Džep kroji letovanje
Z. RAKIĆ - A. MUSLIBEGOVIĆ, 26. april 2007

     BEOGRAD - Kupovina i rezervisanje letnjih aranžmana uveliko su počeli, a i u četvrtak otvoreni 29. međunarodni sajam turizma samo je potvrdio da su i građani Srbije preuzeli svetske navike da već početkom godine razmišljaju gde će provesti letnji odmor.
     U odnosu na ranije sajmove, kada su u ponudi turističkih agencija bili samo predsezonski aranžmani, na ovogodišnjem sajmu skoro svi imaju kompletnu letnju ponudu. Šetnjom kroz šest sajamskih hala potvrđene su i sve skorašnje ankete da će više od 60 odsto građana Srbije letovati u Grčkoj.
     Nije bilo teško uočiti da je u odnosu na prošlogodišnju sezonu, leto 2007. godine skuplje u proseku za 10-20 odsto, zavisno od kvaliteta usluge i odredišta. Aranžmanima za grčka letovališta cena "otišla" i do 20 odsto u poređenju sa lanjskim.
     U turističkim agencijama kažu da je mogao da se očekuje rast cena, jer su u Grčkoj poskupeli struja, prevoz i ostali troškovi života. Većina turista ne mari za to, pa je uprkos "skoku", potražnja za letovalištima na grčkim morima i dalje velika.
     Kako nam je rekla Tamara Jovanović, iz agencije "Folou mi", za naše turiste je važno da nisu bitno skuplji izdaci za vanpansion, kao što su hrana, voće ili kafa.
     Pod kupolama "Beogradskog sajma" ponuda je raznolika. Do 29. aprila, 748 izlagača iz 36 zemalja predstaviće programe odmora na selu i u banjama, kao i letovanja u Turskoj, Crnoj Gori, Egiptu, Tunisu, Sloveniji, Hrvatskoj, Makedoniji, ali i dalekim destinacijama: Tajlandu, Kubi, Dominikanskoj Republici, Baliju...
     Posetioce, kao i svake godine, najviše zanimaju cene i pogodnosti plaćanja. Agencije nude sajamski popust od pet do 10 odsto za paket-putovanja ugovorena do kraja ove manifestacije.
     Desetodnevni aranžmani u apratmanima na Halkidikiju sa autobuskim prevozom u špicu sezone koštaju od 250 do čak i 500 evra, po osobi. Velika je potražnja i za grčkim ostrvima. Aranžmani sa, većinom avionskim prevozom i hotelskim smeštajem, koštaju od 350 do 450 evra (u hotelu sa dve ili tri zvezdice), dok su bolje ocenjeni hoteli skuplji i koštaju od 650 do 1.300 evra.
     Slične cene su i za turska letovališta, te deset dana sa avio-prevozom u Bodrumu u sezoni koštaju od 400 do 1.500 evra. Za putovanje autobusom u Kušadasi, koji je hit od pre nekoliko godina, treba od 200 evra za odmor u hotelu sa dve zvezdice do 600 evra u luksuznijem smeštaju.
     Crnogorski turistički poslenici dobro su se spremili za predstavljanje u Beogradu, a u četvrtak je Predrag Nenezić, ministar turizma Crne Gore, najavio mnogo novina za ovogodišnju letnju sezonu.
     - Očekujemo da do kraja ove godine bude otvoreno još 10 novih hotela sa kapacitetom od 5.000 kreveta - rekao je Nenezić. - Mnogo se do sada uradilo na uređenju aerodroma i puteva, poboljšanju vodosnabdevanja i uređenju plaža.
     Letovanja na crnogorskom primorju ima za svačiji džep. Privatni smeštaj košta od četiri do 12 evra. I hoteli nude šarolike cenovnike, a dnevni polupansioni se kreću od 20 do više od 100 evra.
     Na sajmu se uveliko rezervišu i odmori u Egiptu i Tunisu, koji su idelani baš u predsezoni. Nažalost, ove godine nijedna naša agencija nema u ponudi tunišansko ostrvo Đerba, jer je ukinuta avio-linija do tog prošlogodišnjeg hit letovališta.
     Bugarska je za naše turiste pristupačnija i programi koštaju od 130 do 250 evra, ali u poređenju sa ranijim godinama ponuda je znatno manja.

     PLANINE
     ZA one koji nisu spremni da jure vize i putuju u inostranstvo, spremne su domaće banje i planine. Na Zlatiboru, koji je aktuelan cele godine, polupansioni su od 1.680 do 4.280 u hotelima, a noćenje u privatnom smeštaju je od 400 do 2.000 dinara.
     Kopaonik je nešto skuplji. Polupansion u hotelu "Grand" košta od 1.950 do 2.850 dinara, zavisno od termina. Poskupela je ponuda i na planinama, a i mnoge banje su uvećale cenovnike. Zavisno od smeštaja i popularnosti cena, polupansioni su od 1.000 do 4.000 dinara.

     INVESTICIJE
     PRIORITET srpskog turizma je investiranje u hotelski smeštaj i infrastrukturu, i godišnje bi trebalo ulagati od 30 do 50 miliona evra - rekao je u četvrtak na otvaranju sajma Bojan Dimitrijević. On je naglasio da je cilj da do 2015. godine devizni prihod od turizma bude dve milijarde dolara.

Izvor: Novosti

Naš benzin među skupljim
S. K., 26. april 2007

Litar najjeftinijeg standardnog motornog benzina na svetu košta 0,05 američkih dolara i prodaje se na pumpama u Venecueli, a najskuplji je, trenutno, u Velikoj Britaniji - 1,84 dolara. Između te dve cene smestio se "sav ostali svet", pa i Srbija u kojoj litar standardnog benzina (BMB od 95 oktana) košta 1,39 dolara, odnosno 83,60 dinara.
U Evropi, benzin se ovih dana u Nemačkoj prodaje po 1,78 dolara za litar, u Francuskoj je 1,72 dolara, a u Španiji 1,36. U nama susednim zemljama cena benzina kreće se od 1,35 dolara u Bugarskoj do 1,42 u Mađarskoj.
U Japanu vozači plaćaju 1,10 dolara litar ovog goriva. U Rusiji se prodaje za jedan dolar, u Kanadi 0,94, Kini 0,58, u Saudijskoj Arabiji 0,40, Kuvajtu 0,38 dolara...
U SAD, zemlji s najvećom potrošnjom benzina, litar ovog goriva, koštao je 0,76 dolara, prema službenim američkim podacima za protekle dve aprilske sedmice.

Izvor: Novosti

Bubalo: Evropska komisija prihvatila primedbe Srbije
Autor: FoNet | 26.04.2007 - 17:41

Ministar privrede Srbije Predrag Bubalo izjavio je danas da je Vlada Srbije usvojila informaciju u kojoj se navodi da je Evropska komisija prihvatila primedbe Srbije koje se tiču sporazuma o viznim olakšicama i readmisiji, što će omogućiti da ova dva sporazuma uskoro budu parafirana.
Bubalo je na konferenciji za novinare rekao da Evropska komisija prihvatila primedbu da građani koji su u Evropsku uniju ušli prolazeći kroz Srbiju kao zemlju tranzita, ne budu vraćeni u Srbiju već na teritoriju poslednjeg prebivališta.
Evropska komisija i delegacija Vlade Srbije postigle su 20. marta dogovor da vize za zemlje EU budu besplatne za određene kategorije stanovništva Srbije. Prema ranijem planu, sporazum bi trebalo da bude potpisan u septembru, a da 1. januara 2008. godine stupi na snagu, zajedno sa sporazumom o readmisiji, kojim će biti uređeni mehanizmi za vraćanje osoba koje ilegalno iz Srbije uđu na teritoriju EU.
Govoreći o privatizaciji RTB Bor, Bubalo je naglasio da je na sednici bila "usmena informacija" da je raskinut ugovor sa Kupromom i da bi sada Odbor Vlade Srbije za privredu i privatizaciju trebalo sa donese odluku o nastavku restruktuiranja kompanije. Ministar privrede je rekao da će, do nove prilike za privatizaciju, biti nastavljeno restruktuiranje RTB Bor, kako bi se imovina zaštitila od poverilaca.
Takođe, Bubalo je najavio da će sutra sa delegacijom Rusije, koju predvodi ministar Sergej Šojgu, biti potpisan ugovor o rešavanju pitanja klirinškog duga, po kojem će jedan deo novca biti upotrebljen za rehabilitaciju Đerdapa, a drugi za isplatu dugova Srbije za gas.

Izvor: Blic

Raskinut ugovor o prodaji RTB-a Kupromu
Autor: Beta | 25.04.2007 - 15:07

Agencija za privatizaciju Srbije raskinula je danas ugovor o prodaji Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) "Bor" rumunskoj kompaniji "Kuprom"pošto ni u dodatnom roku nije dobila garanciju za plaćanje.
Kako se navodi u saopštenju, Agencija će od "Kuproma" naplatiti garanciju u iznosu od tri miliona dolara. Predstavnici "Kuproma" su noćas, nekoliko sati pre nego što su istekla dodatna tri dana za dostavljanje garancije za kupovinu RTB-a saopštili da im je taj rok prekratak za rešavanje nastalih problema.
Oni su ponovili da su osnovni problemi opstrukcije i protivljenje lokalne samouprave Bora i sindikata RTB-a, ističući da je za pronalaženje najboljeg rešenja za realizaciju ugovora u pregovorima sa vladom potrebno još tri meseca.
Ministar rudarstva i energetike Srbije Radomir Naumov izjavio je danas da će preporuku o tome kako će se dalje postupati u privatizaciji RTB-a dati Nadzorni odbor sastavljen od pet ministara i direktora Agencije za privatizaciju posle tumačenja zakona i propisa.
Tumačenje je potrebno, jer nije jasno da li se posle raskida ugovora može pregovorati sa drugoplasiranim ponuđačem ili je potrebno raspisati novi tender, kazao je on.
Ugovor o prodaji RTB-a "Kupromu" za 400 miliona dolara potpisan je 5. marta ove godine, a rok za dostavljanje garancije istekao je 18. aprila.
Nakon potpisivanja ugovora "Kuprom" je najavio da će uzeti kredit od Meril Linč i Dojče banke za kupovinu RTB-a, posle čega su se u medijim pojavile informacije da će ta kompanije kao garanciju za zajam založiti imovinu borskog kombinata. "Kuprom" je odgovorio da će to to uraditi tek kada isplati kupoprodajnu cenu.
Sindikati RTB-a, nezadovoljni ponašanjem "Kuproma", tražili su od Agencije za privatizaciju da vide kupoprodajni ugovor, što im je omogućeno tek posle višednevnog odugovlačenja.
Istovremeno sindikati i predstavnici lokalne vlasti u Boru organizovali su više protesta u tom gradu.
Tender za prodaju imovine RTB-a u celini raspisan je 1. septembra prošle godine, a minimalna cena za kupovinu rudnika bakra Bor i Majdanpek i preduzeća Topionica i rafinacija u Boru bila je 266,7 miliona dolara.
Kuprom je pobedio na tenderu ponudivši 400 miliona dolara, odnosno 60 miliona dolara više od drugoplasinog ponuđača, konzorcijuma kiparske kompanije Ist point, u kojoj je jedan od vlasnika srpski biznismen Zoran Drakulić, i londonskog investicionog fonda ORN.

Izvor: Blic

Devizni prihod od turizma oko 500 miliona dolara u 2007.
Autor: Beta | 25.04.2007 - 22:02

Devizni prihod Srbije od turizma mogao bi ove godine da bude i veći od 500 miliona dolara, što bi za 25 odsto bilo više nego 2006, izjavio je večeras ministar trgovine, turizma i usluga Bojan Dimitrijević.
- Godina je počela dobro, jer je u januaru devizni prihod od turizma skočio za 60 odsto u poređenju sa istim mesecom 2006 - rekao je Dimitrijević i naglasio da će očekivani devizni prihod od ove godine biti na nivou iz 1989. godine.
Ministar Dimitrijević je istovremeno izrazio nadu da će se vrlo brzo formirati nova Vlada Srbije jer je to od presudnog značaja i za investicije u turizam. Ministarstvo turizma, kakao je naveo, već ima pet do šest spremnih "master-planova" za investiranje u turizam, a u pripremi su još tri do četiri, čija je vrednost veća od milijardu evra.
U protekle tri godine, prema Dimitrijevićevoj proceni, turizam je imao jednu od najdinamičnijih stopa rasta u poređenju sa svim sektorima srpske privrede. U periodu od 2003. do 2006. godine izgrađeno je i više od 45 novih hotela, broj turističkih agencija povećan je sa 400 na 550, a broj turističkih vodiča sa 150 na 600.

Dodeljene nagrade za najbolje predstavnike srpskog turizma
Udruženje turističkih agencija Srbije JUTA (Yuta) dodelilo je večeras nagradu "JUTA kvalitet plus" u tri kategorije za najbolje predstavnike srpskog turizma u 2006. godini.
Nagradu je, prema izboru turista koji su glasali na sajtu Yuta.co.yu, kao najbolja turistička agencija dobio beogradski "Argusturs". Najbolji hotel je beogradski "Hajat ridžensi", dok je "Lasta" najbolji autobuski prevoznik.

Izvor: Blic

Prodaja Mobi 63 najveća privatizacija u istočnoj Evropi
Autor: Beta | 27.04.2007 - 11:48

Telenorova kupovina srpske kompanije Mobi 63 najveća je privatizaciona transakcija u centralnoj i istočnoj Evropi u 2006. godini, objavila je u četvrtak revizorska kompanija "Prajsvoterhaus Kupers".
Prema istraživanju o transakcijama preuzimanja firmi u 11 zemalja centralne i istočne Evrope, u koje je sada prvi put uključena i Srbija, navodi se da je Telenorova investicija od 1,9 milijardi dolara u kupovinu srpskog mobilnog operatera "Mobi 63" "najveća pojedinačna privatizaciona transakcija u tom regionu".
Kako se navodi, od ukupnog broja privatizacionih transakcija, kojih je bilo 490, skoro polovina, 210 transakcija, dogodila se u Srbiji. "Time se Srbija stavlja na prvo mesto u regionu u ovoj kategoriji", ističe se u saopštenju "Prajsvoterhaus Kupersa".

Izvor: Blic

Privredna saradnje Srbije i Grčke
Grčka do sada uložila dve milijarde dolara
Autor: S. Tasić | 27.04.2007 - 10:24

Grčki privrednici ulagaće u izgradnju nekretnina, koridora 10 i obnovu Srbije - rekao je juče potpredsednik atinske Privredne komore Alefteris Kurtalis. Ipak, mogućnosti saradnje dve zemlje su mnogo šire i u tom pravcu su već napravljeni ogromni koraci.

Na tribini „Ekonomsko-trgovinski odnosi Grčke i Srbije, mogućnosti i perspektive“ konstatovano je da privredna saradnja Srbije i Grčke ima dugu tradiciju, da je raznovrsna i da svake godine beleži napredak. Obim ukupne robne razmene u proseku je oko 300 miliona dolara godišnje. U prošloj godini izvoz je porastao 25 odsto, a uvoz 22,5 odsto, čime je robna razmena dostigla desetogodišnji vrhunac od 354 miliona dolara.
Sa ulaganjima od oko dve milijarde dolara, 120 grčkih preduzeća i 150 mešovitih koja zapošljavaju oko 25.000 radnika za proteklih šest godina, Grčka se našla u vrhu stranih investitora kod nas.
- Bogatstvo sirovinama i poljoprivrednim proizvodima koji mogu da se prerađuju, niske plate, ogromne mogućnosti i potrebe za izgradnjom i geografski položaj čine Srbiju privlačnom za Grke i druge strane investitore. Ipak, nismo došli da se agresivno nametnemo, nego da korist bude obostrana. Nema sumnje da je Grčka jedan od najdinamičnijih i najsposobnijih partnera Srbije - rekao je Kurtalis.
Prema njegovim rečima, beskonačna „papirologija“ i „nečisti“ imovinski odnosi investitorima zadaju mnogo muka.
- Na svaki papir koji treba da izvade iz državnih službi, investitori moraju danima da čekaju, a vlasnički odnosi oko zemlje nisu uvek baš najjasniji. Tako, kada hoće da kupe zemlju, za izgradnju ili uzgajanje, investitori nisu uvek sigurni šta će sa tom investicijom da bude na kraju - objašnjava Kurtalis.
Osim toga, investitori su skeptični po pitanju političke stabilnosti kod nas.

Koridor 10
Svakog momenta može se očekivati da grčka vlada prihvati sve uslove Vlade Srbije u vezi sa finansiranjem izgradnje koridora 10 u okviru realizacije „Helenik plana“ za Balkan - rekao je grčki ambasador Hristos Panagopulos.

Izvor: Blic

Odluke Fonda o povezivanju radnog staža
Autor: R. Marković | 27.04.2007 - 10:55

Upravni odbor Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje zaposlenih doneo je, po preporuci Vlade Srbije, dve važne odluke kojima će velikom broju radnika u društvenim preduzećima kojima poslodavci nisu uplaćivali doprinose biti povezan radni staž.

Prva odluka odnosi se na neprivatizovana preduzeća i ona praktično znači da će doprinosi koje ona duguju od 1. januara 2005. biti pokriveni parama iz budžeta. Novac za to biće u vidu dotacije prebačen Fondu PIO, a novi vlasnik preduzeća moraće u roku od 360 dana od dana privatizacije izmiriti svoj dug prema Fondu. Osim zaštitnih radionica i Javnog preduzeća „Resavica“, koje je u restrukturiranju, u ovoj grupi preduzeća naći će se i ostala društvena preduzeća koja za ovakav način povezivanja staža budu dobila saglasnost resornih ministarstava. Na ovaj način, kako je pojašnjeno u Fondu, biće pomognuta i olakšana privatizacija preduzeća koja još nisu prodata. Još se ne zna koliki će broj radnika i firmi biti obuhvaćen ovom odlukom. Više o tome znaće se kada ministarstva razmotre dobijene zahteve.
Druga odluka odnosi se na već privatizovana preduzeća u kojima dugovanja Fondu nisu mogla biti sasvim namirena iz privatizacionih prihoda. Problem je nastao jer su u pripremi za privatizaciju, da bi se bolje prodala, ona bivala oslobađana brojnih dugovanja, pa i doprinosa za penzijsko osiguranje. Međutim, pošto obaveze prema Fondu ne mogu zastareti niti se mogu otpisati, odlučeno je da se pare za neuplaćene doprinose takođe u vidu dotacija iz budžeta uplate Fondu PIO. Od tih para Fond će radnicima povezati staž.

Izvor: Blic

Odmah na posao

S. K., 27. april 2007

Predstavnici vlada Srbije i Rusije potpisali su u petak u Beogradu Sporazum kojim se reguliše klirinški dug bivšeg SSSR Srbiji vredan 288,7 miliona američkih dolara.

Tim dokumentom, ispod kojeg su potpise stavili Sergej Sforčak, pomoćnik ruskog ministra finansija, i Milan Parivodić, ministar u Vladi Srbije, u potpunosti je namiren dug Srbije od 188,2 miliona dolara za gas trošen od 1994.do 2000. godine, a za "ostatak" od 100,5 miliona dolara Rusija će isporučiti i ugraditi svih šest agregata u Hidroelektranu "Đerdap 1". Po osnovu kamatnih razlika, Nuklearni institut u Vinči dobiće najsavremeniji ruski akcelerator.

Međudržavnim protokolom, koji je u petak takođe potpisan, precizno su navedene usluge i robe, i dinamika kojom se one isporučuju kroz "prebijanje" finansijskih obaveza Ruske Federacije Srbiji. Na taj način Sporazum o klirinškom dugu postao je odmah operativan.

Sergej Sforčak je ovom prilikom podsetio da privredna razmena Rusije i Srbije dostiže 2,4 milijarde dolara, da je u ovom trenutku veća nego između Rusije i Indije, i da će imati još veći uzlet.

Ceremoniji potpisivanja prisustvovao je i Sergej Šojgu, ministar za vanredne sitaucije u Vladi Ruske Federacije.

 DRUGI NISKOBUDŽETNI AVIOPREVOZNIK OD SUBOTE LETI IZ BEOGRADA

Jeftini avioprevoznik Norvidžen er šatl uvešće od subote, 28. aprila letove iz Beograda, saopštio je beogradski aerodrom 'Nikola Tesla'.

Kako se navodi u saopštenju, norveška lou-kost aviokomopanija leteće jednom sedmično na liniji Beograd-Oslo. Polasci sa beogradskog aerodroma planirani su subotom u 10.25. Karte za putovanja moći će da se kupe isklučivo preko interneta, odnosno sajta kompanije [www.norvegian.no].

Jeftini avioprevoznik Džermanvings, koji već godinu dana leti sa beogradskog aerodroma za Keln, najavio je da će od 24. maja uvesti i let za Štutgart.

Na liniji Beograd-Štutgart planirana su tri leta sedmično i to utorkom, četvrtkom i nedeljom, piše u saopštenju.

Beogradski aerodrom isticće da će aviokompanija Ostrijan erlajns od 1. maja imati dva dodatna leta za Beč, tako da će na toj liniji leteti 12 puta sedmično.

Domaća aviokompanija Jat ervejz najavila je uvođenje nove linije do Ohrida, sa sletanjem u Skoplje, na kojoj će od 14. maja leteti dva puta sedmično, navodi se u saopštenju.

Izvor: RTS