Počeo probni rad prvog bloka TE Kostolac A
Autor: Beta | 02.05.2007 - 16:44

Blok 1 termoelektrane "Kostolac A", snage 110 megavata počeo je u sredu probni rad, nakon završetka rekonstrukcije vredne 35 miliona evra. Kako je saopštila Elektroprivreda Srbije (EPS), probni rad bloka trajaće tri meseca. Radovi su trajali dve godine i izvršena je revitalizacija i modernizacija, koja je obuhvatala sve najvažnije delove postrojenja, dodaje se u saopštenju. Tokom radova potpuno je obnovljen generator, turbina i dva kotla, i uveden digitalni sistem upravljanja radom bloka i najsavremeniji elektrofilteri na nivou standarda Evropske unije.

Izvor: Blic

 OBJAVLJEN KONKURS ZA PRODAJU DELA IMOVINE 'BEKA' U STEČAJU

Agencija za privatizaciju objavila je oglas o prodaji javnim prikupljanjem ponuda dela imovine beogradske konfekcije 'Beko' u stečaju.

Javno otvaranje ponuda održaće se 1. juna ove godine u prostorijama fabrike 'Beka' u Beogradu, a pravo na učesće u kupovini imaće sva domaća i strana pravna i fizička lica.

Na prodaju su ponuđene Fabrike za proizvodnju konfekcije 'Svilajnac' u Svilajncu, 'Mladost' u Kovinu, 'Avala' u Aranđelovcu i '19 oktobar' u Lazarevcu, prodavnice u Užicu, odmaralište 'Beko' u Belanovici, kao i mašine i oprema Fabrike 'Beograd' u Beogradu.

Najveća procenjena vrednost, prema podacima iz oglasa je za fabriku '19. oktobar' u Lazarevcu - 1,41 miliona evra, a slede zatim fabrika 'Mladost' - 1,32 miliona evra, 'Svilajnac' - 1,17 miliona evra, dok je 'Avala' procenjena na 314.704 hiljada evra.

Za odmaralište 'Beka' ukupne površine 1.058 kvadratnih metara, početna cena od 423.200 evra utvrdjena je prema odluci Odbora poverilaca.

Izvor: RTS

 OBJAVLJEN TENDER ZA PRODAJU NOVOSADSKOG 'DNEVNIKA'
 
Agencija za privatizaciju objavila je tender za prodaju novinsko-izdavačkog preduzeće 'Dnevnik Holding' iz Novog Sada. Tenderska dokumentacija će za zainteresovane kupce biti dostupna od 7. maja, dok je rok za dostavljanje konačnih obavezujućih ponuda 15. jun 2007. godine, navodi se u javnom pozivu objavljenom u dnevnom listu 'Politika'

Agencija na prodaju nudi 84,04 odsto kapitala 'Dnevnika', što čini ukupno 54.710 akcija nominalne vrednosti od 10.000 dinara.
Vlasnička struktura je takva da Vojvodina u Holdingu 'drži' ukupno 24.241 akcija, dok je 30.469 akcija u vlasništvu Srbije.

Za učesće na tenderu neophodan uslov je da se potencijalni kupci u u kontinuitetu bave izdavačkom delatnošću ili delatnošću štampanja u poslednjih pet poslovnih godina, kao i da u 2006. godini imaju ostvaren poslovni prihod od najmanje 30 miliona evra.

Holding ''Dnevnik'' je najstarija izdavačka kuća u Vojvodini. Prvi list su 1942. pokrenuli vojvođanski antifašisti u ilegalnoj štampariji u Novom sadu i prvobitni naziv lista bio je 'Slobodna Vojvodina'. List je, međutim, 1953 godine promenio naziv u 'Dnevnik' koji je zadržan do današnjih dana.

U sastavu 'Dnevnika-Holding' posluje više zavisnih preduzeća - 'Dnevnik-poljoprivrednik', 'Dnevnik-štamparija', 'Dnevnik-novine i časopisi', 'Dnevnik Vojvodina Pres', 'Dnevnik-promet' i 'Dnevnik-prodaja'.

Izvor: RTS

 BIP OSVOJIO DVE ZLATNE MEDALJE U BRISELU

Beogradska industrija piva [BIP] osvojila je dve zlatne medalje za kvalitet svojih proizvoda na ovogodišnjoj Internacionalnoj izložbi kvaliteta 'Mon Selection 2007' u Briselu. Nagrađeni proizvodi su 'Bg svetlo pivo' i multivitaminski nektar breskva - jabuka.

Nagrade će biti uručene na završnoj svecanoj ceremoniji koja će biti održana u Barseloni, 27. i 28. maja ove godine.

Kompanija BIP je od 2001. do danas svake godine u Briselu osvajala zlatne medalje za sokove od jabuke ili za mešani sok jabuka -breskva, a zlatnu medalju za svetlo pivo dobila je 2002. i ove godine

Izvor: RTS

Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora „Banke Inteza“
Kurs evra neće bitnije da raste
Autor: Danijela Nišavić | 04.05.2007 - 10:11

Bez obzira na ishod formiranja vlade, u cilju opšte ekonomske sigurnosti, mislim da neće biti značajnog pomeranja kursa evra naviše. Iako sa stanovišta izvoznika, kurs dinara prema evru nije povoljan, možemo reći da on jeste realan, s obzirom na način kako se formira, kao i na činjenicu da Narodna banka Srbije vrlo malo interveniše na tržištu, i to uglavnom da bi sprečila dalje jačanje dinara - kaže u razgovoru za „Blic“ Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora „Banke Inteza“.
Kako bi kao ministar finansija ženske vlade prokomentarisali to što Srbija tri meseca od izbora još nema novu vladu i koliko to smeta u svakodnevnom radu?

Lično
Draginja Đurić, rođena je u Dalmaciji, a nekoliko godina po rođenju porodica joj se preselila u Vojvodinu.
Završila je Ekonomski fakultet u Beogradu. Karijeru je započela u Hemijskoj industriji Pančevo. U „Delta banku“ došla je 1996. godine, na poziciju direktora Poslovne jedinice Pančevo, a sa mesta generalnog direktora SDK Pančevo.
Od marta 2002. godine Draginja Đurić se nalazi na čelu „Banke Inteza“.
Nastoji da, kako kaže, živi po svojoj meri, radi ono što je ispunjava i čini srećnom, a da pri tome ne povređuje druge. Slobodno vreme najradije koristi za odlazak u pozorište, šetnju, za čitanje, pilates...
- Sigurno je da ovo stanje neizvesnosti, kada se ne zna da li ćemo imati novu vladu ili nove izbore, nikome ne ide u prilog, a privrednicima predstavlja smetnju u svakodnevnom poslovanju. Jer, ako nemamo oficijelnu vladu i parlament, nameću se brojni problemi koji bi mogli da nastanu zbog političke, a samim tim i ekonomske nestabilnosti: kojim tempom i sa koliko uspeha će u takvim okolnostima biti nastavljena privatizacija, da li će investitori biti zainteresovani da ulažu u našu zemlju, kolika će biti inflacija i da li će dinar ostati stabilan. Mada, bez obzira na trenutne okolnosti, smatram da je bankarski sektor, zahvaljujući naporima Centralne banke, danas jedan od najuređenijih i predstavlja sigurnu bazu za razvoj ne samo ovog sektora već i celokupne privrede.
U Italiji je nedavno došlo do spajanja velike „Sanpaolo“ i „Inteze“, u Srbiji najavljujete tesniju saradnju sa „Panonskom bankom“.
- Ukrupnjavanje bankarskog sektora je trend na globalnom nivou, a nastaviće se i u Srbiji. Prošle godine do toga je došlo kao posledica privatizacije banaka, a očekuju se i dalja pripajanja, tako da će do kraja ove godine od 37 banaka ostati tridesetak. Spajanje „Inteze“ sa „Sanpaolom“ omogućilo je da postanemo četvrta Banka po tržišnoj kapitalizaciji u evrozoni. U Srbiji saradnja „Inteze“ sa „Panonskom bankom“ već postoji i ove godine će biti intezivirana. Svi povoljni izvori sredstava koji su nama dostupni zahvaljujući matičnoj grupaciji, a pri tom mislim na sredstva Evropske investicione banke i Razvojne banke Saveta Evrope, biće dostupni i „Panonskoj banci“. Konkretno, reč je o kreditima za lokalnu samoupravu i mala i srednja preduzeća, koja plasiramo pod veoma povoljnim uslovima.
Koliko će to ukrupnjavanje doneti boljitka običnom građaninu?
- Borbom banaka za tržišno učešće, koja je i biće beskompromisna, najviše dobija građanstvo. Zaoštravanje konkurencije je uslovilo da se kamatne stope u Srbiji znatno brže snižavaju, nego što je to bio slučaj u zemljama u okruženju. Mada, i dalje vlada mišljenje da su krediti ovde skupi.
Kako onda promeniti mišljenje prosečnog građanina Srbije da im banke papreno naplaćuju svoje usluge i da ih stalno „pljačkaju“?

Miroslav Mišković više nije vlasnik banke
- Miroslav Mišković, vlasnik „Delta holdinga“, više nije akcionar banke. Banka je prodata pre dve godine, i sadašnji akcionari su „Inteza Sanpaolo“ koja ima 93 odsto vlasništva i IFC sa sedam odsto. „Delta holding“ i dalje je značajan klijent banke i normalno je da se ta dugogodišnja saradnja nastavlja - kaže Draginja Đurić.
- Moramo zajedničkim naporima da pokažemo da to nije tako. Za taj stav, bojim se, svi smo pomalo krivi. I mi bankari, koji treba da se borimo za svoju profesiju i da postignemo što viši nivo profesionalizma, kako bismo pružili pravi servis klijentu. Lično se trudim da sa saradnicima banku predstavimo drugačije, a to se može samo kroz kvalitetne usluge.
Šta bi preporučili, za koje delatnosti ima perspektive da se uzme kredit i otisne u biznis vode?
- Uvek bih im preporučila da se bave proizvodnjom, iako je trgovina, čini se, nama mnogo prijemčivija delatnost. U razgovoru sa klijentima primećujem da uvozimo robu koju bi sigurno, sa jako malo kreditne podrške, mogli da proizvodimo u Srbiji.
Kako i gde vidite bankarski sistem, recimo za pet godina?
- Dostigli smo jedan stadijum u bankarstvu koji je na zavidnom nivou. Za pet godina očekujem da bankarski sektor u Srbiji bude znatno drugačiji nego što je danas. Sve ono što je danas tek u začetku, a to su investicioni fondovi, penzioni fondovi, faktoring, projektno finansiranje, poslovi na tržištu kapitala, za nekoliko godina postaće deo standardne bankarske ponude. Očekujem i razvoj privatnog bankarstva koji će tek zaživeti. Banke treba da budu i savetodavci klijentima kako da ulažu svoj novac. Mislim da će bankarstvo u tom smislu promeniti sadašnju formu i ranije.

Izvor: Blic

Zakočen budžet stopirani krediti
Autor: D. Nišavić | 04.05.2007 - 10:17

Državna kasa tokom ove nedelje biće „zaključana“, a razlog je tehničke prirode. Naime, sve uplate i isplate iz Uprave trezora obustavljene su do ponedeljka 7. maja, kada bi trebalo da se nastavi sa uobičajenim radom, pošto se uvodi novi savremeni informacioni sistem upravljanja.

Upravo prva nedelja maja odabrana je za uvođenje informacionih sistema jer su zbog prvomajskih praznika bili neradni dani, a i sve velike uplate su već bile obavljene. Zaposleni u javnoj upravi, koji bi zaradu trebalo da prime sutra, koverte će dobiti u ponedeljak, a tada bi trebalo da budu nastavljene i odobrene isplate stambenih subvencionisanih kredita.
- Banke smo obavestili na trenutni prekid isplate novca za subvencionisane kredite koji su u proceduri jer Uprava Trezora uvodi nov informacioni sistem, što je tehnička stvar. Iduće nedelje trebalo bi da se nastavi isplata po odobrenim zahtevima građana za subvencionisane kredite - ističe za „Blic“ Aleksandar Jović, direktor Nacionalne korporacije za subvencionisanje stambenih kredita.
Banke su obaveštene i da će samo do 10. maja biti novca za stambene kredite koje subvencioniše država, a koji je predviđen Uredbom o privremenom finansiranju za period januar-jun ove godine.
- Uredbom je definisano da se za kvartal ne može potrošiti više novca nego što je za tu namenu potrošeno za kvartal u prošloj godini. U 2006. za subvencionisane kredite odvojeno je 2,8 milijardi dinara, a trenutno je u ovom drugom kvartalu ostalo još slobodno 300 miliona dinara, što je po našim procenama dovoljno za oko 600 kredita - ističe Jović.
Dr Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da je potez Nacionalne korporacije logičan jer se „drže Uredbe“ i ne žele da potroše više novca“.
- Mnoga životna pitanja zbog nepostojanja vlade se prolongiraju, ne rešavaju, a nema ni jasne ukupne ekonomske politike. Veliki problem će nastati ukoliko se vlada ne formira i bude novih izbora. Naravno da bi život išao dalje, ali bi ponovo umesto budžeta imali privremeno finansiranje za naredno tromesečje. Pitanje je i koja bi sredstva morala da se redukuju i šta bi imalo prioritet, a i kakva bi bila kontrola - ukazuje dr Jurij Bajec.

Izvor: Blic

100 mađarskih firmi na Sajmu u Beogradu i Novom Sadu
Autor: Blic online | 03.05.2007 - 13:45


Više od 100 mađarskih firmi učestvovaće na predstojećem Međunarodnom sajmu tehnike i tehničkih dostignuća koji će biti održan u Beogradu od 8. do 12. maja i na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu, koji će biti održan u Novom Sadu od 14. do 19. maja, saopšteno je danas na konferenciji za novinare održanoj u Ekonomskoj kancelariji Ambasade Republike Mađarske.
«Na Sajmu u Beogradu, svoj rad predstaviće 32 mađarske firme (uglavnom mala i srednja preduzeća) iz oblasti mašinogradnje, trgovine i građevine.
U Novom Sadu će se predstaviti 74 firme iz oblasti proizvodnje poljoprivrednih mašina, prehrane i trgovine», rekao je Siniša Kuktin, predstavnik mađarske firme «Mac-Line», zastupnika Beogradskog i Novosadskog sajma za Mađarsku.
«Oba sajma su od izuzetnog značaja za saradnju između Srbije i Mađarske», ocenio je ambasador Mađarske, gospodin Šandor Pap. On je istakao da je sem trgovinske razmene između Srbije i Mađarske potrebno pronaći nove mogućnosti za još efikasniju saradnju između ove dve zemlje.
«Kompanije iz Srbije ulaganjem u Mađarku, ulažu i u Evropsku Uniju», rekao je ambasador Pap, dodajući da bi ove dve zemlje mogle biti dodatno povezane i zajedničkim poslovima iz oblasti poljoprivrede, energetike, razvoja infrasturkture, turizma, izgradnje puteva, gasovoda i naftovoda.
Ambasador Mađarske, gospodin Šandor Pap rekao je da trgovinska razmena između Srbije i Mađarske pokazuje tendenciju rasta, podsetivši da Mađarska na listi investitora u Srbiji zauzima šesto mesto.
Šef Ekonomske kancelarije Mašarske Ambasade Tamaš Bako rekao je da se u prethodnim godinama, pored privatizacije, interesovanje mađarskih malih i srednjih preduzeća okrenulo i prema mogućnostima osnivanja preduzeća u Srbiji. Naročito u Vojvodini i u Beogradu osnovano je više stotina konzorcijuma koje vode mađarske firme. Njihova delatnost se najviše odnosi na sfere trgovine i usluga.

Izvor: Blic

Suša najviše pogađa žitarice, voće se dobro "drži"
Autor: Tanjug | 03.05.2007 - 13:30

Višemesečna suša najviše je ugrozila žitarice, što će umanjiti ovogodišnje prinose tih useva, ocenili su danas poljoprivredni stručnjaci u izjavama Tanjugu, uz napomenu da je u Srbiji sistem navodnjavnja nerazvijen i da se navodnjava svega 1,2 odsto zemljišta.
Voće u Srbiji, za sada, uspešno odoleva manjku padavina, jer ima korenov sistem koji lakše dolazi do vlage. Dugotrajni period bez padavina uticaće da prinosi poljoprivrednih kultura budu manji od očekivanih, a sušom je posebno pogođena Vojvodina, dok je centralna Srbija nešto manje ugrožena, izjavio je državni sekretar Ministarstva poljoprivrede Danilo Golubović.
Od poljoprivrednih kultura sušom su najviše pogođeni pšenica i ječam, ali, ukoliko uskoro ne bude padavina, biće ugrožene i ostale kulture, istakao je Golubović, podsetivši da je pšenicom zasejano oko 560.000 hektara. On je objasnio da za rešavanje problema suše nije direktno nadležno Ministarstvo, već lokalne samouprave koje bi preko kriznih štabova trebalo da procene i evidentiraju nastalu štetu na terenu i zatim upute odštetne zahteve vladinoj Komisiji za elementarne nepogode. Golubović je istakao da Ministarstvo poljoprivrednicima iz budžeta nudi do 30 odsto cene osiguranja useva u vidu bespovratnih sredstava, a u okviru kreditnih i investicionih programa daje sredstva za kupovinu opreme za navodnjavanje. On je podsetio da je po veličini površina koje se navodnjavaju Srbija pretposlednja u Evropi i da je samo Albanija iza nas, istakavši da u budućnosti za dobre prinose, bez sistema za navodnjavanje, neće biti dovoljna ni kvalitetna agrotehnička priprema. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Miroslav Malešević složio se s Golubovićem da je suša najviše pogodila pšenicu i ječam i da se, prema nekim prognozama, može očekivati umanjenje prinosa tih žitarica između 10 i 30 procenata u odnosu na lane, što zavisi od toga da li će biti padavina u narednom periodu. On je objasnio da je veliki problem u tome što tokom jeseni i zime nije bilo padavina, pa nisu stvorene zimske rezerve vlage u zemlji koje bi omogućile da se biljke prehrane i pored slabih docnijih padavina.
"Suša je umanjila efekte đubrenja, kao i prihranivanje pšenice koja je u fazi klasanja. Za mesec i po je žetva, a biljke su žedne i gladne", upozorio je Malešević. Prema njegovim rečima, u aprilu je trebalo da padne između 40 i 50 litara kiše po metru kvadratnom, a i početak maja je sušan, dok su prognoze loše i za naredni period, zbog čega će usevi imati manji prinos. Ukoliko kiša ne padne za pet- šest dana, to će negativno uticati na bilje i pšenica će početi da "podgoreva" i da se suši, ukazao je Malešević.

Izvor: Blic

Država obustavlja subvencionisanje kredita
Petak, 4. maj 2007. 15:52

Direktor Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita Aleksandar Jović potvrdio je danas da će država od 10. maja privremeno obustaviti subvencionisanje stambenih kredita.

On je televiziji B92 rekao će novac izdvojen za tu namenu prema uredbi o privremenom finansiraju biti iskorišćen do 10. maja, tako da će subvencije biti obustavljene do usvajanja novog budžeta.

Jović je izrazio očekivanje da će nakon usvajanja novog budžeta više novca biti izdvojeno za subvencionisane kredite, tako da će svi zainteresovani moći da podignu tu vrstu kredita.

On je naveo da je Korporacija u martu osigurala rekordnih 1.300 kredita u iznosu od 41 milion evra, od čega je 330 kredita sa subvencijom države u iznosu od 8,5 miliona evra.


Izvor: MTS-Mondo

Gorivo jeftinije oko dva dinara od ponoći
Petak, 4. maj 2007. 13:12

Gorivo na benzinskim stanicama u Srbiji pojeftiniće najverovatnije od ponoći u proseku za 1,8 dinara po litru, potvrdio je pomoćnik ministra trgovine, turizma i usluga Srdjan Srećković.

On je agenciji Beta kazao da je sniženje cena naftnih derivata posledica pada cene sirove nafte za 4,26 odsto u poslednjih 15 dana, a stupiće na snagu po objavljivanju u Službenom glasniku, verovatno od ponoći.

Srećković je istakao da će pojeftinjenje goriva uticati na smanjenje inflacije za 0,23 odsto.

Cena naftnih derivata poslednji put je promenjena 18. aprila, kada je gorivo u proseku poskupelo za oko tri dinara po litru.

Uredbom o cenama derivata predvidjeno je da se cene goriva menjaju na 15 dana ukoliko ukupna promena cene sirove nafte i kursa dolara u tom periodu bude veća od 1,5 odsto.


Izvor: MTS-Mondo