19



Predstavnici vlada Srbije i Rusije potpisali su u Beogradu medjudržavni sporazum kojim se reguliše klirinški dug dve zemlje od 288,6 miliona dolara.

U Vladi Srbije potpisana su dva dokumenta - Sporazum vlada Srbije i Rusije o regulisanju obaveza bivšeg SSSR-a po obračunima vezanim za robni promet izmedju SSSR i SFRJ i Protokol izmedju srpskih ministarstava finansija i rudarstva i energetike i Ministarstva finansija Rusije o usagalšavanju spiska robe i usluga koje se isporučuju za račun izmirenja dugovanja Rusije Srbiji.

Sporazum su potpisali koordinator Ministarstva finansija Srbije Milan Parivodić i pomoćnik ministra finansija Ruske Federacije Sergej Storčak.

Od ukupne sume duga, 105,5 miliona dolara biće uloženo u revitalizaciju agregata hidroelektrane "Djerdap 1", a 188,2 miliona dolara za regulisanje duga kompanije "Srbijagas" ruskom "Gasprom eksportu", za gas isporučen od 1994. do 2000. godine.

Parivodić je naveo da će obnova hidroelektrane trajati šest godina, a da će od kamate koja za to vreme bude obračunata na ruski dug od 105,5 miliona evra, biti izgradjena akceleratorska stanice u Nuklearnom institutu "Vinča".

Cilj potpisivanja sporazuma i protokola jeste jačanje trgovinskih, finansijskih i ekonomskih odnosa dve države.

Ukupni dug Sovjetskog Saveza bivšoj Jugoslaviji iznosio je 1,3 milijarde klirinških dolara, od čega je Srbiji i Crnoj Gori posle sukcesije SFRJ pripalo 491 milion klirinških, odnosno 306,8 miliona američkih dolara. Od te sume Srbiji je pripalo 288 miliona dolara.

Šojgu i Tadić: Završen veliki posao

Ministar za vanredne situacije Ruske Federacije Sergej Šojgu i predsednik Srbije Boris Tadić osvrnuli su se prilikom susreta u Beogradu na otpis duga.

"To je veliki posao koji je važan za saradnju u oblasti energetike, hidroenergije, nauke i drugih oblasti", kazao je Šojgu na konferenciji za novinare i dodao da Rusija i dalje ima velike planove za saradnju sa Srbijom u oblasti trgovine i nauke.

Šojgu je rekao da je pripremanjem sporazuma o klirinškom dugu uradjen veliki posao i dodao da sada sve zavisi od kompanija koje će biti uključene u realizaciju tog posla. On je najavio izradu sporazuma o liberalizaciji trgovine izmedju dve države, za koji je rekao da Moskva planira da bude ratifikovan do kraja godine.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare, predsednik Srbije je izjavio da je u razgovoru sa ruskim ministrom najviše bilo reči o privrednoj saradnji i zajedničkim privrednim projektima. "Govorili smo i o zajedničkom nastupu Gasproma i Srbija gasa u domenu izgradnje gasovoda od Bugarske prema Srbiji i o izgradnji skladišta za gas u Banatskim Dvorima. To su zanimljivi i vrlo realistični zajednički projekti", kazao je Tadić.

Tadić je takodje istakao principijelan stav Rusije prema rešavanju konačnog statusa Kosova, za koji je rekao da ima svoj politički i bezbednosni, ali i "izuzetan ekonomski značaj".

Srpski predsednik je rekao da je bilo reči i o saradnji u oblasti odbrambene industrije, istakavši da je poznato da će Srbija remontovati avione tipa mig-29 u Rusiji. "


Izvor: MTS-Mondo

 POČETAK REMONTA AGREGATA HE 'DJERDAP' POČETKOM 2008.

Generalni direktor Elektropriverde Srbije Vladimir Đorđević najavio je da se početak revitalizacije agregata hidroelektrane 'Đerdap 1' može očekivati početkom 2008. godine.

On je rekao da će revitalizacija svih šest agregata trajati šest godina jer će godišnje biti remontovan po jedan agregat.

Za revitalizaciju HE 'Đerdap 1' obezbeđeno je 105,5 miliona dolara po osnovu regulisanja starog klirinškog duga bivšeg ŠSR prema Srbiji.

Đorđević je rekao da su postojeći agregati stari 35 godina, a da će njihov remont znatno poboljšati rad i produžiti vek 'Đerdapa' koji proizvodi 20 odsto struje u Srbiji koja je najjeftinija i ekološki najčistija.

On je podsetio da je ugovor o isporuci opreme za revitalizaciju agregata 'Đerdapa1' između EPS-a i ruske kompanije 'Silovi mašini' potpisan krajem marta 2003. godine i da je sve bilo spremno da radovi počnu 1. juna 2004. što nije bilo moguće zbog nepotpisivanja Sporazuma o regulisanju klirinškog duga bivšeg ŠSR prema Srbiji.

Ta ruska kompanija isporučila je opremu za agregate HE 'Đerdap1' i pre 35 godina.

Đorđević je naglasio da će i domaće kompanije kao što su 'Lola', MIN Niš, 'Termoelektro' i druge biti angažovane na revitalizaciji agregata 'Đeradapa 1' i da će dobiti 20 odsto poslova.

Predstavnici Vlada Srbije i Rusije potpisali su 27. aprila u Beogradu međudržavni sporazum kojim se reguliše klirinški dug bivšeg ŠSR prema Srbiji od 288,6 miliona dolara.

Od ukupne sume duga, 105,5 miliona dolara biće uloženo u revitalizaciju agregata hidroelektrane 'Đerdap 1', a 188,2 miliona dolara za regulisanje duga kompanije 'Srbijagas' ruskom 'Gasprom eksportu', za gas isporučen od 1994. do 2000. godine.

Ostatak novca po osnovu kamata na dug biće potrošen za nabavku akceleratora za potrebe Nuklearnog instituta u Vinči.

Izvor: RTS