LETI PROFIT SKAČU PLATE
VN, 15. april 2007

Neto dobit Aerodroma "Beograd" prošle godine bila je veća 7,6 puta u odnosu na 2003, jer je povećana, sa ondašnjih 103.336.000 dinara, na 790.984.000 dinara. Zato su i plate svih zaposlenih rasle, pa i najodgovornijeg, generalnog direktora.
Ovako Nebojša Nedeljković, prvi čovek Aerodroma "Nikola Tesla", objašnjava zašto je najplaćeniji među direktorima javnih preduzeća u Srbiji.
- Plata mog prethodnika 2004. godine, kada je aerodrom imao sedam puta manju dobit, bila je 111.664 dinara, a sada je 392.432 dinara - nastavlja Nedeljković. - I prosek zarada je povećan u odnosu na to vreme, i sada je 44.790 dinara. Ne vidim ništa loše u činjenici da imam veliku platu. Zašto svi moramo da budemo siromašni? Ako je, prema svetskim standardima, 85 odsto obaveza i odgovornosti u poslovanju preduzeća na menadžmentu, a svega 15 odsto na radnicima, zašto onda menadžeri ne bi bili odlično plaćeni. Sve kolege iz inostranstva me, čak, pitaju da li sam plaćen procentualno u odnosu na profit. Besmisleno je nekome ko upravlja milijardama davati platu od 35.000 - 40.000 dinara.


POGODNOSTI
PROŠLE godine konačno je završena rekonstrukcija Terminala 2. Šta je još urađeno?
- Uz koordinaciju sa Direktoratom za civilno vazduhoplovstvo i Agencijom za kontrolu letenja, ugradili smo svu opremu i odškolovali osoblje za uvođenje Kategorije 3B, koja omogućava sletanje i poletanje u svim vremenskim uslovima. Uložili smo 80 miliona dinara, a tim sistemom će upravljati Kontrola leta. Očekujemo da dobijemo potvrdu od Direktorata, pa da počnemo sa primenom nove tehnologije. Uz to, rekonstruisali smo saobraćajnicu ispred terminala, asfaltirali obilazni put i započeli izgradnju vidikovca, odakle će, najverovatnije krajem meseca, ljubitelji avijacije moći da posmatraju uzletanja i sletanja aviona.
Uveli smo i nove informacione tehnologije, pa sada putnici mogu da se registruju na svakom šalteru za let bilo koje kompanije. Takođe, omogućili smo bežični pristup Internetu na celom aerodromu, navođenje aviona na parking poziciju uz pomoć kamera i softvera, nabavili pet novih repetitora i novu telefonsku centralu. Uveli smo i najsavremeniji sistem video nadzora, kamerama smo pokrili svaki ćošak aerodroma.

Dokle se stiglo sa povezivanjem aerodroma?
- Pokrenuli smo stvaranje jedinstvene mreže aerodroma u Srbiji i regionu. Potpisali smo ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji sa banjalučkim i niškim aerodromom "Konstantin Veliki", a sarađujemo i sa aerodromima u Sjenici, Užicu, Vršcu i Puli. Dobili smo licencu za naš Centar za obuku, pa ćemo u Beogradu, po najvišim svetskim standardima, moći da školujemo kolege iz ostalih krajeva Srbije, koji će ovde dobiti međunarodno priznate sertifikate za prihvat i otpremu aviona, putnika i robe.

Šta je sledeće na redu?
- Želimo da razvijemo i proširimo aerodromski kompleks. Namera nam je da stvorimo grad - aerodrom, u kome će biti poslovne zgrade Aerodoma "Nikola Tesla", podzemne garaže, hotel i biznis centar. Za izgradnju hotela i biznis centra čekamo saglasnost na urbanističke uslove Ministarstva za kapitalne investicije. Već smo prihvatili dve preliminarne ponude firmi iz Belgije i Nemačke. Po dobijanju saglasnosti iz ministarstva, one će nam predstaviti svoje idejne projekte i finansijsku ponudu. Investitor će projektovati i izgraditi objekte, mi ćemo uložiti zemljište i dobiti i učešće u vlasništvu.
PROJEKAT
KAKVA je sudbina (ne)suđenog teretnog terminala i logističkog centra, pošto je američki "Dajnkorp internešnel", posle 1,5 godine pregovaranja, odustao od posla?
- Naše strateško opredeljenje je da Beograd razvijemo kao međunarodni centar za transport robe sa zapada na istok. Zato i nismo odustali od projekta teretnog terminala i logističkog centra. Izbor novog strateškog partnera za ovaj posao, međutim, moraće da sačeka formiranje nove Vlade Srbije, koja će, kao naš stopostotni vlasnik, odrediti uslove i raspisati javni konkurs.
Nekada je Aerodrom "Beograd" upravljao fri-šopovima i prodavnicama u terminalima. Kakav je efekat izdavanja čitavog maloprodajnog prostora?
- Dok su maloprodajni objekti bili pod našom kapom stalno su, računovodstveno, bili na nuli ili u gubitku. Prema ugovoru o izdavanju, "Dufri" nam je u prvoj godini uplatio dva miliona evra na ime zakupa. Dobitak je, dakle, očigledan, a osim materijalnog, glavni efekat je poboljšanje kvaliteta usluga, koji garantuje strani zakupac. Uz sve ovo, "Dufri" je i preuzeo 90 naših radnika.
Raspisali ste i konkurs za izbor preduzeća koje će održavati čistoću?
- Otvaranje ponuda biće 16. aprila. Očekujemo da ćemo dobiti pouzdanogpartnera koji će održavati najviši nivo čistoće, po najpovoljnijoj ceni. Finansijska ponuda, međutim, nije na prvom mestu, jer nam je u ovoj javnoj nabavci najbitniji kvalitet usluge.

KURSEVI ZA OSOBLjE
NA BEOGRADSKOM aerodromu ovog proleća su kursevi za usavršavanje osoblja.
- Mnogo ulažemo u obučavanje naših radnika u skladu sa najnovijim svetskim dostignućima - kaže Nedeljković. - Nedavno smo, tako, organizovali kurs "Krizni menadžmnet", po standardima, ICAO Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva, kao i osnovni kurs protivdiverzione zaštite, na kojem smo imali i polaznike sa skopskog aerodroma "Aleksandar Veliki". Poslali smo i deset zaposlenih na vatrogasnu obuku u Londonu. Svi oni dobijaju međunarodno priznate sertifikate i dužni su da stečeno znanje koriste na našem aerodromu.


DOBIT
DOBIT iz rednovnog poslovanja bila je u prošloj godini 6.958.763 evra, 14 odsto više nego 2005. godine. Kao javno preduzeće, aerodrom polovinu svoje dobiti uplaćuje u republički budžet.


Izvor: Novosti

Stečaj ili prekretnica
M. VUKSANOVIĆ, 15. april 2007

BEOGRAD - U Fabrici aviona "Utva" iz Pančeva završava se izrada konstrukcije dva prototipa aviona za početnu obuku "lasta" 95. Paradoksalno, istovremeno joj preti i stečaj.
Direktor Tomislav Bjelogrlić objašnjava da, zakonski gledano, fabrika ispunjava uslove za stečaj - dvanaest godina blokiran im je račun, a dugovi su narasli. Uveren je, međutim, da "Utva" ima budućnost i upozorava da bi njenom eventualnom likvidacijom najviše izgubili naše vazduhoplovstvo i odbrambena industrija.
U pogonu se redovno radi. Majstori završavaju delove za konstrukciju nove laste. "Kosturi" su već završeni, a sveža zelena farba još miriše. U "utrobi" su konture za dva sedišta, pravilan trup i krila. Uskoro će biti ugrađeni i ostali delovi - motor, telekomunikacijska i elektronska oprema... Avion se šalje na ispitivanja u Vojno-tehnički institut u Žarkovu, gde se vrlo detaljno testiraju sve njegove karakteristike.
Sledi prvo vatreno krštenje "laste" - probni let na aerodromu Batajnica. Ako i tu prođe, sledi "zeleno svetlo" za serijsku proizvodnju. Direktor Bjelogrlić, koji je više od dve decenije u vazduhoplovstvu, procenjuje da bi čitav postupak mogao da bude završen za godinu dana i da bi u proleće naredne godine prva "lasta" 95 mogla da uđe u operativnu upotrebu, kao savremeni srpski školski avion, za osnovnu obuku pilota.
PERSPEKTIVA
TO JE novi avion visokih performansi namenjen za obuku i trening vojnih pilota. On je po mnogim karakteristikama bolji od svojih prethodnika, a pre svega je manje težine, brži, sa kraćim trupom, i modernom elektronskom i navigacionom opremom. Zbog tih svojih karakteristika, sigurno bi našao mesto u našem vazduhoplovstvu, ali i u stranim armijama, jer bi bio jeftiniji i sigurniji od konkurentskih letelica. To bi omogućilo serijsku proizvodnju i siguran izlazak "Utve" iz dosadašnje krize - veli Bjelogrlić.
U halama se, pored proizvodnje Laste, modernizuje "Super galeb 4", izrađuju i ugrađuju kabinska stakla za letelice i helikoptere.
A sudbini "Utve" konačno će da odluči država, odnosno Vlada Republike Srbije. Direktor Bjelogrlić smatra da je pravi lek za ozdravljenje ove fabrike - privatizacija. U to se, doduše, krenulo pre dve godine, bez većeg uspeha. Kada je krajem 2005. godine objavljen prvi prospekt, zainteresovale su se američka i izraelska firma. Njihovi predstavnici su otkupili dokumentaciju, ali se nisu javili na aukciji.
Neuspešna je bila i druga prodaja, a prema propisima, da bi bila obavljena treća aukcija, treba naći sigurnog kupca.
- Treba biti fleksibilan oko cene fabrike, jer je i to bolje, nego dalje srljati u dugove i neizvesnost. Budući kupac bi se obavezao da nastavi dosadašnji posao, ali bi sigurno morao da uloži u modernizaciju mašina. Najgora varijanta bila bi uvođenje stečaja. Taj postupak bi trajao najmanje dve godine i svi bi izgubili - smatra direktor Bjelogrlić. - A "Utvu" je još moguće vratiti na vodeće mesto u vazduhoplovnoj industriji.

JUBILEJ
ZA DVA meseca "Utva" će obeležiti sedamdeset godina postojanja. Bila je prvi jugoslovenski proizvođač jedrilica i aviona i prva fabrika aviona ne samo u Srbiji, nego i na Balkanu.

Izvor: Novosti

 PODRŠKA SRPSKO-HOLANDSKOM POSLOVNOM SAVETU
 
Državni sekretar u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlatko Sekulović i direktor holandskog Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom Bart van Bolhius potpisali su zajedničku izjavu o podršci radu Srpsko-holandskog poslovnog saveta.

Sekulović je, posle potpisivanja Izjave, rekao da je Srbija izabrana za jednu od šest najatraktivnijih destinacija za holandske investicije, pored Kine, Indije, Rusije, Ukrajine i Turske.

On je predočio da će saradnja u okvuru Srpko-holandskog poslovnog saveta našoj zemlji omogućiti da koristi sredstva koja će Holandija odrediti u okviru programa 'Get together' u kome holandska vlada izdvaja sredstva za podršku svojim investicijama u inostranstvu.

Primena tog programa, prema rečima Sekulovića, trebalo bi da krene u drugoj polovini 2007. godine, a očekuje se da sredstva koja će Srbija moći da koristi budu približna onima koja je koristila u prethodnim programima te zemlje.

Sekulović je podsetio da je od 2001. do 2006. godine u Srbiji realizovano 20 projekata koje je Holandija finansirala, ukupne vrednosti nešto više od 20 miliona evra.

Trenutno najveće interesovanje holandskih privrednika postoji u oblasti infrastrukture i zaštite životne okoline, a do sada su primenjeni programi u oblasti poljoprivrede, prehrambeni metaloprerađivačke industrije.

Holandski ministar Van Bolhius rekao je da je Holandija odabrala srpsko za jedno od šest najinteresantnijih tržišta jer smatra da je Srbija veoma važan deo Evrope, ekonomski i politički interesantna za saradnju.

On je podsetio da mnoge holandske kompanije već sarađuju sa srpskim, najviše u oblasti poljoprivrede i izrazio nadu da će one pronaći svoj interes i u drugim oblastima u Srbiji.

Državni sekretar u Ministarstvu za kapitalne investicije Miodrag Jocić istakao je da su holandska znanja i iskustva veoma značajna za domaće privrednike, podsetivši da je Holandija u oblasti građevinarstva i razvoja infrastrukture vodeća zemlja u Evropi.

Državni sekretar u Ministarstvu za nauku i zaštitu životne sredine Dragan Povrenović rekao je da je uvođenje novih tehnologija u bilo kojoj oblasti od ključnog značaja za ubrzani razvoj.

n je naveo da Srbija mora da podigne naučno-istraživački potencijal na viši nivo i paralelno s tim koristi priliku da napravi mostove s najvećim svetskim centrima novih tehlogija, kao što je slučaj s Holandijom.

Izvor: RTS

 PO KONKURENTNOSTI SRBIJA NA 87. MESTU OD 125 ZEMALJA

Srbija se prema ocenama Svetskog ekonomskog foruma po konkurentnosti od 125 zemalja nalazi na 87. mestu, rečeno je novinarima u Privrednoj komori Srbije.

Šest međunarodnih projekata koji će biti predstavljeni u PKS-u u sredu 18. aprila trebalo bi da pomogne domaćoj privredi da poveća konkurentnost jer je i kada je reč o mikrokonkurentnosti Srbija na 108. mestu od 116. zemalja, rekao je sekretar Udruženja za mala i srednja preduzeća PKS-a Dejan Trifunović.

On je dodao da je u Srbiji svega 500 preduzeća obuhvaćeno projektima za povećanje konkurentnosti.

Izvor: RTS

 'EUNET' DOBIO STATUS 'SUPERBREND ZA SRBIJU'
 
Domaći Internet provajder 'EUnet' dobio je status 'Superbrend za Srbiju' na međunarodnom takmičenju za 'Superbrend', koje se organizuje u 60 zemalja.

'EUnet' je dobio taj status u kategoriji najvećeg nacionalnog Internet provajdera.
Prilikom izbora za 'Superbrend' imalo se u vidu i da 'EUnet' kod svojih korisnika asocira na kvalitet i sigurnost.

Srbija je ove godine prvi put učestvovala na takmičenju za 'Superbrend'.

Izvor: RTS

 PRODAJE SE POSLOVNI PROSTOR 'MATICE SRPSKE' U SARAJEVU

Agencija za privatizaciju objavila je oglas o prodaji poslovnog prostora društvenog izdavačkog preduzeća 'Matica srpska' iz Novog Sada u Bosni i Hercegovini.

U oglasu se navodi da se prodaje 66 kvadrata poslovnog prostora u Ulici Envera Šehovića 23 u Sarajevu, čija je procenjena vrednost 5,61 milion dinara, a krajnji rok za dostavljanje ponuda je 21. maj.

Agencija za privatizaciju, kao stečajni upravnik, dužna je da ako dostavljena ponuda glasi na manje od 50 odsto procenjene vrednosti, pre njenog prihvatanja, konsultuje Odbor poverilaca, ističe se u oglasu.

Prodajom i ove imovine, sprovođenje stačaja nad DIP 'Matica Srpska' privodi se kraju.

Početkom januara, za 1,2 miliona dinara 'Matici srpskoj' [preduzeću koje je pedesetih godina osnovalo ovu izdavačku kuću] prodati su 90 hiljada knjiga, nameštaj, klavir, umetničke slike, fotografije i mape.

U 'DIP Matica srpska' stečaj je pokrenut u julu prošle godine zbog neplaćenih dugovanja - prvenstveno državi za neplaćene poreze i doprinose.

Izvor: RTS

"Barske dame" najavljuju protest
Ponedeljak, 16. april 2007. 15:24



Predsednik Udruženja noćnih barova Srbije Slavoljub Veljković najavio je protest 7.000 barskih dama ispred vlade ili Skupštine Srbije, zbog "odugovlačenja u donošenju Zakona o legalizaciji prostitucije".

Veljković, koji je i vlasnik noćnog kluba "Karibi" u Paraćinu pozvao je medije da ga u tome "podrže" i izrazio sumnju da se legalizacija prostitucije namerno koči iz, kako je rekao, ličnih interesa i materijalne koristi pojedinaca, jer se na prostituciji mnogo zaradjuje.

Precizirao je da udruženje okuplja 138 noćnih barova, kao i da je oko 5.000 ljudi potpisalo peticiju za donošenje zakona koja je, podsetio je, 2005. godine predata republičkom parlamentu.

Vlasnici barova, prema njegovim rečima, smatraju da bi uvodjenje zakonske regulative u oblasti prostitucije, devojkama koje se tim poslom bave omogućilo da primaju platu, da imaju plaćeno penziono i socijalno osiguranje, a bile bi i pod obaveznom lekarskom kontrolom.

Veljković tvrdi da bi donošenje zakona smanjilo narkomaniju i uličnu prostituciju. Od toga bi, kako je rekao, korist imala i država, a vlasnici lokala bi "bili poštedjeni policijskih racija i drugih neugodnosti".

"Tako je u zapadnim zemljama, a od nedavno prostitucija je legalizovana u Madjarskoj", dodao je on.
Prema Veljkovićevim rečima, nema podataka o tome koliko se žena u Srbiji bavi prostitucijom.

Prema nekim procenama reč je o najmanje 7.000 žena koje se u našoj zemlji bave tim poslom. Od tog broja, tvrdi on, oko 2.000 devojaka iz Srbije, preko posrednika iz Crne Gore i Novog Pazara, ilegalno radi za Kfor na Kosovu i Metohiji.


Izvor: MTS-Mondo

Radioaktivno dvorište u Sevojnu
Ponedeljak, 16. april 2007. 20:34

Republička inspekcija za zaštitu životne sredine saopštila je da je u dvorištu preduzeća "Guli Guli" u Sevojnu, iz kojeg je početkom aprila natovaren vagon otpadnog gvoždja utvrdjeno prisustvo radioaktivnosti i da je protiv nadležnih podneta krivična prijava.

Zaposlenima u tom preduzeću naloženo je da prestanu sa otkupom i prometom sekundarnih sirovina, a u toku je i utvrdjivanje odgovornosti Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, kao instituciji ovlašćenoj za radiološka merenja, navodi se u saopštenju.

Vagon natovaren otpadnim gvoždjem iz preduzeća "Guli Guli" krenuo je 3. aprila iz teretne stanice Krčagovo za Crnu Goru, nakon što su nadlležni u novosadskom Prirodno-matematičkom fakultetu radiološkim pregledom utvrdili da izmerene vrednosti ne odstupaju od nivoa prirodnog zračenja na površini objekta.

Vagon je 14. aprila, u popodnevnim časovima, vraćen iz Crne Gore na teretnu stanicu Kolovrat, Prijepolje, jer je posle inspekcijskog pregleda ustanovljena četiri do pet puta veća radioaktivnost, a spektrofotometrijskom metodom ustanovljeno da su izvori zračenja nišanske sprave, koje u sebi sadrže torijum.

Stručna ekipa Instituta za nuklearne nauke Vinča u nedelju je izvršila dekontaminaciju vagona, a delove, koji su bili izvor radioaktivnog zračenja, odnela na uskladištenje.

Takodje je inspekcijskim pregledom, kako se podseća, utvrdjeno da to preduzeće nije postupilo ni po rešenju od jula 2006. godine, kojim mu je naloženo da obavi kategorizaciju i karakterizaciju otpada.


Izvor: MTS-Mondo

Zabranjena "golišava" reklama za čips?
Ponedeljak, 16. april 2007. 14:38



Nova reklama za čips "Čipsi” kompanije "Marbo”, na kojoj se pojavljuju nagi muškarac i žena na simsu, našla se na udaru za sada anonimnog TV gledaoca koji je, zbog „vulgarnosti” prikazane u reklami, od Republičke tržišne inspekcije zatražio njeno zabranjivanje.

Srdjan Srećković, pomoćnik ministra trgovine, potvrdio je za "24 sata" da je prijava stigla u to ministarstvo, ali da će odluka o eventualnom zabranjivanju reklame biti doneta nakon izveštaja tržišne inspekcije.

Marketinški stručnjaci ne smatraju da je reklama vulgarna.

"Očit je pokušaj proizvodjača da gegom privuče pažnju na svoj proizvod, ali ne nalazim da u njoj ima bilo čega vulgarnog. Sve je veći broj "čuvara" morala i estetike. Veliko je pitanje ko je u ovakvoj Srbiji moralan i koji su to moralni kriterijumi koje bi trebalo primeniti u ovom slučaju", kaže Voja Žanetić iz agencije „Mosaic".

Ni kulturolog i komunikolog Zorica Tomić ne smatra da sporna reklama na bilo koji način vredja moral.

"Čak ni način na koji reklama interpretira zavodjenje nije vulgaran, jer mi živimo u porno svetu", kaže Tomićeva.

U „Marbu" potvrdjuju da ih je tržišna inspekcija kontaktirala.

„Inspekcija je došla po prijavi nepoznatog lica i prekontrolisala dokumentaciju. Za sada nam nije preporučeno da povučemo reklamu, ali ako inspekcija donese takvu odluku, mi ćemo je poštovati. Pre emitovanja kontaktirali smo stručnjake koji su analizirali sve efekte reklame. Zaključak je da ona nema elemente vulgarnosti i da ne postoje razlozi zbog kojih bi se neko osećao povređenim", kaže Nebojša Vasilić, direktor marketinga „Marba".

Početni motiv sporne reklame je preljuba. Kada shvati da se prevareni muž nenadano vraća kući, ljubavnik, potpuno nag i s kesicom „Čipsija" u ruci, u poslednjem trenutku beži kroz prozor iz stana ljubavnice i sakriva se na simsu prozora. Potpuno naga žena iz istih razloga i na isti način beži iz susednog stana. Njih dvoje počinju da očijukaju, a muškarac ženi nudi čips. Pošto su ženi obe ruke već zauzete prikrivanjem intimnih delova tela, muškarac joj džentlmenski spušta kesicu čipsa do mesta koje je inače rezervisano za smokvin list.


Izvor: MTS-Mondo

Svinjska kuga na farmi u Surčinu
Ponedeljak, 16. april 2007. 15:42

Na farmi "Eko Organik Lajf" (Eco Organic Life) u Surčinu potvrdjeno je prisustvo virusa klasične kuge svinja, saopštila je u ponedeljak Uprava za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede Srbije.

Naučni institut za veterinarstvo Srbije utvrdio je u Beogradu 10. aprila prisustvo tog virusa na jednom uzorku. Bolest se, i pored svih mera predostrožnosti sprečavanja, pojavila u objektu u kojem se drže mladje kategorije svinja.

Taj objekat stavljen je pod stalni nadzor, a po nalogu Uprave za veterinu sprovode se sve zakonom propisane veterinarsko-sanitarne mere i dezinfekcija, koje uključuju i neškodljivo uklanjanje životinja iz drugih objekata koje su bile u kontaktu sa životinjom iz zaraženog objekta.

Direktor Uprave za veterinu Dejan Krnjajić izjavio je agenciji Beta da je na zaraženoj farmi bilo oko 30.000 svinja i dodao da je dat nalog da se unište sve svinje koje su bile u kontaktu sa zaraženim.
Prema njegovoj proceni, radi se o nekoliko stotina svinja.

Poslednji slučaj svinjske kuge na ovoj surčinskoj farmi zabeležen je pre 15 godina, naveo je Krnjajić.

Uprava za veterinu najavila je da će se razlog pojave klasične svinjske kuge na farmi svinja zatvorenog tipa otkriti detaljnom epizootiološkom anketom, koju sprovodi ta Uprava.


Izvor: MTS-Mondo