DRŽAVA NA DRUŠTVENA PREDUZEĆA POTROŠILA OSAM MILIJARDI EVRA

Društveni sektor u Srbiji je velika kočnica privrednog razvoja, a samo od 2001. do 2006. godine, društvena preduzeća koštala su državu više od osam milijardi evra, izjavio je pmoćnik ministra privrede Slavomir Vuletić.

On je precizirao da je u tom periodu država društvenim preduzećima otpisala dug od 6,9 milijardi evra, na ime subvencija im uplatila 400 miliona evra, dok je za socijalni program izdvojeno oko 270 miliona evra.

'Svako dalje održavanje društvenog sektora znači nove troškove po državu, dok će se sa njihovom privatizacijom stvoriti prostor za razvoj privatnog sektora koji pozitivno posluje', rekao je Vuletić na zajedničkoj sednici Udruženja za trgovinu privrednih komora Beograda i Srbije.

Vuletić je dodao da privatni sektor do sada potražuje oko 1,1 milijardu evra od društvenih preduzeća.

Podsetivši da privatizacija firmi u društvenom vlasništvu mora biti završena do kraja ove godine, on je napomenuo da će kapital preduzeća koja do tada ne budu prodata biti usmeren u Nacionalni privatizacioni fond.

Firme koje nemaju kapital i ne mogu naći kupca usmeravaju se u sektor za stečaj, kazao je Vuletić, ukazavši na to da sada u proseku oko 30 preduzeća mesečno odlazi pod stečaj.

Izvor: RTS

 MILOSAVLJEVIĆ: BIĆE POTPISAN MEMORANDUM O KRUŽNOM AUTOPUTU

Ministri zemalja članica Crnomorske ekonomske saradnje potpisaće 19. aprila u Beogradu memorandum o uključivanju u izgradnju crnomorskog kružnog autoputa, najavio je predsednik Privredne komore Srbije Slobodan Milosavljević.

Milosavljević koji je predsedavajući BSEK-a, na sastanku Izvršnog odbora Poslovnog saveta je rekao da taj put treba da poveže sve zemlje regiona, kao i da bude koridor, koji će povezivati sever, zapad, istok i jugoistok Evrope.

On je dodao da je taj projekat od posebnog značaja za Srbiju, s obzirom da preko njene teritorije prolaze koridor 10 i koridor sedam.

Podsetivši da se Srbija u BSEK učlanila pre godinu dana i da poslednjih šest meseci njime predsedava, Milosavljević je ukazao da u regionu još ima carinskih barijera, koje otežavaju trgovinu, kao i teškoća oko dobijanja viza za Grčku, Rumuniju i Bugarsku.

Milosavljević je rekao da je Rusija glavni spoljnotrgovinski partner Srbije, sa kojom je potpisan i sporazum o slobodnj trgovini, dok se Grčka nalazi među najvećim investitorima, kao i da su bugarska preduzeha kupila sedam srpskih.

Izvor: RTS

 IZVOZ HRANE IZ SRBIJE U PORASTU
 
Iz Srbije je u januaru i februaru, prema podacima Privredne komore Srbije, izvezeno poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 205,9 miliona dolara, što je povećanje od 46,3 odsto u poređenju sa rezultatima u istom prošlogodišnjem periodu.

Saradnik Centra za naučno-istraživački rad u PKS Vojislav Stanković, u tekstu objavljenom u najnovijem broju časopisa 'Konjunkturni trendovi Srbije', podseća da je izvoz hrane u prva dva ovogodišnja meseca u ukupnom robnom izvozu učestvovao sa 18,6 odsto.

U januaru i februaru porastao je, međutim, i uvoz hrane, dostigavši vrednost od 142 miliona dolara, što je za 24,5 odsto više nego lane [učešće hrane u ukupnom robnom uvozu bilo je 6,3 odsto].

Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni agrarnih proizvoda iznosio je 63,9 miliona dolara, sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom od 145 odsto.

Najvažniji agrarni proizvodi u izvozu bili su merkantilni kukuruz, rafinisani šećer od šećerne repe, voće i povrće.

Na uvoznoj listi agrarnih proizvoda na prvom mestu su duvan i proizvodi od duvana i, tradicionalno, grupa proizvoda koji se kod nas ne gaje - sirova kafa, banane i pomorandže, precizirao je Stanković. On je istakao da su sve robne grupe zabeležile pozitivan saldo u spoljnotrgovinskoj razmeni, sa izuzetkom proizvodnje i prerade duvana.

Povoljni rezultati koje ostvaruje srpska poljoprivreda u spoljnotrgovinskoj razmeni rezultat su, između ostalog, i pogodnosti koje ta delatnost ima u preferencijalnom statusu na tržištu Evropske Unije [preferencijalna kvota za šećer povećana je sa 180.000 tona na 225.000 tona].

Pozitivnim rezultatima doprinela je i liberalizacija u razmeni sa zemljama zapadnog Balkana [CEFTA] i konjunkture za agrarnim proizvodima na svetskom tržistu. Ovo se posebno odnosi na merkantilni kukuruz, koji je, zbog manjeg roda u Evropi i veće potrošnje u SAD zbog proizvodnje etanola, veoma tražen proizvod usled čega je došlo do porasta cena na svetskom tržištu, objasnio je Stanković.

Izvor: RTS

 OD PONOĆI GORIVO SKUPLJE ZA OKO TRI DINARA
 
Gorivo na pumpama Naftne industrije Srbije poskupeće od ponoći 18. aprila, za oko 3,1 dinar po litru, saopšteno je iz te kompanije.

Litar bezolovnog motornog benzina od 95 oktana poskupeće za 2,9 dinara i od ponoći će se prodavati za 83,6 dinara, dok će cena litra motornog benzina od 95 oktana biti povećana sa 77,7 na 80,6 dinara.

Dizel će koštati 68,5 dinara i litar tog derivata će biti skuplji za 2,7 dinara, a evrodizel će poskupeti za 3,6 dinara i njegova nova cena je 75,3 dinara za litar. Litar eko 3 dizela od ponoći će biti skuplji za 3,4 dinara i prodavaće se za 72,2 dinara.

Povećanje cena naftnih derivata posledica je poskupljenja proizvođačke cene nafte na svetskom tržištu.

Izvor: RTS

 PROGNOZA KRETANJA KURSA EVRA I NA INTERNETU

Na portalu 'Banke onlajn' http://banke.online.co.yu, po prvi put u Srbiji, otvoren je servis 'Prognoze kretanja kursa EUR/RSD', na kojem se, ažuriranmo četiri puta dnevno, može očitati predviđanje vrednosti kursa evra u odnosu na dinar za sledeći dan.

U promotivnoj fazi, pristup stranici sa prognozama kursa evra će biti besplatan, dok će se kasnije naplaćivati, saopštile su 'Banke onlajn'.

Prognozu kursa određuju vodeći FOREX ekonomski stručnjaci u zemlji. Pored navedene, lansirana je i sekcija 'Tržište depozita', u kojoj se mogu dobiti informacije o vrednostima referentnih kurseva LIBOR i EURIBOR, kako trenutno aktuelnim tako i istorijskim, navedeno je u saopštenju.

Izvor: RTS

 ABS MINEL ELEKTROGRADNJA NA BERZI OD 24. APRILA

Prvo trgovanje akcijama preduzeća ABS Minel elektrogradnja na Beogradskoj berzi zakazano je za 24. april, po početnoj ceni od 2.009 dinara za jednu akciju, objavljeno je na sajtu Berze. Na vanberzansko tržište biće uključeno ukupno 90.041 akcija, čija je nominalna vrednost 1.270 dinara, a nalozi za prodaju mogu se dati od 18. aprila.

Većinski paket od 70 odsto akcija ABS Minel elektrogradnje poseduje privrednik Nenad Popović, dok preostali akcionari pojedinačno imaju manje od 0,2 odsto akcija.

Preduzeće ABS Minel elektrogradanja bavi se projektovanjem, proizvodnjom, transportom i izgradnjom dalekovoda, a u prošloj godini je imalo neto dobitak od 1,7 miliona dinara, nakon gubitka od 5,7 miliona dinara zabeleženog u poslovanju 2005. godine.

Izvor: RTS

 OBJAVLJENA PRODAJA 25 ODSTO KAPITALA ZAVODA ZA UDŽBENIKE

Agencija za privatizaciju objavila je tender za prodaju 25 odsto kapitala Zavoda za udžbenike iz Beograda.

Rok za dostavljenje zahteva za otkup tenderske dokumentacije po ceni od 6.000 evra je 27. april, a za slanje obavezujućih ponuda 25. maj. br>
Pravo učešća na tenderu imaju firme, koje se bave izdavanjem ili štampanjem knjiga, brošura i drugih publikacija najmanje tri poslednje godine i čiji je prihod u prošloj godini bio veći od pet miliona evra, kao i finansijski investitori, koji imaju aktivu najmanje 20 miliona evra ili prošlogodišnji prihod veći od 10 miliona evra.

Zavod za udžbenike je 100 odsto u državnom vlasništvu, a privatizacija tog preduzeća obavljaće se u dve faze. U prvoj fazi se
prodaje 25 odsto kapitala, a još nije odlučeno koji deo će biti privatizovan u drugoj fazi.

Prema dosadašnjim izjavama predstavnika
Zavoda, najverovatnije će država zadržati udeo u tom preduzeću. U vlašnistvu Zavoda'je gotovo 19.000 kvadratnih metara zemljišta i objekti površine oko 17.000 kvadrata. To preduzeće, koje zapošljava 295 radnika, prošle godine je imalo profit od 4,9 miliona evra.

Izvor: RTS

 'SRBIJANKA' IZ VALJEVA NA AUKCIJI

Nepokretna imovina i oprema fabrike za preradu voća i povrća 'Srbijanka' iz Valjeva biće ponudjena na aukciji, zakazanoj za 18. april, po početnoj ceni od 257 miliona dinara.

Na prodaju je ponuđen deo imovine u fabričkom krugu od 13,65 hektara zemljišta, sa svim poslovnim zgradama i industrijskim objektima, na
lokaciji u prigradskom Novom naselju, kao i zgrada od 100 kvadrata i magacin od 25 kvadrata u Valjevu.

Specifičnost privatizacije 'Srbijanke' je i u tome što obaveze preduzeća ne ulaze u cenu, već će od novca dobijenog prodajom biti
namireni poverioci, najpre radnici i oni koji imaju validne hipoteke - Alfa banka, Agrobanka, firma 'C+B' iz Hamburga, a potom i svi ostali.

Aukcijske uslove ispunila su dva potencijalna
kupca - PP 'Vujić-Valjevo' i finansijska korporacija 'Medija grup' iz Bugarske. Aukcijsku dokumentaciju otkupili su i beogradska 'Lutra' i jedna kompanija iz Hrvatske, ali su odustale jer
nisu uplatile depozit.

Nekada najveći industrijsko prehrambeni kombinat u zapadnoj Srbiji trenutno upošljava 55 radnika jer je u oktobru prošle godine tu kompaniju, uz otpremninu od oko 200 evra po godini staža, napustilo 230 radnika, a u prvom socijalnom programu pre nekoliko godina iz 'Srbijanke' je otišlo oko 600 radnika.

Izvor: RTS

 Devet evra po računu
D.MARINKOVIć, 17. april 2007

Podaci iz trgovina pokazuju da izdaci za hranu i piće u dnevnoj potrošačkoj korpi iznose od minimalnih 160 dinara za one koji vode računa o svakom dinaru i štede na svemu, pa do 700 dinara, koliko iznosi prosečan račun u supermarketima. To je raspon troškova od dva do devet evra dnevno.
Za puniju korpu, jedan manji deo stanovništva sebi može da priušti i daleko skuplju kupovinu, sa više južnog voća, sokova, zatim povrća, kvalitetnijih vrsta mesa i ribe, plodova mora, mlečnih namaza i drugih delikatesa. Za takvu "korpu" treba izdvojiti dva do tri puta više para, odnosno do 2o i 3o evra dnevno. Tako je bilo i početkom aprila, kada se uz Uskršnje praznike, tradicionalno trošilo više od mogućnosti.
Prosečna dnevna kupovina u supermarketima, u prvom kvartalu ove godine iznosila je oko 7oo dinara, dok je za vreme prošlonedeljnih praznika bila tri do četiri puta uvećana.
Mila Zavođa, pi-ar menadžer "Maksi" supermarketa kaže da je u ovom periodu bilo najtraženije jagnjeće meso, svinjski i juneći but, zatim ćevapčići, čajna kobasica, tunjevina, ulje, šećer, kafa, koka-kola, voće.
- Na kasama "Maksi" supermarketa, u proseku se ostavljalo po 2.67o dinara, dok je u "Tempu", prosečna kupovina dostizala 4.85o dinara - kaže Zavođa. - Za samo jedan dan uoči praznika, "Maksi" je posetilo 216.115 potrošača.
Pod uslovom da prima platu u nivou republičkog proseka, sa jednim zaposlenim, prosečna srpska porodica trenutno raspolaže sa oko 3oo evra, odnosno 25.228 dinara mesečno. To znači da se nedeljno za kupovinu najosnovnijih potrebština potroši od pet pa do 15 odsto zarade. A, kada se ti izdaci poklope sa praznicima, troškovi dostignu i 6o odsto od prosečne zarade. U porodicama gde se živi samo od jedne plate, pa bila ona i prosečna, zaista je teško sastaviti kraj s krajem. A, ne treba zaboraviti da u Srbiji dve trećine zaposlenih zarađuje u visini i ispod republičkog proseka.


PLATA I KORPA

Poslednje statističko merenje kupovne moći stanovništva, inače, pokazuje da je prosečna srpska plata u celosti pokrivala minimalnu potrošačku korpu, dok je za proširenu korpu trebalo izdvojiti 1,o6 prosečnih plata.

MEGA KUPOVINE

U megamarketima prosečan kupac na kasi ostavi iznos od 2.5oo pa do 5.ooo dinara. Da je kupovina na veliko sve popularnija, pokazuje i podatak da u ovim trgovinama jednom mesečno pazari više od trećine građana, jednom u dve nedelje njih 26,1 odsto, dok jednom sedmično u hipermarketima pare ostavi 16,5 odsto građana.

Izvor: Novosti

Bezolovni 83,60 dinara
S.K., 17. april 2007


Motorna goriva na pumpama u Srbiji od srede su skuplja,u proseku, za 3,1 dinar.Najviše je poskupeo evrodizel,za 3,4 dinara,pa se litar tog goriva prodaje po 72,20 dinara.

Benzini su skuplji za po 2,9 dinara.Nova cena "bezolovnog" od 95 oktana je 83,60, a "olovnog",takođe od 95 oktana,je 80,60 dinara.

Dizel D-2 košta 68,50 dinara (poskupeo za 2,7 dinara).Gorivo "eko tri-dizel" prodaje se za 72,20 dinara (skuplje za 3,4 dinara).

Ovo su cene koje ,na osnovu saglasnosti Vlade Srbije,od jutros primenjuje na svojim pumpama "NIS Petrol".Ostale kompanije uglavnom cenovnikom "prate" NIS.Da li će neke od njih,kako je to bilo u protekla dva meseca,pojedina goriva prodavati i ispod limita koji je odredila državna kompanija,nije bilo poznato u utorak kasno popodne.

Izvor: Novosti