Ove godine upisuje se isti broj studenata
Ponedeljak, 16. april 2007. 14:14

Na svim državnim fakultetima u Srbiji tokom ove školske godine biće upisan isti broj studenata kao i lani, odnosno 14.880 budžetskih i 15.143 samofinansirajućih studenata, saopštilo je Ministarstvo prosvete i sporta Srbije.

Kako se navodi u saopštenju tog ministarstva, broj studenata koji će se upisati na novosadski univerzitet odrediće Izvršno veće Vojvodine.

U saopštenju se dodaje da će ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović predložiti rektorima i senatima državnih univerziteta da visina školarina ostane na prošlogodišnjem nivou, kao i da će to ministarstvo iz budžeta obezbediti sredstva za materijalne izdatke koji utiču na formiranje cene školarine.

Prema odluci Vlade Srbije za upis u prvu godinu osnovnih studija na fakultetima čiji je osnivač Republika, na Pravnom fakultetu u Beogradu i ove godine moći će da se upiše najviše studenata.

Kako se navodi u Službenom glasniku, upis je predvidjen za 700 studenata koji se finansiraju iz budžeta i 900 samofinansirajućih studenata.

Filološki fakultet u Beogradu ove godine upisaće 690 budžetskih i 795 samofinansirajućih studenata, a Filozofski 518 studenata iz budžeta i 205 samofinansirajućih.

Prema odluci Vlade Srbije, na beogradskom Mašinskom fakultetu ima mesta za 525 budžetska studenta, ali svega 65 mesta za samofinansirajuće studenta.

Na Medicinskom fakultet u Beogradu predvidjen je upis za 450 budžetskih, odnosno 50 samofinansirajućih studenata.


Izvor: MTS-Mondo

Najveća plata u Srbiji 202.000 evra
Nedelja, 15. april 2007. 14:47

Najveću zaradu u 2006. godini u Srbiji u iznosu od 194 miliona dinara(2,42 miliona evra) ostvario je ekonomista sa Dedinja. Ovaj žitelj beogradske opštine Savski venac prijavio je, kako saznaje Blic, Poreskoj upravi godišnju zaradu od 194,2 miliona dinara, što bi značilo da je mesečno zarađivao nešto više od 202.000 evra.

Prvih šest mesta na listi milionera drže Beograđani, i to sa opština Savski venac, Palilula i Stari grad. Na drugom mestu sa godišnjom zaradom od 176 miliona dinara (183.000 evra mesečno) nalazi se preduzetnik sa Palilule, a za njim sledi takođe Palilulac, diplomirani ekonomista sa 153 miliona dinara (160.000 evra mesečno).

U velikom zaostatku u odnosu na trojicu najbogatijih nalazi se doktor prava sa Savskog venca, koji je u 2006. zaradio 66 miliona dinara, odnosno mesečno je imao na raspolaganju oko 69.000 evra. Slede advokati sa Starog grada sa godišnjom zaradom od 63 i 62 miliona dinara.

Niz Beograđana prekinuo je preduzetnik iz Mladenovca, koji je prošle godine zaradio zamašnih 55 miliona dinara, a da i u filmskoj industriji može da se zaradi, pokazuje plasman režisera iz Pančeva koji se našao na šestom mestu po visini godišnje zarade (51 milion dinara ili 637.500 evra).

Ekonomski tehničar iz Aranđelovca sa zaradom od 47 miliona dinara i diplomirani hemičar sa Savskog venca sa zarađenih 40 miliona dinara nalaze se na samom začelju liste deset pojedinaca sa najvećim zaradama u prošloj godini.

Inače, zaradu veću od zakonskog limita u iznosu od 1.142.820 dinara u 2006. godini Poreskoj upravi je prijavilo 18.175 osoba.

Najviše milionera ima u Beogradu - 12.273, sledi Novi Sad (3.455), i Kragujevac (1.249). Najmanje bogataša već tradicionalno ima u Nišu - 1.198. Među 100 milionera sa najvećom zaradom u 2006. najviše ima menadžera i direktora (34), slede ekonomisti, pravnici i advokati (30).

Estrada je zastupljena sa svega dva predstavnika među 100 najbogatijih, zabeleženi su po jedan filmski režiser, stomatolog, doktor ekonomskih nauka, ugostitelj i biolog.

Među 100 najbogatijih je 11 preduzetnika, 11 tehničara i šest inženjera. Među obveznicima ovog poreza nalaze se gotovo svi državni funkcioneri, od predsednika, premijera, ministara do poslanika, tačnije svi koji su mesečno zarađivali nešto više od 90.000 dinara.

Inače, zarade koje su se kretale do šestostruke prosečne godišnje zarade (2.285.640 dinara) oporezuju se sa 10 odsto, dok se svi iznosi preko tog oporezuju po stopi od 15 odsto.


Izvor: MTS-Mondo

Građani dužni
i bez duga
D.I.KRASIĆ, 16. april 2007

OTVORITI račun u banci je uglavnom jednostavno. Ali, zatvoriti ga i razdužiti se sa bankom postaje sve dugotrajniji i kompklikovaniji posao. A, za sve su krivi razni krediti, kartice, dozvoljeni minusi, kompjuterski sistemi... Zato se, već pri samom otvaranju računa u nekoj banci, valja dobro raspitati: koliko će koštati eventualno zatvaranje računa.
Korak prvi: račun može da se zatvori samo kad se prethodno vrate svi krediti, koji su vezani za taj račun. Bilo da je reč o običnom dozvoljenom minusu, ili nekom zajmu gde se rata redovno "skida" sa plate...
Potom slede kartice. Ko namerava da zatvara račun ne bi trebalo da nekoliko dana pre toga koristi običnu karticu (onu čijim korišćenjem se novac odmah skida sa računa) ni na bankomatu, niti u bilo kakvoj prodavnici. Jer, ne proknjižava se svaki trošak istog dana kada je i načinjen.
Službnici nekih banaka mogu u sistemu da vide da ne postoje bilo kakva "rezervisana sredstva" na ime plaćanja karticama, ali u nekima, ipak, traže da pismeno potvrdite da ćete namiriti sva dugovanja po svojim karticama. I to ako pristignu u naredna dva meseca?! Takođe, neke banke debelo naplaćuju "vraćanje" kreditne kartice. Pa ceh ide i preko 1.000 dinara... Ova "začkoljica" krije se u ugovoru pod stavkom: "Naknade se naplaćuju po važećoj tarifi banke"...
Još jedna važna napomena: prilikom vraćanja kartica banci, službenik mora pred vama da uništi tu istu karticu, bilo da je iseče makazama, ili na neki drugi način.
Uz podnošenje zahteva za gašenje tekućeg računa, neke banke zahtevaju još i "simboličnu" uplatu od 100 do, uglavnom, 300 dinara baš na ime zatvaranja.
I, taman kada se pomisli da je sa bankom sve završeno, dogodi se da vam, kao jednoj Beograđanki, penziju uplate na "ugašeni" račun. Nije, naravno, reč o greški penzijskog Fonda, već o tome da dotična banka ima "potraživanja po osnovu kreditne kartice". Koje? Upravo one koja je, inače nikada ne korišćena, zvanično banci vraćena, uništena i o čemu je na vreme izdata potvrda. A objašnjenje službenika banke je: "Znate, svakog 15. u mesecu skidamo ratu po kreditnoj kartici, nema veze što je kod vas iznos nula. Tako da ćemo već sledećeg dana poslati Fondu objašnjenje da nemamo više nikakvih potraživanja od vas" ...

Izvor: Novosti

U koverti 194 miliona
A. B. M., 16. april 2007

MILIONERA u Srbiji ima 18.175, pokazuju podaci Poreske uprave. Toliko ih je poreznicima prijavilo zaradu veću od 1.142.820 dinara u prošloj godini. U odnosu na poreske prijave za 2005. godinu, broj milionera se povećao za trećinu.
Najviše, čak 12.273, bogatih živi u Beogradu. Milioner rekorder je jedan ekonomista koji je prijavio da je za 12 meseci 2006. godine ukupno zaradio 194.290.175 dinara, odnosno 2,42 miliona evra.
Kada se ukupan iznos preračuna u mesečnu zaradu, ovaj ekonomista je za jedan mesec zarađivao 202.000 evra.
Poređenja radi, u 2005. godini najveće prihode je bio prijavio jedan specijalni savetnik, sa ukupnim godišnjom zaradom od 173 miliona dinara, tako da je rekord za 2006. godinu veći za nešto više od 20 miliona dinara.
Najveći rast broja bogataša je, opet, u prestonici gde su se prijave za porez na godišnji dohodak gotovo duplirale. Sličan trend je do sada zabeležen i u Novom Sadu, gde su poreznici primili 3.455 prijava.
Manja uvećanja "dobro zarađujućih" su u Kragujevcu, gde je prošlogodišnji prosek plate 18.960 dinara i Nišu sa prosekom od 18.408 dinara. Prošlogodišnje prihode veće od limita od 1,142 miliona dinara prijavilo je 1.249 Kragujevčana, odnosno 1.198 Nišlija.
Kada se uporede sadašnji podaci sa prošlogodišnjim, najveće uvećanje poreskih prijava na godišnju zaradu je na Novom Beogradu, gde je broj onih koji su imali prihod iznad limita veći za 1.163 osobe. Ovaj podatak i ne čudi, jer su Novobeograđani pri samom vrhu sa prosečnim zaradama koje se kreću od 34.000 do 38.000 dinara.
Između 300 i 450 prijave više bilo je u opštinama Palilula, Vračar, Savski venac, Stari grad, Voždovac, Zemun i Zvezdara. Najmanje novih dobro plaćenih je u Mladenovcu gde ih je za sedam više nego pre i ima ih svega 36. U ovoj opštini prosečna prošlogodišnja plata bila je 15.893 dinara, odnosno manje od 200 evra. Najmanje milionera je u Sopotu, svega 32, ali ih je za devet više nego godinu ranije. Prosečna zarada u ovoj beogradskoj prigradskoj opštini je 18.880 dinara.

DIREKTORI, PA OSTALI
MEĐU 100 prijavljenih poreskih obveznika za godišnji porez na dohodak čak 30 je ekonomista, pravnika, advokata i savetnika, ali ubedljivo vode menadžeri i direktori i njih je 34 na listi. Na spisku 100 najbolje plaćenih je i 11 preduzetnika, šest inženjera, 11 tehničara, dva estradna umetnika i po jedan filmski režiser, stomatolog, doktor pravnih nauka, biolog, doktor ekonomskih nauka i ugostitelj. Zanimljivo je da je od 100 ljudi sa najvećim iznosima dohodka u 2006. godinu 33 su stranci. Iako je ranijih godina među 100 "najjačih" poreskih prijava bilo i radnika i studenata, ove godine ih nema na listi.

KAZNE ZA "ZABORAVNE"
KAZNA za građane koji ne podnesu poresku prijavu nadležnoj poreskoj filijali ili dostave netačne podatke je od pet do 50.000 dinara. Za one "zaboravne", koji ne podnesu prijavu, prema Zakonu o poreskoj administraciji, međutim, spremna je kazna od dvostrukog do dvadesetrostrukog iznosa neprijavljenog poreza.

Izvor: Novosti

Kome vruć krompir
N. Z., 16. april 2007

PROIZVOĐAČI krompira nestrpljivo iščekuju rezultat sa sastanka koji je zakazan u Republičkoj direkciji za robne rezerve, na kome bi trebalo da se odluči o otkupu velike količine ovog artikla koji stoji u skladištima. Da li će i koliko biti preuzeto krompira, kako ne bi bio bačen, znaće se u petak kada se za istim stolom nađu nadležni u republici, proizvođači i prerađivači.
Zajednica za voće i povrće Srbije i Odbor za krompir uputili su predlog Direkciji za robne rezerve, ministarstvima za poljoprivredu i trgovinu da se otkupi 10.000 tona merkantilnog krompira, kako ne bi završio u jarugama. Prema predlogu, ovaj višak krompira mogao bi da se preradi u pire, skrob, destilat, za potrebe Republičke direkcije za robne rezerve.
U Odboru za krompir u ponedeljak su nam rekli da je do sada izvezeno, uprkos otežanim uslovima, oko 15.000 tona krompira u Hrvatskoj, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. U 2005. godini je, na primer, izvezen iznos 47.000 tona i tada nije bilo problema oko plasmana tržnog viška. Jer veliki kupac bila je Rumunija, u koju se sada ne plasira naš krompir.
U naredna dva meseca, prema procenama, moglo bi da se izveze oko 3.000 tona, a za ostali tržni višak jedino je rešenje otkup za potrebe robnih rezervi. Trošak za državu na ime otkupa bio bi neznatan, oko milion evra, ali izuzetno finansijski značajan za proizvođače, navode u Odboru za krompir, uz napomenu da će u ovoj prolećnoj setvi osetno biti manja ukupna površina pod ovim proizvodom.

SETVA I SEME
PORED smanjene proizvodnje, velike površine biće zasejane nekvalitetnim semenom, jer proizvođači nemaju sredstava da nabave kvalitetno. U brazdama će se naći i merkantilni krompir, umesto semenskog, što će drastično smanjiti rod. U Odboru za krompir čak navode da se može dogoditi da umesto izvoznika postanemo uvoznici merkantilnog krompira, zbog velikih nevolja koje prate ovu proizvodnju.

Izvor: Novosti

Kako rešiti pitanje nasleđa sa bankom
Procedura u slučaju nasledstva
Autor: A. Galić | 17.04.2007 - 11:16

Pravni naslednici, pored imovine ili ušteževine, mogu da naslede i razna druga dugovanja, kao što je i dug po kreditu u banci. Bez obzira na vašu finansijsku situaciju i činjenicu da novac niste vi pozajmili ni potrošili, u obavezi ste da vratite kredit. I kada to uradite, može vam se desiti da, iako je kredit bio sa depozitom, vi niste obavezni naslednik istog.
Takav problem imala je Sanja Dodoš kada je od oca nasledila kredit u „Rajfajzen banci“. Iako je bio sa deviznim depozitom, a ona jedini naslednik, u banci su joj rekli da je nasledila samo dug po kreditu, a za depozit, dakle novac koji je njoj pripao, potrebno je bilo posebno rešenje o nasleđivanju kojim će se obuhvatiti i depozit kao deo zaostavštine.
U zavisnosti od banke, moguća su i druga rešenja. U „Komercijalnoj“, „Hipo Alpe-Adrija“, kao i „Unikredit banci“, objasnili su nam da ako naslednik vrati kredit koji je uzet sa depozitom, njemu isti po automatizmu i pripada. Kod njih je i moguće da se depozit uračuna u ukupan kredit i plati samo razlika između ukupnih potraživanja banke i iznosa depozita. I u „Volks banci“ su slični uslovi samo kod njih nije moguće uračunati depozit pri otplati kredita. U „Eurobanci EFG štedionici“ objašnjavaju da ukoliko naslednici žele da isplate dug , banka im otpisuje sve kamate, tako da za otplatu ostaje samo glavnica. Ukoliko ne to ne žele, čeka se kraj ostavinske rasprave jer u njoj po zakonu banka učestvuje kako bi pokrila dug pokojnika prema njoj. Depozit se automatski odbija i naslednik isplaćuje ostatak. U slučaju da ste u nasledstvo dobili ušteđevinu, procedura za dobijanje je mnogo jednostavnija. I tada je potrebno pravosnažno rešenje o nasleđivanju i lična karta. Po iskustvu bankara, ceo proces traje svega nekoliko dana. U slučaju da ste nekome žirant pri uzimanju kredita, budite oprezni. Ako korisnik kredita nije u mogućnosti da ga vraća, sve obaveze prelaze na vas, tako što se aktivira administrativna zabrana. Po iskustvu bankara najčešći razlozi prestanka ispunjavanja kreditne obaveze su gubitak posla, bolest ili smrtni slučaj. Većina banaka ostavlja mogućnost da kada korisnik kredita postane ponovo platežno sposoban, on preuzima obavezu kao glavni dužnik. U „Rajfajzen banci“ su objasnili da to što žirant jedno vreme otplaćuje obaveze umesto korisnika kredita ne znači da je korisnik oslobođen otplate. On je i dalje dužnik po ugovoru i treba da nastavi otplatu kako banka ne bi pokrenula postupak prinudne naplate.

Ako nasleđujete dug
Ako vam je u nasledstvo ostao dug po kreditu u banci, kao naslednik ste u obavezi da priložite pravosnažno sudsko rešenje o nasleđivanju, kao i ličnu kartu radi legitimisanja. Nakon dostave dokumenata, stupate na mesto ostavioca.

Ako nasleđujete novac
Ukoliko ste naslednik ušteđevine u banci od dokumenata vam treba pravosnažno rešenje o nasleđivanju, koje može biti pojedinačno i u kojem piše tačno ime i prezime naslednika po štednom ulogu koji se nalazi kod banke. Procedura traje svega nekoliko dana.

Izvor: Blic

Ujednačen uvozno-izvozni bilans između Srbije i Italije
Nestabilnost koči italijanske investitore
Autor: R.Ž.Marković | 17.04.2007 - 11:17

Između Srbije i Italije postoji balansiran izvozno-uvozni odnos, pa je tako Italija u Srbiju tokom 2006. izvezla robe i usluga u vrednosti od 873 miliona evra, dok je vrednost uvoza iz Srbije 736 miliona evra - kaže za „Blic“ Enriko Barbijeri, direktor Italijanskog instituta za spoljnu trgovinu.
Prema njegovim rečima, Italija je prva na listi kupaca srpskih proizvoda, a srpski izvoz u Italiju je u 2006. povećan za 40 odsto. Pozitivni trend je nastavljen i u prva dva meseca 2007. godine, pa je izvoz iz Italije u Srbiju porastao za 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine, odnosno, izvezeno je robe u vrednosti od 134 miliona evra, dok je izvoz Srbije u Italiju povećan za 28 odsto i vredan je 131 miliona evra.
Tkanine, cipele, gotovi odevni proizvodi i proizvodi drvoprerađivačke industrije pojavljuju se i u uvoznom i izvoznom bilansu dve zemlje, a prema njegovim rečima, veći izvozni potencijal imaju sirovine gvožđe i čelik, odnosno usluge u vezi s mehanikom i informacionim tehnologijama.
- Postoji i uvoz i izvoz poluproizvoda, a Italija dorađuje svoje proizvode u Srbiji u sektorima odevanja, proizvodnje cipela i obrade drveta - kaže Barbijeri.
Barbijeri je naglasio da su problemi italijanskih privrednika uglavnom u vezi sa opštom nestabilnošću u našoj zemlji, kao i nekih loših pojava u prošlosti.
- Veoma je važno formiranje nove vlade koja mora biti otvorena ka Evropi - kaže Barbijeri.
Prema njegovim rečima, postoji odličan nivo univerzitetskog obrazovanja, kao i poznavanja stranih kultura i jezika, ali je potrebno stručno usavršavanje domaćih kadrova, zbog duge izolovanosti naše zemlje.
- Treba imati i jasno definisanu privrednu strategiju da bi strani investitori znali kako da se poslovno orijentišu u Srbiji - rekao je Barbijeri i dodao da je potrebno uvođenje nekih evropskih standarda za srpske proizvode.
Osim što osećaju nesigurnost, italijanski poslovni ljudi se sreću i sa problemima na terenu, pa tako nailaze i na nedovoljnu saradnju sa nekim opštinskim vlastima u Srbiji. Međutim, Barbijeri kaže da se investitori koji prvi put dođu u našu zemlju najčešće pozitivno iznenade.
- Čest je slučaj da su firme zadovoljne prijemom u nekim opštinama gde dobiju sve potrebne informacije za poslovanje. Onda se desi da se investicija od sto radnih mesta ubrzo poveća na dvesta i više - kaže Barbijeri i kao pozitivne primere, između ostalih, navodi Vršac, Inđiju i Valjevo.
Prema njegovim rečima, italijanske firme za ovu godinu planiraju značajnije investicije u Srbiji. U planu su investicije u agroindustrijskom sektoru u Vojvodini gde postoji privredni interes za kupovinu zemlje i uzgoj stoke, a što se tiče tekstilne industrije, planira se proširenje poslovanja u proizvodnji donjeg veša, čime se već bavi nekoliko firmi. Barbijeri nije mogao da precizira obim mogućih investicija, ali je rekao da je jedna italijanska firma dobila posao distribucije gasa u Arilju i Požegi, planira se firma za ambalažu u Novoj Pazovi, a postoji interesovanje da se kupi Beogradski sajam.

Izvor: Blic

 PUŠTENA U RAD GLAVNA MERNO REGULACIONA STANICA MARKOVAC

Ministar rudarstva i energetike Srbije Radomir Naumov pustio je u rad glavnu merno regulacionu stanicu 'Markovac', kod Velike Plane, čija je izgradnja koštala 34 miliona dinara.

To je prvi objekat u oblasti energetike finansiran iz Nacionalnog investicionog plana [NIP], a omogućiće širenje gasne distributivne mreže u Markovcu, okolnim selima i naseljima, rekao je agenciji Beta pomoćnik ministra rudarstva i energetike Milutin Prodanović.

Završetkom tog objekta, gasna mreža je sprovedena do Markovca, u čijoj će nadležnosti biti finansiranje i izgradnja opštinske mreže i priključci domaćinstava. Prodanović je najavio da će uskoro biti završen i razvodni gasovod 'Miloševac', takođe kod Velike Plane, koji će koštati oko 43,5 miliona dinara.

Razvodni gasovodi kod Velike Plane deo su projekta izgradnje sedam gasovoda u centralnoj i zapadnoj Srbiji, čija izgradnja se sa 14 miliona evra finansira iz NIP-a. Nacionalni plan gasifikacije Srbije predviđa gasifikaciju 400.000 domaćinstava do 2015. godine.

Izvor: RTS

 CENE NA MALO VEĆE ZA 3,3 ODSTO U ODNOSU NA 2006.

Cene na malo u martu ove godine veće su u Srbiji za 1,2 odsto u odnosu na decembar 2006. godinu, a u odnosu na prosečne cene lane veće su za 3,3 odsto ,rečeno je na zajedničkom sastanku udruženja za trgovinu beogradske i republicke privredne komore.

Potrošačka korpa za prošlu godinu skuplja je za 13,4 odsto u odnosu na 2005. godinu. Najmanje je lane poskupela hrana [10.9 odsto], a najviše sredstva za higijenu i preparati za negu zdravlja [14,5 odsto].

Troškovi života u martu 2007. u odnosu na decembar prošle godine veći su za 0,6 odsto, a u odnosu na prosečne troškove života lane veći su za 2,7 odsto. Trgovina u prihodu Srbije učestvuje sa oko 34 odsto, dok je promet robe u trgovinama na malo u 2006. godini u odnosu na 2005. veći za 7,7 odsto.

Kada je reč o privatizaciji, koju bi trebalo okončati do kraja ove godine, u trgovini Srbije preostala su još 142 preduzeća koja nisu privatizovana. Prosečna bruto zarada u trgovini u februaru ove godine nešto je veća u odnosu na isti period lane i iznosi 31.390 dinara.

Neto zarada u februaru 2007. godine u trgovini iznosila je 22.552 dinara. I bruto i neto zarada u trgovini su za oko deset odsto niže od republičkog proseka u privredi. Bruto zarada u trgovini u Beogradu iznosi 54.617 dinara, i u glavnom gradu 41 odsto zaposlenih radi u trgovini, čulo se u PKB.


Izvor: RTS

 SRPSKE FIRME IZGRADILE AUTOPUT U MAROKU

Marokanski kralj Mohamed VI otvorio je autoput od Setata do Marakeša u čijoj izgradnji su učestvovala i beogradska preduzeća 'Planum' i 'Mostogradnja'.

Povodom puštanja u rad te saobraćajnice srpski ambasador Mehmed Bećović u Rabatu je ukazao na značaj saradnje dve zemlje u kojima učestvuju naše firme. Građevinska preduzeća iz Srbije izgradila su trećinu ove saobraćajnice, a trenutno grade i deo autoputa Agadir - Amskrud. U Maroku se očekuju novi poslovi u građevinarstvu, istakao je naš ambasador.

Marokanski ministar za transport i saobraćaj Karim Galab je uputio česttitku našim firmama, koje su učestvovasle u izgradnji.

Izvor: RTS